piše:
Slobodan Vasković
Alergičan
sam na prijetnje i pritiske; Bilo direktne bilo indirektne. Posebno kada dolaze
od ličnosti koje su opljačkale ovo društvo, a sada bi da ih se doživljava
uspješnim, uvaženim, poslovno genijalnim…
U
takvim situacijama ne posustajem i stoga sam namjeran da do kraja raskrinkam
Mrkonjićki klan, koji je postao “država u državi” i koji kontroliše sve
finansije (Zoran Tegeltija) i najunosnije poslove za budžet (Mladen Milanović
Kaja).
Tužilaštvo BiH vodi
istragu o poslovanju Milanovića
U
proteklih mjesec dana objavio sam seriju tekstova i set dokumenata, koji
potvrđuju kriminalno djelovanje tog ganga, ali niko od nadležnih nije ni prstom
mrdnuo, što je i očekivano. Istina, Tužilaštvo BiH vodi istragu protiv
Milanovića, ali je ona prespora i ne sprečava tog polupismenog tajkuna da i
dalje hara po Republici Srpskoj. Ali i Federaciji BiH, gdje, takođe, ima veoma
unosne nezakonite poslove.
Ključna
osovina ovog kartela je Tegeltija-Budžet (poslovi)-“MG Mind”/ “Mrkonjić
putevi”-“UniCredit” banka-Budžet (krediti budžetu).
Banka “srce” osovine
“UniCredit”
banka daje kredite Vladi RS i njenim institucijama, pod veoma nepovoljnim
kamata i bez poštovanja procedura, od čega ubire enorman profit; Da bi im taj
posao bio što uspješniji, “UniCredit” banka daje kredite i Milanovićevim
firmama, čime udovoljava Tegeltiji i kupuje njegovu naklonost (Trgovina
uticajem); Plasmani Milanovićevim firmama su sigurni, jer ima poslove sa
Budžetom i institucijama RS, koje mu obezbjeđuje Tegeltija. Tako je krug
zatvoren, a “poslovni” aranžman savršen, jer za sva plaćanja garantuje Budžet i
institucije RS.
Kada
se sagleda poslovanje “UniCredit” banke u period 2010—2014., u kome je Tegeltija
ministar finansija, dobije se čvrsta i neoboriva potvrda navedenog.
Tegeltija
je, kraje 2010. godine, postao ministar finansija u Vladi RS koju je predvodio
Aleksandar Džombić. Na kraju te godine, dobit Banke bila je premršavih 292.000
konvertibilnih maraka.
Eksplozija miliona
Dolaskom
Tegeltije, dolazi i do eksplozije poslovanja, jer već na kraju 2011.,
“UniCredit” bilježi dobit od 8, 2 miliona, koja se 2012. godine dramatično
uvećava na 13.8 miliona.
Uprkos
krizi koja rastura sve banke u svijetu, banjalučki “UniCredit” stalno je
uspješan, pa je 2013. godine dobit iznosila 16,8 miliona, a 2014. je dostigla 17,7
miliona KM.
Znači,
za samo četiri godine dobit “UniCredit” banke porasla je sa 293.000 dobiti na 17.450.000
KM, odnosno uvećala je dobit za šezdeset puta (preciznije 60,6 puta).
Zoran
Tegeltija najbolja je investicija “UniCredit” banke.
U
njihovom poslovanju bila je prelomna 2011. godina kada su, po Tegeltijinom
nalogu, dali 20 miliona KM firmi “MG Mind” za kupovinu banjalučke Tržnice.
“UniCredit” je Milanovićevim firmama dala ukupno 40 miliona KM, iako se one
nalaze na crnoj listi Svjestke banke, zbog nezakonitog poslovanja i prevara.
Ta
2010. i posebno 2011. godina, kada je Tegeltija postao ministar finansija, bila
je ključna i za Milanovićeve firme, koje, doslovno, eksplodiraju u poslovima.
Milanovićeve investicije podržala je
i Vlada RS-a, koja je sredinom 2010. i početkom 2011. godine iz fondova IRB-a
odobrila četiri kredita “MG Mindu” i “Mrkonjićputevima”, u ukupnoj vrijednosti
od 6,6 miliona KM
Boni i Klajd otimaju Tržnicu, pare
daje “UniCredit”
Bračni par Zoran i Dušanka Tegeltija
su odlično funkcionisali i prilikom prodaje a.d. “Tržnica” Banjaluka firmi
“MG Mind”. “MG Mind” je početkom 2011. godine za više od 20 miliona maraka
kupio većinski paket akcija “Tržnice”.
Ključnu ulogu u ovoj transakciji
opet je odigrao bračni par Tegeltija: Zoran Tegeltija je preko “Unikredit
banke” Banjaluka obezbijedio “brzinski” višemilionski kredit firmi; Dušanaka
Tegeltija je, u svojstvu pomoćnice ministra trgovine bila zadužena za praćenje
poslovanja a.d. “Tržnica” kao trgovinskog preduzeća, kontrolisala jedan dio
paketa akcija preko Fonda za restituciju u kapitalu a.d. “Tržnica” i
raspolagala je sa bitnim poslovnim informacijama o stanju u a.d.
“Tržnica” prije prodaje njenih akcija “MG Mindu”.
Proces otkupa akcija u a.d.
“Tržnica”, Banjaluka trajao je nekoliko mjeseci. “MG Mind” je kroz nekoliko
transakcija otkupio više od 50 odsto akcija za skoro 20 miliona KM, čime su
udarili pečat na preuzimanje jednog od najprofitabilnijih akcionarskih društava
u RS.
Nakon kupovine a.d. “Tržnice”,
Dušanka Tegeltija je preko svojih veza u Konkurencijskom vijeću BiH izdejstvovala
bezbolnu “izlaznu strategiju” radi potvrđivanja koncentracije kapitala.
Konkurencijski savjet BiH pokrenuo
je postupak protiv “MG Mind” iz Mrkonjić Grada i “Tržnice” zbog nezakonite
koncentracije kapitala, ali je odbio koncentraciju kapitala uz nejasno
obrazloženje da se ove dvije firme ne bave istim djelatnostima, iako im je
primarna djelatnost trgovina (radilo se o istoj vrsti djelatnosti samo
različitom robom).
Umjesto da iz ovih razloga potvrdi
koncentraciju kapitala, Konkurencijski savjet je Milanoviću dozvolio
preuzimanje banjalučke “Tržnice”, ali je kao izlazna strategija iz problema
osmišljeno da “MG Mind” plati kaznu od simboličnih 40.000 KM, jer nije u
zakonskom roku prijavio koncentraciju. „Ocjenjuje se dopuštenom koncentracija
na tržištu pružanja usluga tržnica na veliko između privrednih subjekata MG
Mind d.o.o. Mrkonjić Grad i Tržnica a.d. Banja Luka. Zbog nepodnošenja prijave
koncentracije u roku utvrđenom u članu 16. Stav (1) Zakona o konkurenciji i
provođenja koncentracije prije donošenja rješenja Konkurencijskog savjeta,
izriče se novčana kazna privrednom subjektu MG Mind d.o.o. Mrkonjić Grad u
visini od 40.000,00 KM“, navodi se u Rješenju.
Dobit “UniCredit”
Enormna
dobit Banke nastala je kreditiranjem države i njenih poslova i to bez tendera.
U tim kreditima nema rizika, a povrat je siguran.
U poslednje tri godine eksplodirali su plasmani Republici Srpskoj i njenim institucijama, koji danas dostižu gotovo nevjerovatnih 300 miliona KM.
Ako je prosječna kamata oko 6%, sasvim je jasno kako je “UniCredit” banka Banjaluka, na kraju 2014. godine, ostvarila dobit od 17.450.000 KM.
Primjera
radi, ta dobit je 2010. godine iznosila 293.000 KM, jer tada plasmana prema
državi nije ni bilo.
Lako
je uočiti da poslovanje “UniCredit” sa državom dobija na ekspanziji, nakon što
Milanović preuzima “Tržnicu”.
Ruka
ruku mije, geslo je osovine Tegeltija -“UniCredit”-Milanović, s tim što oni
Svim Rukama zahvataju iz Budžeta.
Kredit Fondu PIO
Otkako je Tegeltija ministar finansija, isključivo je “UniCredit” dobijao i još uvijek dobija privilegiju da bira koje će projekte finansirati. Podrazumijeva se da njihovo finansiranja Republika Srpska daje garancije.
Otkako je Tegeltija ministar finansija, isključivo je “UniCredit” dobijao i još uvijek dobija privilegiju da bira koje će projekte finansirati. Podrazumijeva se da njihovo finansiranja Republika Srpska daje garancije.
Zadnji
takav projekat vezan je za kredit Fondu PIO od 30 miliona maraka, krajem prošle
godine. Kreditori su “UniCredit” iz Banjaluke i Mostara.
Uslovi
tog kredita nisu nigdje objavljeni, niti je bilo tendera. Sve je tiho “odrađeno”
u strogoj tajnosti.
Banka
nema rizika za takav aranžman, jer ima male rezerve zbog garancije države, a
kamata je odlična i iznosi preko 6%.
Mladen
Milić, direkto Fonda PIO, čovjek je od povjerenja Tegeltije i on aktivno
učestvuje u lihvarenju penzionera, koje, bukvalno, kamatama zelenaši ministrovo
“Prvo penzionersko mikrokreditno društvo”. (O tome ću uskoro objaviti nove
podatke.)
I
Milić se “ugradio” u kredit koji je Fond PIO dobio od “UniCredit”-a.
Njegova
supruga Snježana postala je direktor poslovnice “UniCredit” u Bijeljini. Prije
toga bila je direktor sektora za rizike u “Bobar banci”.
Kako
dobro je vodila taj sektor, pokazuje činjenica da je Bobar banka potpuna
propala, što je nanijelo štetu od nekoliko stotina miliona KM. (nastaviće se)