UniCredit banka je žila kucavica Tegeltijinog ganga

piše: Slobodan Vasković

Alergičan sam na prijetnje i pritiske; Bilo direktne bilo indirektne. Posebno kada dolaze od ličnosti koje su opljačkale ovo društvo, a sada bi da ih se doživljava uspješnim, uvaženim, poslovno genijalnim…

U takvim situacijama ne posustajem i stoga sam namjeran da do kraja raskrinkam Mrkonjićki klan, koji je postao “država u državi” i koji kontroliše sve finansije (Zoran Tegeltija) i najunosnije poslove za budžet (Mladen Milanović Kaja).

Tužilaštvo BiH vodi istragu o poslovanju Milanovića

U proteklih mjesec dana objavio sam seriju tekstova i set dokumenata, koji potvrđuju kriminalno djelovanje tog ganga, ali niko od nadležnih nije ni prstom mrdnuo, što je i očekivano. Istina, Tužilaštvo BiH vodi istragu protiv Milanovića, ali je ona prespora i ne sprečava tog polupismenog tajkuna da i dalje hara po Republici Srpskoj. Ali i Federaciji BiH, gdje, takođe, ima veoma unosne nezakonite poslove.

Ključna osovina ovog kartela je Tegeltija-Budžet (poslovi)-“MG Mind”/ “Mrkonjić putevi”-“UniCredit” banka-Budžet (krediti budžetu).

Banka “srce” osovine

“UniCredit” banka daje kredite Vladi RS i njenim institucijama, pod veoma nepovoljnim kamata i bez poštovanja procedura, od čega ubire enorman profit; Da bi im taj posao bio što uspješniji, “UniCredit” banka daje kredite i Milanovićevim firmama, čime udovoljava Tegeltiji i kupuje njegovu naklonost (Trgovina uticajem); Plasmani Milanovićevim firmama su sigurni, jer ima poslove sa Budžetom i institucijama RS, koje mu obezbjeđuje Tegeltija. Tako je krug zatvoren, a “poslovni” aranžman savršen, jer za sva plaćanja garantuje Budžet i institucije RS.

Kada se sagleda poslovanje “UniCredit” banke u period 2010—2014., u kome je Tegeltija ministar finansija, dobije se čvrsta i neoboriva potvrda navedenog.

Tegeltija je, kraje 2010. godine, postao ministar finansija u Vladi RS koju je predvodio Aleksandar Džombić. Na kraju te godine, dobit Banke bila je premršavih 292.000 konvertibilnih maraka.

Eksplozija miliona

Dolaskom Tegeltije, dolazi i do eksplozije poslovanja, jer već na kraju 2011., “UniCredit” bilježi dobit od 8, 2 miliona, koja se 2012. godine dramatično uvećava na 13.8 miliona.

Uprkos krizi koja rastura sve banke u svijetu, banjalučki “UniCredit” stalno je uspješan, pa je 2013. godine dobit iznosila 16,8 miliona, a 2014. je dostigla 17,7 miliona KM.

Znači, za samo četiri godine dobit “UniCredit” banke porasla je sa 293.000 dobiti na 17.450.000 KM, odnosno uvećala je dobit za šezdeset puta (preciznije 60,6 puta).

Zoran Tegeltija najbolja je investicija “UniCredit” banke.

U njihovom poslovanju bila je prelomna 2011. godina kada su, po Tegeltijinom nalogu, dali 20 miliona KM firmi “MG Mind” za kupovinu banjalučke Tržnice. “UniCredit” je Milanovićevim firmama dala ukupno 40 miliona KM, iako se one nalaze na crnoj listi Svjestke banke, zbog nezakonitog poslovanja i prevara.

Ta 2010. i posebno 2011. godina, kada je Tegeltija postao ministar finansija, bila je ključna i za Milanovićeve firme, koje, doslovno, eksplodiraju u poslovima.

Milanovićeve investicije podržala je i Vlada RS-a, koja je sredinom 2010. i početkom 2011. godine iz fondova IRB-a odobrila četiri kredita “MG Mindu” i “Mrkonjićputevima”, u ukupnoj vrijednosti od 6,6 miliona KM

Boni i Klajd otimaju Tržnicu, pare daje “UniCredit”

Bračni par Zoran i Dušanka Tegeltija su odlično funkcionisali i prilikom prodaje a.d. “Tržnica” Banjaluka  firmi “MG Mind”. “MG Mind” je početkom 2011. godine za više od 20 miliona maraka kupio većinski paket akcija “Tržnice”.

Ključnu ulogu u ovoj transakciji opet je odigrao bračni par Tegeltija: Zoran Tegeltija je preko “Unikredit banke” Banjaluka obezbijedio “brzinski” višemilionski kredit firmi; Dušanaka Tegeltija je, u svojstvu pomoćnice ministra trgovine bila zadužena za praćenje poslovanja a.d. “Tržnica” kao trgovinskog preduzeća, kontrolisala jedan dio paketa akcija preko Fonda za restituciju u kapitalu a.d. “Tržnica” i raspolagala je sa bitnim poslovnim  informacijama o stanju u a.d. “Tržnica” prije prodaje njenih akcija “MG Mindu”.

Proces otkupa akcija u a.d. “Tržnica”, Banjaluka trajao je nekoliko mjeseci. “MG Mind” je kroz nekoliko transakcija otkupio više od 50 odsto akcija za skoro 20 miliona KM, čime su udarili pečat na preuzimanje jednog od najprofitabilnijih akcionarskih društava u RS.

Nakon kupovine a.d. “Tržnice”, Dušanka Tegeltija je preko svojih veza u Konkurencijskom vijeću BiH izdejstvovala bezbolnu “izlaznu strategiju” radi  potvrđivanja koncentracije kapitala.

Konkurencijski savjet BiH pokrenuo je postupak protiv “MG Mind” iz Mrkonjić Grada i “Tržnice” zbog nezakonite koncentracije kapitala, ali je odbio koncentraciju kapitala uz nejasno obrazloženje da se ove dvije firme ne bave istim djelatnostima, iako im je primarna djelatnost trgovina (radilo se o istoj vrsti djelatnosti samo različitom robom). 

Umjesto da iz ovih razloga potvrdi koncentraciju kapitala, Konkurencijski savjet je Milanoviću dozvolio preuzimanje banjalučke “Tržnice”, ali je kao izlazna strategija iz problema osmišljeno da “MG Mind” plati kaznu od simboličnih 40.000 KM, jer nije u zakonskom roku prijavio koncentraciju. „Ocjenjuje se dopuštenom koncentracija na tržištu pružanja usluga tržnica na veliko između privrednih subjekata MG Mind d.o.o. Mrkonjić Grad i Tržnica a.d. Banja Luka. Zbog nepodnošenja prijave koncentracije u roku utvrđenom u članu 16. Stav (1) Zakona o konkurenciji i provođenja koncentracije prije donošenja rješenja Konkurencijskog savjeta, izriče se novčana kazna privrednom subjektu MG Mind d.o.o. Mrkonjić Grad u visini od 40.000,00 KM“, navodi se u Rješenju.

Dobit “UniCredit”

Enormna dobit Banke nastala je kreditiranjem države i njenih poslova i to bez tendera. U tim kreditima nema rizika, a povrat je siguran.

U poslednje tri godine eksplodirali su plasmani Republici Srpskoj i njenim institucijama, koji danas dostižu gotovo nevjerovatnih 300 miliona KM.

Ako je prosječna kamata oko 6%, sasvim je jasno kako je “UniCredit” banka Banjaluka, na kraju 2014. godine, ostvarila dobit od 17.450.000 KM.

Primjera radi, ta dobit je 2010. godine iznosila 293.000 KM, jer tada plasmana prema državi nije ni bilo.

Lako je uočiti da poslovanje “UniCredit” sa državom dobija na ekspanziji, nakon što Milanović preuzima “Tržnicu”.

Ruka ruku mije, geslo je osovine Tegeltija -“UniCredit”-Milanović, s tim što oni Svim Rukama zahvataju iz Budžeta.

Kredit Fondu PIO
Otkako je Tegeltija ministar finansija, isključivo je “UniCredit” dobijao i još uvijek dobija privilegiju da bira koje će projekte finansirati. Podrazumijeva se da njihovo finansiranja Republika Srpska daje garancije.

Zadnji takav projekat vezan je za kredit Fondu PIO od 30 miliona maraka, krajem prošle godine. Kreditori su “UniCredit” iz Banjaluke i Mostara.

Uslovi tog kredita nisu nigdje objavljeni, niti je bilo tendera. Sve je tiho “odrađeno” u strogoj tajnosti.

Banka nema rizika za takav aranžman, jer ima male rezerve zbog garancije države, a kamata je odlična i iznosi preko 6%.

Mladen Milić, direkto Fonda PIO, čovjek je od povjerenja Tegeltije i on aktivno učestvuje u lihvarenju penzionera, koje, bukvalno, kamatama zelenaši ministrovo “Prvo penzionersko mikrokreditno društvo”. (O tome ću uskoro objaviti nove podatke.)

I Milić se “ugradio” u kredit koji je Fond PIO dobio od “UniCredit”-a.

Njegova supruga Snježana postala je direktor poslovnice “UniCredit” u Bijeljini. Prije toga bila je direktor sektora za rizike u “Bobar banci”.

Kako dobro je vodila taj sektor, pokazuje činjenica da je Bobar banka potpuna propala, što je nanijelo štetu od nekoliko stotina miliona KM. (nastaviće se)