piše:
Slobodan Vasković
“Ne
pitajte šta vaša zemlja može učiniti za vas, pitajte šta vi možete učiniti za
svoju zemlju”.
Ovo
je jedna od najpoznatijih izjava čuvenog američkog predsjednika Džona Kenedija,
koji je ubijen prije 50 godina (22.11.1963.) u Dalasu.
Veoma
inspirativna, snažna, inteligentna, hrabra poruka koja nema vremenski rok trajanja
i primjenjiva je u svakoj zemlji, društvu, narodu. Pa tako i ovom u kojem
živimo.
Ukoliko
se ipak prvo upitate šta vaša zemlja može učiniti za vas, a pritom to “učiniti”
smatrate nečim pozitivnim, vrlo lako ćete zaključiti da vaša zemlja ništa ne
može učiniti za vas. Dapače, shvatićete da vaša zemlja stalno čini sve protiv vas:
rasprodaje vaše resurse, vaše fabrike, vaše njive, vaše voćnjake, vaše zdravlje,
vaš ponos, vaše poslove, vaše najbliže, vašu djecu, roditelje, rođake, mrtve…
Ukoliko
trezveno razmislite još trenutak uočićete da vas vaša zemlja stalno drži u
strahu od “nekoga”, da vam svako malo iza ćoška vikne jezivo “Buuaaa”, da vam
prijeti, da vas maltretira, da vas ucjenjuje, da vas tjera da budete poltroni,
da vas prisiljava da volite one koji vas pljačkaju, koji vas kradu, koji su vam
i tanjir oteli, koji vas pljuju, tuku, siluju vam mozak; vašu djecu
doživljavaju kao igračke za jednokratnu upotrebu, da vas laže kao da ste zadnji
idioti …
Ukoliko
i nakon svega ostanete još jedan trenutak o
sebi pri sebi shvatićete da je vaša zemlja vaš najveći neprijatelj, koji
čini sve da vas uništi i od vas napravi đubrivo, kojima će gnojiti imanja i grijati
vile odabranih koji je “vode”. I koji su od vaše zemlje napravili vašeg
najvećeg neprijatelja.
Još
trenutak mirnog razmišljanja i razumjećete da je to ipak vaša zemlja, da vi druge zemlje nemate, sem te; da ne
možete nigdje da odete, niti da se sakrijete, niti da pobjegnete; ne možete ni
da se ubijete, jer ćete ostaviti bijedu za vratom preživjelima.
Džaba
panika. Jednostavno ne vrijedi.
Šta
da radite?
Da
li možete da se upitate da li je došlo vrijeme da bar pomislite da kažete “Dosta
je bilo”, jer nije prirodno da vaša zemlja stalno čini sve protiv vas?
Da
li možete da se upitate da li je došlo vrijeme da sami sebi, u sebi, saopštite da
je već odavno bilo vrijeme da glasno kažete da mora da prestane rasprodaja vaših
resursa, vaših fabrika, vaših njiva, vaših voćnjaka, vašeg zdravlja, vašeg
ponosa, vaših poslova, vaših najbližih, vaše djece, roditelja, rođaka, mrtvih…?
Da
li možete da se upitate da li je došlo vrijeme
bar da šapnete da je bolesno da vas vaša zemlja stalno drži u strahu od “nekoga”,
da vam svako malo iza ćoška vikne jezivo “Buuaaa”, da vam prijeti, da vas
maltretira, da vas ucjenjuje, da vas tjera da budete poltroni, da vas
prisiljava da volite one koji vas pljačkaju, koji vas kradu, koji su vam i tanjir
oteli, koji vas pljuju, tuku, siluju vam mozak; vašu djecu doživljavaju kao igračke
za jednokratnu upotrebu, da vas laže kao da ste zadnji idioti…?
Da
li možete da se upitate da li je došlo vrijeme da se pogledate u ogledalo i sami
sebi postavite pitanje da li ste to vi, ljudsko biće, ili je riječ o zgaženom
crvu koji ustrašen čeka novu priliku da bude zgažen? Jer samo te prilike i imate.
Nikakve druge. Kao što ni druge zemlje nemate.
Zato
se upitajte šta vi možete učiniti za svoju zemlju!
Krajnje
je vrijeme. Ako vi to ne učinite, ko će?
Ukoliko
onima, koji su vašu zemlju učinili vašim najvećim neprijateljem, dozvolite da
kreiraju i vašu budućnost, kopirajući vašu sadašnjost, vi ćete postati prošlost.
Vaša zemlja neće preživjeti. Nijedna.
Da
li se usuđujete da se upitate šta možete učiniti za svoju zemlju?
