Novinska agencija BETA i Medijski Centar Beta sa partnerima TV Telma,KosovaLive360 i Slobodan Vaskovic u regionalnom projektu #SuProMediazaštite medijskih sloboda Safe Journalists
Nekada su štampani ili elektronski mediji svakog 1. aprila na svojim stranicama ili u informativnim emisijama plasirali neku neverovatnu, smešnu ili izmišljenu vest, na koju bi čitaoci ili gledaoci zbunjeno reagovali - ali samo par minuta, dok ne shvate da je u stvari 1. april - Dan laži ili Dan šale.
Takve su vesti bile bezazlene, dok su danas, razvojem tehnologije i pokretanjem brojnih portala, poluistinite, izmišljene ili lažne vesti, postale svakodnevica, koje imaju značajan uticaj na javnost.
Rahman Pačarizi, dugogodišnji dopisnik Radija Slobodna Evropa, danas univerzitetski profesor albanskog jezika, kaže da se i kosovsko društvo suočava sa globalnim fenomenom lažnih i fabrikovanih vesti, na Zapadu poznatih kao „fake news“.
„To su vesti koje imaju određene ciljeve, pre svega kompromitaciju i diskreditovanje rivala, bilo ekonomskih ili političkih. Ove vesti se fabrikuju u određenim periodima i zato se suštinski razlikuju od običnih lažnih vesti. ‘Fake News’ naprednim tehnikama proizvode ljudi na visokim položajima. Oni koriste propagandu i veoma dobro poznaju psihologiju javnosti. Znaju kako ona funkcioniše po određenim pitanjima i ‘udaraju’ na slabe tačke u kojima javnost može da potpadne pod uticaj takvih vesti“, kaže Pačarizi.
Agron Bajrami, glavni urednik dnevnog lista „Koha Ditore“ i član Borda Saveta za pisane medije, kaže da je u poslednje vreme povećan broj žalbi osoba koje tvrde da su objavljene vesti u medijima o njima lažne. On kaže da mnogi od njih ne shvataju da se ne radi uvek o lažnim vestima koje imaju za cilj nanošenje štete ili elemente propagande.
„U slučaju Kosova, mnogo češće je reč o vestima koje nisu izmišljene, već imaju profesionalne nedostatke. U većini slučajeva to nisu lažne vesti, već se radi o vestima kojima se krši etika novinarstva zbog nepažnje, profesionalnog neznanja i slično”, kaže Bajrami.
On smatra da su fabrikovane vesti postojale i ranije, ali da su se nazivale „propagandom“, kao i da se danas lako može doći do zaključka da takve vesti „proizvode“ osobe koje žele da profitiraju ili finansijski ili politički i da se one uglavnom nalaze u institucijama.
Sa ovom konstatacijom slaže se Faik Ispahiu, direktor nevladine organizacije „Internews Kosova“ koja se bavi razvojem medija i istraživačkog novinarstva na Kosovu, a u čijem sklopu funkcioniše i portal vesti Kallxo.com.
„Na žalost, na Kosovu smo videli premijere, predsednike parlamenta, predsednike, videli smo vlasnike korporacija i snažnih kompanija koji su direktno plaćali takve 'novinarske prostitutke'. Osnivali su medije čiji je primarni cilj širenje 'magle i dima', širenje neistine i gušenje istine“, ističe Ispahiu.
On takve medije naziva „instant“ medijima koji se osnivaju za jednokratnu upotrebu, a koji za cilj imaju širenje neke kampanje ili propagande, nakon čega „propadaju“.
„Na žalost većinu ovih ‘instant’ medija finansiraju državni mehanizmi putem fondova koje imaju razna ministarstva za promociju svojih aktivnosti, zatim putem javnih preduzeća, kao što je Pošta i drugih preduzeća koja imaju fondove za pokretanje medija“, kaže Ispahiu.
Ako se ima u vidu da danas svaki građanin kreiranjem svoje web stranice može da plasira razne neproverene vesti, koje u zavisnosti od političkog ili ekonomskog interesa kopiraju drugi portali, onda je jasna brzina mogućeg dezinformisanja, koje može da ima veoma jak uticaj i na stvaranje javnog mnjenja.
„Vreme kada se obično pojavljuju takvi 'instant' mediji i 'instant' novinari je na pragu izbora, ali ne samo tada, nego uvek kada je to potrebno, kada treba nešto izmisliti, kada treba izmisliti neku temu, kada treba izbeći neku temu ili pustiti 'šaku muva' u teškim vremenima, kao što je to danas“, kaže Ispahiu.
 |
Na Kosovu postoji na stotine web stranica i portala čiji su vlasnici uglavnom nepoznati, međutim Agron Bajrami i Faik Ispahiu smatraju da oni ne mogu biti prava konkurencija profesionalnim medijima. Veći problem je to što su profesionalni mediji uskraćeni u finansijskom smislu, jer kako kaže Ispahiu, malobrojni fondovi u kosovskom marketingu politički su orijentisani.
Bajrami iznosi stav da ti ljudi ili grupe ljudi koji proizvode lažne vesti u cilju lične dobiti, političke ili ekonomske, nisu novinari.
“Oni samo glume da su navodno novinari i nisu konkurencija. Međutim, oni jesu problem ne samo medija, već i društva i taj problem mislim da treba rešavati putem obrazovanja kako bi se znalo šta je medij, šta je vest, a šta to nije“, smatra Bajrami.
Rahman Pačarizi smatra da je veoma važno da se u srednjim školama uvede predmet medijskog obrazovanja, kako bi mladi umeli da prepoznaju lažnu vest, kako da je tretiraju i koriste.
Prošle godine Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova je dalo na javnu raspravu Koncept dokumenta za sprečavanje i suzbijanje kibernetičkog kriminala, u sklopu kojeg je uvrstila i lažne vesti i kaznenu meru zatvorom za one koji ih objavljuju. Medijski eksperti i civilno društvo smatraju da bi usvajanjem takvog dokumenta bila ugrožena sloboda govora, posebno na društvenim mrežama. Agron Bajrami ne isključuje mogućnost da bi takve zakonske sankcije zloupotrebili baš oni koji su po njemu i glavni „proizvođači“ sumnjivih vesti.
„Većinu lažnih vesti, barem na Kosovu, proizvode političari, ne proizvode ih ni mediji ni građani. Proizvode ih ljudi koji su u politici i često ih proizvode javno, ne skrivajući se. I šta da radimo sa njima kada oni lažu u svakom trenutku i u svakoj prilici?! Da ih strpamo u zatvor?! Ovo je problem koji treba rešavati na drugi način“, kaže Bajrami.
A dok se ne pronađu uspešni mehanizmi za smanjenje uticaja takozvanih paramedija i marginalizaciju neproverenih ili izmišljenih informacija, kosovska javnost će i dalje „živeti“ sa takvim vestima, dakle i sa njihovim posledicama.
