piše:
Slobodan Vasković
Ničim izazvan, beogradski ultranacionalni
krug počeo je potpisivanje peticije kojom apeluju na očuvanje Republike Srpske.
Više od
150 javnih ličnosti i vođa takozvanih patriotskih političkih organizacija u
Srbiji potpisalo je papir kojim pozivaju funkcionere RS i šefove stranaka iz
Republike Srpske da zajedno rade na njenom očuvanju.
Među
potpisnicima su ultranacionalisti, pa i notorni ultramorbidni Vojislav Šešelj.
Potpisali
su se predsjednik SRS Vojislav Šešelj, član Starešinstva pokreta
"Dveri" Boško Obradović, Kosta Čavoški, Vasilije Krestić, Rajko
Petrov Nogo, Gojko Đogo, Dragan Nedeljković, predsjednik DSS-a Sanda Rašković
Ivić i brojni drugi odjednom zabrinuti za sudbinu Republike Srpske.
PETICIJA
Објављено 19 децембар 2014
Дубоко забринути за судбину Републике Српске, као једине
праве победе српског народа у последњим деценијама, слободни смо да замолимо
све српске политичке чиниоце да се придржавају следећих неодступних захтева:
1. Уставни статус Републике Српске, успостављен у Дејтону
1995. године, не сме се ни по коју цену мењати на штету српских националних
интереса.
2. Постојеће надлежности Републике Српске, битно смањене
противуставним одлукама Високог представника, не смеју се даље смањивати зарад
јачања и проширивања надлежности средишњих власти Босне и Херцеговине у
Сарајеву.
3. Требало би све учинити да се поврате дејтонске
надлежности Републике Српске, а најпре треба тражити укидање Суда Босне и Херцеговине
као кривичног суда којим се дерогира надлежност судства у оба ентитета.
4. У погледу очувања изворног уставног статуса и
постојећих надлежности Републике Српске треба по сваку цену спречити било какву
пукотину, а камоли раскол у српској политичкој и страначкој елити, као и учешће
у било ком нивоу власти на штету српског народа.
У Београду, о Никољдану 2014.
Porive za peticijom ničim ne objašnjavaju;
Još manje ukazuju na izvorišta ugroženosti Republike Srpske, koja su ih natjerala
da odjednom, “iz zasjede”, iskoče sa “časnim” namjerama “zaštite” i emituju svu
svoju “ljubav” i “brigu” za ovaj entitet iz toplih beogradskih salona.
Stav broj 1. peticije je načelan, opštepoznat
i izgovoren milijarde puta, i sa ove i sa one strane Drine.
Slično je i sa stavom broj 2., s tim što je
on jedna od omiljenih floskula SNSD-ovog Režima u poslednjih devet godina.
Stav 3. je, izvan svake razumne sumnje, napisan
je u Ratnom Štabu SNSD-a, jer ukazuje na potrebu ukidanja Suda i Tužilaštva
BiH. U SNSD-u se na tom stavu jako češu, jer ih baš svrbi, otkako je izgledno
da neće biti vlast na nivou BiH.
Što nas dovodi do stave broj 4., koji je
izvrištan u Ratnom Dodikovom Štabu i ultimativno naglašava: “У погледу очувања изворног уставног статуса
и постојећих надлежности Републике Српске треба по сваку цену спречити било
какву пукотину, а камоли раскол у српској политичкој и страначкој елити, као и
учешће у било ком нивоу власти на штету српског народа”.
Kada ovaj Stav broj 4. prevedemo sa
književnog ekavskog, sa beogradskim naglaskom, na ovaj naš ijekavski srpski,
vidimo da on glasi: Ni po koju cijenu Savez za promjene ne smije napraviti
vlast bez SNSD-a u Sarajevu, jer će to biti na štetu srpskog naroda.
Cijela peticija djelo je Milorada Dodika i
SNSD-a, koji koriste sve što se može iskoristiti kako bi spriječili da budu
opozicija na nivou BiH.
Za jednu stranku koja se kiti navodnom
antibosanskom politikom, što jeste SNSD, zaista je zapanjujuće da se toliko
upinje na zadnje noge da tu istu vlast dohvati.
Toliko je žele da su angažovali i notornog ultramorbidnog
Vojislava Šešelja da agituju za njihove interese. Plus ostale “javne” ličnosti,
mahom poznate kao vjerne sluge svih srpskih Režima.
Dodikov Režim već dobrih devet godina
izmišlja neprijetalje RS, izmišlja napade na RS, izmišlja ugroženost RS,
izmišlja petokolonaše u RS…, a sve to vrijeme taj isti Režim, kojeg čine
SNSD-DNS-SP, učinili su sve da sruše istu tu RS, nemilosrdno je pljačkajući i
dovodeći njene građane u poziciju totalne bijede. U toj situaciji je više od
polovone onih koji žive u RS.
Napade na RS su i izmišljali, kako bi skrenuli pažnju sa onoga
što stvarno čine. Konstanta.
Beogradski šovinistički krug, koji je odjednom
postao jako zabrinut, sve te godine je ćutao, nije prstom mrdnuo da bilo kakvom
peticijom, riječju, slovom, znakom interpunkcije, uzdahom, mrkim pogledom
pokaže/ukaže/dokaže ugroženost RS takvim načinom vladanja i otimanja.
Nije ni čudo. Kada bi i došli u voljenu
srpsku provinciju, vraćali su se u Beograd punih džepova i torbi. Sada odrađuju
svoj dio otetog. Kao i obično, jeftinim pamfletima i ispraznim riječima pozivaju
na patriotizam, koji u njihovoj vizuri jeste zaštita onih koji su zaista
uništili RS - Milorada Dodika i njegovog Režima.
Nije ovdje riječ ni o kakvom spasavanju
Republike Srpske, već o spasavanju Dodika, Režima i otetih bogatstava.
Dodik je došao do zida – srušio je sve čega
se dotakao.
Nema više para od prodaje Telekoma, nema više
nikog voljnog da daje kredite, nema više ni pet milijardi maraka kreditnih
sredstava, koja su bačena u vjetar, nema čak ni sjene Rusije iza Režima, nema
nikog na Zapadu ko bi u njemu prepoznao dašak bilo kakvog vjetra, nema više ni
podrške Dragana Čovića, nestao je i Zlatko Lagumdžija, nema više ništa u
Republici Srpskoj da se proda, kako bi se kupio socijalni mir… Nema više ni
lažnih neprijatelja. Samo magla.
Nema više ništa. Ostali su Dodik i Režim, sa
jedne strane, i narod sa druge. U potpunoj besparici, koja galopirajući vodi ka
bankrotu. Bez ikakvih izgleda da se galop zaustavi.
Otud peticija i zabrinutost za Dodika, a ne
za Republiku Srpsku. Ta peticija najbolji je dokaz da su Dodik i njegov Režim zaista
najveća prepreka za Republiku Srpsku. I da se bez njih treba napraviti vlast na
nivou BiH, kako bi se spriječilo da sve povuku na dno.
Kojem hrle u nezaustavljivom slobodnom padu.
