Piše:
Slobodan Vasković
Danima
pratim storiju oko parcela na Staroj autobuskoj stanici u centru Banjaluke,
koje su na volšeban način prešle iz gradskog u vlasništvo firme “Autoprevoz”.
Pa nakon toga, iz vlasništva “Autoprevoza” u vlasništvo firme “Bewo real
estate” iz Banjaluke. Ključ priče je da je nestao Ugovor koji potvrđuje da je
to zemljište gradsko, a ne “Autoprevozovo”.
Čak
su iz “Autoprevoza” najavili prodaju Muzeja, čija zgrada se nalazi na tom
placu, a iz Muzeja objesili transparent da “nisu na prodaju”…
Pa
je onda Grad našao neke dokumente, pa će navodno tužiti…
Međutim,
problem je što novinari režimskih medija nikako da “dokuče” ko je vlasnik firme
“Bewo”, koja se, kako su naveli, 6. februara ove godine uknjižila kao posjednik
na spornom zemljištu, i na taj način do kraja osvijetle ovaj slučaj.
Uvijek
sam spreman pomoći, te objavljujem ono što svi u Banjaluci, sem novinara režimskih
medija, znaju: Vlasnik firme “Bewo” je Vedran Savić. On je i njen direktor, a
zamjenik mu je Reinhard Herzog. Firma je upisana u sudski registar pod brojem
71-0-REG-07-000597, datiranom 16.04.2007. godine. “Bewo” već ima nekoliko
izgrađenih objekata u Banjaluci, dvije elitne zgrade odmah pored restorana
“Marko Polo” (na zemljištu dobijenom zadžaba i prevarom, po vrlo niskoj cijeni).
Vedran
Savić je sin Čede Savića, bivšeg direktora Zavoda za izgradnju grada (ZIBL) i
čovjeka od najvećeg povjerenja Milorada Dodika.
Milan
Vukelić, koji je surovo likvidiran 06.11.2007. godine, optuživao je Savića za
teške, desetine miliona vrijedne, malverzacije. Optuživao ga je i da ima
namjeru da ga likvidira. Nakon ubistva Vukelića, MUP RS podnio je tri Izvještaja
o počinjenom krivičnom djelu protiv Savića (ne i za ubistvo Vukelića), ali sve
je zataškano. MUP RS je po nalogu Savića teško maltretirao i progonio Vukelića.
Kada
je Savić penzionisan, na njegovo mjesto direktora ZIBL-a je došao Aleksandar
Cvijanović, muž premijerke Željke Cvijanović. Njegovom ocu Živojinu, Čedo Savić
je, kriminalnim ugovorom, dodijelio stan, iako nikada nije radio u ZIBL-u. Cvijanovići
su taj stan otkupili za bagatelu, prodali po odličnoj cijeni i novac uložili u
izgradnju vile.
Savić
je trenutno savjetnik Cvijanovića.
Sve
ovo što se dešava oko zemljišta na Staroj autobuskoj je režija, u kojoj su
saučesnici režimski mediji. Velika prevara je u toku.
Kada
se sagledaju akteri uključeni u ovaj proces, realno je da je prevara sa zemljištem
u centru Banjaluke išla na sljedeći način: Savić je ukrao i uništio Ugovor koji
svjedoči da zemljište pripada Gradu, nakon toga “Autoprevoz” se uknjižio na
zemljište koje mu ne pripada, jer ga je davno ranije prodao Gradu (ali ugovora
nema); potom “Autoprevoz” to zemljište navodno prodaje firmi “Bewo”, čiji je
vlasnik sin Čede Savića… (Savić plaća vlasnicima Autoprevoza ovu uslugu
najvjerovatnije nekim dobrim placom u Banjaluci, ili poslovnim prostorima); Grad
se, kobajagi, batrga i bori da se ne proda zelmjište, a epilog bi mogao biti da
Savićima pripadne plac, a da oni velikodušno poklone zgradu Muzeja Republici
Srpskoj.
Sve
će onda biti predstavljeno kao velika pobjeda Slobodana Gavranovića, koji je,
izvan svake razumne sumnje, do detalja i upoznat i upetljan u cijeli ovaj
mafijaški slučaj.
Genijalno,
nema šta – Čedo Savić i njegovi zaštitnici doći će 60 miliona KM vrijednog
zemljišta i do stotina miliona KM, kroz objekte (toliko bi vrijedili u
maloprodaji, kada se izgrade na tom mjestu-preko puta opštine), a da nisu
uložili niti pfeniga. I još će biti slavljeni kao velikodušni, jer nisu prodali
zgradu Muzeja. Tipično.
Režimski
mediji dižu buku, stvarajući tešku dimnu zavjesu, kako bi omogućili da cijeli
ovaj slučaj dođe do tačke u kojoj vlasti kažu: Ma pusti zemlju, bitno je da smo
sačuvali zgradu Muzeja.
Interesantno
je i da režimski mediji u ovom slučaju uopšte ne pozivaju MUP RS i Tužilaštvo
da istraže cijeli slučaj, iako su ih “silovali” takvim zahtjevima i za par sumnjivih kvadrata,
koji nisu u vlasništvu režimskih tajkuna.
Zar
nije tako, gospodine Jovičiću?!
Tekst iz “Glasa
Srpske”
“Aутопревоз”
паркинге продао фирми “Bewo”
25.04.2013 08:13
Бањалука - Фирма
"Аутопревоз" продала је шест парцела на старој аутобуској станици у
центру Бањалуке величине око 4,5 дунума фирми "Bewo реал естате" из
Бањалуке, иако траје судски спор за то земљиште између града и
"Аутопревоза".
Према подацима у
земљишним књигама, у које је "Глас Српске" имао увид, као нови
власник тих локација у грунт је уписана фирма "Bewo реал естате" 6.
фебруара ове године.
У том преносу уписа
власништва са "Аутопревоза" на "Bewo реал естате", поред
чињенице да се за прометовано земљиште води судски спор и да до окончања
поступка не може бити прометовано, најзанимљивије је то што је из земљишних
књига избрисана забиљежба о вођењу судског спора.
Правобранилаштво је
тражило забиљежбу уписа 2011. године управо да не би дошло до прометовања,
односно препродаје паркинга у строгом центру града.
Према подацима у
земљишним књигама, на основу захтјева Правобранилаштва 2011. године забиљежено
је да се води спор у Окружном привредном суду.
По жалби
"Аутопревоза" од 15. јуна 2012. године, бањалучка канцеларија
Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове (РУГИП) уважила је ту
жалбу, одбила захтјев Правобранилаштва и из земљишних књига 14. августа прошле
године избрисала да се за ове парцеле води судски спор између града Бањалука и
"Аутопревоза".
Замјеник
правобраниоца РС, сједиште у Бањалуци, Никола Томашевић каже да ће
Правобранилаштво на иницијативу града, који је доставио нову документацију,
подићи нове тужбе против "Аутопревоза" уз захтјев за брисање уписа
власништва.
- Продаја и
прометовање парцела у центру града нам компликује процес. Не знам који је
разлог, али бањалучка канцеларија РУГИП-а у посљедње вријеме учестало одбија
захтјеве Правобранилаштва и за процедуралну забиљежбу вођења спора у вези са
земљиштем. Сад се може десити и даља купопродаја ових плацева - каже Томашевић.
Томашевић каже да
сада, поред тужбе за поништење уписа "Аутопревоза", треба тражити и
поништење уговора између "Аутопревоза" и фирме "Bewo реал
естате".
- За тако нешто
треба да постоји основ, а он би се могао наћи једино у судској пресуди - каже
Томашевић.
Окружни привредни
суд у Бањалуци крајем прошле године у спору града Бањалуке са
"Аутопревозом" у вези са власништвом над локацијом старе жељезничке
станице, гдје се налази и зграда Музеја савремене умјетности РС, донио је
пресуду у корист "Аутопревоза".
Правобранилаштво РС
је уложило жалбу Вишем привредном суду у Бањалуци који би одлуку требало да
донесе у мају. Нова документа која је прикупио град могла би да буду круцијални
докази у овом поступку.
Град Бањалука је
дошао у посјед обимне додатне документације у том спору, међу којом је и
пресуда Основног суда у Бањалуци од 20. јуна 1988. године према којој је
предузеће "Аутопревоз" дужно да се у року од осам дана дислоцира са
старе аутобуске станице из центра града.
Пресуда је донесена
на основу уговора из 1979. године о размјени некретнина града са
"Аутопревозом". Ти уговори нестали су из архиве и града и Завода за
изградњу Бањалука.
Према тим уговорима,
град је "Аутопревозу" за локацију у центру града дао замјенску
локацију на којој се данас налази нова аутобуска станица.
Приватизацијом
"Аутопревоза" 2002. године већински власници постали су Живко Бабић,
Сладомир Ђурић и Вид Дубочанин.
Нова аутобуска
"Аутопревоз"
је у марту објавио оглас у коме на продају нуди и 12 дунума земљишта код нове
аутобуске станице, које је 1979. године добио у замјену за парцеле у центру
града, а које је такође продао.
И овдје, као и код
локације у центру града, ријеч о земљишту које није ушло у биланс стања
"Аутопревоза" када је фирма 2002. године приватизована.
