O slobodi medija u Makedoniji: Da se ne zaboravi “krvavi četvrtak”
Novinska agencija BETA i Medijski Centar Beta sa partnerima TV Telma,KosovaLive360 i Slobodan Vaskovic u regionalnom projektu #SuProMediazaštite medijskih sloboda Safe Journalists
O slobodi medija u Makedoniji: Da se ne zaboravi “krvavi četvrtak”
Nataša Stojanovska i danas se uznemiri kada pomisli da treba da uđe u Sobranje. Tako je od 27. aprila, dana koji su makedonski mediji nazvali “krvavi četvrtak”.
Tada su, upravo u “Pres sali” Sobranja, napadnuti poslanici tadašnje opozicije i novinari koji su pratili pres konferenciju novoizabranog predsednika parlamenta. Od tada je prošlo osam meseci, ali za Stojanovsku traume su i dalje žive.
„Još nisam ušla u Sobranje, nisam smogla hrabosti, niti snage da udjem, iako sam jednom pokušala da udjem I popijem kafu sa ljudima sa kojima sam proživela taj ‘krvavi četvrtak’ u Sobranju. Ali, verujte, vratila sam se nazad“, kaže Stojanovska.
A, šta se dešavalo u Sobranju tog 27. aprila?
Za događaje od 27. aprila Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi istragu za jedno od najtežih krivičnih dela protiv države, za koje makedonski zakoni propisuju najmanje deset godina zatvora. Među osumnjičenima su tadašnji policijski funkcioneri i poslanici tada vladajuće VMRO-DPMNE, koja je sada u opoziciji.
Dok traje istraga mali broj novinara se usuđuje da kaže ko je kriv za nasilje nad novinarima, iako 27. april nije bio jedini takav slučaj.
Pet godina ranije, 24. decembra 2012. godine novinari su prvi put izbačeni sa galerije plenarne sale Sobranja, odakle prate zasedanja. Nije im bilo dozvoljeno da izveštavaju sa sednice na kojoj je donošen budžet. Medju njima je bila i Snežana Lupevska Sozen.
„Upozorili su nas da moramo da izađemo. Svakako da smo odbili, jer je trebalo da izveštavamo sa tog događaja. Na silu su nas, bukvalno su nas vukli, izveli sa galerije”, kaže Lupevska.
Na pitanje da li je zatražila zaštitu, odgovara: „Nije imalo od koga. Oni koji su trebali da te zaštite, a to su obezbeđenje i policija, u stvari su pravili nasilje”.
Ali, makedonski sudovi nisu videli slučaj u tome što su novinari bili sprečeni da izveštavaju. Čak je i Vrhovni sud kazao da nije prekršeno njihovo pravo da izveštavaju. Ali, Sud za ljudska prava u Strazburu je bio drugačijeg mišljenja i doneo je presudu u koristi makedonskih novinara.
Snežana Lupevska kaze da je “bilo autocenzure I straha”. „Nisu se svi novinari potpisali na tužbu. Samo nas petoro. Dobili smo adekvatno obeštećenje, država je isplatila to obeštećenje i, time smo, što je navažnije dobili moralnu satisfakciju”.
Moralna satisfakcija stigla je pet godina posle tog 24. decembra. I dok su novinari u Skoplju bili fizički sprečavani da izveštavaju, dopisnici iz unutašnjosti, koji su bili kritički nastrojeni prema prethodnoj vlasti, bili su pod potpunom blokadom opština.
Aneta Daskalovska je izgubila posao u vreme kada je pisala koliko je bogat i kako se obogatio tadašnji gradonačelnik Bitolja Vladimir Taleski. Pritom, doći do bilo kakvih informacija od lokalnih vlasti bilo je nemoguće.
„Svaki moj zahtev za informaciju iz Opštine Bitolj bio je prećutno odbijan, bez da mi bilo šta odgovore. Ukoliko bi slučajno digli telefon njegovi iz pres službe su nalazili takve izgovore, da je bila sramota za to što rade. U stilu, saslušaće Vaše pitanje, pa će da kažu: da, da, napišite mejlom, odgovorićemo Vam. Mejl se nikad nije vraćao nazad. Ili, ja ne mogu ovo da odgovorim, znate, deca su mi bolesna, nisam na poslu. Bilo je takvih izgovora”, kaže Daskalovska.
Ona kaže da je njen primer drastičan, ali da od uvreda Taleskog sa pozicije gradonačelnika nisu bile pošteđene ni druge kolege.
„Počeo je da vređa novinare koji su mu postavljali pitanja. Znači, na događaju, na javnom događaju mu postavljaju pitanja, a on odgovara rečima: ‘Vi ste šarlatani!“, dodaje Daskalovska.
Džabir Derala iz nevladine organizacije “Civil” objašnjava da je ovakav odnos sprovodila jedna struktura moći koja ima veze sa politikom ili je direktno proizašla iz nje. I to je trajalo celih 11 godina.
„Vlasti su, jednostavno, pretvorile medije u tripod, stalak za mikrofone. Za njih mediji nisu bili oko javnosti. Naprotiv, oko javnosti su zatvorili i pretvorili medije u stalak za mikrofon u koji mogu da govore neometano”, kaže Derala.
Nova vlada Makedonije, izabrana posle 27. aprila, obećava transparentnost. Vlada koju predvodi Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM) premijera Zorana Zaeva govori o drugačijem odnosu prema novinarima i medijima uopšte. Među prvim odlukama bila je odluka da se skine oznaka tajnosti sa nekih informacija I da se novinarima olakša pristup informacijama.
Pa, ima li promena u odnosu vlasti prema novinarima?
„Ima razlike u tome da niko tako brutalno ne sprovodi politiku. Nadam se da je u odnosu na urednike i vlasnike stvar poboljšana“, kaže Lupevska Sozen.
”Tvrdim, kada su u opoziciji političari su transparetni. U bilo kojem da ih pozoveš javiće se, pa će ti kazati, pa će ti dobaciti nešto, pa i sami će biti ‘zviždač’. Ali, dođu li na vlast, ta transparentnost traje mesec do dva. I već ih nema. Gotovo”, objašnjava Daskalovska.
Svi sagovornici se slažu da je potrebno vreme da stvari počnu da funkcionišu kao u svakoj demokrataskoj zemlji. Nataša Stojanovska kaže da se ne sme dozvoliti da se 27. april zaboravi.
„Nekažnavanje za to što se desilo 24. decembra u Sobranju, kada su izvukli poslanike i nas novinare, dovela je do 27. aprila”, kaže Stojanovska.
