TV "Žurnal"/ AFERA: TRAILER ZA FILM "PAD PICINOG PARKA": Svjedočanstvo o nasilju sistema nad pojedincem

Film je svjedočanstvo o sukobu sistema i pojedinca, odnosno nasilju sistema nad pojedincem, u kojem pojedinac uvijek gubi. 

TV Žurnal

TRAILER ZA FILM "PAD PICINOG PARKA": Svjedočanstvo o nasilju sistema nad pojedincem

Film je svjedočanstvo o sukobu sistema i pojedinca, odnosno nasilju sistema nad pojedincem, u kojem pojedinac uvijek gubi.

Film “Pad Picinog parka - prvi dio“, kao i njegov nastavak, završili smo u julu 2013. godine. Prikazali smo ga najodgovornijim ljudima brojnih tv kuća u zemlji. Svi su se izuzetno pohvalno izrazili o njemu, ali niko od njih nije smio da ga emituje, iako smo imali čvrsta obećanja da će to učiniti.

Film je svjedočanstvo o sukobu sistema i pojedinca, odnosno nasilju sistema nad pojedincem, u kojem pojedinac uvijek gubi.

U filmu nismo ništa mijenjali u odnosu na vrijeme kada je završen, kako bismo sačuvali autentičnost trenutka u kojem je rađen.

U filmu govore svi akteri slučaja “Picin park”, kao i predstavnici vlasti i opozicije u Republici Srpskoj.

TV Žurnal u serijalu “Afera” 31. maja premijerno će emitovati dokumentarni film “Pad Picinog parka – prvi dio”, na drugu godišnjicu početka protesta građana Banjaluke zbog uništavanja popularnog gradskog parka i podrške porodici Vulić, koja se našla na udaru tajkuna i sistema.

Pozivamo vas da u subotu 31. maja u 12 sati budete uz vaše računare na premijeri filma  “Pad Picinog parka - prvi dio“.

 (zurnal.info)

Kozarska Dubica: Policajac i nasilnik Milanko Rajčević maltretirao i kažnjavao ljude koji su branili grad od potopa

Piše: Slobodan Vasković

Milanko Rajčević

Neljudi su neljudi, bilo kakva situacija da je - kataklizmična ili, policijskim riječnikom rečeno, redovna.

Jedan od neljudi, koji su tokom poplava iskazali svoje bahato, bezobzirno i bezobrazno lice je Milanko Rajčević, zamjenik komandira Policijske stanice Kozarska Dubica.

Rajčević je Dragana Berića, koji je danima branio Dubicu, zajedno sa svojim sugrađanima, od potopa, kaznio sa 500 Konvertibilnih maraka, jer mu se lično ne dopada i jer je Rajčević vlast pa može da čini što mu je volja.

Rajčević je slika i prilika aktuelne vlasti - drskost, bezobrazluk i bahatost su mu norme ponašanja, a policijska značka koju, nažalost, nosi sredstvo je zloupotrebe, čak i u situaciji potpune katastrofe.

Berićeva greška je bila što je pošao do svog prijatelja Aleksandra Jerinića da uzme gumene čizme i da se presvuče, da bi nastavio da radi na utvrđivanju nasipa. Učinio je nakon što je dva dana i noć radio na podizanju bedema koji su odbranili Dubicu i spriječili katastrofu.

Dragan Berić

Krenuo je u ulicu Mladena Stojanovića, što se Rajčeviću, iz samo njemu znanih razloga, nije dopalo i naredio mu je da se ne kreće tim pravcem.

Berić mu je pokušao objasniti da ide da se presvuče i uzme čizme, ali je Rajčević nasrnuo na njega, urlajući i prijeteći mu. Nazivao ga je klošarom i kriminalcem.

I sve to pred svjedocima, koji su štitili Dubicu od nabujale Une.

„Ovu gamad treba tući i prebijati bez milosti“, urlao je Rajčević, ne ostavljajući nikakve sumnje da misli na branioce Dubice.

Rajčević je Berića, mokrog i iznurenog, strpao u policijski auto i naredio da ga odvezu u stanicu. Potom je nazvao dežurnog policajca Miloša Radulovića i izdiktirao mu šta da napiše u prekršajnom nalogu i da Beriću odmah izda i uplatnicu na 500 maraka.   

Sramno, bez ikakve dileme, a ako se neko ponio kao kriminalac i klošar to je zamjenik komandira PS Milanko Rajčević.

Berić je, nakon odbrane Dubice, kao volonter, sa još pedeset sugrađana, učestvovao i u čišćenju Doboja, čime je dodatno ponizio i Rajčevića i one koji su ga imenovali na tu odgovornu funkciju.

Kaznu nije platio, već se žalio, a ako ima imalo pravde u ovoj zemlji, na kraju ove priče biće kažnjen bahati i bezobrazni policajac, a ne Berić.

Pokušaj pljačke u katastrofi

Elektrodistribucija Kozarska Dubica traži nadoknadu štete za potopljene trafostanice u visini od 100.000 KM. Riječ je o nevjerovatnom bezobrazluku I pokušaju pljačke, jer nijedna trafo stanica u Dubici nije potopljena.

Lažno potapanje štetu iz “Elektrodistribucije” u Dubici prijavili su nakon naloga iz “Elektrokrajine” da se evidentira pričinjena šteta.

Komisiju za procjenu štete čine isključivo članovi SNSD-a, a na čelu “Elektrodistribucije” u Dubici je Rodoljub Topić, predsjednik Izvršnog odbora Opštinskog odbora SNSD Dubica.

Opet čudo: Radmanović se lažno odriče stana

Piše: Slobodan Vasković

Čuda su ovih dana sve češća. Novosagrađeni stan srpskog člana Predsjedništva BiH Nebojše Radmanovića, u ekskluzivnom stambenom objektu u Aleji Svetog Save u Banjaluci (preko puta „Merkatora“), ostao je nepotopljen, a onda se Radmanović odrekao stana. I to javno.

Radmanović je izdao saopštenje za javnost u kojem demantuje da je vlasnik ekskluzivnog stana od oko 300 metara kvadratnih, zaprijetivši tužbom za klevetu.

Naravno, Radmanović ne govori istinu, stan jeste njegov i prvi put sam to objavio prije nekoliko mjeseci na ovom blogu.

Radmanović je lično učestvovao u projektovanju stana, brinuo o svakoj sitnici, a sada laže da to nije njegov stan, jer se uplašio ogorčenosti građana koji su teško stradali u poplavama. Na jednoj strani masa stradalnika, na drugoj strani megalomanija lažnih patriota, poput Radmanovića.

Što se tiče Radmanovićeve tužbe, pozivam ga da to učini što prije, jer je meni pravo zadovoljstvo da sa pripadnicima Režima budem nonstop na sudu.

Čovjek sam koji ih je sve doveo na sud, a nadam se da će to uskoro učiniti

i tužilaštva, razotkrivajući njihove kriminalne radnje.

Na šta je Radmanović spao kada od Milana Tegeltije, predsjednika banjalučkog Osnovnog suda, traži certifikat za poštenje. I, sasvim sigurno, dobiće ga od Tegeltije, koji je već počeo da donosi presude bez prethodno provedenog sudskog postupka, za šta imam relevantne dokaze.

Radmanović sada izmišlja, prestravljen onim sto slijedi, a slijede istrage o tome kako je njegov pulen Željko Kovačević, aktuelni ministar industrije, energetike i rudarstva RS, opljačkao desetine miliona maraka maraka u vrijeme dok je bio direktor “Elektrokrajine”. 

Kovačević, koji je notorni malograđanin, sagradio je velelepnu zgradu kraj Banjaluke, u naselju Trapisti. Posjeduje i pola Gajeve ulice u Banjaluci. Radmanović štiti upravo takve neljude i kriminalce. O Kovačevićevoj malograđanštini i moralnom habitusu govori i činjenica da je u danima poplava, prije saopštavanja strašnih činjenica o razmjerama vodene stihije, prvo išao na faniranje.

Radmanović bi trebalo da objasni i kako je moguće da su njegova i Kovačevićeva vikendica kod Čelinca (obje vrijede po nekoliko stotina hiljada maraka) prve očišćene nakon poplava, te ko ih je i po čijem nalogu očistio.

Kada u demantiju već pominje stan pored Muzičke škole u Banjaluci, koji je dobio prije 15 godina i u kojem još živi, bio bi red da kaže ko mu ga je i kako kupio.

Kupio mu ga je Grad Banjaluka 2000. godine, u vrijeme kada je on bio predsjednik Izvršnog odbora Skupštine Grada Banjaluka. Te 2000. godine kvadrat njegovog stana plaćen je po nevjerovatnih dvije hiljada maraka.

Radmanović bi trebalo da odgovori i na pitanje kako je kupio stan na Cvijetnom trgu u Zagrebu i koliko ga je platio.

Pošto me je već povukao za tastaturu, objaviću još jedno čudo. Nisu potopljena ni dva luksuzna automobila, koja pripadaju članovima Radmanovićeve najuže porodice – preskupi, ganjc novi “Pasat” i skupocjeni BMW.

Gospodine Radmanoviću, odakle vam pare za sve to i da li je tačno da odgovore na to pitanje znaju Željko Kovačević, vlasnik “Besjede” i suvlasnik BLC-a Nenad Novaković, Zoran Kalinić i vlasnik “Prometeja” Velimir Ilić?

Dok potopljeni gladuju, visoki funkcioneri SNSD sebi dodjeljuju Povelje za nepostojeće zasluge

piše: Slobodan Vasković

Visoki funkcioneri vladajućeg SNSD-a su besprizorni do mjere gadljivosti. U najtežim trenucima po Republiku Srpsku, kada stotine hiljada ljudi trpi zbog kataklizmičnih poplava, kada su hiljade njih raseljeni, jer su im domovi uništeni, kada su na ivici gladi, jer nedostaje hrane, najviši funkcioneri SNSD-a zadovoljavaju sopstvene frustracije i liječe komplekse (naj)niže vrijednosti, dodjeljujući sami sebi Povelje.

Tako je 25. maja Skupština opštine Istočno Novo Sarajevo donijela odluku da Staši Košarcu, zamjeniku predsjedavajućeg Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH, dodijeli Povelju za posebne zasluge.

Skupština je održana u kancelariji načelnika opštine Istočno Novo Sarajevo i prisustvovali su joj odbornici vladajuće većine, sa SNSD-om na čelu.

Povelja je Košarcu dodijeljena povodom Dana opštine, Spasovdana.

Načelnik opštine Istočno Novo Sarajevo je Ljubiša Ćosić, član SNSD-a, kojem se učinilo odličnim da se dodovori Košarcu dodjeljivanjem Povelje za nepostojeće zasluge. Ćosiću uopšte nije zasmetalo što ga odlikovani Košarac naziva Teletabisom.

Kako je politika vrhuške SNSD-a sadržana u tri riječi-laži, laži, laži - tako je i Košarac odlučio da Povelju za nepostojeće zasluge i radove i prihvati.

Kada pažljivo izanalizirate obrazloženje nagrade Košarcu, shvatite da imate posla sa vrlo opasnim ljudima, koji su na ivici nervnog sloma. Jer, kako drugačije razumjeti dodjeljivanje Povelje za inkrimisane i nepostojeće radnje.

U Obrazloženju Komisije za nagrade i priznanja, Košarcu se Povelja dodjeljuje, jer je „dolaskom na čelo Tima za koordinaciju istraživanja ratnih zločina dao veliki doprinos afirmaciji istine o stradanju Srba u proteklom ratu u BiH“.

Navedeno je notorna laž, jer Košarac nije učinio ništa na ovom polju, sem što je skršio nekoliko stotina hiljada maraka, a da niko ne zna u koje svrhe.

Dalje se navodi da je Košarac pomogao da se obezbijede sredstva za izgradnju brojnih infrastrukturnih radova u toj opštini, kao što su izgradnja dječijeg igrališta, spomenika Gavrilu Principu u parku, proširenje Doma zdravlja, rekonstrukcija bolnice Kasindo…

Kakve nevjerovatne laži: nikakav spomenik Principu ne postoji i nikakva izgradnja spomenika ne postoji; priča o dječijem igralištu je suluda, jer ni tu nema ništa od gradnje, a ona o rekonstrukciji bolnice “Kasindo” je baš budalasta, jer se novac za ze svrhe obezbjeđuje sa republičkog nivoa.

Da ne bi bilo zabune -  ni od proširenja Doma zdravlja nema ništa, niti se po tom pitanju šta radi.

Ali frustracije su čudo - očito je da ih Košarac ima napretek.

Najbolji dio je o “međunarodnom predstavljanju Istočnog Novog Sarajeva” preko FK “Slavija”.

Svojevremeno, 2009. godine, direktor FK “Slavije” bio je Milorad Košarac, a poletarac Staša bio je član Upravnog odbora tog kluba. Milorad Košarac, pogađate, otac je Staše Košarca.

Bili su toliko uspješni da su klub ostavili sa dugom od 650.000 KM.

Uz to, FK “Slavija” je pod istragom nadležnih međunarodnih i domaćih institucija zbog optužbi za namještanje utakmica iz tog perioda, koje su igrali protiv FK “Košice” iz Slovačke, FK “Travnik”…

Interesantno je da nisu u Povelji pomenuli njegov izvanredan odnos prema ciglama.

Beogradski „Kurir“ je 19.11.2013. objavio da je Košarac krao ciglu i građevinski materijal iz kruga kasarne u Lukavici. U tom „poslu“ uhvatili su ga sveštenici Mitropolije dabrobosanske.

“S.DŽ. , koja je uhvaćena na djelu, je na salušanju u policiji – a iskaz je davala u dva navrata, objasnila kako je ciglu čistila po nalogu Staše Košarca, kao i da joj je „ugledni“ SNSD-ovac plaćao pet pfeninga po svakom očišćenom komadu.
Kada su se uvjerili da žena govori istinu, policajci su brže-bolje završili s poslom, potrudivši se da celi slučaj zataškaju”, naveo je “Kurir”.

(nastaviće se)

Rusi pomozite, dajte nam odmah naših 130 miliona maraka

Piše: Slobodan Vasković

Najveća pomoć koju bi Rusija trenutno mogla da pruži Republici Srpskoj jeste da njene firme “Zarubežnjeft” i “Njeftegazinkor”, koje su vlasnici Rafinerije nafte u Brodu, odmah uplate 130 miliona maraka poreskog duga, koji Rafinerija ima prema Poreskoj upravi RS.

Taj poreski dug Republika Srpska već godinama reprogramira, a sada je pravo vrijeme da se Rusi zahvale tako što će taj dug uplatiti odmah, ne čekajući krajnji rok.

Posebno je intreresanto da Milorad Dodik, sudeći po izvještajima novinara Milorada Dodika, o ovih ogromih 130 miliona maraka poreskog duga ruskih kompanija Poreskoj upravi RS i njihovoj uplati nije progovorio ni riječi sa Vladimirom Putinom tokom njihovog nedavnog susreta u Sankt Peterburgu.

Neljudskost: Drago Kalabić, visoki funkcioner SNSD, progoni porodicu Gorana Lepira, RVI prve kategorije, čija su djeca teško bolesna

piše: Slobodan Vasković

Primitivizam, bahatost, kriminal, korupcija, gramzivost…, odlike su vladavine SNSD-a i njihovih visokih funkcionera. Međutim, neljudskost je njihova osnovna karakterna osobina, što je pokazuju na svakom koraku, u svakom danu, svih ovih devet godina kako su na vlasti.

Jedan od najdrastičnijih slučajeva je progon porodice Gorana Lepira iz Prnjavora, koji je ratni vojni invalid prve kategorije (60 posto). Lepir je tokom rata dva puta teško ranjen i ima trajna oštećenja.

On i njegova supruga Biljana imaju dvoje djece, Milana i Vladu, blizance rođene 2001. godine. Nažalost, život nije bio milosrdan prema njima, jer su i Milan i Vlado djeca sa posebnim potrebama.

Vlado boluje od celebralne paralize, a Milan ima teško oštećenje očnog dna i ne može da se kreće bez pomoći. Tragedija je da trajnog izlječenja nema.

Međutim, sva ta nesreća porodice Lepir, činjenica da je Goran šezdesetpostotni ratni vojni invalid i da je te rane zadobio kao pripadnik VRS, Dragi Kalabiću, visokom funkcioneru SNSD-a i njegovim partijskim kolegama, ni najmanje nije smetala da se obruše na Biljanu Lepir, uposlenicu “Elektrodistribucije” Prnjavor, koja je u sastavu “Elektrokrajine”.

Godinama već mobinguju Lepirovu, progone je, a na kraju su je i potpuno nezakonito uklonili sa radnog mjesta rukovodioca. Razlog progona Biljane Lepir nađen je u njenoj sindikalnoj aktivnosti i prečestom upozoravanju nadležnih na nezakonito i enormno zapošljavanje po stranačkoj liniji.

Takav angažman Lepirove nadležni su odlučili da kazne, uopšte ne obraćajući pažnju na strašne životne tegobe koje su zadesile tu porodicu.

Glavni egzekutor Lepirovih je Drago Kalabić, koji je na poziciju Biljane Lepir postavio kći svoje svastike Tanju Kozarević. Učinjeno je to mimo svih zakonskih normi.

Goran i Biljana Lepir o svemu su obavijestili Ministarstvo rada, a u dopisu su naveli i da je Tanja Kozarević kći hrvatskog branitelja Dušana Vukmirovića, koji je Srbin po nacionalnosti.

U dopisu ministru Petru Đokiću, Lepir je naveo da je Vukmirović, kao pripadnik hrvatskog MUP-a, proveo 2157 dana u borbenom sektoru i priložio dokument iz Registra hrvatskih branitelja, koji svjedoči o tome.

Lepir se još zapitao zbog čega se u Republici Srpskoj, pri zapošljavanju, daje prednost djeci hrvatskih branitelja nauštrb članova porodice srpskog borca, koji su uz to i RVI.

Đokić mu je lakonski odgovorio da se obrati nadležnoj inspekciji ili Sudu.

Umjesto bilo kakvog zaključka pozivam vas da pažljivo iščitate dopise porodice Lepir nadležnom ministarstvu i odgovor iz te institucije. U njima je sve rečeno i o patnjama porodice Lepir i o neljudskosti vlasti.

Pismo Gorana Lepira Petro Đokiću

Дана: 22.04.2014.године

МИНИСТРУ РАДА И БОРАЧКО ИНВАЛИДСКЕ ЗАШТИТЕ

н/р Петру Ђокићу

БАЊА ЛУКА

Поштовани,

Обраћам Вам се госп.Министре као борац прве кат., РВИ 60%, шесте кат., два пута рањаван. Ја, Лепир Горан, син Милана, р.09.04.1970.године из Прњавора учесник рата сам од 19.09.1991.године, када сам добио позив за мобилизацију у ЈНА Инжињеријска јединица(Западна Славонија). Ту сам провео до априла мјесеца 1992.године када сам завршио курс за полицајца и од тада сам све до краја рата наставио учешће у  рату као припадник МУП-а. Дана 26.07.1995.године сам први пут рањен од експлозије гранате при чему ми сам задобио оштећење слуха. Иако нисам морао даље да наставим учешће у ратним дејствима, али нешто јаче од мене ме је храбрило да са својим саборцима-полицајцима наставим даље учестовање у ратним дејствима и да од непријатеља бранимо нашу Републику Српску. Други пут сам тешко рањен дана 23.09.1995.године у Санском Мосту-мјесто Липник од кога рањавања су ми остале трајне посљедице по здравље.

Моја супруга Биљана рођ.15.11.1974.године и ја, имамо два сина Владо и Милан близанци р.2001.године, са седам мјесеци. Оба наша сина су дјеца са посебним потребама, за шта посједују и документацију издану од надлежних комисија. Наш син Владо од рођења болује од церебралне парализе и од тада га лијечимо како у Трапистима, тако и у иностранству. Од 2006-2008. године Владо се је лијечио у Словенији гдје смо за његово лијечење и помагала која смо купили потрошили око 3.000 еура. У Србији у периоду од 2009-2011. године Влади су од стране Руских доктора урађена три оперативна захвата (ласером на мишићима) и ту смо потрошили око 7.500 еура. Од 2013.године смо наставили лијечеље у Словачкој у приватној Руској клиници „Адели“ гдје смо до сада са Владом на лијечењу били три пута и то је коштало око 18.000 еура.  Владо иначе не може још да хода али уз нашу помоћ помало прави кораке од када смо наставили лијечење у Словачкој. Влади је потребна туђа њега и помоћ у потпуности. Помоћ му је потребна код облачења, храњења, одвожења у школу, тоалета и др. Иначе имамо стан на 4 спрату (75 степеница)  гдје нема лифта те имамо велике проблеме при пењању и силажењу са сином Владом кога неки дио степеништа морамо и да носимо. Други наш син Милан има велико оштећење очног дна од рођења и чита –пише на удаљености 10 цм, гледа ТВ на метар удаљености, у школу га водимо, не може сам да иде због великог оштећења вида. На прегледу код доктора су нам исти рекли да се ту ништа не може урадити на побољшању вида и да већ морамо да мислимо о даљем његовом школовању.

Министре, као родитељ можете само да замислите шта све преживљавамо ми родитељи, али се свим снагама боримо да својој болесној  дјеци пружимо све потребно лијечење и до сада су нам новчано помагали синдикати, наши грађани запослени у иностранству,  наши суграђани сакупљањем у мјесној цркви и др.

Поред свега наведенога, моју супругу Биљану Лепир  која је запослена у ЗП „Електрокрајина“ а.д. Бања Лука у РЈ „Електродистрибуција“ Прњавор, на радном мјесту Руководилац за правне и кадровске послове су, незаконито тј. противно свим важећим законским актима, смијенили са наведенога радног мјеста и довели другу радницу, ближу фамилију од Драге Калабића-Предсједника СНСД Прњавор.

 Наведена нова радница је запослена без конкурса, без три године радног искуства које је потребно на том мјесту и др. Моја супруга , а ја посебно смо огорчени јер и господин Калабић и гђа Сека Кузмановић су знали за наше проблеме лијечења болесне дјеце и умјесто да нам помогну као људи они су мојој супрузи учинили нешто тако не људски да су грађани Прњавора који знају за тај случај огорчени и згрожени. Да ли је гђа Сека Кузмановић починила кривично дјело злоупотребе  службеног положаја незаконитим запошљавањем раднице у Прњавор на мјесто моје супруге,  , без конкурса, без три године радног искуства и др. ??? Да ли је починила мобинг према мојој супрузи???

 Посебно сам ја огорчен, јер сам борио се за РС, крварио, остао РВИ и сада ми тако враћају. Гос.Министре молим Вас да у складу са Вашим овлашћењима предузмете све потребне мјере и радње, да вратите моју супругу на њено радно мјесто, са кога је потпуно незаконито смијењена и да нас о томе свему писменим путем обавијестите.

Наводим да се је моја супруга већ обратила Синдикату енергетике, Синдикату Електропривреде Реп.Српске, Омбдусману за људска права, а обратиће се и другим институцијама (Пресједнику РС и др.), а на крају ако наше обраћање надлежним институцијама  не буде у  нашу корист сазваћемо конференцију за новинаре испред ЗП “Електрокрајине“ и о свему наведеном обавијестити ширу јавност РС – не пријетимо, али другог излаза немамо.

Министре, да ли је то програм предизборне кампање- мајке дјеце с посебним потребама, супруге РВИ у што већој мјери шиканирати???

Још Вам наводим да су осим раднице која је запослена на мјесто моје супруге, такође не законито без конкурса запослена још три радника у РЈ „Електродистрибуција“ Прњавор у мјесецу април 2014.године.

                                                                                       

                                                                                                              ГОРАН ЛЕПИР

Drugo pismo Gorana Lepira petru Đokiću

Дана: 26.04.2014.године

МИНИСТРУ РАДА И БОРАЧКО ИНВАЛИДСКЕ ЗАШТИТЕ

н/р Петру Ђокићу

БАЊА ЛУКА

В е з а: Допуна предмета од 24.04.2014.године упућено на Вашу адресу.-

Поштовани,

Господине Министре,дана 24.04.2014.године  Вама лично сам послао путем поште предмет на даље поступање у вези незаконитог запослења раднице Козаревић Тање у електродистрибуцију Прњавор на мјесто моје супруге Лепир Биљане која је до тада обављала функцију руководиоца за правне и кадровске послове.

У ранијем допису сам Вам све детаљно образложио али сада сам дошао до новијих информација које су ме као борца прве категорије, РВИ 60% веома јако погодиле. Наведена радница Козаревић Тања је рођена у Загребу и држављаанка је реп.Хрватске, као и њени родитељи. Наведена Тања дје.Вукимировић је 2011.године у веома кратком року средила држављанство Републике Српске гдје се је и удала за граћанина Прњавора. Већ 2012.године је одмах у Основном Суду Прњавор преко везе одрадила приправнички у трајању од једне године. Након тога је како сам Вам навео у ранијем допису по родбинској линији истој посредовао  при запослењу пресједник СНСД  Прњавор Драго Калабић, гдје је иста незаконито запослена   у ел.дистрибуцију Прњавор, без обављеног конкурса, без три године радног искуства које су предвиђене на мјесто руководиоца за правне и кадровске послове на ком је до тада радила моја супруга.

Све ово ме није толико погодило како сам био погођен када сам дошао до информација да је од наведене запослене раднице Козаревић Тање отац Вукимировић Душан читаво вријеме рата у Хрватској провео као припадник МУП-а Хрватске  и гдје сам на порталу регистра Хрватских бранитеља утврдио да је исти провео у борбеном сектору 2157 дана. Само можете замислити колико сам огорчен да се запошљавају дјеца Хрватских бранитеља а не запошљавају се дјеца наши бораца погинули у рату, дјаца РВИ и др.. и при том моју супругу од борца прве кат.,РВИ 60% мајку двоје наше дјеце са посебним потребама (двоје дјеце од којих је једно дијете 100% инвалид) незаконито склањају са радног мјеста.

Најгоре што је отац наведене раднице Српске националности и веома добро можете замислити како се као Србин морао да се покаже међу бранитељима још од Плитвица па до краја рата, о томе говори број проведених дана. Када се одвијало свадбено весеље Вукмировић Душан који је удавао кћерку Тању је поред заставе Републике Српске поставио Хрватску заставу са шаховницом коју искрено изгледа воли. Ово Вам нерадо пишем ал морам Вам још и ово рећи, само да знате да је Козаревић Тања запослена почетком мјесеца априла у другом стању (око три мјесеца)и убрзо ће на трудничко боловање.

Мој радни колега полицајац коме не желим да помињем име који сада ради у ПС Прњавор, а  који је до почетка избијања рата у Хрватској радио као полицајац  са Вукимиревић Душаном и истог  лично га познаје каже да је  Душан исказивао лојалност новој власти Хрватске .

Још Вам наводим да су осим горе наведене раднице још три радника такође у мјесецу априлу 2014.године запослена незаконито без конкурса. Исти запослени радници пошто их познајем потичу из веома богатих породица, нису из породица погинули бораца, РВИ и др.

Молим Вас Министре да поступите по наведеном да утврдите незаконите радње, да утврдите ко је починио КД-о злоупотребе службеног положаја, да моју супругу вратите на њено мјесто са кога је незаконито смијењена и да наложите да се се исплати сва разлика плате пошто гђа Сека Кузмановић није хтјела по закону да промијени којефицијент мојој супрузи са 6,33 на 9,5  при чему је моја супруга добијала 444 КМ мање него руководиоци за правне и кадровске послове у др.радним јединицама.

Срдачан поздрав.

ПРИЛОГ: Регистар бранитеља на име Вукмировић Душан.

Контакт телефон – 065 522 628

Адреса: Горан Лепир

Ул.Живојина Прерадовића

зграде Сирано Л-А1

78430. Прњавор

lepirg@hotmail.com

        ГОРАН  ЛЕПИР

                                                                                 

                                                                                      

ШТА СЕ СВЕ ДЕШАВАЛО НА РАДНОМ МЈЕСТУ БИЉАНИ  ЛЕПИР 

 У ЗП „Електрокрајина“ РЈ „Електродистрибуција“ Прњавор, сам запослена од 04.05.2004.године. У РЈ сам била и синдикални повјереник у периоду од јануара 2009.године до марта 2013.године, члан сам Синдиката од свог запослења непрекидно.

Покушаћу образложити свој проблем:

У РЈ „Електродистрибуција“ Прњавор, само запослена 04.05.2004.године и распоређена на радном мјесту-Руководилац одјељења правно-кадровских и општих послова за које се у моменту запошљаваља захтјевала виша стручна спрема- VS/VI и три године радног искуства.

Обављала сам редовне послове за наведено радно мјесто-била правни заступник, организовала и руководила рад у одјељењу, кадровске послове и сл.

Правилником о измјенама и допунама Правилника о организацији рада и систематизацији послова и радних мјеста ЗП „Електрокрајина“ а.д. Бања Лука од јуна 2008.године, нас три Руководиоца одјељења смо према важећем Правилнику требали добити укупни коефицијент 9,5, за које ћу Вам доставити у прилогу доказе, уз напомену да ћу изнијети само свој случај.

У свим Радним јединицама-радно мјесто Руководилац одјељења или службе је добило укупан коефицијен 9,5, док је за моје радно мјесто укупни коефицијент износио 6,33 понуђеним Уговором о раду од 01.07.2008.године.

Мој тадашњи руководилац РЈ је писао примједбе у више наврата тј.2008, 2009.године, а задњи пут у март 2013.године,што ћу Вам доставити у прилогу.

Накратко ћу се осврнути и на период, када сам била синдикални повјереник од јануара 2009-марта 2013.године, из разлога што је повезано са претходном причом. У јануару 2009.године сам у својој Радној јединици, изабрана апсолутном већином за синдикалног повјереника.

У том периоду заједно са својим колегама у Синдикалном одбору, тј синдикалним повјереницима из других РЈ, често смо дотицали питање систематизације-јер је у том првом периоду било око 400 незадовољних радника-временом је многима и исправљен коефицијент појединачно, супротно законским актима (како се ко „снашао“ тј. зависно од „разних веза и везица“).

О свему напријед наведеном су били упознати тадашњи Предсједник СО ЗП „Електрокрајина“ а.д. Бања Лука и тадашњи Предсједник Синдиката удружених радника енергетике.

09.02.2012.године, сам на Панеевропском универзитету „Апеирон“ факултету правних наука-стекла звање дипломирани правник. Често су знали споменути да немам напријед наведени коефицијент 9,5, из разлога што не посједујем високу стручну спрему, иако у ЗП „Електрокрајини“ а.г.Бања Лука, нема правила тј. На захтјеваној VSS/VII има VKV радника, на мјестим Руководиоца службе има доста запослених са средњом стручном спремом, за вишу не постоји ни најмањи проблем, радна мјеста се систематизују по потреби и сл.(моје наводе можете провјерити), у мојој РЈ је нпр.систематизовано једно радно мјесто Руководиоца одјељења економских послова, а постоје два, систематизовано је једно мјесто техничар за документацију а постоје три радника на истом, Три руководиоца одјељења у мојој РЈ имају SSS/IV за које се у другим РЈ тражи висока стручна спрема-таквих случајева је више него исправних,,, све је то могуће осим у мом случају. Вјероватно се питате зашто Вама пишем, ја се ипак надам да постоји Синдикат за заштиту права радника у који сам вјеровала, и чији сам члан непрекидно од свог заснивања радног односа.

Свјесна сам да је мобинг тешко доказати, али покушаћу Вам бар дјелимично објаснити шта ми се дешава.

06.03.2012.године, мој тадашњи Руководилац РЈ се писмено опет обраћа  Управи Преузећа да коригује коефицијент мени и још двома радних колега. Наравно, ни овај пут одговора за мене нема, док је за двоје колега из тадашњег дописа иако касније ипак ријешен њихов проблем,,,нема потребе ни наводити да се свакодневно признавају новостечене дипломе.

Иако ништа противзаконито нисам урадила на свом радном мјесту, нити као синдикални повјереник, при одржавању редовних избора за синдикалног појереника 25.01.2013.године, дешавају се за мене до тада напознате стваре, које су ме благо речено шокирале.

25.01.2013.године, од укупна 72 запослена радника, 30 није пуштено на гласање иако су сви чланови Синдиката, због наводног „отклањања квара на далеководу“. Изборима је присуствовао и тадашњи Предсједник СО ЗП „Електрокрајина“ а.д. Бања Лука,  Љубинко Тадић који има записник о догађајима који су се дешавали тог дана.

Предложени смо мој један радни колега и ја. Он је добио 20 гласова, ја 19 док су три радника била суздржана (о свему постоји писана документација).

Тог дана су радници који нису гласали за мене-звали ме и причали да им је пријећено телефонски и на разне начине, шта ће им се десити уколико гласају за мене од стране својих шефова, а директива је наводно ишла из Бања Луке.

У марту 2013.године сам изабрана као члан Комисије Фонда солидарности, у којој сам још увијек, иако не вјерујем да ћу после овог дописа и даље бити члан у истој.

Од тог периода-краја јануара 2013.године, нада мном почиње мобинг, у правом смислу, у виду одузимања радних задатака које сам до тада обављала и других разних притисака од којих ћу навести неке.

 Мени се одузима једна по једна надлежност тј.радни задаци у оквиру радног мјеста и заобилазе ме гдје год је могуће. Ни тада се не завршавају шиканирања према мени. У октобру 2013.године, у мом граду (читав град зна),  почиње се тражити правник, контакт особе су угледни политичари и бизнисмени. Кандидати се јављају и мени-вјероватно смишљено као дио пристиска на мене…

У том периоду тј. октобру 2013.године, обраћам се свом новом Руководиоцу РЈ који ту дужност обавља од 01. октобра 2013.године. Он ми објашњава да Директорица ЗП „Електрокрајине“ а.д. Бања Лука, има „пик“ (управников израз) на мене (мислио је да ја то знам), да то зна читава Правна служба и Дирекција-те да само слијежу раменима када се моје име спомене, да он не може схватити шта је у питању,те да инцијатива за тражење новог правника потиче од исте. Управник истиче, да су он и технички руководилац РЈ на све могуће начине покушали то да исправе, али без успјеха, јер они ништа немају против мене нити да ја будем на том радном мјесту.

Технички руководилац РЈ ми је потврдио ту причу уз напомену да Директорица није хтјела да уопште почиње тему о мени, и да је од ње покренута инцијатива за одабир новог правника у РЈ „Електродистрибуција“ Прњавор, иако он не може ни да претпостави шта је разлог.

 Заиста, ни најмање не могу наслутити шта је разлог свему наведеном, осим можда што сам као синдикални повјереник са својим колегама из тадашњег СО, често постављала питање систематизације тј, отклањање неправилности учињених претходном систематизацијом.

Свој посао сам часно и савјесно обављала како сам најбоље умјела и знала, мислим да о том могу дати оцјену сви моји радни колеге који такође часно и савјесно обављају свој посао, а тренутно имам третман „ратног злочинца“, у ЗП „Електрокрајини“ је популаран назив-„црна листа“ и ја то више нисам могла трпјети, морала сам прговорити о томе.

Ни сва та понижења нису била довољна, 31.03.2014.године, ујутро у 7 часова и 10 минута, Руководилац РЈ ми саопштава да на моје радно мјесто, наравно без проведеног конкурса и других услова (нпр. три године радног искуства итд,итд)   спротивно важећим законским актима, долази  кћерка од свастике Предсједника СНСД у Прњавору, која аутоматски добива коефицијен 9,5.

Иначе, Управник ми је саопштио да је Директорица „Електрокрајине“ рекла дотичном Предсједнику СНСД у Прњавору, да ријеши питање правнице да ми нађе замјену и „ријешена сам“, и да је он немоћан и да је чинио све што је могао да се то не деси.

Моје ново понуђено  радно мјесто-референт за правно-кадровске и опште послове које до тада није било уопште систематизовано у мојој РЈ (у народу речено-све се може када се хоће), са опет најнижим коефицијентом 6,10 док у осталим РЈ износи 7,68 (понижењима нема краја).

 Руководилац РЈ ми је саопштио да се Управа позива на неку одлуку од јануара 2013.године, што он није видио, нити било тко у другој Радној јединици.

У Радној јединици је од стране Руководиоца и актуелног синд.повјереника, мојим радним колегама саопштено да ме Управа Бања Луке „смијенила“,  док у Управи тврде супротно-у свему томе ја сам понижена скроз…..

Мој највећи проблем је што мој син Владо који има 13 година болује од церебралне парализе-не може самостално да хода и 100% је инвалид, други брат близанац има оштећење вида-велику диоптрију, рођени су пријевремено што је оставило велике посљедице и чије лијечење непрекидно траје и само смо у задњој години потрошили око 30.000 конвертибилних марака у Словачкој за лијечење дјетета,,не би даље јер очигледно то никог није интересовало у мојој Фирми.

 Муж ми је РВИ-60% ,борац прве категорије 2x рањаван. Сви у Прњавору  знају мој случај од школе до надлежних институција и згрожени су овим што се мени дешава ових дана у мојој Фирми, о чему ћу Вам прослиједити документацију. Зашто се шиканирају породице таквих људи, а уз то имам двоје дјеце с посебним потребама-постоји ли још гдје људскост-у ЗП „Електрокрајини“-НЕ одавно…….

Највише боли неправда-провјерите у мојој РЈ, у мом граду да ли сам заслужила ово што ми се дешава, а да не спомињем, шта је моја породица поред свих проблема с којима се свакодневно борим преживјела.

С обзиром да сам се писмено обратила Извршном Директору за правна питања ЗП „Електрокрајине“ а.д. Бања лука, позвана сам на разговор у Правну службу. Тада сам први пут упознала господина Рајка Срдића, иако је у Правној служби запослен око годину и пол дана (само један од начина игнорисања), иако сам претходних година редовно присуствовала састанцима Руководиоца правних служби.

 Суштина тог разговора је била да нико ништа нема против мене, да се смирим и треба да будем пресретна што сам скинута са тако стресног радног мјеста, да се посветим својој дјеци,да се не трошим психички и сл.,потресно је да даље пишем.

У овом допису се нисам позивала на важеће законске акте, јер у току је покретање судског спора. Занима ме Ваше мишљење, да ли сматрате да су повријеђена моја права радника и сл., јер сам и даље изложена притисцима због обраћања надлежним институцијама за заштиту права радника.

Моји радне колеге кажу да ми се свашта може десити, уколико будем тражила своја права, али ја сам предуго трпила и морам упознати и друге институције с мојим проблемом, јер заиста сматрам да ми је нанесена 100% неправда, а ништа не може надокнадити, шта сам преживјела са својом породицом све ове године, а нарочито задњу годину дана, поготово од 31.03.2014.године.

С поштовањем!

Напомена: Налазе посједујем од Завода за рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић“-Траписти, Института за мајку и дјете, Клинички центар Бања Лука, Завод за рехабилитацију у Љубљани, налази руских љекара из Туле итд,итд.

БИЉАНА ЛЕПИР                                                                               

ГОРАН ЛЕПИР

Ул.Живојина Прерадовића,

Ламела „А-1“  бб.

П р њ а в о р

Odgovor Ministra Đokića

15.05.2014.

Goran Lepir                                                                                   

Predmet: odgovor na upit, dostavlja se

Poštovani,

U vezi Vašeg dopisa od 28.04.2014. kojim ovo ministarstvo obavještavate o navodnom dugotrajnom i sistematskom mobingu na radnom mjestu Vaše supruge Biljane lepir koja je zaposlena u ZP „Elektrokrajina“ a.d. Banjaluka, RJ „Elektrodistribucija“ Prnjavor, dajemo sledeći odgovor.

Ministarstvo rada i boračko invalidske zaštite nije nadležno za kvalifikovanje određenog ponašanja kao mobinga, kao ni za utvrđivanje postojanja mobinga na radnom mjestu.

S tim u vezi, upućujemo Vas da zaštitu prava zatražite od Inspekcije rada ili da podizanjem tužbe kod nadležnog suda pokrenete spor radi zaštite prava po osnovu rada.

Ministar

Petar Đokić