piše:
Slobodan Vasković
Zoran
Tegeltija, ministar finansija, nije dozvolio Snežani Vujnić, direktorki IRB-a,
da spase sedam miliona KM, koje ta finansijska institucija ima na računima
propale Bobar banke.
Zvornička
“Alumina” podigla je kredit kod Bobar banke vrijedan sedam miliona KM, a IRB je
u momentu uvođenja prinudne uprave u Bobar banci imala na računima te banke 12
miliona KM.
Rukovodstvo
IRB-a je u više navrata tražilo da odobri kredit “Alumini” iz tog depozita u
Bobar banci u visini od sedam miliona KM. Tako bi se sredstva IRB-a kod Bobar
banke umanjila za iznos odobrenog kredita, a Bobar banka bi istovremeno naplatila
svoj kredit od “Alumine”, koja bi tih sedam miliona otplatila IRB-u.
Međutim,
Tegeltija neće ni da čuje za to iz dva
razloga: na taj način drži rukovodstvo IRB u šaci, jer je krivica na njima zbog
zarobljenih sredstava u Bobar banci. Tegeltija je zbog ovoga ušao i u sukob sa
poslanikom SNSD-a iz Šipova Milanom Kovačom, koji štiti Vujnićku i koji je, kao
pokrovitelj direktorke IRB-a, teško kritikovao ministra finansija zbog poreskih
zakona na poslednjem skupštinskom zasjedanju.
Uz
to, Tegeltija je taj posao spriječio, kako bi omogućio što brži povrat
sredstava Agenciji za osiguranje depozita.
Šteta
načinjena propašću Bobar banke je procijenjena na 250 miliona KM.
Za
više od 11.000 deponenata Bobar banke, u likvidaciji, isplaćeni su osigurani
depoziti do 50.000 KM.
Za
isplatu depozita utrošeno je oko 80 miliona maraka.
Tegeltija
je naložio agresivnu naplatu dugovanja od komintenata Bobar banke kako bi se
namirio trošak od 80 miliona KM Agencije za osiguranje depozita, koja je te
pare isplatila deponentima Bobar banke nakon njene propasti.
Cilj
ovog zahvata bio je da se spriječi istraga Tužilaštva BiH i Sipe, jer je
Agencija za osiguranje depozita BiH državna institucija. Tužilaštvo Bosne i
Hercegovine izdalo je 11. maja 2015. godine nalog Sipi za izuzimanje
dokumentacije u filijalama Bobar banke u Banjaluci, Bijeljini Trebinju.
Istovremeno,
Tegeltija na računima Banke Srske čuva 19,5 miliona KM
I
ne povlači ih ni za kakve svrhe, čak i u situaciji kada je budžet potpuno prazan.
Nije
riječ ni o kakvoj štednji ministra, već taj novac treba da posluži za prevaru
sa firmom “Birač”.
Poznato
je da je Gordan Pavlović, vlasnik firme “Pavgord”, kupio potraživanja UKIO
banke od firme Birač i povezanih preduzeća.
Portal “Capital” je 19.12.2014.
objavio da je iz litvanske Ukio banke zvanično potvrđeno da
je Gordan Pavlović vlasnik „Pavgord“ iz Foče uplatio kompletan dogovoreni iznos
od 6,4 miliona evra čime je postao vlasnik 85,6 miliona evra potraživanja od
Fabrike glinice „Birač“ Zvornik.
„Uplatom
preostalih 5,4 miliona evra Gordan Pavlović je u roku u potpunosti isplatio
ugovoreni iznos. Ukio banka će narednih dana na Pavgord prenijeti svu
dokumentaciju i prava vezana za potraživanja od ćerki firmi Fabrike glinice
„Birač“, izjavio je tada za CAPITAL
pravni zastupnik Ukio banke Aleksandar Sajić, vlasnik advokatske kuće „Sajić“
Banjaluka.
On je istakao da će
na Pavgord biti prenesena sva prava, od hipoteka do prava zaloga u registru
zaloga imovine „Alumine“, „Mehanike“ i „Alusila“, a koja je bila garancija za
potraživanja Ukio banke.
„Ovom
uplatom i formalnim prenosom prava i dokumentacija koja će ubrzo biti završena,
priča oko Fabrike „Birač“ za Ukio banku je definitivno završena“,
rekao je Sajić za “Capital”.
Pred stečajnim upravnikom
Fabrike glinice Birač odnosno Skupštinom priznatih povjerilaca od tada je jasna
dilema: priznati sva ili djelimično potraživanja „Pavgorda“ i konvertovati u
kapital ili ignorisati i time rizikovati blokadu poslovanja Fabrike glinice,
kroz nastavak sudskih postupaka u kojima je Ukio banka već u nekoliko navrata
uspjela blokirati sve žiro račune i dobiti pravo raspolaganje imovinom ćerki
firmi Fabrike „Birač“.
Upravo
u pomenutoj dilemi i priznavanju potraživanja i jeste kvaka cijelog ovog posla:
Namjera njegovih organizatora je bila da im se potraživanja konvertuju u kapital,
čime bi “Pavgord” postao većinski vlasnik “Birča” i povezanih preduzeća.
Nakon
toga bi “Pavgord” ta firmu (“Birač”&co) prodao Republici Srpskoj za 60
miliona KM. Onih 19,5 miliona KM na računu Banke Srpske čuvaju se kao dio
potrebnih 60 miliona za cijelu operaciju.
Cijelu
operaciju je osmislio Zoran Stevanović, načelnik opštine Zvornik, koji je jedan
od njenih finansijera, dok je Pavlović samo kanal preko kojeg je operacija
trebalo da se realizuje. Pavlović je dio tajkunske mreže koju kontroliše Stevanović.
Stevanović
stoji iza zvorničke firme “Enikon”, koja je 2013. iz RS u tašni iznijela šest
miliona evra. Iznos tog novca, čije je porijeklo rajnje upitno, omogućila je Duška
Tegeltija, pomoćnica ministra trgovine i turizma RS.
Očekivao
se ruski kredit, iz kojeg bi se isplatilo dodatnih 40 miliona i “vuk sit i ovce
na broju”: “Birač” bi ponovo postao državno vlasništvo, sve bi bilo predstavljeno
kao veliki uspjeh Vlade RS, a Stevanović&co bi zaradili čistih 45 miliona
KM. I još bi im pride ostao rudnik u Srebrenici i deponija jalovine, koja je
vrlo unosna roba.
Međutim,
besparica je zaledila cijeli ovaj posao.
Postojao
je i drugi cilj cijele akcije kupovine 85,6 miliona evra za samo 6,4 miliona
evra, a on je pokušaj sprečavanja međunarodne istrage.
Stevanović
je, u namjeri efikasne realizacije ovog posla, dvojicu sebi bliskih ljudi
poslao u kabinete predsjednika i premijera. Jedan od njih je Dušan Petrović, čije
je izbacivanje iz stranke tražio Igor Radojičić.
Pavloviću
je ponuđeno da proda kupljena potraživanja Vladi RS za pomenutih 19,5 miliona
KM, koji se nalaze na računu Banke Srpske, ali je on to odbio, jer bi zarada na
cijelom poslu bila nikakva. Cijela akcija sada čeka “bolje dane”.
Međutim,
čekanje je Pavlovićevu firmu “Pavgord” dovelo u tešku situaciju, jer su dužni
veliki novac bankama.
“Pavgord”
je za ovaj posao uzeo kredit od NLB banke u visini od 8 miliona KM. I nema
odakle da ga vraća.
Preostalih
šest miliona KM obezbjedio je Stevanović po svemu sudeći preko “Pavlović
banke”.
