Strah mu je bio bekvokal. A drugi Željka Cvijanović. Sve je fotografisao onaj nesretnik Darko Mladić.
Slagao je da je bilo prisutno 35.000 osoba. Imao je maksimalnih 7.000. Od kojih je većina prisiljena da dođe.
Njegov govor bio je mješavina vulgarnosti, primitivizma, optužbi, laži i ispranih patetičnih konfekcijskih populističkih izjava.
Beogradski mediji listom su bili na Dodikovoj strani, nudeći u svojim direktnim prenosima paranoju, laži, izmišljotine. Tužna slika Srbije.
