piše: Slobodan Vasković
Gordan Pavlović, vlasnika firme “Pavgord”, “odustao” je od pokušaja da preuzme dio “Alumine” Birač, Zvornik, a zauzvrat mu je iz vrha Režima obećana isplata 35 miliona KM.
Preciznije, Pavlović bi RS ustupio cca 130 miliona KM potraživanja “Ukio" banke od firme Birač, koja je otkupio za 6,4 miliona evra.
Ranije je Pavlović zahtijeva da mu se za njegov “udio” isplati 60 miliona KM ili da preuzme "Aluminu".
Međutim, sve su prilike da od ovog obećanja, teškog 35 miliona KM, nema ništa i da će Pavlović u cijelom ovom poslu ostati bez 6,4 miliona evra.
Upućeni tvrde da je to samo dio Pavlovićevih gubitaka u pokušaju preuzimanja “Alumine” i da je tajkun na ovom mutnom poslu do sada izgubio preko 20 milion KM.
Moji izvori tvrde da je obećanje od 35 miliona KM “sedativ za Pavlovića” i da je nemoguće sprovesti takav jedan aranžman.
Poseban problem za Pavlovića je što je Litvanska Ukio banka na “Pavgord” prenijela samo dio svojih potraživanja prema Biraču, kao i da agresivno nastupa preko litvanskih sudova i domaćih advokata, pa je evidentno da ta Banka ima namjeru da i pored i preko “Pavgorda” ostvari ozbiljne i štetne ekonomske pretenzije prema “Biraču” i “Alumini”.
Mogućnost da se sačini poravnanje izmedju "Pavgorda" i "Birača" je apsolutno nemoguća, budući je ugovor kojim je Pavgord kupio dio potraživanja Ukio banke nezakonit posao!!! Nadalje, razlog nemogućnosti zaključenja ovog poravnanja leži i u činjenici da je potraživanje ove banke fiktivno, da ni “Birač” ni “Alumina” nisu dobili ni jedan evro kredita za ovaj dug, te da bi svaka radnja usmjerena u tom pravcu predstavljala ozbiljnu zloupotrebu.
Nema dileme da je “Pavgord” u ovu transakciju ušao veoma neoprezno, bez adekvatne pravne podrške, tako da je gotovo nesumnjivo da bi se, usled pozitivnog ishoda sudskog postupaka u koristi Ukio banke, isključivo naplatila ova litvanska banka, a na štetu hiljada ljudi iz Zvornika.
Pavlović je 20.11.2014. godine za 6,4 miliona evra otkupio dio potraživanja Ukio banke prema firmi “Birač” u stečaju u iznosu od oko 130 miliona KM; To podrazumijeva i preuzimanje svih BiH kolaterala, u korist “Pavgorda”.
Nakon kupovine potraživanja i prenosa kolaterala, “Pavgord” je podnio prijedlog da se upiše u listu nepriznatih stečajnih povjerilaca, kako bi stupio u parnični postupak za poništaj odluke o odbijanju priznanje potraživanja u stečajnom postupku koju je pokrenula Ukio banka, budući da je stečajni upravnik odbio da prizna ovo potraživanje.
Pavlovićeva logika je bila da se ovo potraživanje, kao i preuzimanje istog, prizna i da nakon toga, Pavgord u postupku reorganizacije “Birča u stečaju”, kao najveći povjerilac, stekne više od polovine vlasništva u FG “Birač” AD, a samim tim i vlasništvo nad “Aluminom”.
Pred nadležnim sudovima vode se brojni postupci o ovom slučaju.
Dodatak/Stručnjaci: Pavgordova transakcija sa Litvancima je ništava
Ranije sam objavio da stručnjaci koje sam konsultovao tvrde da je ustupanje potraživanja sa “Ukio” banke na “Pavgord” ništavo, i da suštinski vodi nemogućnosti ostvarenja bilo kakvog prava “Pavgorda”. To implicira da je “Pavgord” uludo bacio 6,4 miliona evra.
Zakon o deviznom poslovanju Republike Srpske (Službeni glasnik RS, broj 96 od 24. novembra 2003, 123/06, 92/09, 20/14) regulišući pitanje ustupanja potraživanja koja proističu iz kreditnog posla, u članu 19g stav 1 definiše da:
Rezident - pravno lice može kupovati od rezidenta potraživanje po osnovu kredita odobrenog nerezidentu, kao i preuzimati dug rezidenta prema nerezidentu po osnovu kreditnog posla sa inostranstvom.
Dakle, Zakon o deviznom poslovanju, koji je po svojoj prirodi izuzetno restriktivnog karaktera definiše samo one situacije koje dopušta, odnosno koje su u svjetlu ovog zakona dopuštene. Ovaj zakon jasno definiše koje radnje rezidenti i nerezidenti mogu da preduzimaju, budući da se istim kontroliše devizni priliv i odliv i sprečava nekontrolisan priliv i odliv kapitala. Shodno navedenom, Zakon o deviznom poslovanju u članu 19g stav 1 definiše da samo rezident može na drugog rezidenta da ustupi potraživanje koje je nastalo po osnovu kredita odobrenog nerezidentu.
U prilog ovog shvatanja idu i navodi iz kaznenih odredaba člana 60 Zakona o deviznom poslovanju koje u stavu 1 u vezi sa tačkom 21 predviđaju sledeće:
Novčanom kaznom od 10.000 KM do 40.000 KM kazniće se za prekršaj … rezident - pravno lice … :… ako poslove kupovine potraživanja po osnovu kredita odobrenog nerezidentu … zaključi suprotno članu 19g. stav 1. ovog zakona.
Dakle, Zakon o deviznom poslovanju bez ograničenja predviđa isključivo ustupanje potraživanja koje je proisteklo iz kreditnog posla sa inostranstvom samo sa kreditora rezidenta na novog rezidenta, uz obavezu zaključenja pismenog ugovora u kojem učestvuje i dužnik.
S obzirom da Zakon o deviznom poslovanju ne reguliše situaciju ustupanja potraživanja sa Ukio banke, koja je nerezident u svjetlu Zakona o deviznom poslovanju, na Pavgord doo kao rezidenta, ovaj posao kao takav ne proizvodi pravno dejstvo, odnosno Zakon o deviznom poslovanju zabranjuje ovakav posao.
Zakon o obligacionim odnosima u članu 47 definiše da kad je predmet obaveze nedopušten, ugovor je ništav, dok u članu 49 navodi da je predmet obaveze nedopušten ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima.
Shodno ovom, ustupanje potraživanja sa Ukio banke na Pavgord doo je apsolutno ništav pravni posao, a o čemu je i Sud dužan da u skladu sa članom 109 Zakona o obligacionim odnosima pazi po službenoj dužnosti.
