среда, 08. август 2018.

Ubistva i nestali novinari izgubljeni u vrzinom kolu odgovornosti

Novinska agencija BETA i Medijski Centar Beta sa partnerima TV Telma,KosovaLive360 i Slobodan Vaskovic u regionalnom projektu #SuProMediazaštite medijskih sloboda Safe Journalists



- “Prošlo je 20 godina od početka niza slučajeva ubistava, kidnapovanja i „nestanka“ 14 srpskih i albanskih novinara na Kosovu, a da niko nije priveden pravdi za ove počinjene zločine između 1998. i 2005. godine“...
Ovo između ostalog piše u Rezoluciji o istragama ubistava novinara, koja je početkom juna meseca ove godine jednoglasno usvojena u Skupštini Evropske Federacije novinara (EFJ), održane u Lisabonu. Rezoluciju su podnela Udruženje novinara Srbije, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Asocijacija novinara Kosova i Sindikat novinara Srbije.

Prema informacijama koja su prikupila udruženja novinara u Srbiji i na Kosovu, u periodu od 1998. do 2005. godine ubijeno je osam albanskih i dvojica srpskih novinara i medijskih radnika, a petoro srpskih novinara se vode kao „nestali“. U međuvremenu, rešen je samo slučaj Šabana Hotija, ubijenog 1998. godine, jer je prevodio za ekipu ruske državne televizije. Od tada je otvoreno 14 predmeta.   
Koji je razlog što se i nakon skoro dve decenije počinioci ovih zločina nalaze na slobodi? 
Budimir Ninčić iz Udruženja novinara Srbije kaže da je najveći problem što na Kosovu postoji više bezbednosnih sistema ili struktura, koji su se bavili ovim slučajevima. 

“Na početku smo imali UNMIK, pa je UNMIK to prebacio EULEX-u, pa EULEX sada to domaćem tužilaštvu, i sada svi prebacuju odgovornost jedni na druge. EULEX na UNMIK - da mu UNMIK nije dostavio sve podatke, kosovsko tužilaštvo na EULEX i na UNMIK -  da nije istražio pravovremeno, tada kada su se desila ta ubistva i te otmice, tako da smo došli u neko vrzino kolo, gde jedni prebacuju odgovornost na druge”, kaže Ninčić.
Misija OEBS-a na Kosovu se poslednjih godinu dana snažno zalaže za otkrivanje počinioca zločina nad kosovskim novinarima. Šef ove Misije, Jan Bratu podseća da je i pre UNMIK-a i EULEX-a, dakle 1998., postojao jedan sasvim „drugi režim“ koji, takođe nije imao nikakvih rezultata u istragama. Nakon ove vremenske distance. smatra da će tužilaštvo Kosova imati veoma težak posao.

“Mislim da ima volje da se radi na ovim stvarima. Oni ne kažu da su ovi slučajevi zatvoreni, oni su otvoreni i oni žele da ih istraže.  Ali moramo isto tako tako da shvatimo praktična ograničenja, koja bi uticala na bilo koji slučaj tužilaštva u bilo kom delu sveta, nakon toliko godina”, kaže Bratu.
Da su istrage bile površne, govore i činjenice da su u nekoliko slučajeva ubistava postojali i svedoci, ali i da su predmeti nakon nekog vremena jednostavno “nestajali”. 

Bajruš Morina, bivši direktor lista “Bota Sot”, izdanja za Kosovo, blizak Demokratskom savezu Kosova pokojnog predsednika Ibrahima Rugove, kaže da je pored saradnika Džemalja Mustafe, ubijenog 2000 godine, istu sudbinu 2001. godine doživeo i dopisnik iz Srbice, Bekim Kastrati, i novinar Bardulj Ajeti 2005. godine. U slučaju Ajetija postojala su dva svedoka, automehaničari koji su šlepovali njegov pokvareni automobil.
“Dakle, oni su bili tu u trenutku ubistva. Videli su vozilo bez tablica, BMW crne boje iz kojeg je pucano i primetili su da su Bardulj-ova kola izgubila pravac. Dakle, oni su svedočili u policiji, ali su zatim i svedočenje i svedoci ‘nestali’”, izjavio je Morina.
Prema informacijama Udruženja novinara Srbije, novinaru Radio Prištine, Marjanu Melonašiju se nakon ulaska u narandžasti taksi 2002. godine gubi svaki trag, a istraga je otvorena tek 2005. godine. 

“Drugi slučaj - naš novinar Aleksandar Simović, koji je nestao 1999. godine nakon dolaska međunarodnih snaga na Kosovo, u jednom kafiću u centru Prištine, govori da niko od prisutnih, čak i potencijalnih, ne svedoka nego otmičara, nije saslušan. Ništa nije istraženo, iako su tu bili svedoci, koji se navode u tom izveštaju. Niko nije saslušan, ništa nije istraženo. On je otet i nakon godinu dana njegovi posmrtni ostaci su pronađeni u jednom selu kod Glogovca, UNMIK je odradio površno sve te istrage i to tako stoji do danas”, thotë Ninčić.

Ogranak Udruženja novinara Srbije na Kosovu godinama traži efikasnu istragu dvojice kolega Đure Slavuja i Slavka Perinića, koji su “nestali” izmedju Orahovca i Velike Hoče. Šest puta je oštećena ili uklonjena memorijalna ploča koju su postavili na mestu nestanka, a na kojoj na srpskom i albanskom jeziku piše: “Ovde su 21. avgusta 1998. godine otete naše kolege novinari, tražimo ih”. Maja ove godine postavljena je nova ploča. 
“Mi se na taj način, da kažem borimo i podsećamo nadležne da mi nećemo nikada odustati sve dok ne dobijemo odgovor gde su naše kolege i ko je odgovoran za njihovu otmicu jer oni tamo nisu bili ni sa puškom ni sa uniformom, ni su imali diktafon, svesku i olovku i radili svoj posao”, izjavio je Ninčić.
Šef OEBS-a, Jan Bratu je takođe bio prisutan prilikom postavljanja sedme po redu memorijalne ploče:
Prvo, ovi novinari ne bi trebali da budu zaboravljeni. Njihove porodice imaju pravo da dobiju informacije o tome šta im se desilo, gde su njihovi ostaci, i naravno, nadamo se da će izvršioci biti identifikovani i krivično gonjeni”, kaže Ninčić.
Bajruš Morina, danas direktor online medija “BotaPress” kaže da su novinari lista “Bota sot”, nakon 1999. godine, bili pod stalnim pretnjama, da su bili praćeni od nepoznatih osoba i da su morali da čak angažuju naoružanu pratnju. Kaže da će i dalje tražiti institucionalnu pravdu za svoje kolege, ali da nije optimista da kosovsko tužilaštvo može da postigne neke rezultate.  
“Najveće zlo je što ova politika umešala prste u pravosuđe i izgleda da je politika sastavni deo ovog organizovanog kriminala. Ili su elementi politike na Kosovu umešani u razne oblike organizovanog kriminala. Zato politika sprečava i do sada je sprečavala istrage. Jer se može dogoditi da se ne otkrije jedno ili dva ubistva, ali je besmisleno da se apsolutno ne otkrije ni jedno od brojnih ubistava nakon rata…”, kaže Ninčić.

I Budimir Ninčić smatra da ne postoji politička podrška za rasvetljavanje ubijenih i nestalih novinara, ali i da će insistirati da se saznaju identiteti ubica i otmičara:
“…Ako oni ostanu nepoznati i dalje, to šalje jednu veoma lošu poruku potencijalnim i napadačima i otmičarima i ubicama, da je lov na novinare dozvoljen, da novinara može svako da bije, da ubije, da kidnapuje i da za to neće da odgovara”, kaže on.
Šef OEBS-a Jan Bratu kaže da je za efikasniju istragu veoma bitna politička podrška i da je predsednik Hašim Tači jedini političar iz neke etničke zajednice na Kosovu koji je dao otvorenu podršku naporima da se sagledaju slučajevi ubijenih i nestalih novinara, i čak predložio izdvajanje sredstava za sagledavanje tih slučajeva. 
“... Ovo nije etnička stvar, ovo je stvar krivičnih dela izvšenih nad novinarima koji su radili svoj posao”, smatra Bratu.
Bratu kaže da se radi i na osnivanju Komisije za nestale i ubijene novinare na Kosovu i da je u tom cilju angažovan izdavač Veran Matić, koji je bio na čelu ili učestvovao u sličnim komisijama u Srbiji i Crnoj Gori.  
“Prvi zadatak će biti da se sagledaju dostupna sudska dokumenta, izveštaji o slučajevima. Takodje, da se podnesu zahtevi za dobijanje informacija od organa vlasti. Ti zahtevi mogu biti upućeni zvaničnicima i međunarodnim organizacijama na Kosovu, ali i u Srbiji. Videćemo, još je rano, mi ne znamo koji će biti krajnji rezultat…”, izjavio je šef Misije OEBS-a na Kosovu, Jan Bratu.
Glavni tužilac Kosova, Aleksandr Ljumezi tvrdi da se od aktuelno 14 ubijenih i nestalih novinara, istraga vodi u sedam predmeta, da su tri u procesu “primopredaje” od EULEX-a, da je jedan slučaj zatvoren, dok za tri slučaja nemaju informacija.