Mikrofonija rasturila opozicione evnuhe

piše: Slobodan Vasković

Vađenje mikrofoma iz konzola u Narodnoj skupštini RS opozicija je nazvala “performansom” i “protestom” i “borbom protiv ponižavanja” i…

I sve što su rekli gola je neistina, jer nema tu ni “p” od performansa, ni “p” od protesta, ni “b” od borbe protiv poniženja. Dapače, opozicija je samo uspjela još jednom pokazati sopstvenu nedoraslost, neinventivnost, plitkost, sitničavost, neznanje, potpuni nedostatak taktike i strategije; ukratko jad, jed i čemer gomile bez ikakvog vođstva, koja pojma nema kud bi se djela.

Za “performansom” su posegnuli dan nakon što ih je Igor Radojičić pregazio kao potpuno suv potok, izvrgavajući ruglu njihovu “osmišljenu”, “umnu”, “duboku” strategiju da putem RTRS-a konačno i definitivno, u direktnom TV prenosu, “kažu” narodu ko ih vodi. Radojičić je to politički vješto onemogućio, ne zbog toga što opozicija zaista ima šta da kaže narodu, već da bi ih ostavio na tankom ledu, kroz koji su odmah propali opterećeni ogromnom težinom sopstvene nekompetentnosti, neznanja i endemske neopredijeljenosti u političkoj borbi protiv Režima.

Radojičić je sa lakoćom bacio kompletnu opoziciju na pleća (kada je došao njihov red na komad direktnog TV prenosa, SNSD je zatražio jednočasovnu pauzu i srušio im shemu), ne koristeći čak ni polugu, već vješto tempirajući vremena govornika. Bio je svjestan da se opozicija neće pripremiti ni za šta, pa ni za ovaj perolaki zahvat; matirao ih je iz tri poteza kao zadnje pacere. 

Šta bi to opozicija rekla o budžetu u direktnom TV prenosu na RTRS-u, a

da nisu već rekli u danima koji su prethodili toj skupštini i što su svi mediji prenijeli? Ništa novo.

Kad smo već na ovom mjestu treba uočiti truli kompromis koji je opozicija napravila sa pozicijom: za direktan prenos oprostili su Režimu netransparentnost budžeta. Pa to je mnogo veći i teži gaf od Radojičićevog sata pauze. To sve govori o opoziciji i njihovoj “principijelnosti”. Može budžet i netransparentno, samo da se oni pojave na Javnom servisu.

Kao, tu bi oni, valjda trebamo zaključiti, doživjeli vrhunac, eksplodirali; narodu otvorili oči, te mu ništa drugo ne bi preostalo već da do izbora mozgom orgazmira, nakon opozicione penetracije u njihove lobanje putem RTRS-a. Ali, kako politički evnusi da penetriraju u bilo šta, pa i narodne glave?! Nema tog RTRS, BBC, CNN… koji će ovoj i ovakvoj opoziciji “dići” ponos.  

Paradoksalno je, ali opozicija se stalno skriva iza RTRS-a, pravdajući sopstveni nerad i neuspjehe nepojavljivanjem/rijetkim pojavljivanjem u programima te kuće. I tu je kvaka. Oni uopšte ne žele da se pokažu/prikažu/ na RTRS; ta kuća im treba kao plašt za pokrivanje sopstvene impotentnosti.

Kada slušate opozicione žalopojke u izvedbi njihovih dežurnih narikača, neupućeni bi mogli zaključiti da je RTRS jedini medij u RS, te da više ništa ne postoji. Istina je, naravno, daleko od toga; RTRS nije ni blizu uticajan kao ranije, još manje je gledan; mnoge druge TV kuće su CNN za RTRS, tu su i internet mediji, štampani mediji… i u svima njima opoziciji su širom otvorena vrata. Koja oni vrlo vrlo malo i nevješto koriste, jer su lijeni, bezidejni, kukavice ….

Kako bi to prikrili kriju se iza nepojavljivanja na RTRS-u.

Slaba je to busija, nema tu zaklona, već samo vjetrometina. Iza RTRS-a se već odavno više ne može saskriti ni Režim, koji ga kontroliše, a kamoli opozicija. Zato Režim (koji, za razliku od svojih protivnika, pokazuje spremnost za suočavanjem sa sopstvenim medijskim promašajima), vrlo predano radi na osvajanju/uspostavljanju novih medijskih konzola, dok opozicija ne koristi ni one koje su im otvorile prostor.

Da bi ih koristili permanentno, nije dovoljno gađati se samo ispraznim saopštenjima, trebalo bi nešto i osmisliti, stvoriti neki događaj, napraviti pravi performans, a ne čupati mikrofone iz skupštinske dvorane. Najgore od svega je što opozicija od naklonjenih im medija očekuje da za njih iznesu borbu protiv Režima i proizvedu promjenu vlasti.

I da za te opozicione ciljeve, ako bude trebalo, (uposlenici medija koji nisu pod kotrolom Režima), poput Tome Nikolića (ako već Tomo Nikolić zbog državničkih obaveza ne stiže), legnu na stiropor.

Što je mnogo mnogo je.   

Vrijeme je da se konačno kaže da ova i ovakva opozicija uopšte ne želi promjenu vlasti u RS. Najrađe bi se njeni predstavnici okamenili u pozicijama u kojima se nalaze, jer im donose materijalnu i svaku drugu sigurnost. Bez mnogo rada i sa minimumom talasanja.

Ova i ovakva opozicija sebe doživljava kao drugi elitni razred ovog društva (u prvom razredu su pripadnici Režima) i sasvim su zadovoljni tom pozicijom, jer ona ispunjava više od minimuma njihovog mediokritetskog doživljaja života. Štaviše, spremni su braniti Režim, kako bi sačuvali te pozicije blagostanja. Uostalom, nije li SDS, koji je nakon Dodikove pobjede na prošlim predsjedničkim izborima, uzviknuo “Laku noć Republiko Srpska” sa istim tim Dodikom napravio Platformu, koja im je donijela odlične pozicije u vlasti u Sarajevu.

SDS nikada nije objasnio šta su radili i dogovarali “u mrklom mraku” sa Dodikom. Još manje su pojasnili zbog čega su mu predali Banjaluku na prošlim lokalnim izborima, a da se zbog toga nisu ni izvinili građanima kada su, kako kažu, ponovo ispuzali na svjetlost dana.

SDS treba da objasni i zbog čega ujedinjuju opoziciju po principu Skadra na Bojani?! Njihov šef Mladen Bosić javno zagovara “ujedinjenje svih opozicionih parija, organizacija i pojedinaca”, a, istovremeno, njegovi doglavnici ruše sve što počne da se gradi.

Ova i ovakva opozicija treba da objasni kako za osam godina, svi zajedno, nisu uspjeli promovisati nijedno jedino novo ime/ličnost na političkoj sceni RS, a Režim je samo u periodu od marta do danas predstavio njih nekoliko - od Radislava Jovičića do Duška Račića. Ni za jedno od tih novih SNSD - lica ne vežu se korupcionaške afere.

Ova i ovakva opozicija i dalje je fascinirana Miloradom Dodikom i nepodnošljivom lakoćom kojom je opljačkao RS i još nepodnošljivijom lakoćom kojom je uveo diktaturu u RS; svjesni da oni nisu ni blizu hrabri da takvo što učine i kada bi im se ukazala prilika; još svjesniji da spram tog i takvog kriminalizovanog, pohlepnog, gramzivog, laživog Dodika, oni i dalje izgledaju kao politički patuljci.

Ova i ovakva opozicija ucjenjuje sopstvene građane svojim apsolutnim nedostatkom ikakve odgovornosti, zloupotrebljavajući situaciju da narod može da glasa ili za njih ili za one koji su ga oderali kao mačku.  

Ova i ovakva opozicija mora se konačno odlučiti da li će se kolektivno učlaniti u SNSD ili napokon početi smislenim akcijama da se suprostavlja Režimu i ruši vladajuću kriminalnu oligarhiju. Imaju vrlo vrlo malo vremena za odluku, jer su u teškom cajtnotu.

Dodik priznao da je RS pred kolapsom; Ognjen Tadić ćurguzuje SDS

piše: Slobodan Vasković

Milorad Dodik po prvi put je jasno i glasno rekao da je Republika Srpska potpuno bez para. I da on lično, u ovom trenutku, nema pojma gdje da ih nađe, kako bi se omogućilo servisiranje kredita, koji na naplatu dolaze u idućoj godini.

Dodik je (05.12.o.g.) rekao da će Republika Srpska naći mogućnosti da servisira sve svoje obaveze i dodao da je ključno pitanje na kojem Srpska trenutno radi restrukturiranje tog duga.

"Naša obaveza u idućoj godini je 500 miliona KM. Mi pokušavamo da nađemo taj novac i da po kreditnim elementima, recimo na 10 godina, naše opterećenje bude 50 miliona KM, a ne kumulativno 500 miliona KM. Sada radimo na tome i obaveze ćemo izmiriti", poručio je Dodik. (SRNA)

Ovo je dosad najdirektnija izjava da para nema, što implicira da su sasvim mogući crni scenariji u idućoj godini, slični onom koji se odigrao u Grčkoj.

Nije u pitanju samo vraćanje kredita MMF-u, već i ostalim kreditorima (komercijalne banke su kreditirale RS takođe sa cca 200 miliona, a tu su i drugi - Svjetska banka, EIB...).

Najgore od svega je što Dodik nema pojma gdje pare da nađe, a na pragu je godina u kojoj se mora vratiti ne 500 miliona KM, kako on tvrdi, već tačno 561.733.810 KM, odnosno 208.024.725 maraka više nego u 2012. godini.

Spoljni dug je prioritet, što znači da će MMF i Svjetska banka diktirati uslove.

Moglo bi lako doći do prodaje “Elektroprivrede RS” zbog ove situacije. MMF i Svjetska banka će najvjerovatnije tražiti da se “Elektroprivreda RS” (ili njen veći dio) proda, kao uslov da se krediti reprogramiraju.

To se već dešavalo po Istočnoj Evropi (Mađarska, Srbija), Indoneziji, Boliviji...

Tu su i posebni uslovi MMF-a: ta finansijska institucija je uslovila Grčku da poveća i uvede nove poreze, pa se tako, na primjer, samo za posjedovanje nekretnina, plaća 6 različitih poreza, što je prouzrokovalo pad građevinskog sektora i dovelo do pada cijena. Jednosobni stanovi u centru Atine se prodaju za 5000 eura, što znači da bi pad nekretnina u RS, u takvom slučaju, bio, najblaže rečeno, jeziv.

Dodikova izjava ukazuje na najcrnji scenario, a on u sebi nosi i nemogućnost isplate rata državnih obveznica ratne štete, trezorskih zapisa i stare devizne štednje. To bi značilo da će kreditni rejting da otrese na nivo smeće, a strane banke će da povuku koliko god mognu kapitala van RS. Depoziti građana vrlo lako mogu doći u pitanje. A to je već užasna situacija, gora i od Pakla.

U tom slučaju mogući su i nemiri, kao u Grčkoj, jer će onda biti drastičnog rezanja plata i otpuštanja.

Na pragu smo katastrofe, tu dileme nema, ali, nažalost, u ovom trenutku ne postoji snaga koja bi mogla učiniti bilo kakav pozitivan iskorak.

Opozicione stranke, primarno Srpska demokratska stranka, ne čine ama baš ništa kako bi se izbjegao ekonomski ekonomski sunovrat, potajno priželjkujući da se on desi, jer smatraju da će im vlast na taj način sama “pasti u krilo”.

Istina, desi li se najgori scenario Dodik će izgubiti izbore, ali se postavlja pitanje čime će nova vlast vladati? Kako će nova vlast izvući RS iz te situacije?

Dodik je jasno potvrdio da u ovom trenutku nema pojma kud i kako dalje i na koji način spriječiti raspad sistema, SDS nije izgovorila čak ni to. Posebno nisu iznijeli bilo kakav plan koji bi spriječio kolaps koji je na kućnom pragu, a sudeći prema izjavama Ognjena Tadića, potpredsjednika SDS-a, njima je jedini cilj da osujete bilo kakve demonstracije na kojima bi građani izrazili svoje nezadovoljstvo.

“Danas od nas ljudi traže da organizujemo masovne demonstracije, srušimo na Trgu Krajine aktuelnu vlast i ne dozvolimo joj da dalje troši vrijeme i novac RS. SDS-u je važno da je situacija pod kontrolom i da RS na demokratski način doživi promjene. To je važan element u legitimitetu i legalnosti naše borbe protiv korupcije. Ne želimo da dozvolimo bilo kakav utisak o nasilnim promjenama, a koji bi, prije ili kasnije, bio argument za kritičare naše borbe protiv korupcije”, izjavio je Tadić za Kontakt radio (02.12.o.g.).

Potpuno je nejasno zbog čega Tadić demonstracije vidi kao nasilje, iako je riječ o demokratskom sredstvu, koje se koristi svugdje u svijetu kao akt kojim se vlastima izražava nezadovoljstvo postojećim stanjem.

Još je nejasnije zašto je za Tadića manje bitan mogući pokušaj prekidanja dalje pljačke, otimačine i uništenja ekonomskog i finansijskog sitema RS, koji nesporno sprovodi aktuelna vlast, od SDS-ove maglovite najave o borbi protiv kriminala i korupcije, koja će, navodno, početi kada ta stranka dođe na vlast?! (A šta ako ne dođe?)

Ustvari, riječ je ovdje o verbalnoj onaniji, koja je posljedica političkog kukavičluka i nespremnosti SDS-a da se suoči sa stvarnim problemima u koje je RS dovedena mafijaškom politikom vladajuće oligarhije. SDS itekako snosi odgovornost za stanje u kojem se RS nalazi, jer godinama nisu činili ništa da spriječe uništenje institucija i njihovu predaju u ruke tajkuna, gangstera i raznoraznog šljama, koji danas njima suvereno upravljaju. I kada je to postalo notorno, SDS nastavlja da se skriva iza isprazne retorike, nespremni da se pokrenu iz udobnih pozicija u koje su zasjeli.

Najgore od svega je što vrlo svjesno i sistematično opstruišu i ruše bilo kakav pokušaj izražavanja javnog nezadovoljstva građana postojećim stanjem u RS. Glavni kreator tih opstrukcija jeste upravo Ognjen Tadić.

Stavovi koje Tadić iznosi identični su pozicijama sa kojih nastupaju Ranka Mišić i Pantelija Ćurguz, osobe koje su po nalogu Režima uništile Sindikat i Boračku organizaciju.

Tadićevi stavovi po pitanju javnog i jasnog izražavanja građanskog nezadovoljstva djeluju kao da su pisani u centrali SNSD-a, jer, sjetićete se, iste takve mogli smo čuti iz Dodikove avlije, tokom pripreme i održavanja studenstkih demonstracija u Banjaluci, održanih početkom juna ove godine.

Iako Tadić tvrdi da je politika SDS-a “ujedini i stvaraj”, ponašanje ove stranke svjetlosnim godinama je daleko od te platforme, a agorafobija je i dalje najpreciznija odrednica njihovog ponašanja i djelovanja.

SDS, bar sudeći prema Tadićevim javnim izlivima agorafobije mozga, ne želi još uvijek da se pokrene, niti snažnije da djeluje. Za njih je sve još uvijek prerano, premda Dodik, njihov najveći protivnik, javno saopštava da je prekasno.

SDS do sada nije ništa i nikoga ujedinio, a više je na objedinjavanju opozicije učinio sam Dodik, svojim primitivnim istupima, nego kompletan SDS i PDP zajedno.

U stvari, SDS, a Tadić posebno, boje se da bi moguće demonstracije ukazale i na njihovo nečinjenje, šurovanje sa Režimom (Tadićevo posebno), i, što im je noćna mora, možda izrodile neke nove ličnosti, koje se ne bi sakrivale iza lažne priče o “legalnosti” SDS-ove “borbe protiv korupcije”, koja ne postoji čak ni na papiru.

Tadićevo pozerstvo je vulgarno, oni u SDS-u zaboravljaju šta su, koliko juče, ispaljivali u javnost.

Tako je prije nepuna dva mjeseca, 16.10.2013. godine, predsjednik Srpske demokratske stranke Mladen Bosić na vanrednoj konferenciji za novinare u Banjaluci zatražio prevremene izbore u Republici Srpskoj i hitnu smjenu vlasti u ovom entitetu. Na pres konferenciji je učestvovao i potpredsjednik stranke Ognjen Tadić.

Bosić je tada kazao da je RS „u fazi raspadanja, pod okriljem kriminalne organizacije u sprezi s vlašću i jedino čelična metla u svim institucijama može predstavljati spas“.

Šta je SDS učinio da dođe do vanrednih izbora? Ništa. Nisu to više ni pomenuli, a kamoli preduzeli neku akciju.

Ne tako davno, Tomislav Nikolić, tadašnji predsjednik Srpske napredne stranke, je zatražio vanredne izbore u Srbiji i otpočeo štrajk glađu i žeđu, prisiljavajući vlast da ih raspiše. Učinio je to 16 aprila 2011. godine. Sa njim su na proteste izašli i svi važniji funkcioneri SNS-a.

"Mi smo uradili sve što jedna normalna i demokratska stranka može da uradi da bi se raspisali izbori. Nismo nudili rušenje izloga, institucija, Beograda, a sad nudimo svoju žrtvu", rekao je tada Nikolić. On je 24. aprila prekinuo štrajk glađu i žeđu, nije došlo do vanrednih izbora, ali su građani Srbije uvažili njegovu žrtvu i godinu kasnije pobijedio je na predsjedničkim izborima. Njegov SNS sada je na čelu bitke protiv kriminala i korupcije.

Sasvim je u redu da SDS ne poziva na rušenje izloga, institucija, bilo kog grada…, ali apsolutno nije u redu da mirno sjede i gledaju kako oligarhija nameće narodu i glad i žeđ i dovodi ga u bezizlazno stanje. A oni se prave da boluju od izliva “politike” u mozak.

Da li je ikome u SDS-u palo na pamet da se zapita koliko građana RS će podleći teškoj finansijskoj i ekonomskoj situaciji, koja tek treba da dostigne vrhunac? Da li su se zapitali koliko ih je do sada podleglo?

Nisu, niti će. Jer da jesu, Ognjen Tadić bi već odavno štrajkovao/protestvovao ispred Skupštine RS, i tako ličnim primjerom pokazao i Režimu i građanima da otpora sistematskom uništenju naroda, koje temeljno sprovodi Režim, ima.

Takav akt njemu na pamet ne pada. Bilo kakvo konkretno činjenje, a posebno lična žrtva, za Tadića su neprihvatljivi. On jedino želi da mu neko pokloni vlast, a onda će on i njemu slični politikantni, hedonisti, destruktivci, agorafobični nesposobnjakovići; riječju, ovaploćene kukavice, povesti “borbu”.   

Ukoliko su SDS-ove mišićke i ćurguzi  “budućnost” građana RS, onda su oni bez stvarne budućnosti. U tom slučaju, ovo je zemlja u kojoj je i nada ubijena, a nije to učinio Režim, već njegovi navodni protivnici koje predstavlja Ognjen Tadić.  

Prosta matematika: Savjest Srđana Mazalice vrijedi 25 KM mjesečno

 piše: Slobodan Vasković

Obično se ne bavim SNSD-ovom boranijom, posebno ne onim njenim dijelom koji ima ulogu robotizovane glasačke mašinerije, i koji za vjerno klimanje glavom u Šefovom rektumu ponekad dobiju priliku i da mu javno poltronišu.

Jedan od takvih bezbojnih automata je i Srđan Mazalica, čija je analitika plića i od one koju, s vremena na vrijeme, izbaci neki od banjalučkih parking-automata.

Znam, nije pristojno od mene ovoliko nasilje nad nečim tako bezbojnim, bezličnim, nesadržajnim, nevrijednim, ali šta da čovjek radi kada mu se takva individua obrati maloumnim “samo ti sinko radi svoj posao”, kao što se meni obratio taj Mazalica, a uz to mi poslao i poruku putem tvitera (kako bih ga uopšte primjetio) u kojoj piše “dubokoumno” – blog na blog.

I pri tom se individua Mazalica samonaslovljava kao javna ličnost.

Drago momče, ti si javna bruka, a ne javna ličnost; ti nemaš nikakav kredibilitet, tako da o rušenju nekog tvog kredibilteta nema ni govora. Čak ni ne znaš šta je to.

Da znaš ne bi se “šicao” tim izrazom, ali negdje si to usput pokupio, pa ti se učinilo zgodnim da plasiraš.

U potpunoj si zabludi - nemam ja nikakve loše namjere prema tebi, takve kao ti ja ni za doručak ne jedem. Gade mi se, pa sam prestao da doručkujem. Samo kafa i tekstovi Rajka Vasića.

Kako sam večeras dobre volje, pojasniću ti par stvari, što mogu jednostavnije, kako bi ih čak i ti mogao dokučiti i razumjeti.

U tekstovima na koje se referišeš pomenuo sam te uzgred, jer si nekom čudnom greškom postao narodni poslanik, potpuno svjestan da ti pojma nemaš šta ta pozicija predstavlja. Tvoj šef bi te okarakterisao kao “politički pobačaj”, ali ja na tebe neću primijeniti takvu jednu zluradu opasku. Više volim misliti da se sranja dešavaju, te si se i ti tako zatekao u Narodnoj skupštini RS. Uz nesebičnu tatinu pomoć.

Momče mlado, za ubuće da naučiš - prije nego li reaguješ, trebaš prvo pažljivo pročitati tekst na koji se osvrćeš. Pod uslovom da si ovo do sada razumio, pojasniću ti dalje; ukoliko, pak, nisi, slobodno se vrati na početak, pročitaj još dvaput triput stoput, pokušaj shvatiti, pa onda niz tekst, do samog kraja. Biće to tvoj put krsta.

Da si pažljivo pročitao šta sam napisao, shvatio bi da nigdje nisam ustvrdio da je Milan Mazalica kao direktor “Vodovoda” dobio stan od “Mikroelektronike”, a što ti kao demantuješ. Na ovom mjestu ti savjetujem da naučiš znakove interpunkcije i njihovo značenje. Sa akcentom na tačku (.). Uz to, otac ti je donedavno bio direktor “Vodovoda”, tako da tvoja opaska o njegovim “penzionerskim danima” jedva da stoji. Svih ovih godina, u kojima Praštalo progoni tvoje komšije, a ti ćutiš kao zaliven, Milan Mazalica jeste bio direktor “Vodovoda”.

Kod tebe nije problem samo što pojma ni o čemu nemaš, već i što bezočno lažeš.

Pa u svom pokušaju člančića navodiš: “Milan Mazalica NIJE u posjed stana došao kao i ostalih devet radnika Mikroelektronike, jer je Milan Mazalica JEDINI u ugovor sa Mikroelektronikom uložio stanarsko pravo nad stanom od 61m2 u ulici Dr.-a Vojislava Đede Kecmanovića br.25, koje je stekao 1991.godine, i to je razlog zbog čega je otkupio stan od 93m2 u ulici Milovana Hrvaćanina i isti uknjižio“.

Ali si zaboravio da kažeš da je Milan Mazalica za stan od 62 m2 dobio stan od 93 m2 i da nije uložio niti jedne jedine marke za izgradnju razlike u kvadraturi. A ona iznosi 31 m2.

A gotovo svi ostali stanari jesu. Precizno, njih pet. Kako oni koji su dobili stanove kao kadrovi, tako i oni koji su dobili stanove kao pripadnici boračkih kategorija. I ulagali su 30-50 posto od vrijednosti stana. I sada im njihovo Dragan Praštalo, tajkun, otima.

Možda ti sve ovo ne znaš. Trebao si zato pitati Tatu, da ti pojasni, objasni, pomogne pri pisanju. A ne da te pusti tako nespremnog i nejakog meni da se poigravam sa tobom kao sa malim mišem.   

Raspisao si se ti, nema šta. Pa prvo „udario“ naslov u plavom i u naslovu riječ „iliti“. Učinila ti se baš onako jakom. Uhvatila te neka pomama, čini ti se u opravdanom bijesu da ti se riječi same slažu, ne stižeš ih ukucati. Nepodnošljiva ljepota udaranja direktno ti iz prsta ističe u vord.

Iluzija je to, momče. Iluzija. Bolje ti je, a Bogami i stoput pametnije bilo da nisi pogrešno pomislio da imaš dara.

Redovi koji slijede i u kojima prenosim tvoje prdomeljenje samo pokazuju kakve sve karikature i dvadesetopozivci učestvuju u političkom životu. I na tragediju svih u donošenju odluka.

„SNSD niti organi bilo koje stranke ne treba da obavljaju posao pravosudnih institucija koje o sporu između Dragana Praštala i radnika Mikroelektronike treba da daju konačnu riječ.

Ne ulazim u to ko je u pravu: radnici Mikroelektronike ili Dragan Praštalo. Nije moj posao kao narodnog poslanika da bilo šta presuđujem, odlučujem ili zaustavljam u ovom procesu, niti sam od bivših komšija bilo kad zamoljen da o ovome postavljam bilo kakvo poslaničko pitanje“, pravdaš ti sopstveno nečinjenje, iako godinama gledaš kako tajkun, kriminalac i tvoj stranački drug, na pravdi Boga, progoni porodice boraca, porodice palih boraca i kadrove.

I pokušava da im otme jedino što imaju, dok on lično ima desetine miliona. Koje je oteo.

Od čega si ti satkan? Od ilovače! Pokušavaš biti licemjer, tvrdeći kako “SNSD niti organi stranke ne treba da obavljaju posao pravosudnih institucija…”, isti onaj SNSD koji godinama odlučuje o svakom segmentu društva; o životu i smrti u Republici Srpskoj. Poslednjih godina sa akcentom na smrti.

Čak ni licemjer nisi sposoban biti. Tek malo nevrijedno puhalo, koje je umislilo da zna sva slova i kako se njima veze.

Fino je što si na kraju teksta zaista iskreno objavio i objasnio ko si i šta si.   

„Svih ovih godina troškovi advokata koji je zastupao radnike/komšije finansirani su iz sredstava tekućeg i investicionog održavanja zajednice etažnih vlasnika. Ravnopravno sa ostalim stanarima, u ovu svrhu, moj otac je svaki mjesec uplaćivao 50 KM“, navodiš nesretniče, valjda smatrajući da poentiraš.

Zar ne vidiš da si upravo javnosti saopštio koliko košta tvoja i očeva prljava savjest - po 25 maraka mjesečno.

U nastavku prenosim integralno “tekst” Srđana Mazalice

Реаговање на неке наводе Слободана Васковића илити "само ти синко ради свој посао"!

Потпуно сам свјестан да обављање јавне функције носи терет ризика да неко злоупотријеби и истргне из контекста моје изјаве, често из јасног разлога подривања кредибилитета мојих ставова. Али није ми се до сада дешавало да ме било ко нападне лично и да дирне у моју породицу, износећи неистине и полуистине и на основу истих креира конструкције које имају за циљ приписивање нечасних и непоштених радњи нити мом оцу нити мени.

На свом блогу Слободан Васковић је објавио два текста под насловом „Досје: Драган Праштало, високи функционер СНСД и Додиков тајкун, избацује на улицу борце и породице палих бораца“, и у овим текстовима споменуо мога оца и мене. Не бавим се, нити сам се икад бавио Слободаном Васковићем. Не спорим његово право да се бави са мном, с обзиром да сам јавна личност. Будући да су његове наводе објавили и неки електронски медији, а искључиво због својих пријатеља и оних који желе да сазнају истину о проблему којим се позабавио Васковић, одлучио сам се да и ја, на свом блогу, демантујем поједине тврдње и дезинформације, те разјасним неке ствари. Између осталог, он наводи:

„Одлуком Управног одбора тадашњег друштвеног предузећа “Микроелектроника” (05.03.2001. год.) издваја се 215.000 КМ за рјешавање  стамбених потреба радника дефицитарних стручних кадрова. Такође је извршена додјела станова по редовној расподјели према листи од 12.04.2001. Предсједник Комисије за бодовање листе за станове био је Милан Мазалица, садашњи члан Главног одбора СНСД-а. Милан Мазалица је и директор бањалучког водовода, а његов син Срђан Мазалица је народни посланик СНСД у скупштини Републике Српске...

...Дана 18.03.2013. године предузеће Микроелектроника А.Д., чији је законски заступник директор Драган Праштало, поднијело је тужбу Основном суду у Бањалуци у којој тражи да 9 станара, бораца Војске Републике Српске и породица погинулих бораца, напусти своје станове које су стекли на легалан и законит начин и изађу на улицу - у року од 30 дана. (сви документи су у мом посједу)

Током јула и августа 2003. извршен је откуп кадровских државних станова  и уредно укњижење у катастар (три стана). Међу онима који су се укњижили је и Мазалица. Остали станови нису откупљени због жалбе осме особе са борачке листе (седам прије ње је добило стан).

Интересантно је да Праштало није тужио само једног станара - Милана Мазалицу, иако је он у посјед стана дошао као и осталих девет радника Микроелектронике. Само та чињеница говори о како биједном и ужасавајућем акту се ради и колико је Праштало убијеђен да може чинити шта хоће. Само зато што је члан СНСД-а и Додиков тајкун, преко којег је у привате џепове отишло 100 милиона марака отетих фискализацијом.

Још је интересантније да ни Милан Мазалица, а ни његов син Срђан Мазалица нису никада покушали да преко органа СНСД-а или, пак, у Народној скупштини РС зауставе ову срамну, криминалну и нељудску отимачину иза које стоји њихов страначки колега Драган Праштало.

Мазалице су своје комшије препустили на милост и немилост тајкуну, којем је мало 100 милиона до којих је дошао на незаконит начин проведеном фискализацијом, већ хоће да отме и станове породицама борачких категорија.“

Кренимо редом:

-           Милан Мазалица, дипл.физичар, у вријеме кад је Управни одбор донио одлуку о издвајању  средстава за рјешавање  стамбених потреба радника дефицитарних стручних кадрова, НИЈЕ био директор бањалучког Водовода (нити је данас јер је отишао у пензију), већ запослен у Микроелектроници на мјесту руководиоца Сектора за квалитет, и њему је додијељен стан одлуком Управног одбора, јер је био дефицитаран  стручни кадар, а не на основу бодовања комисије чији је био предсједник. Треба истаћи и да је Милан Мазалица постао директор бањалучког Водовода са већ ријешеним стамбеним питањем од стране предузећа у којем је радио 25 година, те да Водовод а.д. Бања Лука није издвојио нити једну КМ за рјешавање његовог стамбеног питања. Такође као стручни дефицитарни кадар, Милан Мазалица је још 1979.године стекао станарско право над станом од 44м2 у улици Ејуба Кобашлића бр.1 (данас Радоја Домановића).

-    Милан Мазалица НИЈЕ у посјед стана дошао као и осталих девет радника Микроелектронике, јер је Милан Мазалица ЈЕДИНИ у уговор са Микроелектроником уложио станарско право над станом од 61м2 у улици Др.-а Војислава Ђеде Кецмановића бр.25, које је стекао 1991.године, и то је разлог због чега је откупио стан од 93м2 у улици Милована Хрваћанина и исти укњижио.

-          Драган Праштало није високи функционер СНСД-а, нити је Милан Мазалица, с обзиром да нису чланови нити Градског, нити Главног одбора СНСД-а. У периоду 1998.-2001.године Милан Мазалица јесте обављао функцију предсједника Градског одбора СНСД Бања Лука, а 2005.године због Закона о јавним предузећима поднио је оставку на мјесто предсједника Мјесног одбора СНСД Старчевица (што је прије него што сам 2006.године испред Градског одбора СНСД кандидован за посланика у Народној скупштини РС).

СНСД нити органи било које странке не треба да обављају посао правосудних институција које о спору између Драгана Праштала и радника Микроелектронике треба да дају коначну ријеч.

Не улазим у то ко је у праву: радници Микроелектронике или Драган Праштало. Није мој посао као народног посланика да било шта пресуђујем, одлучујем или заустављам у овом процесу, нити сам од бивших комшија било кад замољен да о овоме постављам било какво посланичко питање.

П.С. Свих ових година трошкови адвоката који је заступао раднике/комшије финансирани су из средстава текућег и инвестиционог одржавања заједнице етажних власника. Равноправно са осталим станарима, у ову сврху, мој отац је сваки мјесец уплаћивао 50 КМ.