недеља, 23. фебруар 2020.

Strah od sankcija Evrope: "Iznenadni" dnevnopolitički verbalni meki pristup varka kako bi izbjegao izolaciju i nastavio razaranje BiH; Dodikovo Jedinstvo = Režimsko Jednoumlje


Piše: Slobodan Vasković

1.
Jedinstvo, riječ je iza koje se poslednjih dana Režim i Milorad Dodik pokušavaju sakriti; Jedinstvo za njih ne postoji, osim ako je riječ o jedinstvu malih brojeva - njih pet šest ujedinjeni u naporu da otmu na još jednom tenderu, izmišljenom projektu, nepotrebnoj nabavci; Jedinstvu malih brojeva - njih petsto, šesto, šest hiljada funkcionera ujedinjenih u naporu da u potpunosti ponište institucije, privatizuju ih, zloupotrebljavaju kao svoje alatke; Jedinstvu u jednoumlju, koje podrazumijeva slijepu poslušnost poludjelom Diktatoru, bez prava na vlastito mišljenje i u mikronskim tragovima.

2.
Jedinstvo, u pravom smislu te riječi, Dodik&Režim protjerali su iz upotrebe, jezika; Umjesto te prognane riječi koristi se jednoumlje; Jednoumlje se pokušava, poput kukavičijeg jajeta, podvesti pod jedinstvo; Jednoumlje, koje je u svojoj suštini vrlo prosto, samim tim i nakazno - sve što Dodik kaže, učini, pokrene, zagadi, polomi, satare, satre… vrhunac je političke genijalnosti, projekcije i vanvremenske pronicljivosti; Što je Velika laž za masovnu upotrebu, zloupotrebu, nametnuta kao aksiom, čije preispitivanje odmah za sobom povlači najteže kazne; Od progona do izgona!

3.
Kada Dodik&Duhovna gamad pozivaju na “Jedinstvo”, tada eksplicitno insistiraju na jednoumlju u kojem je Autokrati već unaprijed zagarantovana abolicija za sva nedjela koja je počinio, čini ih i tek će da ih napravi.

4.
Bilo kakvo “Jedinstvo” sa homunkulima, koje je stvorio Dodik, i bilo kakvo “Jedinstvo” sa njim ravno je izdaji samog sebe i pristanak na “mirno i sigurno ropstvo” u zamjenu za aboliranje njihovih zločina; Pristanak na “Jedinstvo” sa Duhovnom gamadi i Pervertitima koji upravljaju institucijama u skladu sa principima mentalne pornokratije znači isto što i saučesništvo u sopstvenom satiranju do konačnog nestanka.

5.
O Jedinstvu sa nemilosrdnim Diktatorom i njegovim podanicima ogrezlim u zločinu, pljački, krvi, koji tuknu na palež i mulj, ne može se ni pomišljati, kamoli stati u isti red sa bezličnom gomilom gnusoba koje su pretvorile Republiku Srpsku u najmračniji i najtoksičniji dio Evrope.

6.
Upravo se toj Evropi već dva dana obraća Dodik, Glavni arbitar naše nesretne stvarnosti, koji je četrnaest godina uspio da pretoči u jedan jedini predugi dan pun zla, mržnje, otrova, spaljivanja na lomači kompletne nacije i trovanja njenih izvora: Porodice, Obrazovanja, Zdravlja, Kulture; Uplašen od eventualne reakcije Evrope zbog njegovog najnovijeg ataka na cijelu BiH, sve njene ljude; Reakcije, koja bi značila onemogućavanje njemu i Beskičmenjacima što ga bespogovorno slučaju da slobodno putuju, da im ograniče kretanje, kao što su oni ograničili podanicima, da im zamrznu račune;… Da im uvede sankcije kako bi spriječili namjeravano i otpočeto satiranje BiH, po horizontali i vertikali; Dodik je, verbalno, napravio mali korak nazad, kako bi izbjegao reakciju, pacifikovao Evropu i ponovo nastavio sa razaranjima.   

7.
Dodik je, preko noći, promijenio ugao - o poništenju BiH i uništenju njenih naroda govori mnogo mekše; Laže, tvrdeći da je to samo stav; Rasturanje BiH je plan, a on je alatka u njemu. Kada je udario na tvrdo, mijenja način napada.

8.
U produženom danu, u koji je sabijeno četrnaest godina, on je uništio svima, u zbiru, bezbrojne milione godina života, brojnima i živote; On je isključivo sijao mržnju, razdor, zasipao javnost najogavnijim lažima…, sve sa ciljem da taj njegov prokleti dan nikada ne prestane; Do poslednjeg živog čovjeka, koji bi bio njegova zadnja žrtva.

9.
PraŠumu svjesno produkovanog bezakonja, šovinizma i radikalizma pokušava sakriti lažnim drvetom nacionalnog, ali to je gotovo.

10.
Njegova kukavičija jaja, kao i Duhovna gamad, silom nametnuta javnosti, uz čiju pomoć vlada, su previdljivi, predvidljivi, prozirni, lako čitljivi svakom ko smatra da bi trebalo, ipak, da vjeruje sopstvenim očima, a ne notornim neistinama neuspješnog, propalog, ofucanog Alhemičara.

11.
Nakon dugogodišnjeg varvarskog napada na sistem društvenih vrijednosti, upravljanja institucijama po principu mentalne pornokratije i osovinskog zatvaranja od svijeta progresa; Tiranije koja ne prestaje; Poništenja svih društvenih odnosa – od političkih, preko privrednih, do ekonomskih i finansijskih, koje je pretvorio u  lične; Brutalnog kažnjavanja svake drskosti sadržane kroz ispoljavanje različitosti…, Dodiku mogu povjerovati samo oni koji zajedno sa njim rade na projektu poništenja države i uništenja njenih naroda.

12.
Elitnim Prostitutkama naše nesreće, bijede, jada i beznađa, od kojih je Dodik najelitnija, mogu povjerovati samo slični njemu/njima.

Ta duhovna gamad opstaje na nesreći, na rasapu, na tragediji.

Lešinarenje je njihov stav, kanibalizam projekat, poltronisanje jačim vizija.

13.
Nisu to učinile okolnosti, Dodik je stvorio takve okolnosti. Koje mu sve teže  dozvoljavaju da politički opstane.

14.
Otud, za dnevnu upotrebu, plasman Evropi, ponovo jaka doza politike relativizacije selektivno usmjerene na određeni publikum, prosto podvedene pod matricu “može sve i svako kada nam zatreba”; Juče tvrdo, brutalno, prijeteći, danas meko, niz dlaku, mazeći…, a “politika” gnusoba koje ga horski prate prilagođava se iz minuta u minut.

15.
Zato se u poslednja dva dana dešava da je Dodik u istom trenutku i “proevropski” i “antievropski”, “probosanski” i “antibosanski”, “procivilizacijski” i “anticivilizacijski”…

Najveći problem Dodika je što ga u svakom segmentu demantuje upravo Dodik. Takva situacija je nerješiva. Rebus sa fatalnim političkim ishodom.

16.
I da je iskren, a nije, prekasno je. Otišao je predaleko i tu povratka nema. Jer se Dodiku ne može vjerovati. 

Ne može se vjerovati osobi koja je uništila sve Izvore Nacije, a sada poziva na njihovu obnovu. Sa sobom na čelu; Jer se ne može biti saboran sa Nasilnim Primitivcem; Jer se Dodik sprema za fizički obračun sa sebi suprotstavljenim i to najenergičnije u trenucima kada lažno poziva na mir; Jer se Dodik nije odrekao nijedne gnusobe i retarda, koji su u njegovo ime i za svoj i njegov račun poharali RS, a sada bi da poharaju i BiH, poput pošasti; Jer se Dodik ne odriče monopola na poziciju Boga, koji odlučuje o životu i smrti…; Jer se ne može vjerovati Dodiku koji javno “nema pojma” koji Dodik je pravi Dodik!

17.
Nikakvo Jedinstvo sa Dodikom ne postoji, niti je ono moguće pod bilo kakvim uslovima; Jednoumlje je njegov isključivi cilj; I želja za opstankom, zasnovanom na nestanku drugih, kako bi nastavio sa razaranjem; U RS se nema više šta razoriti; Sve je sprženo, zato je BiH na redu. 

18.
Dodik nije za potcijeniti; Učiniće sve kako bi izbjegao Zid koji se nalazi tik pred njim; Kako bi ga zaobišao i nastavio svoju rušilačku agendu.

19.
Dodik se, svjestan toga, sjetio potrebe sabornosti, zajedništva, pluralizma… “Jedinstva”; Jednoumlja u kojem je njemu sve dozvoljeno i čija su žrtva svi koji povjeruju da je Dodik išta više od brutalnog, bezobzirnog, malicioznog, jezivog, opasnog, opakog… tiranina, spremnog na svako zlo, jer se isključivo zlom ostvaruje!

субота, 22. фебруар 2020.

Kriza i rizici: Palmerova “vrata” neće biti još dugo otvorena; SAD krenule u političku ofanzivu, ali ni Ruski pritisak neće popustiti


Piše: Slobodan Vasković

1.
Kriza koju je izazvao Milorad Dodik odlukom o blokadi institucija BiH jasno je definisala pozicije i SAD-a i Rusije u njoj.

SAD, kroz izjave Metjua Palmera, zamjenika pomoćnika državnog sekretara i američkog ambasadora Erika Nelsona jasno pozicioniraju Dodika kao strukturalni problem u BiH, dok je Rusija (indirektno) podržala, saopštenjem nakon sjednice Savjeta za implementaciju mira, njegove zahtjeve za ukidanjem odluke Ustavnog suda BiH prema kojoj je Ustavu BiH suprotan član 53 Zakona o poljoprivrednom zemljištu Republike Srpske kojim je propisano da poljoprivredno zemljište koje je javno dobro, odnosno državno vlasništvo, po sili zakona postaje vlasništvo i posjed Republike Srpske.

2.
SAD se nisu libile da zaprijete, kako Dodiku, tako i njegovim megafonima, karakterišući njegovo djelovanje antidejtonskim, pri tom šireći front onih koji bi se mogli naći pod udarom; Palmer je rekao da se “Dodik i ranije ponašao na način koji je nedosljedan i nespojiv sa Dejtonskim sporazumom i on je zbog toga bio predmet američkih sankcija. Svako ko se pridruži anti-dejtonskim stavovima rizikuje da se pokrene takav odgovor Sjedinjenih Država”.

Ovako intonirana izjava ukazuje da SAD još uvijek dozvoljavaju mogućnost da Dodik nije isto što i SNSD, da smatraju kako postoje u toj stranci i oni koji bi se trebali suprotstaviti njegovom djelovanju, ali i da ta opcija neće još dugo biti otvorena; Štaviše, “vrata” koja je Palmer ostavio otškrinutim, pozicionirajući Dodika kao strukturalni problem, a ne i SNSD, vrlo brzo će se zalupiti i za sve ostale.  

Palmer je, indirektno, najavio i akcije SAD prema EU da ih prate u njihovim namjerama, a teško da će Evropljani još dugo odolijevati američkim zahtjevima za sankcionisanje Dodika (i njegovih saradnika u pokušaju rasturanja BiH).

Treba znati da u ovom trenutku neke od najznačajnijih i najmoćnijih zemalja EU itekako podržavaju stavove SAD-a, što nije dobra vijest za Dodika i sve one koji ga prate u njegovim zahtjevima, postavljenim tako da su nesprovodivi i neprihvatljivi; Jednostavnije rečeno, postavljenim tako da na duži period generišu krizu koja bi trebala da se, prema Dodiku, završi potpunom destrukcijom institucija BiH, nakon toga i BiH. 

Upravo tako postavljeni zahtjevi već su u startu učinili Dodikovu platformu gubitničkom, jer raspad BiH se neće dogoditi, ma šta Dodik činio. 

Nije Dodik neiskusan da nije mogao procijeniti kako su njegovi zahtjevi nemoguća misija, što dodatno potvrđuje da je cijeli plan ruski, a on tek alatka u njemu. 

3.
Potpuno je jasno da Palmer, izjavom da “svako ko se pridruži anti-dejtonskim (Dodikovim) stavovima rizikuje da se pokrene takav odgovor (sankcije) Sjedinjenih Država” direktno cilja u Željku Cvijanović, Zorana Tegeltiju, Radovana Viškovića i druge Dodikove satrape iz kombi-partija, poručujući im da se “vrata” sve brže zatvaraju; Istovremeno, Rusija je u saopštenju, koje je copypaste Dodikovih zahtjeva, jasno izrazila očekivanja od njega - da nastavi sa produbljivanjem krize, što će on i učiniti, jer više ne može nazad.

Bio bi to brzi debakl na koji ni Rusija ni SAD ne bi ostali nijemi, već bi to iskoristili za definitivno lomljenje Dodika, svako iz svojih razloga.

4.
Dodik mora nastaviti sa ulogom ruskog “borbenog ovna”, svjestan da svaki njegov korak natrag povlači niz negativnih posljedica po njega; I svjestan da su Palmer i Nelson vrlo ozbiljni da sprovedu u djelo izrečene opomene, što je već uzdrmalo njegove redove.

NATO još uvijek nije vidljivije involviran u rješenje krize, ali je i Alijansa uključena samom činjenicom da na teritoriji BiH snažno djeluju ruske bezbjednosne snage.

NATO će postati vidljiv ukoliko dođe do fizičkih, nasilnih incidenata, koji su sasvim mogući i realnije je, nažalost, da ih bude, nego da ih ne bude.

5.
Dodik mora po svaku cijenu spriječiti bilo kakvo “iskakanje iz šina” onih koji ga, zasad, slijepo prate, nemajući hrabrosti da mu predoče da se nalazi u sred bitke u kojoj je tek ruski pion i da su mu nikakve šanse da iz nje izađe kao pobjednik.

6.
Kako vrijeme bude odmicalo, a kriza postajala sve dublja, teža, nesnošljivija i Dodikove akcije će, srazmjerno tome, padati, a on će sve teže moći da nosi njen teret.

7.
Dodik u SDA nije našao partnere za razgovor, što je bio jedini mogući izlaz, usko grlo kroz koje se možda mogao provući da se desilo suprotno; Paradoks je da su SDA, zajedno sa DF-om, bili jedini koji su mogli pomoći Dodiku da su, bar, prihvatili razgovore o njegovom prijedlogu Zakona o prestanku mandata stranih sudija i izboru domaćih sudija u Ustavnom sudu BiH, iako ih je lider SNSD-a označio kao kolovođe “napada na RS”.

8. 
SDA, čiji funkcioneri, takođe, ne sprovode brojne odluke Ustavnog suda BiH (kao ni funkcioneri HDZ-a), ali ne blokiraju institucije zbog toga, odbili su dijalog sa Dodikom, pokušavajući na taj način dodatno prizvati međunarodni intervencionizam, što je potpuno jasno iz njihovog saopštenja nakon sjednice najvišeg tijela stranke, ali i opravdati sopstvene velike političke greške koje su omogućile da blokada institucija, koju sprovodi Dodik, bude veoma snažna, sa otvorenim mogućnostima njenog daljeg jačanja.

9
Dodik računa na HDZ BiH, ali to je račun bez krčmara i ta stranka će se izmaći onog trenutka kada procijene da je on definitivno izgubio bitku; Do tada će njihova podrška biti deklarativna, a njeni osnovni ciljevi su pokušaj da u krizi dobiju neke benefite.

10.
Njihova podrška Dodiku je, suštinski, pokušaj pojačavanja sopstvenih zahtjeva, posebno oko Izbornog zakona, i ni na koji način ne korespondira sa zahtjevima lidera SNSD-a, ma koliko Dragan Čović tvrdio drugačije. 

11.
Važno je primijetiti i da je Dodik svjestan da gubi, da vrlo lako može biti doveden u agregatno stanje potpune izolacije, te stoga pokušava, na zaista malom manevarskom prostoru, u detaljima naći načine da se izvuče iz košmara koji je prouzrokovao.

Međutim, čini nove greške i već je uspio odmaći Opoziciju od sebe, što je novi udarac za njega.

12.
Opozicija Dodika napušta, optužujući ga da je odstupio od platforme koju je donijela Narodna skupština RS, jer namjerava da predloži Zakon prema kojem bi domaće sudije, umjesto stranih, imenovali članovi Predsjedništva BiH, a potvrdio bi ih Dom naroda BiH.

Dodik je izbacio iz odlučivanja Narodnu skupštinu koja predlaže domaće sudije, pravdajući to preblijedim objšanjenjem da u Ustavu BiH piše da “RS bira dvoje domaćih sudija”, te da bi zahtjev da se i treći bira potvrđivanjem entitetskog parlamenta značio “promjenu Ustava”; Međutim, i prijedlog da se sudije biraju u Predsjedništvu BiH znači promjenu Ustava BiH, tako da Dodik ne govori istinu.

Odustao je od toga da Narodna skupština predlaže trećeg sudiju iz RS, vjerujući da će to biti kvalitetna udica da SDA prihvati pregovore sa njim, zato što je on učinio “ustupak” prenoseći nadležnosti po ovom pitanju sa entiteta na državu i njene institucije.

"Zaboravlja" u poslednjim izjavama na zahtjev poništenja odluke Ustavnog suda o neustavnosti pomenutog Zakona o poljoprivrednom zemljištu?!!!! 

SDA je, uprkos ovom, ali i Dodikovom ličnom pozivu, odbila razgovore, udica je bačena u prazno, a Dodik je tako omogućio Opoziciji da se izvuče iz njegovog zagrljaja, što je snažan udarac za njega, jer se više ne može govoriti o “zajedničkom nastupu”, već o sudaru njegovog Režima sa SAD-om, NATO i, uskoro sa EU, odnosno bar nekim od njenih najznačajnijih članica

13.
Uprkos svemu, Dodik neće posustati u daljem izazivanju i produbljivanju krize, jer ne smije to da učini.

Zato pokušava da se što dublje “ukopa” u entitetu, koristeći ga kao zadnju liniju odbrane; U tom svjetlu treba gledati njegov atak na SDS i javnu promociju tajnih dogovora sa MIćom Mićićem.

I taj postupak više svjedoči o Dodikovoj slabosti, nego o njegovoj snazi, bez obzira kako se ta priča završila, a vjerovatnije je da Mićić bude izbačen iz SDS-a, nego da ta stranka potpiše bilo kakav sporazum sa SNSD-om.

14.
Ispaljivanje “Mićića” kao projekta trebalo je da posluži Dodiku da uzdrma SDS i da na unutarstranačkom planu, u SNSD-u, još jednom pokaže sopstvenu snagu, ali njegovi sluđeni podanici samo su u još većem strahu od nadolazećih događaja - strahu od Dodika i strahu od SAD-a, NATO i ostalih zemalja Zapada, odnosno njihovog odgovora na ruske akcije koje će tek da uslijede i čiji je cilj dalje zaoštravanje krize u BiH.

Što se tiče uzdrmavanja SDS-a, odlazak Mićića za njih ne bi značio mnogo, uprkos stereotipima o njegovoj bitnosti; Mićić je već kompromitovan kao Dodikov čovjek i nije realno da bi za sobom povukao veći broj funkcionera lokalnog SDS-a, posebno ne veći broj birača, jer su svi čuli i Palmerove i Nelsonove potpuno precizne poruke.

15.
Treba naglasiti još jednu vrlo vrlo bitnu stvar - Dodik pojeftinjuje vitalni nacionalni interes, svodi ga, bespotrebno, na dnevnopolitičku upotrebu i tako dodatno slabi entitet koji predstavlja.

Sve što je učinio u proteklim danima direktno je usmjereno i protiv BiH, ali i protiv entiteta, koji je Dodik spreman žrtvovati kako bi pokušao odbraniti ruske interese u ovom dijelu Regiona, koji ni na koji način ne korespondiraju sa interesima naroda koji Dodik predstavlja, niti sa interesima drugih naroda koji žive u BiH.

16. 
Pazi da ti se ne desi ono što želiš, poznata je poslovica; Dodik je, proteklih godina, mahom pred izbore, uvijek silno želio da se rukuje sa Vladimirom Putinom; To mu se i desilo; Potpisujući “Program reformi BiH”, što znači siguran put BiH u NATO, Dodik je zaboravio na sva ta rukovanja, pokušao da ih bagateliše; Međutim, Rusija je velika zemlja, stvarna sila, i ne dozvoljava poniženje vlastitog predsjednika, kao ni svog statusa, i Dodika su vrlo precizno podsjetili da rukovanje znači isto što i ljubljenje ruke, kao i na sve opasnosti odbacivanja te ruke; U prevodu, nema provođenja “Programa reformi” ili…

17.
SAD su velesila i ne dozvoljavaju da se bilo ko poigrava sa njima, posebno ne, sa njihovog aspekta, minorne političke figure poput Dodika; Još manje su za njih prihvatljive ruske alatke koje uzalud pokušavaju spriječiti da BiH uđe u NATO. Zato će “Program reformi” biti sproveden, ma šta Dodik činio.

18.  
Kriza raste, uporedo sa njom i rizici koje je pomenuo Palmer, kao i rizici koje nije pomenuo niko iz Rusije, ali su ih indirektno označili; Dodikovi pratioci na njegovom putu bez povratka će se suočiti ili sa vlastitim strahom i tako se izmaći od udara ili rizikovati da budu kolaterali njegovih pokušaja da politički preživi uz preveliku cijenu, koja podrazumijeva teške gubitke u ljudskim, političkim, ekonomskim i svim drugim resursima. 

19.
Najslabija karika? Još je rano za nju!

Prije nego se ukaže, Palmerova “Vrata” treba da se zatvore, što će značiti potpunu izolaciju Republike Srpske. I udare sankcijama po svim nivoima - od političkih do finansijskih.



петак, 21. фебруар 2020.

Autocenzurisani Radojičić: Raspalio po Ustavnom sudu BiH i “stranom diplomati”, potpuno “zaboravljajući” da je skupocjeno zemljište u centru Banjaluke prevarom oteo SNSD-ovac Čedo Savić i njegov sin Vedran, uz asistenciju nekadašnjih i sadašnjih visokih funkcionera SNSD-a


Piše: Slobodan Vasković

Igor Radojičić raspalio je iz svih oruđa i oružja po Ustavnom sudu BiH koji je usvojio apelaciju "Autoprevoza" a.d. Banja Luka i "Bewo Real Estate" d.o.o Banja Luka, te je ukinuo presudu Višeg privrednog suda u Banjaluci iz 2017. godine; Tom odlukom Ustavnog suda BiH zemljište stare autobuske stanice i zgrade Muzeja savremene umjetnosti RS dodijeljeno je firmi “Autoprevoz”, odnosno “Bewo real estate”, koja ga je “kupila” od “Autoprevoza”.



Treba pažljivo preslušati Radojičića i primijetiti da je, između ostalog, rekao i sledeće: “Prije dvije godine jedan visoki diplomata pokušao mi je na sastanak bez dogovora i nenajavljeno uvesti upravo ljude sa kojima smo u tom momentu bili u sporu, da lobira za njih u toku trajanja sudskog spora Grada protiv njih. Gdje je garancija da to isto nije radio u Sarajevu, on ili drugi stranci? Da se nisu direktno miješali u sudstvo, u aktivne postupke. Da li su to radili prema sudijama Ustavnog suda ako su to pokušali uraditi prema Gradu? Mimo svih diplomatskih normi i protokola miješati se u sudske postupke zemlje u kojoj se nalazite. I sada isposlovati jednu ovakvu presudu”, upitao je Radojičić.



Pitanje je na mjestu, s tim što Radojičić nije rekao ime “diplomate”, a trebalo je da to učini zbog javnosti i ogromne štete koju je Grad pretrpio; Međutim, da je to izgovorio, onda bi bilo sasvim logično da kaže da je vlasnik firme “BEWO” Vedran Savić, sin zloglasnog Čede Savića, nekadašnjeg direktora Zavoda za izgradnju grada Banjaluka. I da se, nakon toga, Radojičić javno zapita da li su možda oni, Čedo i Vedran Savić, zajedno sa drugim visokim funkcionerima SNSD-a, izlobirali odluku Ustavnog suda BiH? Ili su to Radojičićevi stranački drugovi izlobirali zajedno sa diplomatom?!!!

Radojičić je još mogao da podsjeti da je Savića na čelu ZIBL-a zamijenio Aleksandar Cvijanović, muž Željke Cvijanović, a da mu je Savić bio savjetnik; Mogao je da podsjeti i na ubistvo Milana Vukelića, radnika ZIBL-a, koji je javno optuživao Savića za brojne malverzacije sa zemljištem; Mogao je, ali nije!

Da je sve to rekao, a nije, možda bi se moglo povjerovati da je zaista ogorčen; Da je, osim odluke Ustavnog suda BiH i pljačku tog zemljišta, takođe, nazvao "udarom na Republiku Srpsku", a pljačkaše napadačima, moglo bi se povjerovati da je odlučan da se, kako je rekao, bori. 

Ovako, sve što je rekao jeste jadno politikanstvo i njegova nemoć i strah da preduzme bilo šta konkretno protiv pripadnika SNSD-a koji su opustošili Banjaluku.

Čedo Savić
Da ne bude nikakve zabune - Čedo Savić, stranački kolega Igora Radojičića, oteo je pomenuto zemljište od Grada brojnim malverzacijama. I to zajedno sa drugim stranačkim kolegama Radojičića; Zato on i ne izgovara nijedno ime.

Uz to, Radojičić tek sada poziva organe gonjenja da preduzmu mjere i otvore istragu, a pitanje je zašto to nije učinio on lično, podnošenjem krivičnih prijava protiv onih koji su zemljište oteli; Da je to uradio, teško da bi Ustavni sud BiH bio uopšte u situaciji da odlučuje o zemljištu vrijednom najmanje 60 miliona KM. 

Duže od tri godine je gradonačelnik i imao je dovoljno vremena da pokrene krivične postupke.

Međutim, Radojičić to nije učinio, bar nije rekao da je to uradio, premda mu je bila dužnost da naloži nadležnim gradskim odjeljenjima da pokrenu krivične postupke; Koji bi listom bili usmjereni na njegove prethodnike u gradonačelničkoj fotelji Dragoljuba Davidovića i Slobodana Gavranovića: I protiv brojnih drugih visokih funkcionera SNSD-a.

O pomenutom zemljištu i načinu na koji je oteto pisao sam još 2013. godine, 25.04. i 07.07..

Sada ponovo objavljujem te tekstove, kako bih razjasnio sve ono što je Radojičić svjesno prećutao.

Građevinska mafija: Čedo Savić i njegov sin Vedran oteli su zemljište na Staroj autobuskoj stanici u Banjaluci (25.04.2013.)

Piše: Slobodan Vasković

Danima pratim storiju oko parcela na Staroj autobuskoj stanici u centru Banjaluke, koje su na volšeban način prešle iz gradskog u vlasništvo firme “Autoprevoz”. Pa nakon toga, iz vlasništva “Autoprevoza” u vlasništvo firme “Bewo real estate” iz Banjaluke. Ključ priče je da je nestao Ugovor koji potvrđuje da je to zemljište gradsko, a ne “Autoprevozovo”. 

Čak su iz “Autoprevoza” najavili prodaju Muzeja, čija zgrada se nalazi na tom placu, a iz Muzeja objesili transparent da “nisu na prodaju”…  


Pa je onda Grad našao neke dokumente, pa će navodno tužiti…

Međutim, problem je što novinari režimskih medija nikako da “dokuče” ko je vlasnik firme “Bewo”, koja se, kako su naveli, 6. februara ove godine uknjižila kao posjednik na spornom zemljištu, i na taj način do kraja osvijetle ovaj slučaj.

Uvijek sam spreman pomoći, te objavljujem ono što svi u Banjaluci, sem novinara režimskih medija, znaju: Vlasnik firme “Bewo” je Vedran Savić. On je i njen direktor, a zamjenik mu je Reinhard Herzog. Firma je upisana u sudski registar pod brojem 71-0-REG-07-000597, datiranom 16.04.2007. godine. “Bewo” već ima nekoliko izgrađenih objekata u Banjaluci, dvije elitne zgrade odmah pored restorana “Marko Polo” (na zemljištu dobijenom zadžaba i prevarom, po vrlo niskoj cijeni).

Vedran Savić je sin Čede Savića, bivšeg direktora Zavoda za izgradnju grada (ZIBL) i čovjeka od najvećeg povjerenja Milorada Dodika. 



Milan Vukelić, koji je surovo likvidiran 06.11.2007. godine, optuživao je Savića za teške, desetine miliona vrijedne, malverzacije. Optuživao ga je i da ima namjeru da ga likvidira. Nakon ubistva Vukelića, MUP RS podnio je tri Izvještaja o počinjenom krivičnom djelu protiv Savića (ne i za ubistvo Vukelića), ali sve je zataškano. MUP RS je po nalogu Savića teško maltretirao i progonio Vukelića.

Kada je Savić penzionisan, na njegovo mjesto direktora ZIBL-a je došao Aleksandar Cvijanović, muž premijerke Željke Cvijanović. Njegovom ocu Živojinu, Čedo Savić je, kriminalnim ugovorom, dodijelio stan, iako nikada nije radio u ZIBL-u. Cvijanovići su taj stan otkupili za bagatelu, prodali po odličnoj cijeni i novac uložili u izgradnju vile. 

Savić je trenutno savjetnik Cvijanovića.

Sve ovo što se dešava oko zemljišta na Staroj autobuskoj je režija, u kojoj su saučesnici režimski mediji. Velika prevara je u toku.


Kada se sagledaju akteri uključeni u ovaj proces, realno je da je prevara sa zemljištem u centru Banjaluke išla na sljedeći način: Savić je ukrao i uništio Ugovor koji svjedoči da zemljište pripada Gradu, nakon toga “Autoprevoz” se uknjižio na zemljište koje mu ne pripada, jer ga je davno ranije prodao Gradu (ali ugovora nema); potom “Autoprevoz” to zemljište navodno prodaje firmi “Bewo”, čiji je vlasnik sin Čede Savića… (Savić plaća vlasnicima Autoprevoza ovu uslugu najvjerovatnije nekim dobrim placom u Banjaluci, ili poslovnim prostorima); Grad se, kobajagi, batrga i bori da se ne proda zelmjište, a epilog bi mogao biti da Savićima pripadne plac, a da oni velikodušno poklone zgradu Muzeja Republici Srpskoj. 

Sve će onda biti predstavljeno kao velika pobjeda Slobodana Gavranovića, koji je, izvan svake razumne sumnje, do detalja i upoznat i upetljan u cijeli ovaj mafijaški slučaj.

Genijalno, nema šta – Čedo Savić i njegovi zaštitnici doći će 60 miliona KM vrijednog zemljišta i do stotina miliona KM, kroz objekte (toliko bi vrijedili u maloprodaji, kada se izgrade na tom mjestu-preko puta opštine), a da nisu uložili niti pfeniga. I još će biti slavljeni kao velikodušni, jer nisu prodali zgradu Muzeja. Tipično.

Režimski mediji dižu buku, stvarajući tešku dimnu zavjesu, kako bi omogućili da cijeli ovaj slučaj dođe do tačke u kojoj vlasti kažu: Ma pusti zemlju, bitno je da smo sačuvali zgradu Muzeja.


Interesantno je i da režimski mediji u ovom slučaju uopšte ne pozivaju MUP RS i Tužilaštvo da istraže cijeli slučaj, iako su ih “silovali”  takvim zahtjevima i za par sumnjivih kvadrata, koji nisu u vlasništvu režimskih tajkuna. 

MUP RS i Tužilaštvo svakako neće ništa preduzeti, jer znaju da Gazda stoji iza cijelog posla.

Dosje: Banjalučki građevinski mafijaški kartel oteo i gradske ulice (07.07.2013)

piše: Slobodan Vasković



Čedo Savić, bivši direktor Zavoda za izgradnju grada i bivši gradonačelnik Banjaluke Dragoljub Davidović, najvažniji su članovi zločinačke organizacije koja je ovom gradu nanijela nesagledive štete, što se mjere stotinama miliona maraka. Brojni su drugi pripadnici ove kriminalne grupe, a među njima su brojni tajkuni, koji su milione stekli na otimačini gradskog građevinskog zemljišta, potom brojni visoki gradski i republički funkcioneri, nadležni za ovu vrstu poslova, a kartelu pripada i nekoliko sudija, što su pogazili sve zakonske norme i donijeli presude u korist članova ganga.

Savić i Davidović su korijen mafije koja hara Banjalukom i ovaj dvojac je ključan u svim malverzacijama što su se dešavale tokom protekle decenije-od kriminalne izgradnje parka Petar Kočić, pljačkaške rekonstrukcije Trga Krajine, poklanjanja desetina hektara skupocjenog zemljišta Poljoprivredne škole tajkunima, izgradnje kolektora, davanja u bescijenje desetina hektara gradskog građevinskog zemljišta mešetarima…, malverzacija sa “Picinim parkom” i dodjela te parcele kofer firmi “Grand trade”… 

Dragoljub Davidović
Zaštitnik Savića i Davidovića sve ovo vrijeme bio je i ostao Milorad Dodik, a broj njihovih nezakonitih poslova toliko je veliki da bi se mogli istraživati narednih dvadeset godina. U svemu ovome nečasnu ulogu ima i aktuelni bgradonačelnik Slobodan Gavranović koji je, bez sumnje znao šta se dešava (obnašao je funkciju predsjednika Skupštine Grada), ali prstom nije mrdnuo da to spriječi. Štaviše, u nekim maklverzacijama, poput slučaja “Grand trade”, direktno je učestvovao.

zemljište već izgubljeno
Poslednja u nizu afera, koja je “ručni rad” Savića, Davidovića i saradnika, jeste vezana za “Autoprevoz”, firmu koja je potpuno nezakonito prisvojila tridesetak dunuma građevinskog zemljišta u epicentru Banjaluke i oglasila njihovu prodaju. Štaviše, imaju namjeru da prometuju i zgradu Muzeja.
Ta afera nije nastala juče, već traje ravno deset godina.

Interesantno je da su ovu aferu prvi otvorili režimski mediji, a još je interesantnije da nisu objavili najvažnije informacije o ovom kriminalnom poslu, premda su ih posjedovali.   


“Autoprevoz” Banjaluka oteo je zemljište Gradu Banjaluka vrijedno desetine miliona maraka i nikom ništa. Grad je tužio Autoprevoz, ali zaludan je to posao, jer je zemljište već izgubljeno. Čak i da Grad uspije dobiti svoje zemljište ponovo u vlasništvo (u sudskom procesu koji je u toku), biće to samo formalno, jer će Banke prisvojiti tu imovinu. 

Razlog je jednostavan: “Autoprevoz” je zemljište Grada Banjaluka, koje se nalazi u strogom centru (Stara autobuska stanica), stavio pod hipoteku kod raznih banaka, od kojih je uzeo najmanje četranest miliona KM (toliko mogu dokazati kroz dokumente koje posjedujem). Sve to Autoprevoz učinio je mimo zakona i niko nije reagovao. 

Danima su režimski mediji brujali o ovoj aferi, vješto izbjegavajući da iznesu sve konkretne podatke koje su, bez sumnje, posjedovali, svjesno navlačeći dodatnu maglu na cijeli slučaj. Cilj je, nema sumnje, da se tom maglom prikriju nalogodavci i izvršioci teškog krivičnog djela otimačine desetina dunuma gradskog zemljišta u najstrožem centru Banjaluke.

epilog
Epilog cijele afere je sljedeći: Tokom deset godina, “Autoprevoz” je pomenuto gradsko zemljište stavljao pod hipoteku kod raznih banaka i podigao četrnaest miliona KM. Onda je najznačajniji dio tog zemljišta (Stara autobuska stanica) prepustio/prodao firmi “BEWO”, čiji je vlasnik Vedran Savić, sin Čede Savića, nekadašnjeg direktora Zavoda za izgradnju grada (ZIBL-a). Interesantno je da je firma “BEWO” preuzela od “Autoprevoza” “čiste” parcele, neopterećene hipotekom, što zvuči nevjerovatno, ali je tačno (vidi dokumente). 

Vlasnici “Autoprevoza” su sve hipoteke, (prije nego što je zemljšte preuzela BEWO), prebacili na tu firmu, ali i na druge dijelove zemljišta koje je u vlasništvu Grada. Išli su toliko daleko da su pod hipoteku stavili i Vidovdansku ulicu, tako da banke sada polažu pravo na javno dobro. Fascinantno. 

počeci

Još davne 1979. godine Grad je sa “Autoprevozom” potpisao ugovor o zamjeni zemljišta, kojim je ta firma dobila parcele na mjestu gdje se sada nalazi Nova autobuska stanica, a nekretnine (23 dunuma) u centru pripale su Gradu.


Ukratko, te 1979. godine potpisan je ugovor između SIZ-a i „Autoprevoza“ o regulisanju međusobnih odnosa ugovornih strana za dislokaciju „Autoprevoza“ sa Stare autobuske na Novu. Ovo potvrđuje i činjenica da je 
„Autoprevoz“ na temelju ovog ugovora dobio odobrenje za građenje za izgradnju nove autobuske stanice u Banjaluci, iako je na predmetnoj lokaciji kao vlasnik bio upisan Grad. U to vrijeme nije se žurilo sa uknjižavanjem imovine, jer je sva zemlja bila državna/društvena, ali stvari se mijenjaju nakon rata. 

otkrivanje prevare
Grad je 29.09.2003 zatražio od Zemljišno knjižne kancelarije Osnovnog suda u Banjaluci da se upiše kao vlasnik pomenutog zemljišta, odnosno zatražio je provođenje ugovora o zamjeni zemljišta, a 26.01 2004. je urgirao za provođenje ugovora.

Bilo je to logično, jer je te 2003. Stara autobuska stanica u vlasničkom listu bila zavedena kao opštenarodna imovina i niko nije smio da stavi hipoteku na te nekretnine; „Autoprevoz“  je imao samo pravo korištenja, a 
u katastru, u to vrijeme, kao posjednik zemlje bio je upisan SIZ za upravljanje gradskim zemljištem, čiji je pravni sljednik Grad Banjaluka. Znači, sve je jasno: Grad je vlasnik zemljišta, ali mafija je jača ovdje od zakona.

Nakon tog zahtjeva za uknjiženje, Grad je saznao da je “Autoprevoz” (Živko Babić, Sladomir Đurić i Vid Dubočanin postali su vlasnici „Autoprevoza“ 2002. godine) podigao kredit od 516.000 evra od austrijske banke Hypo Steiermark Kraftfanhrzeung und Mashinen Leasing GmbH, iz Graca. Banka iz Graca je ovaj kredit dala Autoprevozu 01.12.2003. godine, a Osnovni sud u Banjaluci upisao je pravosnažno rješenje kojim se dozvoljava stavljanje  hipoteke nad Starom autobuskom 02.12.2003. godine. 

datumi
Vrlo je bitno uočiti datume iz kojih se da vidjeti da je banka iz Graca “Autoprevozu” dala kredit nakon što je Grad zatražio od Suda upis te zemlje u svoje vlasništvo.


Period od 26.09.2003.-01.12.2033. je ključan, jer su u njemu nestali ugovori o razmjeni zemljišta između Grada i Autoprevoza i iz ZIBL-a i iz arhiva Grada i iz Autoprevoza. Jasno je i da je u cijeli ovaj kriminalni posao umiješan i neko iz pravosuđa, jer se bez korumpiranog sudije ne bi moglo nedjelo sprovesti. Ugovori su ukradeni i iz Gruntovnice, tako da je jasno da je riječ o organizovanoj kriminalnoj grupi. Neko iz gruntovnice izvukao ugovore i sakrio ih, a ostavio kopiju. Svi znaju i ko, a inicijali su mu V.M.

veze
Važno je znati da je u to vrijeme direktor ZIBL-a bio Čedo Savić, čiji sin Vedran je sada posjednik Stare autobuske stanice i to preko svoje firme “BEWO”, koja je iz Graca, odakle je i banka što je dala kredit od 516.000 evra “Autoprevozu”, a u hipoteku uzela zemljište koje ne pripada toj firmi. Sad je već na djelu internacionalni kriminal. 

I nakon zahtjeva Grada za upisom Stare autobuske stanice, ništa se ne mijenja. “Autoprevoz” nastavlja da to zemljište stavlja pod hipoteku i uzima milionska sredstva. 

23.06.2004. Hypo banka daje kredit u iznosu od 500 hiljada KM firmi „Golubić“ d.o.o Kotor Varoš na isto zemljište na koje je to dala i banka iz Graca. „Golubić“ nema nikakve veze sa Starom autobuskom, ali je većinski vlasnik te firme ujedno i većinski vlasnik Autoprevoza - Živko Babić. Vjerovatno je da je „Autoprevoz“ dao „Golubiću“ garanciju za kredit, odnosno Babić je bio garant sam sebi. 

Odgovorni u Gradu (niži nivoi funkcija, a ne gradonačelnik) tada su uvidjeli da je vrag odnio šalu i da im se otima ekskluzivno i jako vrijedno zemljište. 

tužba grada
Podnose tužbu 26.7. 2004. godine, a Đuro Kondić, nekadašnji rukovodilac za opšte i pravne poslove, svjedočio je da je Ugovor između Grada i „Autoprevoza“ postojao, ali da je on 26.04.2004. utvrdio da su originali nestali, o čemu je sačinio službenu zabilješku. Sud to nije uvažio.


Proces je otvoren do dana današnjeg, što znači da niko nije mogao stavljati Staru autobusku stanicu pod nove hipoteke ili prometovati to zemljište, ali koga briga. 

Režim, u međuvremenu, donosi Zakon o stvarnim pravima, što je drugo ime za pljačku državnog zemljišta i njeno pretvaranje u privatnu svojinu tajkuna i kriminalaca.

institucije u rukama kriminalaca
Na osnovu tog Zakona, RUGIP PJ Banjaluka donio je rješenje 14.08.2012. kojim je Autoprevoz upisan sa pravom svojine na nekretninama na Staroj autobuskoj stanici. 

Isto tako treba istaći činjenicu da je RUGIP odbio zahtjev Pravobranilaštva RS, kao zastupnika Grada, za zabilježbu spora na ovim nekretninama. Važno je znati da kada postoji zabilježba spora, zemljište ne može da se prometuje do okončanja spora.

Apsurdno je da su u RUGIP 04.07.2011. zabilježili spor, a 15.06.2012. zabilježuje se da je odbijen zahtjev pravobranilaštva. Nije moguće i jedno i drugo.
Podsjetimo da je Grad tužio 2004. godine „Autoprevoz“ i upisao zabilježbu spora. „Autoprevoz“ se nije mogao uknjižiti na to zemljište, ali oni iskorištavaju/zloupotrebljavaju Zakon o stvarnim pravima i mijenjaju brojeve ZK uložaka, odnosno predmetne nekretnine (Stara autobuska stanica) iz jednog ZK uloška prepisuju u novi ZK uložak. U takvoj situaciji, Pravobranilaštvo ponovo mora tražiti zabilježbu spora, RUGIP odbija, Pravobranilaštvo se žali, ali dok teče spor,“ Autoprevoz“ prometuje zemljište i stavljaju nove hipoteke na njega, uzimamjući milionske kredite.  

famozni ZK broj 12696
Preciznije, vrijedne nekretnine (Stara autobuska stanica) bile su upisane u ZK uložak 7071, gdje postoji zabilježba spora. Na osnovu rješenja PJ RUGIP, oni te iste nekretnine upisuju u ZK uložak broj 12696, u kojem nema zabilježbe spora. 




Grad mora ponovo tražiti zabilježbu, a nadležni organ (RUGIP PJ Banjaluka), u dogovoru sa kriminalcima, odbija, a “Autoprevoz”, dok traju besmisleni pravni procesi, podiže kredite. 

-      Komercijalna banka daje kredit Autoprevozu u iznosu od 511.291 evra (milion KM) 25.09.2009. Interesantno je da ugovor o ovom kreditu između Autoprevoza i Komercijalne banke o zasnivanju hipoteke protokolisan 2007. godine, a u protokolu se pozivaju na ugovor o kreditu iz 2009. godine, što je praktično nemoguće. 

-      Ovaj kredit Autoprevoz je otplatio 07.08.2012. 

-      Komercijalna banka daje još jedan kredit 2009. godine, na osnovu ugovora od 08.10.2009. i to 300 hiljada KM. 

-      „Milka“ Laktaši stavlja hipoteku na to zemljište za pozajmicu od 1.367.736,58 koju daje „Autoprevozu“. Opet se uknjižuje hipoteka na Staru Autobusku. Pravi Cirkus. „Milka“ se, nakon određenog vremena, odriče hipoteke i daje izjavu da se briše hipoteka, što se i čini. 

-      28.12.2012. „Bobar banka“ stavlja hipoteku na Staru autobusku za 2,5 miliona KM kredita „Autoprevozu“. 

-      Aneksom Ugovora od 10.08.2012. na kredit 3,5 miliona koji je „Autoprevozu“ dala „Bobar banke“, stavlja se nova hipoteka na to zemljište. Interesantno je da nigdje nema ni riječi o osnovnom ugovoru.

-      06.09. 2012. stavlja se hipoteka na osnovu drugog Aneksa ugovora od 10.08.2012. u korist „Bobar banke“ za potraživanje od, ovaj put, 1,5 miliona KM. Potpisan je i treći Aneks  na 2.050.000 KM, što znači da je sedam miliona maraka „Autoprevoz“ povukao od „Bobar banke“, stavljajući pod hipoteku zemljište koje nije njihovo već, nesumnjivo, pripada Gradu.

Svi aneksi u Grunovnici su sprovedeni 06.09.2012., a nigdje se ne spominje osnovni ugovor i njegova vrijednost. 

Tu ne zavrašava saradnja između „Autoprevoza“ i „Bobar banke“, jer ide novi ugovor o hipoteci 27.12.2012. radi obezbjeđivanja novčanih potraživanja od 2,5 miliona KM. Ukupno su od „Bobara“ uzeli 9,5 miliona KM.  

Na sve i jednu hipoteku Grad je uložio žalbu, ali je svaki put odbijen.
RUGIP je i prvostepeni i i drugostepeni organ i djeluje po principu kadija te tuži kadija ti sudi.

BEWO
RUGIP 13.06.2012. odbija zahtjev Grada (upućen preko Pravobranilaštva) za zabilježbu spora; a 24. jula prošle godine, Staru autobusku stanicu „Autoprevoz“ prodaje Vedranu Saviću i njegovoj firmi BEWO.


U famoznom ZK ulošku broj 12696 pojavljuje se BEWO kao vlasnik Stare autobuske stanice, a na osnovu Ugovora o prodaji nekretnina od 24. jula 2012. g., koji je ovjeren kod notara Gorana Golića i uknjižuje se pravo svojine na zemljištu Starte autobuske u korist firme BEWO. Nema vrijednosti ugovora, niti se zna koliko je BEWO platio to zemljište, pod uslovom da ga je uopšte platio (Čak se ni vlasnik Živko Babić, u jednom intervjuu, nije mogao „sjetiti“ koliko je „BEWO“ platio za zemljište, što je fantastično.).

Najinteresantnije od svega je da ta zemlja zemlja sada nije pod hipotekom i potpuno je čista. Grad se žalio, ali ništa. Nula. BEWO uknjižen 06.02.2013.

kartel 
Jasno je da je cijeli ovaj posao organizovani kriminal, kao što je jasno da su u njega upetljani brojni pojedinci iz državnih institucija. Jasno je i da niko u RS nema snage da istraži cijeli ovaj slučaj, još manje da pritvori Čedu Savića i njegove saradnike, koji su sve osmislili i realizovali.


Da Tužilaštvo i MUP RS imaju snage i volje, lako bio došli do počinilaca ovog neviđenog nedjela, nalazeći odgovore na sljedeća pitanja:
-      Gdje su nestala potraživanja austrijskih banaka, jer nema brisovnica u ZK ulošcima?
-      Gdje su hipoteke Bobar banke, jer je BEWO uzeo čistu zemlju, na kojoj nema hipoteke? (Uopšte se ne zna kako je BEWO platio zemlju i koliko). 
-      Kako je moguće da „Autoprevoz“ stavi pod hipoteku Vidovdansku ulicu, koja je javno dobro i hoće li se „Bobar banka“ namiriti prodajući tu Vidovdansku ulicu?

Sve u svemu, Grad i da dobije zemlju ne dobija ništa, jer je banka opteretila zemljište i prodaće ga i naplatiti. Mogu prodati i Vidovdansku ulicu i zgradu Muzeja, a možda su već oteli i plac na kojem je Banski dvor i Palata predsjednika.  Bilo kako bilo, „Autoprevoz“ je već sjajno naplatio tu zemlju koja nije njegova. 

ubistvo Vukelića
Nakon svega, postavlja se pitanje da li je Milan Vukelić ubijen, jer je otkrio mahinacioje sa ovim zemljištem?
Istraga o njegovom ubistvu nije dala nikakve rezultate, a on je bio u teškom sukobu sa Čedom Savićem koji ga je sistematski progonio i to preko pojedinaca iz MUP RS, kao što su Dragi Milošević i Mile Šušljik.


Milan Vukelić (47) ubijen je 6. novembra 2007. godine u eksploziji  "paklene naprave" postavljene ispod njegovog automobila "ford fijesta" u ulici Jug Bogdana u banjalučkom naselju Starčevica. Ubijen je ispred zgrade MUP RS. Pored Vukelića, u vozilu koje se u trenutku eksplozije kretalo ulicom Jug Bogdana, nastradali su Tomislav Dobrinjac i Slava Pepinović. Dobrinjcu je bomba raznijela obje potkoljenice, dok je Pepinovićeva zadobila teške povrede natkoljenice. 

MUP RS je nakon ovog ubistva istraživao poslove Čede Savića i podnio Tužilaštvu tri krivične prijave, ali sve su zataškane. Na Savićevim računima otkrili su milione maraka, ali niko ništa nije učinio da ispita njihovo porijeklo. Vukelić je žrtva organizovane kriminalne grupe, koja korijen ima u vladajućoj oligarhiji.

Tekst iz “Glasa Srpske”
“Aутопревоз” паркинге продао фирми “Bewo”
25.04.2013 08:13 
Бањалука - Фирма "Аутопревоз" продала је шест парцела на старој аутобуској станици у центру Бањалуке величине око 4,5 дунума фирми "Bewo реал естате" из Бањалуке, иако траје судски спор за то земљиште између града и "Аутопревоза".

Према подацима у земљишним књигама, у које је "Глас Српске" имао увид, као нови власник тих локација у грунт је уписана фирма "Bewo реал естате" 6. фебруара ове године.

У том преносу уписа власништва са "Аутопревоза" на "Bewo реал естате", поред чињенице да се за прометовано земљиште  води судски спор и да до окончања поступка не може бити прометовано, најзанимљивије је то што је из земљишних књига избрисана забиљежба о вођењу судског спора.

Правобранилаштво је тражило забиљежбу уписа 2011. године управо да не би дошло до прометовања, односно препродаје паркинга у строгом центру града.

Према подацима у земљишним књигама, на основу захтјева Правобранилаштва 2011. године забиљежено је да се води спор у Окружном привредном суду.

По жалби "Аутопревоза" од 15. јуна 2012. године, бањалучка канцеларија Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове (РУГИП) уважила је ту жалбу, одбила захтјев Правобранилаштва и из земљишних књига 14. августа прошле године избрисала да се за ове парцеле води судски спор између града Бањалука и "Аутопревоза". 

Замјеник правобраниоца РС, сједиште  у Бањалуци, Никола Томашевић каже да ће Правобранилаштво на иницијативу града, који је доставио нову документацију, подићи нове тужбе против "Аутопревоза" уз захтјев за брисање уписа власништва.
- Продаја и прометовање парцела у центру града нам компликује процес. Не знам који је разлог, али бањалучка канцеларија РУГИП-а у посљедње вријеме учестало одбија захтјеве Правобранилаштва и за процедуралну забиљежбу вођења спора у вези са земљиштем. Сад се може десити и даља купопродаја ових плацева - каже Томашевић.

Томашевић каже да сада, поред тужбе за поништење уписа "Аутопревоза", треба тражити и поништење уговора између "Аутопревоза" и фирме "Bewo реал естате".
- За тако нешто треба да постоји основ, а он би се могао наћи једино у судској пресуди - каже Томашевић.

Окружни привредни суд у Бањалуци крајем прошле године у спору града Бањалуке са "Аутопревозом" у вези са власништвом над локацијом старе жељезничке станице, гдје се налази и зграда Музеја савремене умјетности РС, донио је пресуду у корист "Аутопревоза".
Правобранилаштво РС је уложило жалбу Вишем привредном суду у Бањалуци који би одлуку требало да донесе у мају. Нова документа која је прикупио град могла би да буду круцијални докази у овом поступку.  

Град Бањалука је дошао у посјед обимне додатне документације у том спору, међу којом је и пресуда Основног суда у Бањалуци од 20. јуна 1988. године према којој је предузеће "Аутопревоз" дужно да се у року од осам дана дислоцира са старе аутобуске станице из центра града.

Пресуда је донесена на основу уговора из 1979. године о размјени некретнина града са "Аутопревозом". Ти уговори нестали су из архиве и града и Завода за изградњу Бањалука.
Према тим уговорима, град је "Аутопревозу" за локацију у центру града дао замјенску локацију на којој се данас налази нова аутобуска станица.

Приватизацијом "Аутопревоза" 2002. године већински власници постали су Живко Бабић, Сладомир Ђурић и Вид Дубочанин.

Нова аутобуска
"Аутопревоз" је у марту објавио оглас у коме на продају нуди и 12 дунума земљишта код нове аутобуске станице, које је 1979. године добио у замјену за парцеле у центру града, а које је такође продао.


И овдје, као и код локације у центру града, ријеч о земљишту које није ушло у биланс стања "Аутопревоза" када је фирма 2002. године приватизована.