Формирањем ОС БиХ сваком конститутивном народу је требало припасти по четири генералска мјеста, што је укупно дванаест мјеста и тако је то и било један период, али на слици видимо да их има тринаест и куд ће већи доказ да се трговало са позицијама, а тргује се и даље; само је питање око чега се тргује, ко губи, односно ко добија.
Као резултат конкретне трговине тринаеста позиција генерала је припала Бошњацима, то је позиција Генералног инспектора ОС БиХ.
Патриа још наводи принцип националне ротације, па ради појашњења, уколико се узме у обзир лобирање различитих кругова и поменута трговина, лако би се могло десити да на мјесто Начелника ЗШ ОС БиХ дође, а ко би други него 12 година генерал ОС БиХ Драган Вуковић, коме је пуно да чека следећу ротацију 2021. године (тада је на реду Србин на том мјесту), а пошто је исти незамјењив, оваквим рjешавањем ситуације би заокружио своју каријеру са више од пола стажа у чину генерала.
Треба истаћи да Хрвати у томе не виде никакав проблем, а на руку томе иде и то што је углавном на челу министарства одбране Хрват или Бошњак, јер Србе то министарско мјесто мање интересује.
Можемо комотно закључити да што је ситуација у БиХ конфузнија и затегнутија, то исту појединци користе да учврсте своје позиције и што дуже остану на генералским позицијама. Генералима највише погодује тренутна ситуација у БиХ, предсједништво не засједа и нема ко да их смијени или постави на нове дужности.
Истовремено док траје лобирање, у Б. Луци генерал Радован Илић мудро ћути и саслужује са Вуковићем, који, ако успије у својој намјери заиста ће бити проглашен „блажени“, како га сад зову поједини Срби из ОС. Генерал Илић је углавном незамјењив у многим активностима ОС, углавном је он вјечито у свим комисијама приликом пријема у службу, промјене категорија, мировних мисија и сл. Сигуран сам да ће јавност врло брзо боље упознати активности, стил рада, склоности и способности истог.
Вуковић није једини који се нада, ту је и генерал Мирко Тепшић који се некако тешко мири са одласком у пензију и тихо лобира за себе, тако да њему добро дође свако продужење. И њему је мало 12 година генерал у ОС.
Потребно је да прокоментаришемо и кривичне пријаве против челника МО и ОС БиХ, које су формалне природе и служе да скрену пажњу, дијелом су и злонамјерне, јер исти против којих су усмјерне, користе као аргумент да их прогоне, односно тврде за себе да су „велики Срби“ и како се „лавовски“ боре за права Срба у ОС.
Четврти генерал Гојко Кнежевић се не оглашава, као да се налази у недозвољеној позицији, никако да дође до својих пет минута, чим се појави прави прекршај, бар му тако свирају.
У Б. Луци генерали имају своје људе, који помажу да се спроведу њихове намјере, па тако треба споменути бригадира Слободана Гвоздића, који је крај каријере дочекао у истој касарни ,а велики дио у истој згради (од почетка службе у Б. Луци). Треба поменути и одане и незамјењиве: пуковник Нишић, пуковник Стјепановић, пуковник Козлик, пуковник др. Симић, пуковник Радојчић, главни подофицир Милосављевић и др.
Реформа која се представља као најуспјешнија у БиХ, истиче као позитиван потез увођење вјерске службе у ОС. Све би то било бајно да нам се данас војни свештеници не понашају као да нису у саставу СПЦ и чини ми се да су данас много више одани генералима него владици.
Но да не би било само о генералима отворићемо овај пут само неколико проблема:
- Шта је са војним легитимацијама?
- Зашто службена униформа нема идентификациону плочицу имена и презимена на једном од службених писама?
- На медијима нам поручници приликом референдума о дану РС, шта је са бригадирима, пуковницима и мајорима? Ако је то питање њима уопште битно.
- Зашто се било који седми степен боље вреднује од војне академије?
- Како то да се дешава да кључна мјеста у МО и ОС припадну једном народу и може ли се тад уопште говорити о ланцу командовања? Чини ми се да су други народи више конститутивни од Срба или је потпуно извјесно да се генерали и војни врх барем што се тиче Срба уопште не сналазе, односно заборавили су кога представљају и уопште не могу да се носе са присутним нараслим проблемима.
- Шта се чека са ротацијама по националном кључу?
- Ко је дозволио и како је могуће, да Срби, као најшколованији кадар у ОС, дођу у потпуно подређену позицију и како такву ситуацију превазићи?
- Зашто се не уради права истинска провјера диплома свим припадницима ОС БиХ и на основу исте предузму одговарајуће мјере?
- Зашто није било ешалона Срба из ОС у дефилеу за Дан РС, зашто се понашамо као да не живимо у РС? Да ли плата и функција могу да компензују прошлост, садашњост и каква нас то чека будућност?
- Да ли су заиста појединци толико паметни и незамјењиви и ако је то тако зашто нам је стварност све тежа и гора? Зашто замјеник МО и генерали нису заштитили појединце који су имали грдне проблеме због изласка на референдум?
- Хитно би требало дефинисати надлежности, те ако ланац командовања не функционише треба га прилагодити систему ОС, прилагодити га томе какаве су ОС у пракси, односно обезбједити да се не може заобићи конститутивност народа, што преведено значи, да се само усаглашене ствари раде и да нема говора о никаквом наметању одлука.
Медији су препуни приче о виталним националним интересима, а мишљења сам да већина и не зна шта то појмовно заиста представља, те сам мишљења да је ово изузетно недефинисана област и хитно треба ову област дефинисати на начин да се прецизира шта ко има право на свом нивоу да прихвати, усагласи и донесе, како нам се не би дешавало да нам појединци крајње неодговорно у име свих доносе различите правилнике и прописе.
Некада у неким системима ни сам краљ није имао право да потпише капитулацију.
Наравно знамо да војска није у надлежности ентитета, али овако сада испада да је линија командовања фатална по РС, јер, рекао бих, што вријеме више одмиче, све више проблема долази на видјело. Хитно је потребно обавезати највиши војни врх Срба да се и практично понашају по мјери народа који представљају, а не да, као сада, појединци Срби из система траже да дежурају за највеће српске празнике, како би показали да су подобни и лојални систему.
На некакав начин би требало поставити ствари да функција не чини појединца, да је заштићен „као МЕДВЈЕД“, већ да мандат буде у складу са резултатима, па би тако бригадир могао да буде постављен на генералско мјесто и ако се не сналази, да се не чека крај мандата, већ пензија по сили закона, те да се доведе на ту позицију способан, а не подобан официр.
Данас је око 70% Срба припадника ОС тотална колатерална штета.
Кад се све пажљиво сагледа није ни чудо што је војно школство потпуно понижено и превазиђено у ОС, а као доказ томе у прилог иде овакво понашање српских генерала који изгледа нису ништа научили у толиким војним школама које су завршили.
На крају приједлог решења тренутне наметнуте погубне ситуације.
Пошто смо у задње вријеме затрпани различитим правилницима, који су све даље од Закона и упорно фаворизују појединце, предлажем да се на нивоу МО и ОС под хитно уради цјеновник за премјештаје, постављења, унапређења, промјену ВЕС-а, мировне операције и сл., да би сви они који то хоће и могу, могли аплицирати под истим условима, па самим тим не би били приморани чекати пунољетство на истој позицији, али уз услов да се уведе ПДВ на цијене, па би и систем имао користи, а не само узак круг појединаца.
Толико за сада, сматрам да овакви текстови у медијима већ практично узрокују одређене резултате, ако ништа друго они који се питају, добро су се замислили и не могу рећи да нису упозорени да то што раде није добро и да ће такав њихов „рад“ имати тешке последице за српску компоненту у ОС, те да ће сигурно неко једног дана сносити одговорност за причињену штету.
