piše:
Slobodan Vasković
Sukob
Slobodana Gavranovića, gradonačelnika Banjaluke i predsjednika Skupštine Grada
Budimira Balabana dostigao je epske razmjere.
Gradska
administracija potpuno je paralisana, zaposelni u paničnom strahu, niko ništa
ne radi kako se ne bi zamjerili primarno Gavranoviću, a potom i Balabanu.
Oni
koji su imali nesreću da se nađu na “liniji vatre” između dvojice zakrvljenih
neprijatelja, pali su “kao pokošeni”.
Žrtve
ovog bolesnog sukoba su svi, čak i Trudnice.
Jelena Đuričić, inženjer
elektrotehnike, zaposlena je u Gradskoj upravi.
Trenutno je na radnom
mjestu „Progonjene Individue“, jer se usudila raditi svoj posao. Štaviše, bila
je spremna i sa trudničkog bolovanja raditi za unapređenje informisanja građana
Banjaluke.
Jelenu Đuričić lično ne
voli šefica Odsjeka za informatiku u banjalučkoj upravi Ljiljana Radovanović. A
lični odnosi su u Republici Srpskoj ključni: ako te šef ne voli, onda ti se crno
piše. Bantustan.
Ljiljana Radovanović je
čovjek od povjerenja Gavranovića. Đuričičeva nije ničiji čovjek, ali je htjela
raditi svoj posao.
Komunicirala je sa
Balabanom, kojem je u službenom mejlu napisala da je projekat sajta Gradske
skupštine odličan i da je ona „spremna u toku porodiljskog bolovanja, od kuće,
pomoći u unošenju podataka na skupštinsku stranicu“. Kako bi građani bili što
bolje informisani.
Skupštinski kolegij je prije
dvije godine donio zaključak da se realizuje projekat otvorenosti rada
skupštine, koji podrazumijeva i web stranicu.
 |
| Jelena Đuričić |
Balaban je medijima
potvrdio da se sa Đuričićevom konsultovao u vezi sa tim.
Sve što Balaban radi je
neprijateljski gest za Gavranovića. Svako ko se službeno obrati Balabanu samim
tim je neprijatelj Gradonačelnika i njegovih kerbera.
Đuričićeva je svojom javno
iskazanom željom da radi na projektu, čak i sa trudničkog bolovanja, sebe
stavila kao metu Gavranovićevih ljudi.
Njenoj šefici Ljiljani
Radovanović to je bila „potvrda“ da će Đuričićeva „probiti“ web stranicu
izvana.
Optužbe su sijevnule,
uprkos kompletno sprovedenoj zakonskoj proceduri u vezi sa ovim projektom.
Radovanovićeva je Đuričićevu
optužila za špijunažu, „ugrožavanje bezbjednosti funkcionisanja informacionog
sistema i odavanje službenih tajni“ i za niz drugih bedastoća, iz kojih bi se
moglo zaključiti da u Gradskoj Administraciji zajedno sjede i CIA i BND i FSB.
I da treba spriječiti „curenje“.
Samo poslušne „krtice“ mogu
iznijeti ovako morbidne optužbe protiv žene u visokoj trudnoći. Ali, koga briga
za trudnoću, kada je Gradonačelnik uvrijeđen.
Uslijedile su dodatne
optužbe, a Đuričićevoj je, nakon povratka sa trudničkog, oduzet kompjuter, koji
joj je osnovno sredstvo za rad.
Za njene poslove angažuju i
plaćaju ljudi sa strane.
Ovih dana, 19.02., treba da
se održi disciplinski postupak u kojem će se Đuričićeva braniti od
Gavranovićeve „Spektre“.
Đuričićeva mi sve više
djeluje kao 007.
U poodmakloj trudnoći i
nakon nje, već je uspjela dokazati da u Gradskoj upravi caruju lični odnosi,
mržnja, bezakonje, diletantizam, mobing, bahatost, nerad... I da svi oni koji nisu „na liniji“ apsolutnog
vladara – Slobodana Gavranovića postaju lovina. Posebno žene. Trudne.
PISMO JELENE ĐURIČIĆ SLOBODANU GAVRANOVIĆU
Јелена Ђуричић
Огранак Давида Штрбца
(иза 54А)
Бања Лука
-Кабинет
градоначелника-
-Одсјек за
информатику-
Датум:
19.01.2015. године
н/р Градоначелнику
Предмет: Жалба
Поштовани,
обраћам
Вам се као непосредном руководиоцу госпође Љиљане Васојевић Радовановић, Шефа
Одсјека за информатику, са жалбом на њен однос као непосредног руководица према
мени, њеном раднику.
Наиме,
након повратка на посао 12.01.2015. године, затекла сам дословно празан сто.
Иако сам се уредно јавила надлежном службенику – госпођи Вишњи Ербез, ни након
5 дана, ништа се није промјенило. Ја 5 дана сједим за дословно празним столом
као што можете видјети на слици – Прилог 1. Госпођа Васојевић Радовановић ми се
није обратила, позвала ме, дала ми било какве радне задатке, с обзиром да ја
мој посао не могу обављати без рачунара, који је већ више од годину дана
закључан у њеној канцеларији.
Поштовани,
ја сам искрено зачуђена оваквим односом госпође Васојевић Радовановић према
мени. Најмањи проблем и питање је што она не показује ни минимум поштовања
према мени, што ме јавно пред колегама дискриминише, покушавајући да наруши мој
углед. За мене лично је несхватљиво што она не сматра да је уопште потребно да
своје личне ставове према мени показује на неки други, мање видљив начин, који
не би представљао директну штету за углед Града, углед колега правника, као и
Вас лично.
Ви
сте упознати да је пред Судом у току поступак гдје ја тужим, правно нажалост
Град, али као човјек тужим само госпођу Васојевић Радовановић за мобинг. Ви знате,
да у правној литератури као један од примјера мобинга наводи се мобинг „празног
стола“. У литератури се ове ријечи стављају под наводне знаке, и детаљно
описује како би то требало да изгледа. Вјероватно нико није ни помишљао да ће
се десити и случај да руководилац раднику дословно остави празан сто.
Мене
њено понашање према мени не изненађује. Али ме чуди да јој је дозвољено и
непоштовање колега правника, који ће у њено име морати излазити на Суд. Како ће
сада они да пред судијом објасне ову ситуацију? Да ли ће судији рећи да мобинг
„празног стола“ није мој дословно празан сто? Како ће пред јавности да објасне
да руководилац у Градској управи може држати раднике да сједе за празним столом
и ништа не раде? Како ће те Ви објаснити да Ваш потпис на мом Уговору о раду
ништа не значи. Да то што сте Ви својим потписом потрврдили и Вашом Одлуком
одредили гдје и шта који радник ради, да то ништа не значи. Да неки мали шеф
може сам да одређује ко ће и шта ће, и да ли ће уопште ишта радити. Како ће
колеге правници пред судијом и јавности објаснити да се, не под наводним
знацима, већ дословно радици у Градској управи плаћају да ништа не раде. Опет
дословно. Ако је она овим поступком хтјела да покаже да ја нисам потребна, како
ће да објасни да се за послове које ја радим, и које је она сликовито у
Захтјеву за дисциплински поступак, доказала да знам да радим, како ће неко
објаснити да се за те исте послове из буџета, кроз разне „стручне услуге“, плаћају трећа лица и то у износу који
премашује моју годишњу плату?
Све
ово, вјероватно не брине госпођу Васојевић Радовановић. То све није њен
проблем, већ проблем правника Градске управе, Ваш проблем. Можда ће, као и
обично, све то оправдати неком мистичном причом о неком супер шпијунском послу.
Причом у којој се налази небројено страних и ником разумљивих ријечи. Које, не
да не разумију колеге правници, не разумију ни инжињери јер те ријечи ништа не
значе, немају никаквог смисла, већ су само речене и написане да госпођа
Васојевић Радовановић да себи на значају, јер је она једина која ту супер
информатику разумије.
Један
у низу примјера је и наравно моја „крађа шифри за Microsoft производе
(лиценце)“. У Прилогу 2 шаљем Вам фотографију рачунара који се налази у мојој
канцеларији, у просторији у којој су за вријеме поплава чекале дословно стотине
људи. Значи стајали су непознати људи баш крај овог рачунара. На другој слици
видите увећану наљепницу која се налази на том рачунару. А на тој наљеници
можете прочитати „шифру“ коју сам ја „украла“. Ово није једина таква наљепница,
има их стотине, наљепљене на истом мјесту. Према захтјеву власника ауторских
права, морају се налијепти на видљивом мјесту. Да би се преко написаног кода
видјело о којем производу је ријеч. Исту функцију нпр. има и баркод на
наљепници коју власници возила лијепе кад обаве регистрацију возила. То није
никаква тајна.
Такву
наљепницу можете наћи и на свом лаптопу, можете их видјети у излогу фирме
Биском, или у излогу Медија Маркета, у излогу Алфома, на рафама у Фису...
Госпођу
Васојевић Радовановић није занимало што су јој неколико пута колеге правници
рекли да нема правног основа. Ипак, она и право боље познаје. Како ће сада
колеге правници објаснити судији да поред дипломе правног факултета, година
искуства, нису знали шта је то лиценца? Како ће објаснити да иако и сам Град
издаје лиценце нпр. за такси превознике, они не знају шта је то лиценца? И у
информатици лиценца је оно што је свугдје – право кориштења или право за рад. Лиценца
се не може украсти, отуђити/проневјерити. Да ли ако неки службеник можда
ископира папир са лиценцом за такси превоз од неког таксисте, да ли је он украо
том човјеку или фирми лиценцу? Да ли таксиста губи право такси превоза, а службеник
постаје такси превозник? Наравно да не. С друге стране, како ће колеге правници
објаснити да нису знали шта су ауторска
права, и нису знали да Град као корисник ауторских права никако не може бити
оштећена страна?
Наравно
да су колеге то знале, али госпођи Васојевић Радовановић то ништа не значи. Већ
хрпом ником разумљивих ријечи себе ставља у улогу спаситеља профита
мултинационалне компаније Microsoft, која вјероватно
запошљава више правника него што Град Бања Лука има становника, и има дневни
профит већи од годишњег буџета Града. А с друге стране, колеге правнике у незавидан положај да објашњавају како нису
знали шта су лиценце и ауторска права. А Вас Градоначелниче у положај да
објашњавате како је Град потрошио милоне марака на лиценце а да не зна шта значи
ријеч лиценца.
Наравно
остаје и питање како је она уопште дошла до мојих мејлова. И ту су се нашла
нека само њој позната посебна овлаштења. Па је наводно, њој дато право да мој
рачунар физички однесе у своју канцеларију, промјени моју шифру и чита моје
приватне документе и мејлове. Наводно то по њеном писању је њој дозвољено, јер
је рачунар опет нека мистична кутија која се налази на списку основних
средстава Града. На рачунар се не односе овоземаљска правила, али и не
примјењују закони јер је по њеном писању то нешто посебно.
Рачунар
није ништа посебно. Он је и правно и свакако другачије исто што и канцеларијски
сто. Ако она може да отима рачунаре, мијења шифре и сама у канцеларији без
присуства било какве комисије чита моје приватне документе и мејлове, онда би и
начелник Службе за заједничке послове, могао отимати канцеларијске столове,
обијати ладице и приватне документе радника сам читати и држати закључаним у својој канцеларији.
Наводно, како госпођа Васојевић Радовановић пише, моји документи и мејлови су
„својинско власништво“ Града. Ако је мени Град чланом 2. став 2 Одлуке о
примјени информационих технологија у ГУ, дозвољено кориштење рачунара у личне
сврхе, ја нисам прекршила никакву Одлуку с тим што се на том рачунару, међу
мејловима налазе моји изводи из банке, рачуни од М:Тела, моја медицинска
документација, мејлови које ми је писао мој гинеколог, документација за кредит
из банке, и слике са мора. Да ли је све ово што сам побројала сада наводно
„својинско власништво Града“, па госпођа Васојевић Радовановић и даље све то
држи у својој канцеларији? Ако је тако, онда би Град требао плаћати моје рачуне
и кредите? Да ли то што је читала, отварала, штампала, слала по Градској управи
моје личне документе представља кршење закона? Опет, то није њен проблем већ
проблем колега правника.
Много
тога бих ја могла још да напишем, а у Жалби коју сам под бројем 18-141-6/2014
предала Одсјеку за развој локалне самоуправе и управљање кадровима, побројала
сам још писаних, потписаних, па чак и службеним печатом Града овјерених
примјера односа госпође Васојевић Радовановић према мени.
Из
тих примјера такође се види шта све може да ради један руководилац у Граду Бања
Лука. Па се испоставља да службеник смије да печатом Града Бања Лука овјерава
лична мишљења. И то не било каква. Већ печатом Града Бања Лука овјерава да сам
ја – „дотична“ и да сам „бахата“, чиме њено лично мишљење постаје званични акт
Града. У истом тексту је написала и да мој „рад није могућ“. И то је исто
овјерено печатом. Па је изгледа не Ваше, већ њено право да одлучује ко ће бити
запослен у Градској Управи. Тај свој став је још на један начин потврдила.
Избрисала је моје име из интерног адресара – Прилог 3. Можда би неко могао рећи
да интерни адресар није званична евиденција. Али то само показује шта све она
може да уради. Технички гледано као што је мене избрисала из адресара, може
мене или некога другог да избрише из евиденција матичних књига, можда некога из
евиденције бораца или привредника. Поступак је исти. Ко сада може гарантовати
да су електронске евиденције Града Бања Лука тачне? Ко то може рећи ако Шеф
Одсјека за информатику брише оне који му се не свиђају? И никакве посљедице
таквог поступка нема.
Све
је је ово почело мојом жалбом госпођи Васојевић Радовановић, гдје се ја жалим
на однос Горана Прлине према мени. А умјесто разумјевања, добијам писане
пријетње да „ходам по танкој линији њеног поштовања и разумјевања“. Какав су
шок биле такве ријечи за мене у 34. недељи трудноће ја не могу ни да препричам.
Али ни то њој није било довољно. Након пар дана долази драматична запљена мог
рачунара. Гдје скоро театрално Горан Прлина мој рачунар носи у кацеларију
госпође Васојевић Радовановић и мјења моју шифру. На мој телефонски позив и
питање гдје је проблем, она ми дословно спусти слушалицу. Послије овога ми се
није хтјела ни јавити на телефон. Да ли је то за жену у 34. недељи трудноће
стрес? Претурање и читање мојих приватних докумената и мејлова, затим пријетње
мојим колегама, покушај покретања дисциплинског, све су то ствари које сам ја
преживљавала у високој трудноћи. Можете ли Ви мени људски и правно објаснити у
чему је разлика између тога што ми је урадила и да ме је ударила у стомак? Ја лично
разлику не видим.
Из
свега наведеног, празан сто испред мене није нешто што ме изненађује. То што
непоштује мене, за мене није ни чудно ни ново. Мени само није јасно постоји ли
негдје граница? Да ли госпођа Васојевић Радовановић треба и мора да поштује
законе, колеге правнике, Суд. Јер овај празан сто испред мене мени другачије
говори.
С
поштовањем,
Јелена
Ђуричић
Прилог:
1.
Фотографија мог стола у канцеларији на дан 16.01.2015. године
2.
Фотографија рачунара са наљепницом фирме Microsoft
3.
Слика интерног адресара на дан 13.01.2015. године
