понедељак, 03. мај 2021.

Goran Dakić: Nešto nije uredno u stanju


Gotovo je još jedno zasjedanje. Posno k'o i onaj pasulj što su ga umorni konobari turili za novinarski astal u pola sedam. Nema slaninice, nema kobasice. Zrno gra'a po zrno gra'a. Jedino dobro je pita sa jabukama koja je mašala hladna. 


Za astalom iz ćoška dobar „pregled situacije“. Vidim ko s kim ulazi, ko s kim sjeda, a ko s kim neće da se zdravi. Pitam kolegu ko je ona dobra na štiklama što sjedi za astalom pored „vladinog“. Veli da je to Mara iz Modriče. Utom opali i lovćenska puška iz redova vladajućih:


Svaki put kad dođem ođe u salu oni drugačije šjede! 


Nakon pasulja bježim u kafanu. Dolaze drugari sa kojima se nisam vidio nekoliko nedjelja, možda čak i nekoliko mjeseci. Desetak minuta nakon njih nagrnu i preglasna omladina sa bluetooth zvučnicima sa kojih deru Mimi Oro, Topalko i ostali orci.


U kafanu ulazi i stariji policajac koji „stanuje“ u obližnjim „kućicama“. Slobodna su dva stola, ali on prilazi i pita može li s nama. Sitan je, umoran i crn. Naginje se dok priča i svaki put mu vrh „motorole“ završi u nosu. Neće rakiju, neće špricer, neće pivo. Samo kiselu, ali iz gajbe. Ne treba čaša. Djeca se deru k'o februarske mačke, a on priča tiho, u pola glasa.


Evo, vi ste mladi momci…

Šta biste vi uradili?

Dajte meni da vam kao stariji čovjek kažem savjet: tuga… Eto, to se zove tuga!

Evo ga, jedan-nula!

Kud mi gonimo, šta mi radimo?

Svi moji su se borili za ovu državu… Kakva je - takva je, jebi je…

Borili smo se, a najbolje da smo izginuli svi. Evo, vodite državu, na!

Nisam ja u stranci, nego država… 

Išlo je to preko mojih leđa… Ne mojih, nego mojih saboraca…

Ja idem putem iz Kotor Varoša i čovjek iz Jelaha… 

Đe si bio, šta si radio?

Đe sam bio, jeb'la te sveta nedjelja, đe si ti bio? Gledali se preko puške. 

I šta sad? Treba da izginemo?

Nešto nije uredno. Nešto nije uredno u stanju. 

To je živa istina.

Dobro ti slušaš, a?

Kažem ljudima: što se tiče života, sve što me u životu moglo satrt - satrlo me.

Sad da budeš negativac - ja nisam takav.

Imam tri sestre. Imam tri zeta. Musliman, Hrvat i Srbin. Neko jede jagnjetinu, a ja je ne mogu.

Ne možeš ljudima objasniti.

I to što ti napišeš ide dalje, ne ostaje ovdje.

Ali treba čovjeka slušati…

Ja imam dva sina i kažem im: Ajmo, vani!

Već ih vuku, vidim ja, vuku u stranku, a ja samo kažem: Vani!


Ode. Odoše i drugari. 

Ostajemo laptop, špricer i ja.

I nesnosna dreka. 

Odoh vani i ja, ali bez pasoša i radne vize. 

Poslanici ulaze u džipove i ko na večeru, ko kući da prebroji dnevnice.

Tužni policajac iz „kućice“ pored gleda kako nestaju „škode“ i „audiji“, a potom skida šapku, pali televizor i traži snimak finala Lige šampiona iz 2019. godine.

Ono kad je Salah zabio u drugoj minuti.