 |
| Edvard Munk: Vrisak |
piše: Slobodan Vasković
1.
Sindrom “Roditeljskog staranja” preveden na naše jezike značio bi da građani stalno očekuju da ih Međunarodna zajednica na neki volšeban način oslobodi političkih elita, što ih drže u ropskom položaju. I čekaju (bez namjere da se sami pokrenu) kada će se to (ponovo) početi dešavati…
2.
Sa druge strane, jasno je uočljivo da je ista ta Međunarodna zajednica u potpunosti zahvaćena sindromom “Nemoćnog roditelja”, koja preferira samo dio “djece”, one što čine političke elite, postupa u skladu sa njihovim željama, dok ih za ostale i nije baš previše briga - Teza je: imali ste izbore, sa akcentom na zatvorene oči prilikom njihove krađe.
3.
“Najgora od sve djece” - političke elite - izvrsno plivaju i funkcionišu između ova dva sindroma - narod drže u ropskom položaju, Međunarodnu zajednicu, koja već odavno ne može skrivati svoju ogromnu odgovornost za potop BiH (jer su aktivan sudionik na političkoj sceni), u stanju “toplo-hladno”, po principu - samo što nismo, još ovaj put…; Što Strani faktor prihvata, jer se njima nigdje ne žuri, iako je privid drugačiji. I potpuno pogrešan.
4.
I tako deceniju i još nešto jače.
5.
Hronična oboljenja u tom periodu su metastazirala, politike se vratile u devedesete, institucije su potpuno privatizovane, po principu Ja-Institucija, partokratija je evoluirala u sektaštvo; Inkvizicija je sveobuhvatna, temeljna, nemilosrdna - protjerani su gotovo svi koji “nisu njihovi”!
6.
Dio je pobijen, dio će tek pobiti.
7.
Za preostalim se traga, a dok se svi ne pronađu nekažnjena ubistva, naručene likvidacije, “sačekuše”, sadistička premlaćivanja…, će se nastaviti.
8.
Red za egzekuciju je uspostavljen.
9.
Već je toliko toga zlog zbijeno u kratkom periodu da se malo ko svemu protivi - prebrzo “zaboravljanje”, još brže “navikavanje” i skrivanje u samom sebi je svakodnevnica.
10.
Jednostavnije rečeno, strah je dominantna kategorija, strah od osvete, represije progona…; Kičma je polomljena na nekoliko mjesta i lomi se i dalje…
11.
Porodice žrtava strahuju od novih žrtava, zlikovci nekažnjeno i dalje hodaju. I čekaju znak!
12.
Što dublje skrivanje u sebi sigurnije je od bilo čega drugog, varka je kojom se mnogi zavaravaju.
Tek ih tu čekaju!
13.
Ako je otrovna tama koja obavija BiH bila cilj svega navedenog - u potpunosti je ispunjen.
14.
Politička naduravanja, prepucavanja, proigravanja, nadgornjavanja, obećavanja, zaklinjanja… od Njujorka, preko Tirane, pa sve do BiH samo su potvrda izrečenog. I ništa više!
