четвртак, 19. март 2015.

Pobačaji

piše: Slobodan Vasković

Srpska napredna stranka će 25. aprila u Novom Sadu organizovati veliki miting podrške premijeru Aleksandru Vučiću i vladi, jer pokušavaju da izvuku zemlju iz krize, izjavio je prije par dana zamjenik šefa poslaničke grupe SNS Aleksandar Martinović.

Ova izjava predstavlja zaista izvanredan intelektualni, ali i privredni i ekonomski domet, posebno što Srbiju Vučić&co izvlače iz krize, nabijajući je u crnu zemlju. Osim ako se napretkom ne smatra enormno povećanje javnog duga Srbije, smanjenje plata i penzija i kresanje narodu svega što se kresnuti moglo.

Kada je Vučić prije tri godine došao na vlast, taj dug je iznosio 15 milijardi evra; Nakon tri godine njegove istorijske vladavine i snažnog otpora svim vrstama neprijatelja, porastao je na 24 milijarde evra. Uspješno, nema šta, jer je mogao porasti i na svih 30 milijardi.

Vučić je zaslužio taj miting, izvan svake razumne sumnje: Njegov ego će biti ispunjen bar na trenutak, ali pod uslovom da se u Novi Sad sjati bar pet/šest miliona Srba. Bez Srpske Elite koja ga, kako je sam zaključio, ne podržava.

Zato Vučić mora da sanja sam. O budućnosti Srbije, koja je već sada bez institucija. Ne može ih imati, jer tada Vučić ne bi bio institucija.

Šta onda Vučić sanja? Sebe, jer On je Srbija i svaki njen dio.

Možda u Novom Sadu i zaplače. Ganut sopstvenim istorijskim uspjesima i odbranom Samog Sebe/Srbije. Ganut što Srpska Elita ne shvata da Srbija postoji tek tri godine - otkako je Vučić preuzeo kormilo.

Prije Njega je bio prazan prostor. Ništa.

Put Novog Sada će i nekoliko autobusa iz Republike Srpske. Da podrže Vučića i osjete mirise novog tora. Da im srca uzdrhte od snage mase kojoj pripadaju. I koju uspješno mijese za nove poraze.

Put Novog sada će, nadam se, i Milorad Dodik. Imao bi on na tom mitingu šta reći o političkim pobačajima Srbije. Imenovati te loše fetuse srpske politike. Glasno i jasno, kao što to samo On zna.

Malo ko će iz SNSD-a na miting. Prezauzeti su novom političkom platformom, poznatom i kao Paparaco.

Cilj platforme je slikati Igora Radojičića u svim pozama (od Kama Sutra do Kama Prekosutra) i dokazati da nije u svađi sa Dodikom. Preciznije, u raspravi da li Dodik treba da pobaci  SNSD, ili da SNSD pobaci Dodika.

Da bi se pobačaj spriječio, Platforma Paparaco radi punom parom.

Radojičića slikaju po restoranima, bircuzima, na ulici, u marketima; Još malo pa će ga fotografisati i po toaletima. I sve se to objavljuje kao dokaz da SNSD i dalje ima jedan porodični album, da su svi i dalje na Farmi i da Najgori od sve djece i nije tako loš. Niti će biti izbačen. Štaviše.

Radojičić pozira, ali nije pozer. Jasno je njemu da je Farma razorena, ali jasno mu je i da nije tako lako pobaciti Dodika. Ta bremenitost SNSD-a traje već 19 godina (od 10. marta 1996.). Čak ni Georgina nije toliko dugo bila trudna.

U Novi Sad neće ni SDS; Oni sada imaju državna posla. Zato ih ni nema u entitetu. A ni u lokalu, gdje su lokalce prepustili na milost i nemilost interesima lokalnih Knezova.
Što i nije čudo, jer kakve veze ima Vrh stranke sa Bazom? Nikakve.
SDS nije liderska partija, što znači da svako treba da se uzda u se i u svoje kljuse. A ne u stranku. Posebno ne Vrh.

Vrh promišlja politiku. I još je nisu do kraja promislili, pa zato ćute. Kad jednom progovore, to će biti epohalno. Šteta što ih neće čuti Baza. Do tada će nestati.

U SDS-u je i demokratija. Banjalučki doprvaci sipaju teške uvrede na račun Lidera Koji To Nije, jer je Lazara Mirkića namijenio umjesto Ranka Škrbića.

Lider Koji To Nije se ne ljuti. Promišlja politiku, tihuje i razmatra filozofsku tezu da o “Lazarevim kokošima mogu kvocati samo Kokošari”.  Čvrsto zatvorenih očiju. Da slučajno ne bi uvidio šta se dešava u Bazi. Jer bi mu to moglo poremetiti tok misli.

Sumnjam da će i bilo ko iz PDP-a put Novog Sada.

Oni se snažno razvijaju kao stranka. Odnedavno su postali partija od čak Dva i Po Muškarca. I tako dokazali da i oni sada imaju svog Čubrija.  

A gdje je Čubri, tu je i Majka Hrabrost. Nakon što su postali Partija Dva i Po Muškarca, uz implementiranje Čubrija, PDP-ovci su osjetili Revolucionarni zanos. Pa upadaju u kancelarije direktora bh. institucija u Banjaluci i uzvikuju u  revolucionarnom transu: “Ovo je Moje”!

Promjene su, očito, na vidiku. Tipične za PDP.

Iz NDP-a je otišlo sve što je otići moglo, tako da nema ko ni otići u Novi Sad.

Vučić će i dalje morati sve sam.