piše:
Slobodan Vasković
Srpska
napredna stranka će 25. aprila u Novom Sadu organizovati veliki miting podrške
premijeru Aleksandru Vučiću i vladi, jer pokušavaju da izvuku zemlju iz krize,
izjavio je prije par dana zamjenik šefa poslaničke grupe SNS Aleksandar
Martinović.
Ova izjava predstavlja zaista
izvanredan intelektualni, ali i privredni i ekonomski domet, posebno što Srbiju
Vučić&co izvlače iz krize, nabijajući je u crnu zemlju. Osim ako se
napretkom ne smatra enormno povećanje javnog duga Srbije, smanjenje plata i
penzija i kresanje narodu svega što se kresnuti moglo.
Kada je Vučić prije tri godine
došao na vlast, taj dug je iznosio 15 milijardi evra; Nakon tri godine njegove
istorijske vladavine i snažnog otpora svim vrstama neprijatelja, porastao je na 24 milijarde evra. Uspješno, nema šta, jer je mogao porasti i na
svih 30 milijardi.
Vučić je zaslužio taj miting, izvan
svake razumne sumnje: Njegov ego će biti ispunjen bar na trenutak, ali pod
uslovom da se u Novi Sad sjati bar pet/šest miliona Srba. Bez Srpske Elite koja
ga, kako je sam zaključio, ne podržava.
Zato Vučić mora da sanja sam. O
budućnosti Srbije, koja je već sada bez institucija. Ne može ih imati, jer tada
Vučić ne bi bio institucija.
Šta onda Vučić sanja? Sebe, jer
On je Srbija i svaki njen dio.
Možda u Novom Sadu i zaplače. Ganut
sopstvenim istorijskim uspjesima i odbranom Samog Sebe/Srbije. Ganut što Srpska
Elita ne shvata da Srbija postoji tek tri godine - otkako je Vučić preuzeo
kormilo.
Prije Njega je bio prazan prostor.
Ništa.
Put Novog Sada će i nekoliko
autobusa iz Republike Srpske. Da podrže Vučića i osjete mirise novog tora. Da
im srca uzdrhte od snage mase kojoj pripadaju. I koju uspješno mijese za nove
poraze.
Put Novog sada će, nadam se, i
Milorad Dodik. Imao bi on na tom mitingu šta reći o političkim pobačajima
Srbije. Imenovati te loše fetuse srpske politike. Glasno i jasno, kao što to
samo On zna.
Malo
ko će iz SNSD-a na miting. Prezauzeti su novom političkom platformom, poznatom
i kao Paparaco.
Cilj
platforme je slikati Igora Radojičića u svim pozama (od Kama Sutra do Kama
Prekosutra) i dokazati da nije u svađi sa Dodikom. Preciznije, u raspravi da li
Dodik treba da pobaci SNSD, ili da SNSD pobaci Dodika.
Da
bi se pobačaj spriječio, Platforma Paparaco radi punom parom.
Radojičića
slikaju po restoranima, bircuzima, na ulici, u marketima; Još malo pa će ga
fotografisati i po toaletima. I sve se to objavljuje kao dokaz da SNSD i dalje
ima jedan porodični album, da su svi i dalje na Farmi i da Najgori od sve djece
i nije tako loš. Niti će biti izbačen. Štaviše.
Radojičić
pozira, ali nije pozer. Jasno je njemu da je Farma razorena, ali jasno mu je i da
nije tako lako pobaciti Dodika. Ta
bremenitost SNSD-a traje već 19 godina (od 10. marta 1996.). Čak ni Georgina
nije toliko dugo bila trudna.
U
Novi Sad neće ni SDS; Oni sada imaju državna posla. Zato ih ni nema u entitetu.
A ni u lokalu, gdje su lokalce prepustili na milost i nemilost interesima
lokalnih Knezova.
Što
i nije čudo, jer kakve veze ima Vrh stranke sa Bazom? Nikakve.
SDS
nije liderska partija, što znači da svako treba da se uzda u se i u svoje
kljuse. A ne u stranku. Posebno ne Vrh.
Vrh
promišlja politiku. I još je nisu do kraja promislili, pa zato ćute. Kad jednom
progovore, to će biti epohalno. Šteta što ih neće čuti Baza. Do tada će
nestati.
U
SDS-u je i demokratija. Banjalučki doprvaci
sipaju teške uvrede na račun Lidera Koji To Nije, jer je Lazara Mirkića
namijenio umjesto Ranka Škrbića.
Lider
Koji To Nije se ne ljuti. Promišlja politiku, tihuje i razmatra filozofsku tezu
da o “Lazarevim kokošima mogu kvocati samo Kokošari”. Čvrsto zatvorenih očiju. Da slučajno ne bi
uvidio šta se dešava u Bazi. Jer bi mu to moglo poremetiti tok misli.
Sumnjam
da će i bilo ko iz PDP-a put Novog Sada.
Oni
se snažno razvijaju kao stranka. Odnedavno su postali partija od čak Dva i Po
Muškarca. I tako dokazali da i oni sada imaju svog Čubrija.
A
gdje je Čubri, tu je i Majka
Hrabrost. Nakon što su postali Partija Dva i Po Muškarca, uz implementiranje Čubrija, PDP-ovci su osjetili
Revolucionarni zanos. Pa upadaju u kancelarije direktora bh. institucija u
Banjaluci i uzvikuju u revolucionarnom transu:
“Ovo je Moje”!
Promjene
su, očito, na vidiku. Tipične za PDP.
Iz
NDP-a je otišlo sve što je otići moglo, tako da nema ko ni otići u Novi Sad.
Vučić
će i dalje morati sve sam.