На основу сагледавања сазнања, чињеница, података, обавјештења добијених од свих релевантних институција и прибављених на основу изјава појединаца, а све с циљем креирања што потпунијег Извјештаја везаног за случај страдања Давида Драгичевића, Анкетни одбор доноси следеће:
З А К Љ У Ч К Е
1. Анкетни одбор сматра да су грађани са правом узнемирени паушалним, неутемељеним и погрешним тврдњама изреченим на конференцији за медије у МУП-у од 26.03. везано за страдање Давида Драгичевића које су изазвале негодовање грађана Републике Српске и пораст њиховог неповјерења у институције Републике Српске. Анкетни одбор сматра оправданим и у потпуности подржава захтјеве грађана који траже пуну истину и правду за страдање младића Давида Драгичевића.
2. Анкетни одбор сматра да постоји основ сумње да је Давид Драгичевић убијен и очекује да се по овом питању што хитније одреди Тужилаштво Републике Српске са одговарајућом тужилачком одлуком.
3. Анкетни одбор тражи да надређене институције због евидентних учињених пропуста, повреда процедура и правила утврде одговорност министра унутрашњих послова Републике Српске, директора полиције РС, начелника Управе за организовани и тешки криминалитет МУП РС и директора Завода за судску медицину Републике Српске те донесу одговарајуће одлуке о разријешењима ових лица, као и свих оних који су својим неадекватним или противправним чињењем или нечињењем отежали утврђивање истине у овом случају.
4. Анкетни одбор сматра да су тужиоци у овом случају учинили бројне пропусте и захтјева од Народне скупштине Републике Српске да упути иницијативу према Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине са циљем покретања одговарајућих дисциплинских поступака ради утврђивања одговорности поступајућих тужилаца.
5. Анкетни одбор предлаже НСРС да се по хитној процедури донесу измјене Закона о кривичном поступку Републике Српске и Закона о јавним тужилаштвима Републике Српске којим би се омогућило да оштећена страна може наставити кривично гоњење у судском поступку, да се утврде могућности тужилачке одговорности у вршењу службене дужности, као и да се у случају нестанка лица одмах преузимају адекватне истражне радње.
6. Анкетни одбор сматра непримјереним, необјективним, па чак и тенденциозним извјештавање јавног сервиса Републике Српске - РТРС и Српске новинске агенције – СРНА. Извјештавањем на дан спорне, горенаведене прес-конференције, новинска агенција СРНА прекршила је сва правила тачног и фер извјештавања, у интересу јавности. Такође, и игнорантским односом према свакодневним окупљањима и захтјевима грађана за истином и правдом РТРС и СРНА прекршили су принципе поштовања професионалних и општеприхваћених вриједносних и етичких стандарда, као и правила правичности и непристрасности, наведена у законима и кодексима о раду јавног сервиса и новинарском извјештавању.
Национални јавни сервис – Радио-телевизију Републике Српске и национална новинска агенција СРНА обавезни су да извјештавају у професионални,етичким и законским оквирима, с циљем откривања истине.
7. Анкетни одбор позива све институције да своје дјеловање врате у Уставом и законом прописане надлежности и да, ако је потребно, ради сагледавање свих професионалних, научних, законских и стручних анализа везано за смрт Давида Драгичевића, треба користити искључиво релевантне свјетски признате форензичке институте и установе
РЕЗИМЕ:
Анкетни одбор је као неспорну утврдио чињеницу да грађани и јавност у Републици Српској губе повјерење у институције система, а што је трагични случај Давида Драгичевића дефинитивно показао. Тужилаштво и полиција, као најважнији органи у свакој држави, са својом основном улогом да осигурају безбједност личности, слободе и имовине свих грађана, нису били на висини задатка не само у овом, него и у цијелом низу претходних сумњивих догађаја који су за посљедицу имали смртне исходе са неразјашњеним околностима.
Читавим низом нелогичних, сумњивих, па и контрадикторних јавно изнесених тврдњи, надлежни органи, у првом реду највиши функционери МУП-а и надлежног тужилаштва, изазвали су отворен скептицизам код грађана у своју способност, кредибилитет и добре намјере. Да подсјетимо, начелник Управе за организовани и тешки криминалитет, на већ фамозној прес-конференцији одржаној дана 26. марта ове године изнио је експлицитну тврдњу да је смрт Давида Драгичевића била задесна, иако такву правну квалификацију није изнио нити један од обдуцената који су вршили обдукцију тијела покојног Драгичевића, али нити било ко из тужилаштва које је једино овлашћено за такве правне квалификације. Да је та тврдња била огромна грешка касније је признао и сам предсједник Републике Српске, па чак и министар унутрашњих послова који је изјавио да је тврдња о задесној смрти пок. Драгичевића „само једна криминалистичка верзија“.
Даље, на поменутој прес-конференцији директно је пок. Давид Драгичевић доведен у везу са пљачком куће у ул. Велибора Јањетовића Јање, иако не постоји било какав материјални доказ да је пок. Драгичевић заиста и извршио ту пљачку. Наводи да су накнадно пронађени у његовим џеповима предмети који су наводно украдени из те куће заправо не представљају било какав директан доказ, јер је из изјава поступајућих тужилаца и представника МУП-а као недвосмислено утврђено да нема нити једног свједока који је затекао пок. Драгичевића приликом наводне пљачке, да не постоје резултати ДНК анализе који показују трагове пок. Драгичевића у означеној кући, да се са надзорних камера не може утврдити улазак пок. Драгичевића у ту кућу, као нити било који други доказ да је пок. Драгичевић у спорно вријеме уопште био у том објекту, а камоли да је извршио крађу.
Према томе, то је била друга катастрофално погрешна тврдња, или манипулација, на спорној прес-конференцији након које је елементарном логичком анализом већина грађана Републике Српске дошла до јасне спознаје да је МУП апсолутно без било каквих јасних, прецизних и законитих материјалних доказа закључио да је смрт пок. Драгичевића задесна, а да је он сам претходно извршио пљачку куће у ул. Велибора Јањетовића Јање. Изнијети тако тешке тврдње у тако осјетљивом случају је не само непрофесионално и неетички, него представља и апсолутно неодговорно и са законом и процедурама неспојиво понашање због којег сви инволвирани функционери МУП-а морају бити адекватно санкционисани.
Из узетих изјава Анкетни одбор није дошао до сазнања да је дежурни тужилац приликом проналаска тијела потписао пратећи записник о увиђају, а што представља први, основни и непосредни акт кривично-процесне технике у оваквим случајевима. Тужилаштво се цијело вријеме склањало од одговорности кад је ријеч о смрти Давида Драгичевића и то је неподјељен закључак грађана, стручне јавности и Анкетног одбора. Као неспорно је од стране Анкетног одбора утврђено да надлежни тужилац није до данашњег дана донио наредбу о спровођењу истраге, иако је чланом 224. став 1. Закона о кривичном поступку Републике Српске прописано да тужилац наређује спровођење истраге ако постоје основи сумње да је извршено кривично дјело.
У кривично-процесном смислу, основи сумње представљају најнижи степен сумње да је почињено одређено кривично дјело, те је овај појам везан за онај степен сумње који постоји кад тужилац сазна да постоје одређење чињенице и околности које, доведене у везу с одређеним логичким хипотезама произишлим из одређених непосредних или посредних доказа, на основу искуства могу да указују да је извршено кривично дјело.
Тужилаштво, дакле, никад није донијело наредбу о спровођењу истраге, те је самим тим начињен сљедећи огроман пропуст кад је ријеч о истрази смрти пок. Драгичевића: она, наиме, формално-правно и не постоји и то је основни проблем у овом случају.
Тужилац самим тим није начинио основ и предмет истраге, као што није начинио ефикасан план истраге, односно није омогућио квалитетне полазне претпоставке за успјешну истражну стратегију и тактику.
Поставља се у формалном смислу и питање законитости до сад спроведених одређених радњи доказивања, јер за неке од њих Закон о кривичном поступку захтијева наредбу суда, односно надлежног судије, односно без адекватне наредбе суда се долази у опасност да тако прикупљени докази буду касније оспорени у евентуалном судском поступку.
С друге стране, код значајног броја радњи доказивања, попут претреса објеката, лица и ствари, законски предуслов за издавање наредбе јесте да постоји довољно основа за сумњу да су у вези са извршењем кривичног дјела, што практично значи да постоји довољно основа сумње да се донесе наредба о спровођењу истраге.
Имајући наведено у обзиру, евидентно је да надлежно тужилаштво од самог почетка практично не руководи истрагом, него да поједине истражне радње по свом нахођењу врши Министарство унутрашњих послова, а да те радње потом тужилаштво само верификује.
Ово је у више наврата констатовано и од стране највиших функционера МУП-а који су члановима Анкетног одбора директно рекли да је тужилаштво то које треба да одговори на питање о томе како истрага треба да се води, зашто је нешто урађено или није урађено, а г. Лукач је у свом обраћању Народној скупштини навео чак и да одавно постоји пракса тужилаштва да се ријетко одлучује да тужиоци излазе на терен при увиђајима код извршења кривичних дијела и да показују одређени степен пасивности и пребацивања тежишта истраге на МУП, а што је апсолутно противрјечно са Законом о кривичном поступку.
Такође, Анкетни одбор је као неспорно утврдио да није поштована нити законска процедура кад је ријеч о вршењу обдукције леша пок. Давида Драгичевића.
Другу обдукцију, коју је вршио вјештај судске медицине из Београда, није наредио поступајући тужилац нити судија, а како то директно налаже члан 161. став 1. Закона о кривичном поступку, него је то према ријечима др Жељка Карана наредио министар здравља г. Драган Богданић, а по налогу предсједника Републике г. Милорада Додика, иако нико од њих двојице, према слову закона, нема апсолутно било какву надлежност кад је ријеч о налагању вјештачења било које врсте, укључујући и преглед и обдукцију леша.
Тиме се на најдиректнији могући начин показало да је ова реобдукција извршена искључиво због притиска јавности, усљед којег су ненадлежни органи на челу са предсједником Републике Српске дали наредбу коју може издати само тужилац или судија, а што је недвосмислено потврдило да јавност, предсједник Републике и Влада Републике Српске немају повјерење у предузете истражне радње од стране тужилаштва и полиције. С тим у вези, Анкетни одбор је добио допис предсједника Републике од 16.05.2018. године, број акта: 01-010-1593-1/18 у којем је он покушао да избјегне своју одговорност за достављање информација Анкетном одбору у овом случају цитирајући уставне и законске одредбе о надлежности различитих органа у Републици Српској, будући да је управо он у више наврата у овом случају узурпирао надлежности других органа, а на шта нема никакво право. На тај начин предсједник Републике је, осим склоности ка узурпацији надлежности, показао и слабост, јер се онда кад је добио могућност да се у складу са релевантним правним прописима и скупштинским одлукама на легалан и процедуралан начин изјасни у овом случају, сакрио од своје одговорности и пропустио да практично демонстрира да је на адекватан и конкретан начин спреман да помогне у раду Анкетног одбора и разријешења овог трагичног случаја.
Анкетни одбор је током узимања изјава дошао до сазнања да је на лице мјеста проналска тијела сада покојног Давида Драгичевића изашао мртвозорника који је уочио заживотне повреде главе, што је указивало да се десила најгора могућа ствар.
Утвђено је да на лицу мјеста није извршен преглед садржаја џепова одјеће леша, да је леш без полицијског надзора одвежен на Градско гробље и да је обдукција рађена сутрадан када је извршен преглед џепова одјеће што на овај начин временски и просторно се даје могућност да предмети пронађени у џеповима одјеће буду подметнути.
Анкетни одбор је утврдио да Завод за судску медицину нема форензичку и токсиколошку лабораторију нити запосленог токсиколога и да токсиколошки налаз урина издат и потписан од стране др Карана нема дефинитвно доказну и судску вриједност.
Анкетни одбор је утврдио да вријеме смрти наведно у потврди о смрти није стручно и научно доказано и да је то питање и даље отворено и обдукцијом није урађен детаљан преглед костију носа и лица као и да приликом обудукције није узет узорак ткива мозга за додатне анализе иако је споља било видљиво да постоје заживотне повреде на глави.
Анкетни одбор је сагледавајући чињенице утврдио да је Тужилаштво предузимало одређене мјере и радње у покушају отклањања пропуста учињених током првих дана истраге и да у погледу разјашњавања наведених пропуста готово мјесец дана није радило ништа посебно и да се прве радње у том погледу обављају почетком маја.
Анкети одбор је утврдио да је први пут пред Анкетним одбором др Каран изјавио: „Човјек у бесвјесном стању се и те како може утопити и он се утопи лакше него особа која је свјесна... Обзиром да је у бесвјесном стању нема могућности самопомоћи.“ те „...као и да је могао бити ошамућен повредама па онда доспјети у воду“.
Када се ова изјава упореди са стручним и научним сазнањима из области судске медицине да се убилачко утопљење може извршити подмукло и изненадно као и над особама које су претходно онесвјешћене, односно другачије онеспособљене за одбрану и самоспашавање нпр. ударцем по глави. Као и чињеница да се трауматско секундарно утапање дешава због и послије разноврсних повреда главе. (Књига Милован Миловановић „Судска медицина“-страна 60-65.) Те чињеница да још увијек није познат начин доспијевања тијела Давида Драгичевића у воду закључи се да постоје основи сумње да се у случају смрти Давида Драгичевића ради о убилачком утопљењу.
Неопходно је детаљно испитати да ли су сви припадници Министарства унутрашњих послова, који су директно или индирекно учествовали у предузимању свих радњи (оперативно тактичких, криминалистичко техничких и свих других истражних мјера и радњи), од тренутка пријаве нестанка, те након проналаска беживотног тијела Давида Драгичевића, поштовали све законске и подзаконске прописе, као и правила службе. Уколико се утврди одговорност појединих полицијских службеника, да се хитно покрену поступци против истих.
Анкетни одбор је мишљења да је једини могући начин да се утврди постојање или непостојање одговорности појединих припадника МУП-а, провођење поступка унутрашње контроле, те уколико се утврди да поједини полицијски службеници нису поступали у складу са позитивним законским прописима којима се уређују дјелокруг њиховог рада, да исти буду процесуирани, а да се о резултатима проведене унутрашње контроле обавијесте грађани Републике Српске. Анкетни одбор закључује да је, у циљу враћања повјерења грађана у институције Републике Српске, нужно обавијестити јавност о резултатима проведене контроле и евентуално предузетим мјерама.
Провођење поступка унутрашње контроле је нужно из разлога што је дужност сваког полицијског службеника да поштује законске прописе и правила службе, као и етички кодекс, а свако друго понашање је неприхватљиво.
Даље, имајући у виду да су у протеклом периоду стављене озбиљне оптужбе на рачун рада Окружног јавног тужилаштва Бања Лука, односно на рачун појединих тужилаца који су од тренутка проналаска беживотног тијела Давида Драгичевића укључени у овај случај, а што у све већој мјери изазива сумњу грађана у законитост њиховог поступања, Анкетни одбор је мишљења да је неопходно да Високи судски и тужилачки савјет( ВСТС), као орган који је овлаштен да путем Уреда дисциплинског тужиоца утврђује да ли постоје пропусти у раду тужилаца, у што краћем року испита истинитост ових навода.
Такође је неопходно да ВСТС обавијести јавност о резултатима проведеног поступка, те ако утврди постојање пропуста у раду неког од тужилаца, у зависности од тежине учињене повреде, иницира покретање одговарајућих поступака против тих лица.
Овдје подсјећамо да је Уред дисциплинског тужиоца овлаштен да истраге против тужилаца покрене на властиту иницијативу или по притужби, коју може поднијети свака особа или институција, те сматрамо да је нужно иницирати покретање наведеног поступка.
Као што је то опште познато, у нашем кривично-правном законодавству примјењује се принцип акузаторности, који се огледа у чињеници да се кривични поступак може покренути и спровести само по захтјеву јавног тужиоца. То практично значи да ако поступајући тужилац одустане од кривичног гоњења, ту се кривични поступак обуставља.
Сходно важећим одредбама Закона о кривичном поступку, у случају када тужилац донесе наредбу о неспровођењу истраге, он има обавезу да о томе обавијестити оштећеног. Оштећени има право да поднесу притужбу у року од осам дана канцеларији јавног тужиоца, и то је једина могућност коју оштећени има.
Сматрамо да права оштећеног на овај начин нису довољно заштићена, због чега је нужно да се оштећеном пружи могућност да, у случају одустанка тужиоца,преузме кривично гоњење. Стога је неопходно измјенити прописе којима се принцип акузаторности намеће као једина могућност, те да озбиљно и свеобухватно треба размотрити могућност увођења права оштећеног да преузме кривично гоњење, у случају одустанка јавног тужиоца.
На овај начин би се у потпуности искључила могућност злоупотреба од стране тужилаца.
Анкетни одбор је мишљења да постоје основи сумње да је Давид Драгичевић убијен као и да је због постојања основа сумње да су приликом провођења истраге почињена кривична дјела из главе XXВИ Кривичног законика Републике Српске, као што су Непријављивање кривичног дјела или учиниоца, прописано чланом 332. Кривичног законика Републике Српске, затим Помоћ учиниоцу послије извршеног кривичног дјела, прописано чланом 333. Кривичног законика Републике Српске, Спречавање доказивања из члана 336. Кривичног законика Републике Српске, те Злоупотреба службеног положаја или овлашћења, из члана 315. Кривичног законика Републике Српске, могуће покретанути истрагу против НН лица, која су у провођењу истраге у случају страдања Давида Драгичевића, прикривањем доказа, подметањем лажних доказа и ометањем истраге, починила наведена кривична дјела прописана Кривичним закоником Републике Српске.
Анкетни одбор закључује да борба против криминала у друштву нема алтернативу и да је неопходно преузети одлучне мјере како би се вратило повјерење у рад институција прописане уставима и законима Републике Српске и Босне и Херцеговине.
Чланови Анкетног одбора на овај начин окончали су Извјештај о обављеним саслушањима полицијских и тужилачких званичника који су укључени у истражне радње у вези убиства Давида Драгичевића.
Предсједник Анкетног одбора је Бранислав Бореновић (ПДП), његов замјеник је Драго Калабић (СНСД), док су чланови Недељко Гламочак (СДС), Миланко Михајилица (СРС) и Горан Ђорђић (СНС).
Анкетни одбор је са четири гласа подржао Извјештај, док је Драго Калабић био судржан.
Анкетни одбор је са четири гласа подржао Извјештај, док је Драго Калабић био судржан.
Давид Драгичевић је нестао у ноћи 17/18. фебруар, а нјегово тијело је пронађено на ушћу притоке Црквене у ријеку Врбас 24. марта ове године.
