piše: Slobodan Vasković
 |
| Aleksandar Dugin |
Milorad Dodik, perjanica proruskih snaga u ovom dijelu Evrope, pojačao je udar na Aleksandra Vučića, premijera Srbije, koji je proevropski orijentisan.
To je obračun u kontinuitetu, a najavio sam ga još u tekstovima: “Odisej” ide ravno do dna (26.10.2016.) i “Republika Srpska u Ratu protiv Srba; Dodikovi ruski mentori potpiruju SrpskoSrpski rat” (22.12.2015.)
U oba teksta citirao sam ovdašnje Rusofile bliske Dodiku:
Srpski rusofili Vučića otvoreno nazivaju Izdajnikom, a oni bliski Dodiku tvrde da će “Dodik stati na čelo proruskih snaga protiv izdajnika Vučića! I pobijediti”!, naveo sam u tekstu “Republika Srpska u Ratu protiv Srba; Dodikovi ruski mentori potpiruju SrpskoSrpski rat”, objavljenom 22.12.2015. godine.
Početkom oktobra prošle godine otpočeo je otvoreni obračun Dodika sa Vučićem, da bi početkom 2017. godine, on ušao u novu, kompleksniju i mnogo opasniju fazu, u kojoj je Dodik podigao ulog i sada se sa Vučićem sučeljava na platformi “Velike Srbije”.
Dugin
Nedavna analiza Timotija Lesa, bivšeg britanskog diplomate u Banjaluci, koja govori o novim granicama na Balkanu, samo je prividno uzeta kao povod za Dodikovu najavu “Velike Srbije” (u koju bi ušle Republika Srpska, Crna Gora, sjever Kosova i Srbija); Stvarni autori su esktremni ruski nacionalisti, neoimperijalisti, kojima se Dodik priklonio i koji ga, poput rakete, navode na Vučića.
“Скандал је избио на Балкану и у Европској унији у вези са недавним изјавама председника Републике Српске Милорада Додика да је стварање Велике Србије излаз из ћорсокака у коме се нашло српско становништво Босне и Херцеговине, као и одвајањем Црне Горе, чије криминално руководство, противно вољи Црногораца, упорно наставља да се приближава НАТО пакту.
И то у тренутку када је НАТО, као и Европска унија, на ивици распада. Додик је веома искусан политичар, одлично познаје тренутну ситуацију и није радикалан. Да, он је српски патриота и никада то није скривао. Он је уз велике тешкоће и у најтежој ситуацији сачувао Републику Српску, ојачао њен суверенитет у оквиру босанске федерације и заштитио интересе и српски ентитет. Али, у политици, он је увек био реалиста, јасно схватајући шта је то могуће, а за шта је сувише рано. Шта је оправдано, а за шта прерано. И, ево, тај пажљиви и опрезни политичар изненада говори о Великој Србији, као алтернативи, али не великој Босни, где Србима и њиховој националној свести једноставно нема места. Са чим је то повезано?
Ради се томе, да је на овај начин на Балкану по први пут почео да се јавља ефекат Трампа”.
Navedeni citat nije iz pera nekog od dežurnih Dodikovih Korisnih idiota; Dapače, iza citiranih riječi stoji Aleksandar Dugin, jedan od najmoćnijih (mnogi tvrde i najmoćniji) Putinovih savjetnika.
Dugin je mistik, filozof, ekstremni ruski nacionalista i zagovornik ruskog imperijalizma, kojeg jedni nazivaju Putinovim Raspućinom, a drugi Putinovim mozgom, dok se većina slaže da je on tvorac moderne ruske spoljne politike.
Dodik je Duginova marioneta
Dugin nije bilo ko, on je Veliki Kreator ruske spoljne politike i cilj njegove Kreacije izrečene u tekstu “Време је за Велику Србију, почиње Српско царско пролеће” (www.pravda.rs), jeste Srbija. Ali Srbija kao ruski geopolitički plijen, kao ruski nož u trbuhu Zapada, kao rusko ostrvo u Zapadnoj zoni uticaja, a nikako ne Srbija kao Carska Srbija.
Duginov cilj je Srbija pod ruskom čizmom, koju on prikriva u konstatacijama o “nestanku unipolarnosti”, “kraju globalizma” i “izgradnji multipolarnog svijeta”.
Dodik je Duginova igračka, njegovo koplje za udar na Vučića i ništa više od toga. Da je riječ samo o Dodiku, bila bi to njegova privatna stvar, ali problem je u sledećem: Kad Dugin izgovori/napiše Dodik, on misli na Republiku Srpsku kao nosač Ruskog napada na Srbiju, mjesto iskrcavanja odakle su Ruske snage već krenule u osvajanje Beograda i rušenje tamošnjeg Srpskog lidera.
Dugin ne vidi Vučića u svojoj Kreaciji “Velike Srbije” niti ga vidi na čelu “Srpskog carskog proleća”; Dugin u toj ulozi vidi Tomu Nikolića, a Vučića kao žrtvu “Srpskog carskog proleća”.
“Али за то би, и у сâмој Србији, требало да тријумфује аутентично српско, а не глобалистичко расположење. У народу, оно је већ такво. Ускоро ће председнички избори, а највероватнији кандидат за победу - садашњи председник Србије Томислав Николић и он је погодан кандидат за изградњу Велике Србије. И у Црној Гори, где свиме, побогу!, руководе пронатовски бандити, то се неће наставити још дуго: пред нама је српско пролеће - Српско царско пролеће. Врхунац глобалистичких махинација и обојених револуција у Србији је достигнут. Али, Велика Србија је већ сада дужна да из слогана пређе у пројекат, у идеологију, у теорију”.
Nema dileme da, po Duginu, nema mjesta za Vučića i da on treba biti žrtva “Srpskog carskog proleća”!
Rat za Srbiju
Interesantna je veoma, rekao bih briljantna, Duginova zamjena teza: Putinov Raspućin se (ne samo u ovoj analizi) oštro protivi Obojenim revolucijama, kao najcrnjem globalističkom oruđu, a, istovremeno, za rušenje Vučića, (Đukanovića, BiH i otcjepljenje sjevera Kosova), on nudi maksimu “Srpsko carsko proleće”, što je pleonazam za Obojenu revoluciju.
“Неопходно је осигурати и судбину Косова, односе са разним европским државама – имајући у виду скори колапс Европске уније, а и то, како ће бити развијани контакти са балканским земљама. Русија је увек била активна на Балкану. Не, не увек добро, али увек, када је била јака. Као што је и сада. Дакле, српско царско пролеће није само дело наше браће Срба, већ и нас, Руса”.
Dugin ne ostavlja nimalo rezervi ko stoji iza Obojenog Srpskog carskog proleća - to je Rusija! A i zašto bi ostavljao, pa Dugin je Putinov Raspućin i može mu se licitirati srpskim životima, srpskom budućnošću iz moćnog Kremlja.
Duginu se nema šta zamjeriti: On radi u skladu sa Ruskim nacionalnim interesima; Njihovo ispunjenje vidi u osvajanju Srbije, dok za njega Republika Srpska i nije previše bitna, osim kao kolateral “Rata za Srbiju”, koji Rusija nesporno vodi sa Zapadom i u kojem je, trenutno, u laganoj defanzivi.
Da bi to promijenili i pokušali zauzeti što bolju i ofanzivniju poziciju u “Ratu za Srbiju”, koji će u ovoj godini eskalirati, izabrali su trenutak smjene administracijje i predsjednika u Bijeloj kući za napad na Beograd i Vučića, kao simbola proevropske vlasti Srbije, koji se treba skršiti.
Ima još jedan važan detalj - namjera udara je da se za kandidata za predsjednika Srbije ponovo izgura Toma Nikolić.
Dugin, koji smatra da SAD “treba uništiti”, eksplicitan je da Nikolić treba biti ponovo predsjednik Srbije, a nije naodmet navesti da On uvijek u svojim analizama uzdiše pravoslavno duhovno, a potom i političko, pa i teritorijalno (gdje je to moguće) jedinstvo, ali ne zaboravlja da kaže da je u toj zajednici bitno “Slušati starijeg brata”, a to je Rusija.
Talas
Duginov kratki ogled o “Velikoj Srbiji” kao projektu, ideologiji, teoriji srpske budućnosti, samo je Vrh Velikog Talasa koji je zapljusnuo cijeli Region. Vrh, jer je Dugin njegov autor, a svi ostali samo su prateći hor - od nemuštog Dragomira Anđelkovića, koji nemilosrdno napada Vučića (“Срби сада имају једну државу без спољњег суверенитета али недвосмислено национално опредијељену и борбену и другу која је држава на међународно признат начин али је, чини се, претерано обазрива у националном дјеловању а знатан дио њене такозване елите је у најмању руку идентитетски збуњен - у распону од преминулог југословенства до аморфног евроунијатства”), preko brojnih proruskih medija, intelektualaca, organizacija, NVO, političkih stranaka…, pa sve do bezbrojnih botova, koji nemilosrdno komadaju sve one koji se suprotstavljaju Ruskoj političko-obavještajno-medijskoj agresiji.
Posebno su oštri napadi na one koji se protive Ratu kao razrješenju političkih konflikata u BiH i Regionu i koji se zalažu za ujedinjenje Srba pod krovom Evropske unije, gdje bi se izbrisale postojeće granice, ali bi opstale postojeće države. Ti se najbrutalnije etiketiraju, medijski progone, satanizuju i satiru.
Najveći problem u svemu je što je Dodik svjesno Republiku Srpsku dao kao bazu Rusiji u njenom pohodu na Srbiju!
Na taj način, Dodik je izdao i Srbiju i Srbe, jer je sve učinio na svoju ruku, samoinicijativno, sa jedinim ciljem - da spase svoju kožu. Njegovi neprestani ataci na BiH dio su Duginovog Velikog Udara.
Razdvajanjem politika brže do EU
Treba ovdje uočiti još jednu vrlo važnu stvar: Permanentno se potura Neophodnost zajedničkog nastupa Srbije i Republike Srpske, što je Mlinski kamen oko vrata Srbije, koja se nalazi usred odluke kuda da krene - ka Zapadu ili Istoku?!
Srbiji je najmanje potrebna bilo kakva radikalizacija prilika u Regionu, a sve se čini da se nametne stav kako upravo Srbija radikalizuje Region! Što uopšte nije tačno.
Dodik je taj koji to čini i to po nalogu Rusije! U tome mu pomaže i Mladen Ivanić.
Za ovako stanje stvari veliku odgovornost snosi i sam Vučić, koji je pogrešno procijenio Dodika i njegovu spremnost da udari na Srbiju i Beograd kad god to korespondira sa njegovim ličnim interesima. Dežavi.
Najveća pomoć Srbiji, koja bi stigla iz Republike Srpske, nije ništa od onoga što Rusija/Dugin Kreira/Sprovodi; najveća pomoć Srbiji bila bi autohtona politika Srba iz BiH, koja bi se odvijala unutar Dejtonske BiH i što manje se vezala za Beograd.
Na taj način bi se najefikasnije i najkvalitetnije pomoglo i Srbiji i BiH/RS, da se izgrade kvalitetni međunacionalni i međudržavni odnosi i da se što brže stigne do EU i NATO integracija.
Pod tim kišobranom bilo bi riješeno srpsko nacionalno pitanje, ali i hrvatsko i bošnjačko, jer bi tada sva tri naroda bili ujedinjeni bez državnih granica.
Duginov put, kojim njegova marioneta Dodik hodi, je put daljeg rastakanja Srba, njihovog mrvljenja i satiranja, koji će ih na kraju, ukoliko pobijede snage Putinovog Raspućina, dovesti na potpunu marginu, u red prezrenih i odbačenih naroda; Naroda koji nisu znali prepoznati svoju šansu, već su sudbinu stvaili u ruke pokvarenih egzibicionista i ološ-elita, čiji je jedini cilj lični interes!
