piše: Slobodan Vasković
1.
Milorad Dodik, Truli Hrast srpske političke i bh. scene, obilježiće, u potpunosti, godinu koja je pred nama.
2.
Poziciju Hrasta Dodik je obezbijedio usisavanjem institucija RS, njihovim pretvaranjem u sopstveni korijen, stablo, dok je krošnja načinjena od lojalnih mu medija, specifičnih po tome što su deceniju uspijevali Laž nametati kao Istinu, istovremeno Istinu duboko zakopavajući na deponiji, na kojoj su završile i forme institucija, čiju je suštinu Hrast isisao i, u najvećoj mjeri, potrošio.
3.
Uporedo sa usisavanjem institucija, Dodik je usisao i sve parazite Društva, zločince i zločinačke organizacije, praveći sa njima Pakt o nenapadanju, Pakt o raspodjeli dobara, Pakt o zaštiti od Naroda, Pakt o zajedničkom vulgarnom napadu na sve vrijednosti Društva…, čineći sebe, istovremeno, lažnim Nadčovjekom i stvarnim Nečovjekom; Dualizam koji je unutar Hrasta stvorio otrovne procese što su ga pojeli.
Paraziti nisu prezali da zagospodare institucijama, uzdižući i jačajući tako Nečovjeka i istovremeno ga jedući iznutra.
Kada su pojeli institucije, pojeli su i Dodika.
Hrast je potpuno truo, ali još uvijek nekako uspijeva da stoji, iako krajnje nestabilan i kao takav će determinisati godinu u koju smo upravo ušli.
4.
Da se razumijemo, ako je dosad bilo nekih nepreciznosti: Republika Srpska nema institucije, sem jedne, a to je Milorad Dodik!
To je ujedno i najveći poraz Republike Srpske, njen najkraći put u Propast, u koju se toliko brzo i bezglavo sjurila, da ogromna većina onih koji žive na prostoru omeđenom tim imenom, još uvijek imaju potpuno pogrešnu misao da su stanovnici entiteta, a ne samo teško iscrpljeni, maksimalno iscjeđeni izvori, iz kojeg je Hrast popio sve kvalitetno, životno, suštinsko…, tako da na kraju nije ostalo ništa.
Sem Spržene zemlje i Trulog Hrasta na njoj, koji još nekako uspijeva odolijevati Zubu vremena, kojem se ne žuri, ali je neumitan u odluci da ga sruši.
5.
Nije Dodik jedini krivac za ono što mu se desilo, iako je učinio sve da mu se to desi; Itekako je bio potpomognut u svojim nastojanjima od sljedbenika, militaristički ustrojenih sektaša, ali i tzv. opozicije, političkih stranaka, koje su, mahom i bez izuzetka, potpomagali njegovo pretvaranje u Jedinu Instituciju - Nevoljni/nespremni/nesposobni da se na bilo koji način odupru javnom odumiranju RS i pretvaranju Milorada Dodika u Lažnog Nadčovjeka; Posledica je mrvljenje političkih stranaka opozicije; Najteža posledica je (većinsko) oponašanje Dodika i njegovih manira, od njegovih navodnih političkih protivnika, značajnog broja funkcionera suprotstavljenih mu partija!
Nije tu riječ o Stokholmskom sindromu, već o Imitatorima, koji su, po “Dodikovom principu”, privatizovali/preuzeli prvo dijelove stranaka kojima gospodare, potom i instutucije, što su Dodiku nekako izmakle, a njima dopale.
6.
Imitatori nisu Dodiku veći problem; On je najveći problem sam sebi; Preciznije, problem koji ga je pojeo je u njemu, brojnim parazitima koji su pojeli institucije, što ih je usisao, slio u sebe, samim tim njihovo postojanje obesmislio.
Republika Srpska je tamo gdje je Dodik - ta, sada već, trivijalna činjenica je
najgore što se moglo desiti ovom entitetu.
7.
Taj i takav Dodik obilježio je cijelu 2016., a on će obojiti i cijelu nadolazeću godinu.
8.
Nivo trulosti Hrasta determinisaće najznačajnije događaje i odrediti pravce kretanja.
9.
Neke grane Hrasta su se već polomile, gromoglasan je bio taj prasak; Sam Hrast se zaljuljao i to na kraju 2016., dan pred njen konačni odlazak u prošlost, na mjestu kojem se Hrast najmanje nadao.
10.
Dodikov odlazak u Tužilaštvo BiH, instituciju koju Dodik deceniju nije priznavao, kao što nije priznavao ni državu BiH, (čijom polovinom suvereno vlada 10 godina, a trećinom Krova je vladao osam), već je označio jednu značajnu trasu u tek pristigloj 2017. - Jačanje BiH!
11.
Dodiku se desio najstrašniji, po njega, paradoks: Nakon sistematičnog, upornog, prilično efikasnog rušenja BiH, on je, deceniju posle, snažno ojačava. Ne samo da je svojim odlaskom priznao legalitet i legitimitet Tužilaštva i Suda BiH, koje on (navodno) javno ne priznaje, već je priznao supremaciju Države BiH nad njim, kao jedinom Institucijom preostalom u Republici Srpskoj.
12.
Odavno niko nije tako veliki i snažan potez učinio za BiH, kao što je to uradio Dodik svojim odlaskom u Sarajevo; Odavno niko nije zadao tako razoran udarac rušiocima BiH - Bakiru Izetbegoviću, Draganu Čoviću i Miloradu Dodiku - kao što je to uradio Milorad Dodik svojim odlaskom u Tužilaštvo BiH.
13.
Truli Hrast, ono što je od njega ostalo, samougrađuje se u temelje BiH, ojačava njene izuzetno slabe, izraubovane institucije, čini da BiH počinje ličiti na državu, da poprima, za početak bar formu, i prestaje da bude plijen Izetbegovića, Čovića, Dodika i oligarhija koje su stvorili. (Ne treba zaboraviti da je dio plijena, mada najmanji, ali ipak dio, pripao i bivšem Savezu za promjene, nekim od navodnih boraca protiv Dodika).
14.
Plutokratija, (oblik Društva koji je Dodik vaspostavio u RS), obično završava Revolucijom; U ovom slučaju mogao bi se desiti izuzetak - da završi sudskim procesom! Sudskim procesom Dodiku.
15.
Da li će biti Sudskog procesa Dodiku zbog nepoštivanja Odluka Ustavnog Suda BiH, po pitanju referenduma o Danu Republike, koji je održan uprkos zabrani?
Ukoliko procesa ne bude, BiH će pasti još dublje u kal, u koji je bila (i dalje je) umočena do 30.12.2016., kada je Dodik otišao u Tužilaštvo BiH, a cijela storija o Miloradu Dodiku, (koji se iz perspektivnog političara-ljevičara, pretvorio u neperspektivnu Instituciju-ultradesničara, populistu najnižeg ranga, što je otrovala sve oko sebe), završiće, kad tad, violentno; Sektaško nasilje koje promoviše Dodik na kraju će izazvati kontranasilje!
16.
Ukoliko bude Sudskog procesa Dodiku (što je mnogo realnije nego da ga ne bude; usudio bih se reći da je izvjestan), Hrast će kontrolisano biti oboren, ali i taj i takav (eventualni) pad će izazvati tektonske poremećaje u cijeloj BiH.
Svaki njegov (eventualno) odlazak na suđenje biće nova cigla u uzdizanju BiH i nova slomljena grana Trulog Hrasta.
Dodik je previše izrastao, potom previše satruo, da bi njegov konačni sunovrat prošao bez velikih posledica.
Ništa se ne dešava u danu, sve je proces.
Dodikov pad počeo je neosvajanjem institucija BiH, nastavio se njegovim egzibicionističkim političkim potezima (od brojnih je održani referendum najdrastičniji i najštetniji), kojima je pokušavao kompenzovati taj gubitak, da bi se svi spinovi, na kraju 2016., sveli na adhok izbačene Notorne Laži za jednokratnu upotrebu; Pad još uvijek traje; Dezorijentisanost jedine institucije RS je potpuna.
17.
Truljenje Institucije Dodik, pratilo je, što je, takođe, paradoks i truljenje subjekata koji se, potpuno nezasluženo, smatraju opozicijom.
To truljenje opozicije, njihovo preočito propadanje, posledica je potpunog nedostatka jasnih politika i vizija, začinjeno strahopoštovanjem spram Dodika i stalnim igranjem u njegovim lažnim nacionalnim okvirima, u kojima je on postavljao pravila, a oni ih objeručke prihvatali.
Statisti u Velikoj Dodikovoj Obmani.
18.
Opozicija nije uspjela Trulu Instituciju odvući na deponiju, iako su imali nekoliko velikih prilika; Na kraju su čak pomogli Dodiku da ostvari ubjedljivu pobjedu na lokalnim izborima, podržavajući njegov lažni referendum.
Pazi da ti se ne desi ono što želiš, kaže poslovica.
Dodik je opsesivno želio tu izbornu pobjedu; Pokazaće se da je to bila jako loša procjena i da će mu se o glavu obiti baš ono što je želio i što mu se i ostvarilo.
Uprkos tome, tzv. opozicionari su ispali veći pajaci od njega - referendum se njemu sada obija o glavu, a njima se već obio; Odgovornost za poražavajuće posledice Dodikove vladavine snosi i opozicija u mjeri u kojoj je imala vlasti u prethodnoj deceniji; a imala je i na lokalnom i na državnom nivou; I u mjeri tolerisanja Dodikovog egzibicionizma, koja je bila tolika da danas rijetko ko i pokušava računati na njih kao na alternativu.
19.
Ranije sam tvrdio, ostajem i dalje pri tome, da Dodik ovu političku utakmicu, koju igra, ne može dobiti; On je nju, praktično, već izgubio, ali uspijeva da produži vrijeme trajanja igre, osmišljavanjem i realizacijom Obmana, koje su bez suštine i bez značaja, koje su rušilačke, ali njemu omogućavaju kupovinu još malo vremena.
Statičnost opozicije, njihovo djelovanje po Dodikovim principima, to vrijeme dodatno produžava; Samim tim i veličinu štete koju Dodik čini.
Njen Račun je fascinantno ogroman i negativan. I raste i dalje.
20.
Dodik, truo, otrovan, bez novih resursa za obnovu stabla, satjeran je u ćošak, ali će se i takav boriti; Svim sredstvima. Nema kud!
Račun će dalje rasti, forma, koja se zove RS, dodatno će blijediti.
21.
To je, uz dalju destrukciju političkih subjekata, jedino izvjesno što nas očekuje u 2017. godini, koja će biti mnogo gora i jezivija od prethodne.
