Kafanski razgovori (2)

Piše: Slobodan Vasković

Vrelina ne popušta. Pustinja na političkoj sceni. Pustinja je svakako, ali pod ovom vrelinom djeluje baš jezivo.

Nekakav Specijalista mi je prepisao sportske aktivnosti. Na ovom vremenu?!

Poslušan sam pacijent: idem od kafane do kafane i pijem samo limunadu. Otrovao sam se C vitaminom. A nekada je pivara išla k’o mlijeko. Pluskvamperfekt.

U kontekstu alkoholisanja jedna od boljih mi je Žerina izjava: „Do ponoći sam birao s kim pijem, od ponoći mi je bilo svejedno“. Izbirljiv čovjek.

Ja sam bio skroman: Nisam birao sa kim da pijem ni šta pijem. Samo sam pio. Vrlo jednostavno. Jutro gemišt, podne pivo, veče vinjak, potom mrak.

A onda iznenada prestao. Kakva šteta. Ne vrijedi žaliti za prohujalim.

Sada treniram po nalogu Specijaliste. Džogiram od kafane do kafane. Pužući.

Paranoji ne dam da se razmaše, bez obzira što se Oni po vrelini razmazuju asfaltom, vukući se za mnom.

Kafane su poput oaza – preznojeni dahćemo jedni kraj drugih. I pričamo. Toliko lijeno da se jedva razumijemo.

Kafana 4: Srpski sveznajući čovjek

Srpski sveznajući čovjek uvijek zna sve varijante i čija je u čijoj. Uvijek govori u pola glasa, uvijek ti se unosi u lice, uvijek se non stop osvrće oko sebe, uvijek ga na pola čuješ.

Srpski sveznajući čovjek mi se lagano približava, pogledom kružeći po bašti. Nema opasnosti. Lagano sjeda.

„Znaš li da će Zoran Debeli Stevanović biti novi premijer“?

„On tako misli“.

„Već je utegao  sa MD. Od novembra, decembra“.

„On tako misli“.

„Šta će mu to, on se bar potkožio, niko ga i ne dira“?

„Mora završiti Pavgorda oko Birča, za one akcije. Hoće tu da uzmu 50 miliona KM“.

„Da da da... Tu su Pavgorda baš zavalili“...

„Tek će ga zavaliti“...

„Info je sto posto. Debeli dolazi umjesto Ž. Tvrdi da je obezbijedio i dio opozicije“...

„Koje crne opozicije“!

„U pravu si. Koje crne opozicije. Šta misliš hoće li onda, kako je ti nazva, Mlada Papanka Dušica Savić biti prva predsjednica Narodne skupštine RS“?

Usta mu se razvukoše u lagan osmijeh. Malo se zagrcnu. Osvrnu se dva tri puta brzo, pa mi se skroz unese u lice.

„Vidim da si prestao kritikovati Tegeltiju i Mrkonjićki klan“?!

„Nisam“.

„Kako nisi“?

„Na godišnjem su, treba i oni da se odmore“.

„Znači uskoro“?

„Uskoro“!

„Jel“?

„Jest“!

Gleda na sat. Dok lagano ustaje, kaže „Vidjećeš da će Debeli biti premijer. Info je sto posto“!

„Odlično. Proradiće privreda, jer će taj otvoriti odmah deset novih švercerskih skela preko Drine“.

„Drina spaja brate“.

Lagano odleprša. Lagano poguren, lagano se osvrćući.

Ljudi se pokušavaju prikriti i u pola bijelog dana. Ostati što neprimjetniji. Da ne smetaju nikome. Posebno Njima.  

Kafana 5: Srpski zaboravni čovjek

U bašti hotela, u kojem nisam sjedio deceniju, ispijam limunadu. Lagano, kao da ispijam otrov. Bez šećera. Specijalista.

Mom stolu, širokog osmijeha, prilazi Matoro Režimsko Đubre, koje je, svojevremeno, javno i u pismenoj formi pozivalo na moju fizičku eliminaciju.

„Kako je omladino na ovoj vrućini“, obraća mi se, pružajući ruku-kandžu.

„Mrš Džukelo“, lakonski mu odgovorim.

Matoro Režimsko Đubre odnese inercija hoda. Bez riječi nestade u dubini bašte.

Ljilja me prijekorno pogleda. Otpi kafu. Zapali.

„Neću više“, kažem.

„To si rekao i prošli put“, odsiječe kratko.

Odnekud pirnu. Odljutiće se dok krenemo. Odbijamo dimove.

Razmišljam da početkom septembra organizujem paljenje svijeća na Trgu Krajine, kao pomen na Pokojnu Opoziciju. Kratki Pomen. Najkraći. Po principu popa Voje – Tandaramandara.

Kafana 5: Srpski praktičar zavjera

Sjeda zadihan. Žurio je po vrelini. Briše znoj sa čela. Ispod pazuha ne vrijedi. Košulja lije.

„Mi Srbi smo gotovi. Naježen sam. Treba bježati, Britanci su đubrad. Samo Rusi nas spasavaju“, izgovara u dahu.

„A Ameri“?

„Ma pusti Amere. Ne mogu ništa Britancima. Britanci su glavno zlo. A oni mrze Srbe.“.

„A Mile, hoće li nas on spasiti“?

„Ma Mile nije bitan. Sad će se svi ionako ujediniti. Samo još malo. Migranti će nas sahraniti. Kad se to shvati, svi će pod jednu kapu. I ti. Nećeš imati kud“!

„Koji migranti“?

„Sirijski frajeru. Nećeš valjda sa Sirijcima“?!

???

„Kako ne kontaš da je sve dogovoreno. ISIL je sa Turskom razjebao Siriju. Sada milioni kreću na Evropu. To je plan. Među njima su i teroristi. Turci foliraju bombardovanje ISIL-a. Britanci su sve to organizovali. Njima ISIL prodaje naftu ispod cijene, a oni prodaju NATO paktu, takođe ispod cijene. Mađarska digla ogradu po nalogu EU. A foliraju da su protiv. I sada je Srbija na udaru migranata. Vatikan će zaštiti Hrvatsku. Srbija je Krajina. A BiH će biti islamska. I to ti je to“.

„I šta da se radi“?

„Ti se svemu podsmjehuješ. Moramo sa Grcima, Makedoncima i Izraelom. I Crnom Gorom. Rusi će se priključiti. Sto posto. I to je spas. A mi ovdje trebamo zaboraviti na sve razlike i sabiti se. Mileta ispred nas, jer on jedini djeluje kao ličnost. Opozicija je, i sam to pišeš, mrtva“.

„Mogli bi Rusi dati kredit da se preživi dok migranti ne udare i dok se ne ujedinimo sa Grcima“!

„Daće, ali ne odmah. Zajebali su njih Srbi hiljadu puta dosad. Rusi se hoće priključiti, ali nas još malo testiraju. Migranti su naš kraj. Britanci su baš smeće. Šta im je to trebalo“?!

Odlazi psujući Britance. Leđa su mu skroz promočena. Ostavlja me na milost i nemilost Britancima, nadolazećem ujedinjenju, migrantima. Koji samo što nisu.

Pet limunada u sebe nije nikakvo rješenje za osvježenje.

Sunce je spržilo sve, ali je pogodovalo dobrom rodu teorija zavjere. Ovogodišnji prinosi će biti rekordni.  Fatamorgane su počele.

Jesen će biti vrelija od avgusta. 

vezani tekst: Kafanski razgovori (1)
http://slobodanvaskovic.blogspot.com/2015/08/kafanski-razgovori-1.html