Piše:
Slobodan Vasković
Vlast
Drvara pospješuje smrt tog grada. Tako tvrdi dio njegovih stanovnika, koji su
odlučili da se pobune protiv jednoumlja, progona i svakodnevne višegodišnje
torture.
Povukli
su atipičan, vrlo originalan potez: formirali su divlju Radio stanicu, pod
imenom „Slobodni Drvar“, a zovu je i „Crni bombarder“.
Emituju
program sa tajne lokacije, a urednik, novinar i voditelj je Mišo Balaban. On je
ujedno jedina osoba koja se oglašava putem Radija, mada, prema njegovim
riječima, ima jako mnogo saradnika.
Da
bi ih zaštitio, još im ne dozvoljava da i oni vode emisije.
Mišo
se javlja u tri termina - od 8 do 9, od 13 do 14 i od 19 do 21 čas i tako već nedelju
dana, koliko ima da je Radio počeo sa radom. Emituju na frekfenciji 107,1 Mhz,
a građani im informacije javljaju putem telefona.
Gradske
vlasti i SNSD su naložili svim javnim preduzećima i institucijama koje
kontrolišu da javno osude emitovanje “Crnog bombardera”, što je i učinjeno. To
je, međutim, samo podiglo rejting Radio stanice i njenu slušanost.
Grupa
okupljena oko Balabana, koja je raznih starosnih dobi, od tinejdžera do ljudi u
zrelim gopdinama, pod jakim je adrenalinom, puna poleta i spremna za borbu sa
drvarskim SNSD-om.
Sve
to djeluje robinhudovski, što je samo privid. Riječ je o zadnjoj liniji odbrane
poniženih, progonjenih, opljačkanih građana, kojima društvo nije pružilo
nikakvu zaštitu i koji su morali da pronađu način za otpor surovoj vlasti,
namjernoj da ih uništi.
Dešavanja
u Drvaru slika su BiH, njenih entiteta i kantona, slika opšte propasti, potpune
apokalipse, u kojoj otuđena elita pljačka sve čega se dohvati sa namjerom da se
skloni sa ovih prostora, kada bude morala, a građani i narod su prepušteni
političkim bandama u svojim mjestima na milost i nemilost.
Stvarno
stanje u Drvaru najbolje je opisao jedan od slušalaca “Crnog bombardera” sa
kojim sam razgovarao.
“U
Drvaru je kao u Tvin piksu. Oni imaju kladu, mi imamo balvane. Oni imaju sovu,
mi imamo drekavca i ništa nije onako kao što izgleda”, kazao je on.
Rezimirajući
stanje u Drvaru on je zaključio da je taj grad iz kontinentalne klime prešao u
supsaharsku.
Tek
će da prži.
Dodatak 1: Balaban
Balaban:
Slobo, ja hoću da ova djeca, ovi mladi preuzmu ovaj Radio. Bolje se snalaze od
mene, tehnički su potkovaniji i intelingentiji su, mozgovi su im svježi, školovaniji su.
Sad
mi razmatramo koliko emisija da napravimo. Uradili smo ovo, jer se ovi više ne
mogu trpiti.
Ja
o ovom poslu ne znam ništa, nikada se nisam bavio novinarstvom, jesam čitao
mnogo, ali to nije dovoljno.
Da
odeš sada u SNSD i pitaš bilo kog njegovog člana, ovdje u Drvaru, da li bi ste
vi prihvatili da budete komandant NATO za Evropu, niko te odbio ne bi, svi bi
rekli da mogu.
E,
ti i takvi nas šikaniraju na svaki mogući način. Mene, moju porodicu, porodice
drugih, svakog ko im se ne dopada.
Njihov
kadar Mirjana Stoisavljević-Petraković, koja je ministrica pravde u Vladi Kantona
10, zahtjevala je da me uhapse. E, sad ti meni reci kakva je to ministrica kad
je njen prvi posao pozicija ministra. Njen prvi radni dan je na poziciji
ministra, ali SNSD voli ta Ministarstva pravde, samo da kontrolišu sudove i
tužilaštva.
Odgovorno
ti tvrdim da ne mogu pronaći Radio stanici. Nemaju šansi, a ni specijalaca za
to. Mi ćemo se nastaviti boriti na ovaj način.
Tebe
bih zamolio da objaviš da pozivamo sve dobronamjerne da nam se jave, da
pomognu, jer mi u ovoj borbi nećemo posustati.
Evo
i broja telefona Radija, pa nek se ljudi javljaju: 063 403 550 i 062 206 001.
Dodatak 2: N1
Kad
sam došao u Drvar, na tajnoj lokaciji na kojoj se nalazi Radio, zatekao sam i
TV ekipu N1, koja je radila priču o “Crnom bombarderu”. Očito je da je otpor
Drvarčana itekako medijski atraktivan.
Dodatak 3: Nalazi
Da
li ti vjeruješ da mi nalaze krvi ne možemo uraditi u Drvaru, već moramo ići u
Drinić ili Livno. Zato nam ovdje dolazi plastični hirurg, kažu građani, koji za
sve zlo u Drvaru optužuju SNSD i njihovog šefa Slavišu Mihajlovića.
