Piše: Slobodan Vasković
Zvao me moj drug Mišo Balaban,
urednik Radija „Slobodni Drvar“. Obavještava me da „Crni bombarder“, kako još
zovu taj Radio, ponovo emituje. I to sa visova Klekovače. I drugih planina.
„Prebacili smo konjima
opremu“, upućuje me i tvrdi da stanicu sada ne mogu nikako naći.
„Najvažnije mi je da su
mladi sve to preuzeli, a ja ću pomagati još malo. Kad preuzmu skroz, vraćam se
lovu. Jarčevi me čekaju“, reče mi.
Još mi je ispričao da su podijelili
dvjesta majica sa natpisom „Slobodni Drvar“, da su „planule“, ali da opozicija
nije bila u prvim redovima.
Mišo kritikuje vlast u Drvaru,
ali ne štedi ni opoziciju. Svugdje li je žalosna ta opoziciona priča.
Klekovača je pružila
utočište „Crnom bombarderu“, nakon što je RAK toj Radio stanici, iza koje stoje
slobodnomisleći ljudi, zabranio rad.
