Novinska agencija BETA i Medijski Centar Beta sa partnerima TV Telma,KosovaLive360 i Slobodan Vaskovic u regionalnom projektu #SuProMediazaštite medijskih sloboda Safe Journalists
Broj napada na novinare se prema podacima strukovih udruženja povećava, a ono što posebno zabrinjava je to što se pretnje i napadi dešavaju na podsticaj visokih državnih funkcionera.
Direktor Fondacije “Slavko Ćuruvija” Ilir Gaši smatra da su političari glavni kreatori neprijateljske atmosfere.
“Imamo mnogo situacija u kojima javni funkcioneri, prozivaju novinare i medije i stvaraju u blažem obliku obliku rečeno negativnu atmosferu protiv njih, u težem i verovatno realističnijem neprijateljsku atmosferu u društvu, protiv tih novinara i medija, atmosferu linča, jer novinari koji su na meti nekoliko dana kasnije bivaju izloženi pretnjama smrću”, ukazuje Gaši.
U prva dva meseca 2018., Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) registrovalo je pet napada na novinare, jedan od njih su pretnje koje je dobio glavni i odgovorni urednik novinske agencije Beta Dragan Janjić, nakon što je na svom tviter nalogu ocenio da je atentat na jednog od najistaknutijih opozcionih lidera na Kosovu Olivera Ivanovića – političko ubistvo.
 |
| Dragan Janjić |
Janjić je podsetio, da je kao po nekom nepisanom scenariju, napadu prethodila optužba najvišeg predstavnika vlasti.
“Istoga dana, kada je ubijen Oliver Ivanović, predsednik država je održao konferenciju za novinare na kojoj je optužio mene, Slavišu Lekića, opoziciju i još neke ljude da smo tvrdili da je Srbija odgovorna za smrt Olivera Ivanovića. To naravno nije bilo tačno, ali neposredno nakon toga, već sutradan usledili su napadi na mene, objavljena je moja fotografija, napisano je uz nju ovako izgleda neko ko mrzi sve što je srpsko”, ispričao je Dragan Janjić.
Nakon pretnji glavnom i odgovrnom uredniku, ubrzo su na društvenim mrežama usledile verbalne pretnje svim novinarima agencije Beta.
“Ključni je problem što se ovo desilo na podsticaj vlasti, crtane su mete na ljudima. Ja nemam nikave sumnje da istražni organi mogu da utvrde ko je i šta je, ali mislim da to nije najvažnije, mislim da je najvažnije da se prestane sa vođenjem kampanje protiv ljudi koji misle drugačije”, ocenio je Dragan Janjić.
Imaju li istražni organi snage da otkriju i sankcionišu slučajeve ugružavanja bezbednosti novinara?
Sudeći po dosadašnjoj praksi – ključni problem to što istrage sporo napreduju.
Na dan kada je svečano inagurisan predsednik Srbije 31. maja 2017., ispred zgrade parlamenta šest novinara je sprečeno da obavlja svoj posao.
Jedna od njih je i novinarka lista Danas Lidija Valtner, koja je napadnuta dok je uzimala izjavu od čoveka koji je nosio transparent protiv vlasti. Kobnog trenutka, prvo je jedan od dvojice momaka u crnim majicama pokušao da joj otme telefon.
“Dok se ja sa njim otimam oko telefona, osećam da me jedan od one dvojice uzima otpozadi, razdvaja nas i gura me i odlavači, nosi ka Pionirskom parku. Tu me spušta, ja osetim da sam slobodna, u šoku potpunom šta se desilo i šta će dalje da se desi “, ispričala je Lidija Valtner.
Dve nedelje od napada pojavile su se fotografije osoba koje su je napale, ali javnost i dalje ne zna ko su oni.
Prvo osnovno tužilaštvo odbacilo je krivične prijave novinara uz obrazloženje da su novinari sprečeni da obavljaju svoj posao kako bi se sprečila veća katastrofa.
Nakon prigovora novinara, po nalogu Višeg tužilaštva, osnovno tužilaštvo je počelo da postupa po tom predmetu.
Lidija Valtner očekuje pravdu, ali ističe da “ni jedna vlast ne voli da kažnjava svoje ljude”.
“Tako da me ne čudi da procesi dugo traju i da se zaboravljaju u fiokama, jer pretpostavljam da većina ima političku pozadinu “, istakla je Lidija Valtner.
Marija Vukasović iz NUNS-a ukazala je da je njihovo istraživanje pokazalo da mali broj slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara dobije sudski epilog.
“Ako dođe do suda to su uglavnom uslovne osude, za veliki broj slučajeva napada na novinare tužilaštvo utvrdi da nema elelmenata krivičnog dela kako bi se vodio postupak po službenoj dužnosti, pa se uglavnom pokrene prekršajni postupak (ili ne), zavisno od slučaja do slučaja”, rekla je Marija Vukasović.
Prema istraživanju NUNS-a od ukupno 30 slučaja napada na novinare prošle godine, samo je jedan pravosudno rešen. Od tog broja 23 slučaja su još uvek u predistražnom postupku.
“Prema zakoniku o krivičnom postupku javni tužilac je jedini ovlašćeni da goni počinioce krivičnih dela koja se gone po službenoj dužnosti. U tom smislu sud nije ovlašćen da goni počinioce niti da pokreće postupke, pa samim tim nema uticaja na tu statisku, odnosno koliko će biti procesuiranih postupka pred sudom”, rekla je portparolka Višeg suda u Beogradu Bojana Stanković.
Podaci Višeg tužilaštva u Beogradu za 2017. pokazuju, da je pokrenuto 20 postupaka, od kojih je 19 slučajeva radilo odeljenje za visokotehnološki kriminal.
Na pitanje zašto istrage dugo traju i zašto ne dobijaju epilog na sudu stigao je pisani odgovor tog tužilaštva: “Što se postupanja tužilaštva tiče jedino Vam mogu reći da od kada je vođenje istrage prešlo u našu nadležnost, ona se mnogo brže završava nego što je to bio slučaj kada su istragu radile istražne sudije i tu smo višestruko efikasniji nego što je to bilo pre oktobra 2013 godine”.
Međutim, ne završavaju svi slučajevi u fiokama.
Kada su napadnute novinarke televizije Pink, privatne medijske kuće bliske režimu, septembra 2017., za par meseci je podignuta optužnica, a suđenje počinje u maju.
U cilju efikasnije zaštite novinara u Srbiji decembra 2016. potpisan je Sporazum između policije, tužilaštva i sedam novinarskih i medijskih udruženja. Na osnovu tog sporazamu formirana je radna grupa, u kojoj je pet udruženja zamrzlo status zbog nepreduzimanja konkretnih mera na rešavanju napada na inauguraciji predsednika države.
Direktor Fondacije “Slavko Ćuruvija” Ilir Gaši napominje da je velika prednost tog sporazuma bilo formiranje mreže kontakt tačaka, ali da je sporno to što ona u realnosti ne funkcioniše.
 |
| Ilir Gaši |
“Kontakt tačke u toj mreži jos uvek nemaju nikakvo obavezujuće uputstvo o načininima komuniciranja, što zapravo znači da kada nekom novinaru nešto bude i ja tad zovem tužilaštvo u nekom gradu, isključivo je stvar volje tužioca da li će reagovati na poziv ili ne”.
O tromosti i nefikasnosti države u zaštiti novinara, možda najbolje govori činjenica da još nisu rešena ubistva novinara Dade Vujasninović iz 1994, Slavka Ćuruvije 1999. i Milana Pantića iz 2001 godine.
Pred sudom je jedino slučaj Ćuruvija, koji je pokrenut 16 godina posle ubistva i ove godine bi trebalo da bude okončan.
