piše: Slobodan Vasković
Jedna od najprljavijih figura u RS jeste Pero Simić,
savjetnik za medije Milorada Dodika.
Simić se već devet godina, koliko je Dodik na vlasti,
zvanično gotovo nikako ne oglašava, sem nekoliko tekstova koje je objavio u
listu „Danas“, a koji su pokazali da je riječ o potpuno nepismenooj osobi;
gotovo analfabeti.
Međutim, Simić je itekako prisutan na portalima, gdje pod
lažnim imenima, teško vrijeđa sve one koji se njemu i njegovom šefu ne
dopadaju, ne prezajući da udari i po porodicama, maloljetnoj djeci, mrtvima...
Najbolje to govori o njegovom mentalnom sklopu.
Napisati za Simića da je smeće, značilo bi učiniti mu
uslugu, jer je taj nesretnik za žaliti. Uprkos tome, nekako mu je uvijek
uspijevalo da bude uz čelne ljude vlasti, kako kod Radovana tako i kod Biljane
i Milorada. I sve ih je izdao. Prvo Radovana, pa Biljanu, a izdaće i Milorada.
Čim za to dođe vrijeme, a ono je na pragu.
Prije nego li vam dopustim da pričitate pismo Ljiljane
Zelen Karadžoć, upućeno krajem aprila 2005. godine tadašnjem direktoru RTRS-a
Draganu Davidoviću u kojem ona govori ko je i kakav je Pero Simić, u to vrijeme
urednik emisije „Ispod tepiha“, ispisaću još nekoliko biografskih podataka Dodikovog
medijskog gurua, koji su bitni za razumijevanje ponašanja te osobe; On, kao i
njegov sadašnji Gazda, Intenzitet Srpstva
prilagođava ambijentu, kako bi iz njegove prodaje/veličanja izvukli najveću
moguću ličnu korist.
Simić je u ratu bio urednik „Lista Semberije i Majevice“
i apologeta Radovana Karadžića.
U tekstu iz maja 1995. godine objavljenom u Simićevim
novinama on navodi:
"Međutim
svet nastavlja po starom. Kada su videli da se očuvalo političko i vojno
rukovodstvo Republike Srpske Međunarodna zajednica pokreće ‘krivični postupak’
protiv Radovana Karadžića i Ratka Mladića kao i bivšeg ministra MUP-a Republike
Srpske Miće Stanišića zbog navodno ratnog zločina Srba za koji su, opet
navodno, oni odgovorni. O kakvoj se sramoti Međunarodne zajednice radi ovde
nije potrebno ni govoriti”, pisao je tada Simić.
Tokom
1997. godine, Simić je napustio Karadžića, i pridružio se Miloradu Dodiku. Tada
je Međunarodna zajednica za njega postala svetinja, a on je, gdje god je mogao,
od RTRS-a pa do listova finansiranih novcem stranaca, svojim polupismenim
tekstićima udarao i po Karadžiću i po RS i po Vojislavu Koštunici i po
Slobodanu Miloševiću…
Kada
sam ga 2005. godine ogolio i pokazao u seriji tekstova o kakvoj ništariji se radi, Simić je zavapio i napisao
da je postao meta od onog momenta kada je javno napisao “i na televiziji rekao
da Radovan Karadžić i Ratko Mladić treba da idu u Hag".
Simić,
koji je 1995. godine svim žarom branio Karadžića, deset godina kasnije pozvao
ga je da se preda, jer je tada itekako uživao u sinekurama raznoraznih NVO.
Samo godinu kasnije, Simić je zaboravio na “ruku koja ga hrani”, pa se, nakon
ulaska u Dodikov kabinet i naglog bogaćenja, ponovo vratio na one “ratne dane”.
Razlog: Dodik je tih godina šljamu poput njega dijelio i šakom i kapom, samo
kako bi ih vidio da mu sluganski mašu repom.Dodik je prodao Telekom, stranci mu više nisu bili potrebni, imao je milijarde na raspolaganju, pa je otkačio i međunarodnu zajednicu i zdrav razum. Dok para nije nestalo.
Šljam
je sastrugao šerpu, a uskoro će sastrugati i Dodika, jer su već našli nove
gazde.
Ljiljana
Zelen Karadžić je u svom pismu, upućenom RTRS-u krajem aprila 2005. godine,
hirurški precizno pokazala kakva loša osoba je Simić.
Treba imati na umu da je i tada, kao i sada, RTRS kontrolisao Milorad Dodik.
Treba imati na umu da je i tada, kao i sada, RTRS kontrolisao Milorad Dodik.
Pismo Ljiljane
Zelen-Karadžić
RADIO-TELEVIZIJA
REPUBLIKE SRPSKE
N/R direktora G. DRAGANA DAVIDOVIĆA
OTVORENO PISMO
Poštovani g. Davidović,
Obraćam Vam se povodom emisije "Ispod tepiha"
Vašeg urednika Pere Simića, u kojoj je iznesen niz neistina.
Ne ulazeći u lične stavove gostiju u studiju, protestujem
pre svega zbog objavljivanja netačne i neautorizovane biografije Radovana Karadžića.
Postoji i dostupna je autorizovana biografija, ustupljena više puta na zahtev
brojnih novinara, pisaca i međunarodnih zvaničnika, na koju je Pero Simić mogao
da se pozove. Istu je mogao da dobije i od mene, a proveri upoređujući je sa
bilo kojom autorizovanom i objavljenom. Obzirom da Radovan Karadžić poslednjih
godina nije u mogućnosti, poznato je da sam ja, za sve koji su mi se obratili,
bila otvorena za saradnju i pomoć pri pružanju biografskih podataka Radovana
Karadžića.
Pitam se da li su tačni biografski podaci ili ja lično
nepodobni za Peru Simića i cilj njegove emisije.
Jer, biografija koju je objavio Pero Simić nije samo
netačna i neautorizovana nego je novinski članak koji se sastoji od
"rekla-kazala" detalja, što Pero Simić nije ni pokušao da sakrije. To
u najmanju ruku nije ni korektno ni profesionalno.
Da su u pitanju zle namere i neprofesionalizam Pere
Simića pokazuju metod i način vođenja i cele emisije, tokom koje je isticao
svoje komentare, prekidao sagovornika i sa ironijom, koja je često prelazila u
sarkazam, prezentovao svoje nazovirelevantno mišljenje kao nepobitne činjenice.
Neskrivena mržnja u ponašanju Pere Simića nije dozvoljavala da se izrazi
nijedno mišljenje gostiju koje nije bilo po ukusu ovog voditelja. Naravno,
voditelj ima pravo na svoje privatno mišljenje, ali ne i da ga plasira u
emisiji kao jedino važno, pouzdano i tačno. U tom slučaju mu gosti i nisu
potrebni, osim kao dekor. To se i dogodilo.
Izvor mržnje mi zaista nije poznat, jer je Pero Simić uživao povlašteni položaj
u čestim kontaktima koje je imao sa Radovanom Karadžićem tokom devedesetih
godina. Izuzev ako to samo po sebi Peri Simiću ne predstavlja toliki problem da
rešenje potraži u drugoj krajnosti, bežeći i sam od sebe.
Ukoliko Vaš urednik želi da bude jedina zvezda svojih
emisija, nemam ništa protiv, osim ako i dalje ne misli da se služi lažima i
mržnjom kada govori o Radovanu Karadžiću. I do sada je više puta iznosio
maliciozne primedbe i neistine u njegovoj emisiji "Haške
(ne)prilike".
Osim toga, voditelj se usudio da ceni i psihološki profil
Radovana Karadžića, za šta nije kvalifikovan i što je načinom kako je to radio
nesumnjivo dokazao.
A da je cilj emisije potpuno promašen, pokazuju rezultati
glasanja javnosti, u ime koje je tokom cele emisije Simić nesebično blatio
Radovana Karadžiča, isijavao mržnju i podsmeh. Zato mu je nedostajalo snage,
hrabrosti i profesionalnosti da rezultate komentariše i emisiju završi u stilu
urednika kakav bezuspešno pokušava postati.
Od Vas zahtevam da, zbog objektivnog i tačnog
informisanja javnosti, a naročito onih 81 % koji su glasali protiv odlaska
Radovana Karadžića u Hag, na početku sledeće emisije "Ispod tepiha"
objavite tačnu i autorizovanu biografiju Radovana Karadžića, sa istom važnošću,
u istom trajanju i tehničkoj obradi.
Od Vas tražim i da ovo otvoreno pismo objavite odmah u
glavnim informativnim emisijama Vaše RTV kuće.
I za Vas, kao i do sada, ostajem otvorena za pomoć i
saradnju.
S poštovanjem,
Prim. dr Ljiljana Zelen-Karadžić
(Ovo pismo nije
objavljeno u programima RTRS-a, ali jeste u nekim štampanim medijima; op.aut.)
