Piše: Slobodan Vasković
Telefon jutros uporno zvoni. Ne
prestaje. Javljam se svojim BBC glasom, izvježbanim sa BBC-trenerima u BBC
studijima i montažama.
„Molim“, upitah na sebi
svojstven BBC način.
„Eno tebe i Vlade Trišića na
naslovnoj Euroblica, Kusturica napisao vrlo prljav tekst, pun uvreda i mržnje“,
saopštavaju mi na čistom srpskom.
„OK“, odgovaram na lakonski BBC odlično
uvježbani način.
Odlazim do kioska, a sa njega mi
se u moje BBC lice unosi Emir Kusturica, na sebi svojstven način. (Učini mi se
da mu je tijelo ljudsko, a glava zečića, ali tek sam se probudio, pa mi se,
možda, pričinjava).
Kafa, cigara, čitam taj uradak -
lošu kopiju Dodikovih burlesknih primitivnih istupa.
Zaključujem da je Dodik, ipak,
velemajstor primitivizma, a mili Kusturica njegova jako jako loša kopija.
Toliko loša, da mi ga je naprosto žao.
Sad se ja moram baviti lošim
imitatorom, ofucanom Dodikovom kopijom, koja ne zaslužuje moj atraktivni BBC
osvrt, ali javnost obavezuje. Posebno zbog činjenice da iz Emira progovara mržnja,
jed, jad i kočijaš, a ponajviše svekoliki strah od činjenice da je raskrinkan i
da će pravosudni organi uraditi svoj posao. Pa bljuje šta mu padne na pamet,
bez ikakvog reda i poretka.
Toliko se Kusturica uplašio da
mi ga je naprosto žao. Ne bi bilo loše da ode negdje da mu „stravu saliju“,
bilo „razlijevanjem olova“ ili dodavanjem „vode preko mašica“. Kombinovano sa
hodžinim zapisima, garantuje bar kratkoročno izlječenje.
U BBC inače ne preporučuju ovu
vrstu iscjeljenja, ali, kako to i Kusturica mudro primijeti, odmakao sam ja „daleko
od bazičnih instrukcija BBC trenera“.
Spustio se toliko nisko preda
mnom i Vladom, da ga mogu jedino iz sažaljenja pomilovati po glavi, dok on rida
nama u bokove.
Iako mu je glava kockasta k'o
štokrla, neću stavljati pivsku flašu na nju. Ne pijem.
Da se sada malo pozabavim Kusturičinim
pokušajima verbalne onanije.
Za početak primjećujem da je
istupio potpuno rastrojen, jer je intenzivno nesuvislo nabacivao uvrede,
objede, čemer, jad i jed. I gorčinu.
Što se tiče njegovog čobanisanja
oko BNTV i pljuvanja po toj kući, isti taj Emir sa ponosom je nosio mikrofon
Trišićeve televizije i satima govorio u kameru o svojim planovima u
Andrićgradu. Što dovoljno govori koliko je BN veliki, a Kusturica mali; premali
da bi se čak mogao i pokušati obračunati sa Trišićem.
Nakon što mu je Gazda naredio da
se više ne pojavljuje na BN-u, on je kao pravi srpski GMO čovjek, (stvoren uz
pomoć šizofrenih trenera, prepoznatljiv po ljudskom tijelu, na koje je nasađena
glava bijesne hijene), okrenuo ćurak, i počeo bijesno da laje. Plašeći se svega
onoga što je počinio.
A uzeo je preko 30 miliona
maraka od Vlade RS i drugih ovdašnjih institucija, koje je uludo potrošio. Čak nije
uspio napraviti spomenik ni sebi ni Gazdi, ali jeste efektno i sebe i njega
provukao kroz kanalizaciju i blato.
Šta je Emir demantovao (u
iscjetku puknutog moždanog čira, koji se razlio po stranicama „Euroblica“), od
navoda izrečenih u dokumentarnom filmu „Na Drini Kusturica“, koji je urađen za
portal „Žurnal“ u serijalu „Afera“?
Ništa nije demantovao. Nije ni
pokušao, jer se pokušajem ne mogu nazvati njegove neodržive konstrukcije o „prodaji
gotove zgrade“, jer je, kad smo već kod toga, ona Hidroelektranama predana
nedovršena. Znači, čak nije bila ni gotova. Ostale aspekte tog „posla“ precizno
sam predstavio u filmu. Toliko precizno da se Kusturica osjetio viviseciranim.
A to boli. Njega baš jako. Pa pišti li pišti, kao zla jetrva.
Ofucana Dodikova kopija poziva
se i na proste računske radnje dijeljenja utrošene količine novca sa izgrađenim
brojem kvadrata, kojima mene, starog BBC igrača, uči poslu. E moj mali baja, nisi ti ni bajica.
Najprostija računska radnja u Andrićgradu
kaže da si ti uložio u firmu „Andrićgrad“ 5100 KM, a dobio preko 30 miliona. Dovoljno
je komparirati. Za početak.
Problem po little baju je nastupio, kada sam dublje ušao u te poslove, potpuno
ih osvijetlio i dokazao da tu nije riječ ni o kakvoj viziji, već adhok projektu
za izvlačenje budžetskog novca.
Kusturica je računao da će stvarnu
prirodu tog posla uspjeti prikriti bahatošću, bijesom, lažima, uvredama,
izmišljotinama. Poput one da nikog od zainteresovanih nismo za potrebe
dokumentarca kontaktirali. Svako ko pogleda film, lako će uočiti da je Preplašeni
Dečko najobičniji lažov.
Na ovom mjestu završavam, uz
efekat prašine, kojim sam odmakao od „bazičnih instrukcija BBC trenera“.
Za kraj, ima li išta bolje nego
režisera rasturiti njegovim oruđem. Filmom.
Što bi rekao mudri BBC – Budalu ne
ruži već mu savjet pruži.
Pa tako i ja sa Emirom, lošom, ofucanom
i prljavom Dodikovom kopijom.
P.S. Slijedi nastavak filma "Na Drini Kusturica"
P.S. Slijedi nastavak filma "Na Drini Kusturica"
