Piše: Slobodan
Vasković
Uopšte ne čudi da u Republici Srpskoj caruju kriminal i korucija, s obzirom na to da tužioci i sudije imaju
direktno i svakodnevnu komunikaciju sa osobama iz kriminalnog miljea.
Danas
ekskluzivno objavljujem transkripte razgovora SMS poruka između glavnog tužioca
Specijlanog tužilaštva RS Miodraga Bajića i Branislava Smiljanića Ćele, nedavno
osuđenog za zelenaštvo i iznude na 14 godina zatvora. SMS prepisku je posnimao
MUP RS tokom akcije „Knez“, u kojoj je Smiljanić uhapšen sa još nekoliko svojih
saradnika.
Sve ovo se vidi
iz zvaničnog Izvještaja MUP RS broj: 08-02/3-2-230-781/12, koji su sačinili
inspektori Borislav Vuković i Snježana Radivojević 6. jula 2012. godine. Ovaj
Izvještaj nosi oznaku „strogo povjerljivo“, a sačinjen je tokom „sprovođenja posebnih
istražnih mjera i radnji, te monitorisanja broja 065405... u akciji kodnog
naziva ‘Knez'“.
Izvještaj je
potpisao i načelnik sektora Dražen Arbutina.
Prema
Izvještaju, komunikacija između Bajića i Smiljanića između 27. maja i 7. juna 2012. godine bila je svakodnevna i veoma intezivna.
Kolika je bila bliskost između njih svjedoči i činjenica da su poruke
razmjenjivali i u pola dva ujutro.
Smiljanić je za
zelanaštvio završio na robiji, ali niko nije ispitao prirodu njegovih odnosa sa
Bajićem, kao ni sa Milanom Tegeltijom, predsjednikom Osnovnog suda u Banjaluci,
sa kojim je takođe imao komunikaciju.
Kako da bilo ko
vjeruje pravosuđu, tužiocima i sudijama, kada je iz spisa MUP RS, tužulaštva i
istih tih sudova jasno da su čelni ljudi Specijalnog tužilaštva i Osnovnog suda
najbolji prijatelji sa osobama koje slove kao tešku kriminalci i za šta su
presuđeni na višegodišnje zatvorske kazne.
U svakoj
normalnoj zemlji ni Bajić ni Tegeltija ni bi više mogli ući u bilo koju
pravosudnu instituciju, osim kao optuženici, dok u Republici Srpskoj oni i
dalje dijele pravdu.
Nako svega, pitanje
je ko je u ovoj priči stvarni „Ćelo“: Smiljanić, Bajić ili Tegeltija.
Dijelovi
SMS prepiske između Branislava Smiljanića i tužioca Miodraga Bajića:
27.
maja 2012. godine 01,29 časova
Branislav
Smiljanić: “Pobjegao u Opium, mislio da te vidim, ali mi bilo neprijatno prići
drug…”
01,32
časova
Miodrag
Bajić: “Šta trebao si, da popijemo rakiju…”
28.
maja 2012. godine 16,53 časova
Branislav
Smiljanić: “Drug kud ne ostadoh sa tobom dole odo odozdo i najeba jesi čuo šta
bi drug…”
16,56
časova
Miodrag
Bajić: “Nisam, na putu sam, šta je bilo…”
16,58
časova
Branislav
Smiljanić: “Sletio i slupao i sebe i auto drug u bolnici ležim ma kreten štaš
nikad pameti dosta…”
7.
juni 2012. godine, 16,41 časova
Branislav
Smiljanić: “Jas am drug, odmaraš li…”
Miodrag
Bajić: “Ne, na putu sam, šta ima, jesi prizdravio…”
16,45
časova
Branisalv
Smiljanić: “Nisam još drug moj treba mirovati još petnaest dana, htio sam te
nešto zamoliti drug kakav sis a onim gore šefom opšteg Bojanom Vidakovićem…”
16,59
časova
Miodrag
Bajić: “Ma onako, znam ga ali nisam nešto dobar, šta treba?”
17,14
časova
Branislav
Smiljanić: “Nešta se okomijo na mene bez razloga ovaj udes neznam gdje sam a on
ljubomoran i samoincijativno zvao danas policajce uviđaja i ja bio trijezan kad
sam duvao a on njima kaže das am bio pijan, it u curu priveo, opalijo joj
šamaru tjero je da priča protiv mene, nema učesnika ni žalbi ja sam se
udesijomi on opet napo, mislio sam da si dobarpa čisto da mu kažeš da me pusti
na miru…”
17,59
časova
Branislav
Smiljanić: “Drug šta predlažeš, šta je pametno, izvini što smetam!”
18,53
časova
Miodrag
Bajić: “Šta je razlog?”
18,58
časova
Branislav
Smiljanić: “Nema razloga nikakvog nikad ga nisam ni upoznao znam ga iz viđenja
samo, i ja se pitam što se nakačijo, a ja sebe slupo i sebi štetu napravijo
nikoga nisam ugrozijo i on opet nešto izmišlja a niko se ne žali na osiguranje,
nisam pametan šta uraditi krivo mi jedna njegov inspector rekao jutros pakuje
Brani a nema ni osnove ni razloga!”
19,12
časova
Miodrag
Bajić: “Samo ti ozdravi i lagano, proćiće to, mora da ima neki razlog za koji
ne znaš!”
