vozio se Slobodan Vasković
Taksista Beograd
Čiča. Djeluje kao srastao sa volanom. C5, stara linija.
Vozimo se lagano kroz Kneza Miloša. Pješački. Prikoči.
Nikad se ne zna kada će da iskoči neki Pešak. Juče mi dva puta na ovom mestu iskoči Pešak. Ja ne stanem, zaobiđem ga, kad iskoči policija, odmah iza pešačkog.
Hej, bre, gde ćeš na Pešaka?
Pa iskočio je.
Pa treba da paziš.
Platim kaznu. Dva puta tako.
Ubeđen sam da je Pešak bio ista osoba. Policija, bre, vodi Čoveka sa sobom. I on iskače na pešački. Dotle je to došlo. Povedu Svog Čoveka da iskače pred automobile.
Jeste li platili kaznu ili “častili” policajca?
Ne mogu da lažem, da grešim dušu, platio sam kaznu, ali ubeđen sam da je njihov Čovek. Radi za državu, tako se snalaze za pare.
Taksista Istočno Sarajevo
Džaba pokušavaš da se vežeš. Otkinuto. Neki dan sjede čovjek, šta čovjek - Međed. Nikad tolikog čovjeka nisam vidio. Ima 160 kila najmanje, preko dva metra visok. Jedva stade u sjedište.
Povuče pojas i otkinu. Nema više vezivanja.
Vozio sam u Vladi RS nekoliko godina. Dosadilo mi. A i sjebaše me.
Ne ti, poznao sam te odmah; Nemaš veze sa tim. Tvoji kolega i koleginica.
Zaglavio sam pred Sudom. Natovarili mi pet miliona; Meni, a ja samo vozač.
Koga si vozio?
Nemoj me, života ti. Znaš ti koga. Snimilo me, ja stajao, a šta vozač da radi, kad čeka, sem da stoji ili hoda ili sjedi? Ali snimilo!
I proces. Dođem pred Sudiju i kažem mu: E moj sudija, da sam ja uzeo tih pet miliona, ne bi ti mene ovdje nikad vidio.
Prođe i to.
Nemaš sitno?! Daj, živ bio, eno kioska, rasitni.
Taksista Banjaluka
Moj kolega vozio prema pružnom prelazu; ne vidi se pruga iz tog pravca;
Rampa dignuta.
Pređe preko prelaza vozilo i pravo u njegovu traku. Vozi prema njemu i blica. I svira.
Kolega se sas.o!
Stane.
Kad za deset sekundi prođe voz. A rampa dignuta. Niko je nije spustio. Taj što je blicao, vidio je voz. I da rampa nije spuštena.
Da ne bi onog čovjeka da ga opomene… Još ima ljudi. Ima!
