Fakultet bezbjednosnih nauka Univerziteta u Banjaluci počeće sa radom 6. marta. Takav dogovor postignut je na sastanku rektora Milana Mataruge sa ministrima prosvjete i kulture i unutrašnjih poslova u Vladi Republike Srpke Danetom Maleševićem i Draganom Lukačem 17. februara, objavljeno je na zvaničnom sajtu Univerziteta u Banjaluci.
Još u aprilu pošle godine Žurnal je objavio da određene interesne grupacije godinama pokušavaju osnovati Fakultet bezbjednosnih nauka, zbog čega je u Republici Srpskoj i ukinuta Visoka škola MUP-a. Na kraju, Senat Univerziteta u Banjaluci je pod pritiskom ljudi iz vrha vlasti prihvatio ideju o osnivanju Fakuleta bezbjednosnih nauka. Riječ je o fakultetu u koji će, prema odluci Vlade, biti transformisana Visoka škole unutrašnjih poslova.
Ovakva odluka, objavili smo prije godinu dana, otvara mnogo pitanja- zašto je Vlada RS ukinuli Visoku školu i od nje pravi fakultet? Zašto MUP predlaže uspostavljanje takve vrste fakulteta i kadrove, koji će na njemu biti angažovani, kada je ukinuo svoju Visoku školu? Posebno je problematično to što posao ne mogu dobiti ni oni koji su ranije završili Visoku školu MUP-a, te što oni koji budu završili Fakultet bezbjednosnih nauka nemaju garanciju da će se zaposliti u MUP RS. Uz to, da bi se zaposlili u MUP RS moraju ići na dodatnu obuku!!? Nijedan fakultet bezbjednosti u regiji nema strukturu predmeta, koji su definisani za banjalučki fakultet.
KO ŽELI BITI DEKAN
Nakon što je stigla potvrda o početku rada Fakulteta bezbjednosnih nauka, počeli su da stižu i neki od odgovora na postavljena pitanja. Glavna bitka sada se vodi o imenovanju vršioca dužnosti dekana fakulteta. Prema dobro obaviještenim izvorima, rektor Mataruga izložen je strašnim pritiscima dvije suprotstavljene grupacije, koje po svaku cijenu žele na mjestu dekana Fakulteta vidjeti svog čovjeka.
Mataruga je praktično izmedju čekića i nakovnja. Čekić je u rukama SNSD-a, čiji je favorit Predrag Ćeranić, šef propagandističkog tima Milorada Dodika, manipulator i osoba poznata po tome da ljude u Republici Srpskoj dijeli na “patriote i izdajnike”. “Patriote” su, po Ćeraniću, svi oni koji bespogovorno i slijepo prate Dodikovu politiku, “izdajnici”, svi oni koji dignu glas protiv jednumlja ili koji kritikuju režim.
Iza Ćeranićeve kandidature stoji lično Miloš Čubrilović Čubri, nekadašnji Dodikov pratilac i dugogodišnji kadrovik u MUP RS. Jedno vrijeme Čubrilovićev uticaj u toj instituciji je bio značajno umanjen, prvenstveno zbog razmirica sa Dodikom, ali se Čubri vratio u igru nakon što je “popeglao” odnose sa šefom. Zvanično je to i potvrđeno kada je prije par mjeseci njegov čovjek, Siniša Kostrešević, imenovan za načelnika Uprave za kriminalističke poslove MUP RS. Bila je to i Čubrilovićeva pobjeda nad ministrom policije Draganom Lukačem, koji nije u dobrim odnosima sa Kostreševićem i koji je na to mjesto namjeravao postaviti svog zeta Nedeljka Luburu.
Dok je čekić u rukama SNSD-a, nakovanj je Demokratski narodni savez. Ova stranka, članica vladajuće koalicije u RS, traži od rektora Mataruge da na mjesto dekana Fakulteta bezbjednosnih nauka postavi Dragomira Jovičića, nekadašnjeg ministra policije RS. DNS-ov oficir za vezu je ministar prosvjete Dane Malešević.
Zanimljivo je da je Ćeranić dobio zvanje docent krajem novembra prošle godine na konkursu, pod vrlo čudnim okolnostima. Svi ostali kandidati žalili u se na odluku Komisije za njegov izbor za docenta, zbog očiglednog kršenja Pravilnika o izboru u zvanje nastavnika saradnika. Ćeranić trenutno ima zvanje docenta i upravo mu je to glavna prepreka da bude izabrani na funkciju v.d. dekana. Statut Univerziteta, član 57. tačka 2., jasno kaže da se na mjesto dekana mogu imenovati samo vanredni i redovni profesori. Jovičić, pak, ispunjava uslove, ali je i on izbor politike, a ne struke.
Mataruga je u škripcu. Ako imenuje Ćeranića prinuđen je da prekrši Statut Univerziteta. Ne tako davno, Mataruga (sam izbor SNSD-a) je u svom inaguracionom govoru jasno rekao da će poštovati Zakon o visokom obrazovanju i Statut Univerziteta. Rektor je sada pritjeran uza zid, jer je prinuđen da za dekana Fakulteta bezbjednosnih nauka imenuje osobu koja ne ispunjava zakonske i podzakonske akte. Pri tome, dekan bi trebalo da bude neko ko poštuje etička načela, a o tome, posebno kada je u pitanju Predrag Ćeranić, nema govora, jer neko ko se bavi spinovanjem, podmetanjima, prljavim i morbidnim akcijama protiv političkih protivnika i kritičara vlasti ne može biti moralan. Još manje zaslužuje da bude na čelu Fakulteta bezbjednosnih nauka.
Notorno je da Ćeranić na tu funkciju treba da dođe po zadatku samog vrha vlasti i da će najvjerovatnije on za dekana biti imenovan u petak ili najkasnije u sledeći ponedeljak, kada ističe krajnji rok.
Zanimljivo je da Ćeranićevu kandidaturu za dekana “gura” i ministar policije Dragan Lukač, jer bi to bio najefikasniji način da ga ukloni iz MUP RS, gdje ima savjetničku funkciju i gdje Lukaču nastoji da posječe korjenje.
ZDRAVI STUDENTI
Izvori Žurnala tvrde da akademska javnost budno prati situaciju u vezi sa imenovanjem dekana Fakulteta bezbjednosnih nauka. Isti izvori upozoravaju da je banjalučki Univerzitet je doveden pred raskrsnicu, kojim će putem nastaviti svoje funkcionisanje i dalji razvoj. U četvrtak je sjednica Senata Univerziteta, pa nije isključeno da se u posljednji čas odigra na kartu izmjene Statuta, kako bi se docentima omogućilo kandidovanje za dekana.
Desi li se tako nešto, bio bi to presedan u radu ne samo banjalučkog Univerziteta, već i u regiji, a takav razvoj situaciji sasvim sigurno doveo bi i do raskola u akademskoj zajednici RS. Izvori Žurnala tvrde da bi rektor Mataruga lično želio da sve uradi po zakonu i za dekana imenuje redovnog profesora, ali da su male šanse da ne podlegne pritisku. Čini se da rektor nema izbora. Ili ima, ali onda bi morao obznaniti da trpi pritiske i zatražiti podršku nezavisne akademske zajednice. Koja, opet, teško u RS da postoji, pa bi Mataruga najvjerovatnije ostao usamljen. U tom slučaju, časnije bi bilo podnijeti ostavku, nego raditi nezakonito pod pritiskom ljudi iz vlasti.
Univerzitet u Banjaluci je saopštio da je značaj osnivanja Fakulteta bezbjednosnih nauka je višestruk. “Prije svega dobiće se kvalitetan visokoobrazovan policijski i bezbjednosni kadar neophodan ne samo Ministarstvu unutrašnjih poslova RS i Fakultetu, već i drugim institucijama u Republici Srpskoj”, navedeno je u saopštenju.
Zanimljivo je, međuitm, da je Evropska komisija 2002. godine donirala sredstva za zgradu Policijske akademije. U njoj su smješteni Policijska akademija i bivša Visoka škola MUP-a. Znači, zgrada i oprema su donacija EK i donatora policiji RS, a ne Univerzitetu Banjaluka i o tome bi neko trebalo da položi račune donatorima.
Osim toga, nastavni plan i program budućeg Fakulteta bezbjednosnih nauka u Banjaluci se razlikuje od svih sličnih fakulteta u Jugoistočnoj Evropi. Još, Fakultet bezbjednosti će poslužiti za dodatni angažman za sve profesore iz MUP-a koji su do sada predavali na Visokoj školi. Oni će postati profesori na banjalučkom Univerzitetu. Ono što je falično u svemu ovome je što oni koji su radili elaborate o opravdanosti osnivanja Fakulteta bezbjednosnih nauka u RS nisu razmotrili sve aspekte opravdanosti osnivanja ove visokoškolske ustanove niti su o tome konsultovali stručnu javnost.
Prije će biti da je cijeli projekat pokrenut kako bi pojedinci dobili dodatne poslove. Što znači i dodatne troškove. Uz sve to, niko ne garantuje da će oni koji završe Fakultet bezbjednosnih nauka biti bolji kadrovi od oih koji su završili Visoku pkolu MUP-a. Tu je i nonsens da je na Fakultetu bezbjednosnih nauka ukinuta zdravstvena sposobnost, kao eliminatorni uslov da bi neko upisao taj fakultet. Tako se može desiti da studenti završe taj fakultet, a poslije, zbog zdravstvene i fizičke nesposobnosti ne mogu raditi posao za koji su se obrazovali.
