На данашњи дан прије годину дана одржана је конференција Министарства унутрашњих послова Републике Српске на којој је речено да је „Давид Драгичевић појео бурек, опљачкао кућу и потом скочио с моста“.
Након тога је откривено много детаља. О Давидовом убиству највише је писао новинар и блогер Слободан Васковић. Ускоро је због тих текстова још једном морао да напусти БиХ. Никада толико дуго као сад. И даље пише. Објављује нове чињенице у вези са убиством давида Драгичевића. Васковић у разговору за izvor.ba говори о свему што је услиједило након поменуте конференције за новинаре која је одржана прије тачно годину дана.
На данашњи дан прије годину дана одржана је конференција Министарства унутрашњих послова Републике Српске на којој је речено да је „Давид Драгичевић појео бурек, опљачкао кућу и потом скочио с моста“. Да ли се у међувремену промијенио однос власти у РС према убијеном Драгичевићу?
На данашњи дан, 26. 3. 2018. године, поједини виоски функционери МУП РС покушали су јавно озаконити Убиство; приграбити та „Божија овлаштења“ за шачицу фрустрираних, искомплексираних, насилних, бескрупулознох, безкарактерних индивидуа, које су се великом преваром нашли на позицијама са којих уништавају и народе и државу по принципу „спржена земља“.
На данашњи дан, 26. 3. 2018. године, нестао је МУП РС, а настала је Хунта.
На данашњи дан, 26. 3. 2018. године, нељуди су показали своје наказно лице, стварне намјере и отров којим су задојени, док су људи покушали томе да се одупру. Та битка још увијек траје и трајаће и даље.
Однос Режима према Убијеном Давиду ријетко је виђена срамота и монструозност у модерном свијету. Толики број увреда, прљавштина, најотровнијих лажи… сручен је на Убијеног да се свако, иоле разуман, пита какви безумници су спремни на такве акте.
Настављена је најогавнија, најјезивија харанга над Убијеним, што само по себи свједочи двије ствари: Прва, да су Убице и Наручиоци Убиства из реда Режимске квазиелите, а друга да ни по коју цијену не желе да се то Убиство ријеши и казне одговорни, јер би услиједио домино ефекат, који би, попут стихије, збрисао тај Олош што држи народ у ропском положају.
Након што је постало јасно да Давид није појео бурек, да није опљачкао кућу и да није скочио с моста у рјечицу Црквену десиле су се многе ствари. Формиран је Анкетни одбор, урађени су нови токсиколошки налази, нови патолог је урадио реобдукцију Давидовог леша. Утврђене су бројне неправилности, мањкавости, лажна свједочења, нетачни искази одговорних. Постоји ли и најмања могућност да неко одговара због свега тога?
Сви који су умијешани у Убиство, његову припрему, касније и заташкавање ће одговарати. У то уопште не треба сумњати.
Сасвим је друго питање колико дуго ћемо чекати на епилог; Убјеђења сам да ни тај тренутак није далеко колико се мисли.
Нико о овом убиству није писао и истраживао колико сте Ви писали и истраживали. Са друге стране, ни о једној теми никада нисте писали колико сте писали о убиству Давида Драгичевића. Зашто?
Зато што је неприхватљиво да такозване институције, индивидуе које их воде, покушају јавно заташкати Убиство, што је горе и од самог злочина и на тај начин сами себи дају дозволу за нове некажњиве ликвидације.
Требате примијетити да сам ја, истражујући Убиство Давида, истраживао и истражио и односе у правосуђу, такозваној полицији, политици… Све ове теме се укрштају у једној тачки – Убиство Давида!
Истовремено, Убиство Давида потпуно је оголило такозвано правосуђе и такозвану полицију.
Именовали сте одговорне. Лукач, Ћулум, Илић, Кременовић, Тегелтија, Врећо, Лепир, Бајић… „Тешка“ листа. Да ли сви они знају шта се десило са Давидом и зашто је он убијен?
Они све знају, ту нема никакве дилеме. Па Лепир је потврдио да га је Лукач звао да случај прогласи задесом; Лепир је то одбио, јер је већ знао да је Давид убијен; Бајић је лажирао истрагу против Илића и Кременовића; Тегелтија није прстом мрднуо ни након јавно објављених фалсификата у званичном документу Републичког јавног тужилаштва, као ни након свјесног, намјерног, систематског и организованог опструисања истраге.
Постоји ли, према Вашим сазнањима, тај снимак са Raiffeisen банке на којем се види шта се све дешавало кобне ноћи? Да ли ће тај снимак икада бити објављен?
Постоје бројни снимци. И није само тај битан, већ и неколико других, као и они што су већ објављени.
Све ће испливати!
Лукач вас је у неколико наврата жестоко напао. Бајић покушава да Вам достави позив за саслушање у својству свједока. Напустили сте Бању Луку. Не први пут. Али сте се до сада увијек враћали. Какве су сада прилике? Да ли ћете се вратити у Бању Луку? Пријете ли Вам и даље?
Уопште ме се не дотичу Лукачеви напади; Одлично знам о коме је ријеч, а његова спремност за физичко насиље је и јавно демонстрирана. Тек ће бити.
Лукач има лични однос према мени, јер нема довољан интетектуални капацитет да разумије да је као функционер (раније, а сада и Командант Хунте) подложан критици. Као и сви други, уосталом.
Имам свједоке пред којима је Лукач пријетио да ће ме физички, и горе од тога, угрозити. Све у своје вријеме.
Ја немам никакав однос према Лукачу, потпуно сам равнодушан према њему и наставићу да га раскринкавам, јер је он једна од најопаснијих и најкрволочнијих особа у Региону.
Што се тиче Бајића, доказао сам да он не познаје законе, а он лично је, у писаном документу, потврдио да је за њега позив уручен оног тренутка „када се коверат остави пред вратима позиваног“. Имам тај документ. Какав је то тужилац?
То није тужилац, то је дудук, који је због свог незнања изузетно опасан – жели по сваку цијену, газећи преко лешева, опстати, а није довољно образован да би могао бити хостеса у тужилаштву, камоли замјеник РЈТ.
Бању Луку сам напустио како не бих био изложен тортури и како ме не би спријечили да пишем о Убиству Давида, Хунти и поквареном правосуђу које је у функцији злочиначких организација и усмјерено против грађана.
Да, пријете ми и даље, али то је залудан посао.
Сви питају, па да питам и ја – ко стоји иза Вас?
Корто Малтезе.
Посљедњих дана децембра грађани Бање Луке и чланови групе „Правда за Давида“ су се сукобили са полицијом, односно специјалцима. Да ли сте очекивали да ће се то десити?
Ваше питање није коректно постављено. Нису се чланови ПзД ни са ким сукобили, већ су их брутално напали војници Хунте којом командује Лукач. Разбијали су људе редом, не гледајући ни да ли су у питању жене, дјеца, стари… Довели су батинаше са стране, јер је дио полиције одбио да чини те злочине.
Било је само питање тренутка када ће се одлучити на тај корак; Међутим, насиљем нису добили ништа; Тај привид моћи је лажан, јер су они у та два дана, 25. и 30. децембра, декласирани. Зато што су показали своје право убилачко лице.
Нико више и не сумња да су Убице међу њима и да су они спремни на свако зло. Они су сами ударили печат на тврдње ко је убио Давида, као и на констатације да је РС најмрачнији дио Европе, а Бања Лука Град – Гето у којем је злој мањини дозвољено и да некажњено убије, да некажњено продаје наркотике у центру града, да трују тим смећем дјецу, да дјецу и младе тјерају на проституцију…
Каква је порука послана из Бање Луке? Каква се порука шаље и данас када је буквално свако дуже задржавање на главном бањалучком тргу забрањено?
Гето и Отровна Тама!
Ексхумирано је тијело Давида Драгичевића. По други пут је сахрањено у Аустрији. Давор Драгичевић је рекао да се не намјерава вратити у БиХ, односно у Бању Луку. Сузана Радановић такође. Да ли су одговорни то и жељели? Да ли је уклањање тијела задњи чин трагедије о којој власти не желе да говоре?
Сахрана Давида Драгичевића у Аустрији јесте само дио укупне трагедије породице Драгичевић, која је, комплетна, била изложена и још увијек је невиђеној тортури и прогону Режима.
Уједно, та њихова трагедија јесте најпрецизнија слика антидруштва у којем живимо и трагедија сваког појединца, ма шта о том чину мислили. То је и тамна мрља на образу СПЦ-а, али и доказ какве Наказе воде народ.
Режим ће се тешко покајати што су себе довели у ситуацију да организују и спроведу такав језиви прогон једне породице, а прије тога им припадници квазиелите Убију дијете; Тешко ће се покајати и због бруталног пребијања голоруког народа, који јесте изразио незадовољство, али није сломио ни пластичну чашу.
Догађаји који слиједе ће потврдити моје ријечи.
Сви – и Додик и Цвијановић и Вишковић – говоре да је све у рукама Тужилаштва, а Тужилаштво само говори да је „истрага у току“. Да ли ће тако и остати? Да ли је ово случај идентичан случају Милана Вукелића?
ДЦВ лажу, јер одлично знају да Тужилаштво ништа не може да учини без полиције. У овом случају не желе ни једни ни други учинити ништа.
ДЦВ лажу и зато што се боје Лукача, па полицију не смију поменути.
Случај није идентичан Вукелићевом, иако Убице и Наручиоци долазе из истог миљеа.
Било би предуго да појашњавам зашто је то тако.
И још једном – да ли ћете се вратити у Бању Луку?
Ја сам слободан човјек. Доћи ћу у Бању Луку када ја то будем хтио, а не када ме незаконито покушају намамити у клопку аналфабете попут Бајића и њему сличних „Бициклиста“!
