piše: Slobodan Vasković
Režim
je potpuno dezorijentisan do mjere da su “Guske u magli” spram njih apsolutno
svjesne kud i šta hoće.
Politika
koju prezentuju čelnici Režima potpuno je šizofrena i svjedoči da SNSD, kao
vodeća stranka vlasti, nema rješenja za ogromne probleme koji su ih zatrpali,
niti ima pojma kud i kako dalje.
Situacija
u kojoj (istovremeno) Nebojša Radmanović najavljuje Rezoluciju o “samostalnosti
i slobodi RS”, a Željka Cvijanović “odlazak u Vašington, u sjedište MMF-a, po
pare”, svjedoči da SNSD nije ostao samo bez ikakve realne politike, već i bez
razuma i ikakvog dodira sa stvarnim svijetom.
Vrh
te stranke nikako da izađe iz Grandomanske pozicije, ubijeđenosti o sopstvenoj
velični, koja ne postoji nigdje sem u njihovim glavama.
Suludo
je očekivati novac u Vašingtonu i, istovremeno, zalagati se za secesiju! Samo
osobe bez busole ili, bar, mahovine kao orijentira, mogu se
nadati da će MMF svojim parama podržati njihova secesionistička nastojanja.
Uz
to, odlazak Cvijanovićeve i Zorana Tegeltije u Vašington, svjedočanstvo je da
Vlada RS nema izlaza i da je spremna pokazati apsolutno beskičmenjaštvo ne bi
li iskamčila novac od MMF-a. Beskičmenjaštvo i Secesija ne idu jedno sa drugim,
pa je, izvan svake razumne sumnje, činjenica da je Patologija (sa akcentom na
notorne laži) jedino mjerilo ponašanja i djelovanja Režima.
MMF
MMF
je nemilosrdan: Traži novi zakon o radu, novu poresku politiku, smanjenje
socijalnih prava...
MMF
traži i smanjenje penzija za pet posto, što je ušteda od 60 miliona na
godišnjem nivou.
MMF
ima još niz uslova za ovdašnje vlasti i svi su, listom, izuzetno nepopularni i
znače udar na primanja budžetskih korisnika.
Svi
pokušaji Režima da dobiju neki kredit, bilo iz Rusije, bilo od nekog Fonda sa
Zapada, završili su neslavno; Tako su sami sebe utjerali MMF-u ralje i sada
moraju sami sebi polomiti kičmu, što još uvijek ne znači da će novac i dobiti.
A
samo MMF ih može spasiti od potpunog finansijskog fijaska i bankrota.
Činjenice
kažu da se Vlada RS u prvom kvartalu ove godine zadužila za 75 miliona KM (60 miliona
obvenice+15 miliona Trezorski zapisi).
Računica
kaže da im nedostaje 25 miliona KM mjesečno, što je za preostala tri kvartala
nedostatak od 225 miliona KM. I to za podmirenje minimuma potreba.
U
ovom trenutku Vlada RS je dužna dobavljačima cca 150 miliona KM, a na naplatu
su stigle i Obveznice unutrašnjeg duga (Obveznice stare devizne štednje, ratne
štete…), u visini od 32 miliona KM.
“Genijalan
plan” su osmislili Cvijanovićeva i Tegeltija: odložiće isplatu ovih 32 miliona
KM!
Reketiranjem protiv
sive ekonomije
Najstrašnije
u svemu je i u što u potpuno devastiranoj ekonomskoj i finansijskoj situaciji,
uticajni pojedinci iz vrha Režima vide isključivo lični interes i ugrađuju ih u
zakonske projekte.
Akcioni
plan za suzbijanje sive ekonomije, koji je nedavno predstavio ministar
finansija Zoran Tegeltija, je, u stvari, plan za reketiranje privrednika,
njihovo stavljanje pod Tegeltijinu punu kontrolu i, svojevrsno, privatizovanje
kompletne (preostale) privredne aktivnosti.
Prema
tim Zakonima, koje Vlada RS naziva reformskim, a suštinski su alati za
reketiranje, predviđeno je, između ostalog, da inspektori imaju pravo “da
zatvore preduzeće na 15 dana, ukoliko u
toku kontrole otkriju nedozvoljene aktivnosti”.
Ovom
odredbom stvoren je širok prostor za reketiranje: “Ako nećeš da te zatvorim, daj
5.000, 10.000… KM”.
Nije
li bilo logičnije kazniti privredni subjekt sa pet ili
deset hiljada KM, od čega bi budžet imao koristi, a ne zatvarati ga i tako
ostaviti radnike na ulici, a firmu bez posla i državu bez para?!
Naravno
da je bolje, ali Tegeltija tada ne bi imao ključni uticaj na svaku firmu i
njeno poslovanje.
Druga
zamka je Odbor za žalbe, kao drugostepeni organ, koji imenuje Vlada RS, čitaj Tegeltija.
On
na taj način prisvaja sebi ogromnu moć i može da kontroliše rješavanje žalbi,
odugovlačeći ga unedogled. I na taj način favorizujući svoje “igrače”.
“Sertifikacija
inspektora” je treća zamka, jer će se taj posao, vremenom, prepustiti nekoj od
Tegeltijinih firmi.
Ukoliko
ovaj set prođe, Tegeltija će zagospodariti privredom RS: u džepu će držati sve
inspekcije i inspektore, institute koji odlučuju o žalbama, i tako sebe
nastaviti politički graditi, po principu: Ako si sa mnom - radiš, ako si protiv
mene onda - ideš pod led!
Gdje je borba bila do sada
Pitanje
je zašto se Tegeltija do sada nije borio protiv sive ekonomije, rada na crno i
otvorenog varanja države?
Primjera
radi, u firmama njegovog štićenika, tajkuna Mladena Milanovića Kaje, gotovo svi
radnici, koji su prijavljeni, primaju platu (u prosjeku) od 350 KM. To se
odnosi i na njegove direktore, ekonomiste, inženjere… u firmama Tržnica, MG
Mind, Mrkonjić putevi…
Naravno
da nije realno da baš svi primaju primaju tako malu platu, a prema mojim
saznanjima, ona je u tim fimama u prosjeku 700 KM.
To
znači da Milanović prijavljuje pola plate koju daje radnicima, a pola isplaćuje
u kešu (na crno). Na tih “crnih 350 KM” država gubi 210 KM po zaposlenom na ime
poreza i doprinosa.
Ovaj
Tegeltijin tajkun u svojim firmama ima oko hiljadu zaposlenih, što znači da
mjesečno utaji poreza u visini od 210.000 KM.
To
je na godišnjem nivou 2,5 miliona maraka. Samo u proteklih pet godina, koliko
je Tegeltija ministar finansija, Milanović je, po ovom osnovu, oštetio RS za
12,5 miliona KM.
Uz
to se nikome od njegovih zaposlenih ne plaća prekovremeni rad, na koji su
prisiljeni.
U
njegove firme ne smije da dođe niti dolazi bilo kakva inspekcija, jer Tegeltija
pod kontrolom drži Poresku upravu, inspekcije i inspektore.
Nakon
svega, jasno je da je Akcioni plan brobe protiv sive ekomije, u stvari, plan
borbe protiv Milanovićeve konkurencije. Koju će Tegeltija pomesti!
