piše:
Slobodan Vasković
Nakon
teških lomova u SDP BiH, na red su došli SNSD i SDA. Obje stranke su u
dramatičnim problemima, od čijeg razrješenja zavisi njihova dalja sudbina. Ali
i sudbina mnogih, trenutno, vodećih političara.
SDS
je završio postizborni period krunjenjem poslaničkog kluba, ali ne i stranke,
dok se HDZ još uvijek čini monolitnim. Samo čini.
SNSD
Broj
decibela označava stepen Dodikove nervoze; Što je decibela više i nervoza je
veća. Ovih dana urla, očito je van sebe.
Zakucan
je u crveno. A tamo je sve, samo ne ugodno.
Dodik
prethodnih dana priča o svemu i svačemu, samo ne o suštinskom problemu koji mu
je gorući: Kada će ispuniti obećanje dato Igoru Radojičiću i smijeniti Željku
Cvijanović i Zorana Tegeltiju?
Da
ne bude zabune, Dodik je odlučio da ih makne, jer više nema kud. I zbog Radojičića
i “Dva Papka” i potpune nesposobnosti i nekompetentnosti i ...
Napravio
je i izlaznu strategiju za odlazak Cvijanovićke: Ona će se povući iz
zdravstvenih razloga, nakon čega pada cijela vlada. Tako će se (eventualno) opravdati
pred javnošću da nije pokleknuo pred Radojičićem.
To
je za Dodika manji problem; Veći je koga za novog premijera, jer Radojičić ne dozvoljava
da to bude Zoran Stevanović i kako skupiti većinu?!
Dodik
protežira Srebrenku Golić, ali Radojičić se ne izjašnjava o njoj. Jer zna da je
to druga Željka Cvijanović. Ne u maniru, ali u poslušnosti Dodiku svakako.
Dodik
nema još mnogo vremena; Najkasnije do kraja juna, jer nakon toga Radojičić više
nema vremena.
Radojičić
mora najkasnije do kraja juna (iako je precizniji datum naredno skupštinsko
zasjedanje) u stranci saopštiti svoj status: Da li stvara i zvanično Frakciju ili
ostaje lojalan većini, koju je nabio u mišiju rupu?!
Ukoliko
ostaje u sadašnjoj podjeli (sa Cvijanovićkom/Golićkom kao premijerom), onda je
politički mrtav. I može da tvituje šta god hoće, ali “na onom Svijetu”. Na ovom
će se u septembru sručiti Nebo na vladajuće Glave.
Ukoliko
Dodik i promijeni Cvijanovićku i postavi Golićku, to ni dalje ne garantuje
zadovoljenje Radojičića. Što Dodiku otvara pitanje: Šta Radojičića može uopšte
zadovoljiti?! (Osim njegove, Dodikove, glave. Procjena je: Malo šta!).
I
dovodi ga u situaciju u kojoj ne zna šta da radi; Junsko vrijeme neumitno teče,
već vuče u cajtnotu.
A
Radojičić čeka.
Ukoliko
krene u pravljenje Frakcije unutar stranke, demoliraće Dodika, a SNSD-e, ovakav
kakav jeste postaće prošlost. Čini mi se to neminovnim. Jer, horor - septembar
nadire, bez obzira ko bio na čelu Vlade RS.
Horor,
zato što ova vlast, dok god je Dodik vodi, neće ni sa jedne strane Svijeta
dobiti ni marke. To, u prevodu na srpski, znači da u septembru violentnost postaje najefikasnija proizvodna
grana.
Stoga
je razigravanje u junu sve izglednije/neophodnije. I za Radojičića i za Dodika.
Radojičić
ima šansu da postane ključni politički faktor, dok Dodik ima samo narodnu
umotvorinu da nada umire poslednja.
Dodikova
politika opstanka bazira se na dva zaključka: Da opozicija nije spremna da
preuzme vlast u ovako lošoj ekonomskoj/finansijskoj/političkoj situaciji; Da će
zvanični Beograd izabrati njega da se bori za očuvanje RS, ko god držao izvršnu
vlast!
I
jedan i drugi zaključak su potpuno proizvoljni i neutemeljeni, zato što se
baziraju na procjeni volje/sposobnosti drugih faktora, a ne na sopstvenoj
političkoj snazi. Koja više ne postoji.
Dodik
je politički mrtav, ma koliko se batrgao i pokušavao skupiti 45 poslanika (iako
u ovom trenutku nema ni 42) da potvrdi novu Vladu RS (sa ili bez Radojičića).
Nije problem u većini, već u izolaciji i parama.
Izolacije
RS je napretek, para ni u snovima.
Valjda
je to i Radojičiću jasno. Prema svim dostupnim informacijama jeste.
SDA
Frakcije
su u BiH postale vrlo popularne. Tako se u SDA javnosti predstavila Frakcija,
od četiri poslanika te stranke u parlamentu BiH, i saopštila da će “izvršavati
volju birača”. Čime su Bakira Izetbegovića nokautirali, a SDA doveli u agoniju.
“Frakcija
4” (Salko Sokolović, Sadik Ahmetović, Senad Šepić i Šemsudin Mehmedović) optužila
je Izetbegovića za “podaništvo HDZ-u i izborni inženjering na Kongresu”, što je
dodatni težak udarac za Izetbegovića. Koji je, nakon ubjedljive pobjede na
Kongresu, izgubio i u parlamentu BiH i u stranci i u očima poliitčkih
partnera/suparnika.
“Frakcija
4” nije uopšte bezazlena grupacija: imaju snažnu izbornu bazu u Krajini
(Cazin), Hercegovini (Mostar), Srednjoj Bosni (Tešanj) i Istočnom dijelu RS
(Srebrenica), a to su ključne kote SDA.
Izetbegović
je u nepremostivom problemu, ma koliko se njegovo okruženje trudilo da
minimizira zaokret Četvorke. Bahatost Izetbegovića, posebno njegovog okruženja,
i iskazana spremnost da unutarstranačke suparnike ponize dovela ih je iz
pozicije lovca u formaciju lovine. A to je sve, samo ne ugodno. U BiH je to, u
pravilu, pogubno.
Bahatost
je njega i njegovu kliku koštala i stranke i uticaja, a tek je račun počeo da
se kuca.
Izetbegoviću
se desilo što i Dodiku: pobijedili su obojica na unutarstranačkim izborima i
postali višestruko slabiji nego prije Kongresa/Sabora.
