Ivancov demaskirao Dodikov lažni mit o Ruskom Dodiku

piše: Slobodan Vasković

Nisam rusofil, daleko od toga, ali Rusija je država za poštovanje.

Neprihvatljivo je Rusiju i njene diplomatske predstavnike, koji su, koliko do jutros, zvanično slovili kao najveći zaštitnici Republike Srpske, ponižavati na način na koji to čini Režim Milorada Dodika.

Okomili su se brutalno na ruskog ambasadora Petra Ivancova, koji je „Avazu“ dao intervju i u njemu ustvrdio da se u „Srebrenici desio zločin genocida“.

Otišao je Režim tako daleko u napadima na Ivancova, da su bezočno manipulisali njegovom izjavom, da su lagali i da su čak tvrdili kako je Dodik u Moskvi, maltene, naredio da se Ivancovu naloži da demantuje sam sebe. Što je notorna laž, kao što je i laž da je Ivancov na RTRS-u demantovao ono što je rekao za „Avaz“.

Pogledajmo sada najznačajniji dio izjava Ivancova za “Avaz” i RTRS.

Ivancov za “Avaz”: “Mi ne negiramo ovaj pojam koji je postavio Međunarodni tribunal. U Srebrenici se desio zločin genocida”.

Ivancov za RTRS: “Radi se o zločinu koji su napravili individualci i neprihvatljivo je da se taj pojam koristi u konktekstu nekog naroda”.

Kada se pažljivo pročita i jedna i druga izjava uočljivo da Ivancov “Avazu” jeste rekao da se “u Srebrenici desio zločin genocida”, a RTRS-u da je “neprihvatljivo da se taj pojam koristi u konktekstu nekog naroda”.

Taj pojam na koji aludira Ivancov jeste genocid i on ni na koji način nije demantovao sam sebe, odnosno Rusiju. Jer, ono što je Ivancov rekao za “Avaz” rekla je Rusija, kao i ono što je izjavio za RTRS.

Nije mi cilj biti zlurad prema Režimu, premda prostora za zluradost itekako ima, već primarno želim istaći da je Rusija čvrsto stala na stanovištu da je presuda Međunarodnog suda pravde u Hagu o zločinu u Srebrenici i njegovoj karakterizaciji kao genocida za njih konačna i nepromjenjiva. I da se ne odnosi na srpski narod, već na pojedince.

Veće prijateljske geste od Rusa Republika Srpska nije mogla ni dobiti.

Naravno, dobar dio Srba osjetiće se zbog navedenog izdanim od Rusa, ali neće im to biti prvi put. Dobro bi bilo da bude zadnji i da shvate da Rusija ima svoje interese, koji su rijetko kad saglasni sa srpskim. I da Rusija neće svoje interese žrtvovati zbog srpskih. Nisu to nikada učinili u istoriji, pa neće ni sada. Pod uslovom da se srpskim interesom uopšte može nazvati negiranje presude Međunarodnog suda u Hagu. Ne može.  

Čerčil je rekao “nema vječnih prijatelja, samo su interesi vječni” i u toj rečenici sabijena je sva međunarodna politika: i Rusije i SAD-a i EU i svakog drugog ko misli o svojoj državi i svom narodu.

Nažalost, Srbi u dobroj mjeri, zbog svojih vođa grandomana, žive u potpuno pogrešnom ubjeđenju da su ravni po snazi i uticaju i Rusiji i SAD-u i EU, a Režim i Dodik i da su važniji od njih. A nisu ni zera.

Uvijek Srbi traže batinu sa debljeg kraja.

U čemu se ogleda ruski interes, kroz potvrdu da se “U Srebrenici desio zločin genocida”?

Prije svega u činjenici da u Rusiji žive milioni muslimana i da im sigurno ne bi prijao drugačiji stav njihove matice. A ne bi prijalo ni njihovo nezadovoljstvo ruskom vrhu. Posebno ne u kriznim područjima poput Čečenije.

Uz to, Rusi imaju jako dobre odnose sa brojnim islamskim zemljama, posebno sa Turskom i drugačije gledanje na srebrenički zločin značajno bi poremetilo te odnose. Za muslimane širom Svijeta, Srebrenica je već postala duhovna kategorija i to vrh Rusije ima u vidu. Posebno zbog Hladnog rata, koji je u punom jeku, u kojem je Rusija pod sankcijama i bori se da se one ne proširuju. Svaka zemlja im je bitna, a itekao one muslimanske koje su bogate.

Nije naodmet napomenuti da bi Rusija, odbacivanjem podrške karakterizaciji srebreničkog zločina, bila optužena za potpirivanje sukoba u BiH, što joj nakon ukrajinskih događaja nikako ne ide u prilog.    

Moglo bi se nabrojati još desetine i desetine razloga i ruskih interesa, nakon kojih bi se možda mogao i ukazati njihov interes za dobre odnose sa  Srbima. Za koje ovaj put nema mjesta za glavim stolom. Tek u nekom benignom amandmanu na britansku rezoluciju.

Poznajući Režim i Dodika i njihov način razmišljanja, slobodan sam zaključiti da njih uopšte nije dotakla izjava Ivancova u kojoj on kaže da se “u Srebrenici desio zločin genocida”, već onaj dio intervjua u kojem govori da poštuje RS, ali i FBiH i BiH; da uvažava Dodika, ali i druge političare.

A najviše ih je konsternirao onaj dio intervjua “Avazu” u kojem je Ivancov rekao da će Rusija donijeti svoj konačni stav o Rezoluciji “nakon konsultacija na međunarodnom nivou” i da će čuti i “lokalni nivo”.

Tu je problem za Režim: Dodik je za Rusiju lokalac. Marginalac. Koji je njihov ovlašni izlobirani zagrljaj pogrešno shvatio kao gestu ravnopravnosti, veličine, dokaza da je prioritet.

Tipična greška Malog Provincijalca i njegove Palanačke Politike.

Otud i toliko jeda, jada i žuči izručenih na Rusiju.

Rusiji to ništa ne znači. Čak ni neprijatnost. Njima su bitni međunarodni odnosi i njihovi interesi. Koji su vječni. O Srbima će misliti nakon što vječnost prođe!