Desant na Drvar: Vasković&Kovačević u potrazi za vehabijama

Napisali: Slobodan Vasković i Vladimir Kovačević

Petak. Telefon.

Slobo, Mišo Balaban ovdje, iz Drvara zovem, znamo se iz Alasa, ali ti se mene ne sjećaš.

Šta da kažem Miši kojeg se ne sjećam iz Alasa, osim da on kaže meni.

Ubiše nas ovim vehabijama. Diglo se na taki nivo te vehabije, ja sam prešo ovih dana 400 kilometara, nit ima vehabija nit išta, samo skreću temu… Ima li ikaka televizija da dođe, majku mu jebem, da to objavi normalno i ljudski. Došli ovi iz RTRS, traže vehabije. Vehabija nema, sad smo ih napali, ćeramo ih, gonjamo ovda… Ali to su budale. Kažu šta ćete vi ako vehabije dođu, a ja kažem šta ćemo borićemo se, alo bolan…

Slobodane, zlo nam rade, o glavi nam rade.

Sve ja to znam prijatelju, ali ja imam blog i ništa više.

Ma može i blog, ma ajde samo dođi pa makar ništa ne objavio…

Ovakva ponuda se ne odbija. Pijem sa Vladom kafu, Davidoff ide kao mlijeko, dogovaramo put u Drvar. Polazak u 7.00, subota ujutro. Zeleni most. Krećemo.

Manjača, Ključ, Petrovac, Motel No 6 ili No 8, nije ni bitno, svi su još pospani, kafa nako, voda ladna, konobar pospan. Oštrelj. Krivine, pravac, krivine. Malo politika, malo Rusi, malo naši sa Brazilom. Uz Oštrelj još 1:1, niz Oštrelj i dalje 1:1, stajemo na krivni sa koje se Drvar vidi kao na dlanu.

Lijepo mjesto, nema šta.

Zovem Mišu, starog Alasa; Ajde sad dole, pa na semaforu lijevo, pa do povrća, tu te ja čekam.

Niz Oštrelj lagano, Naši dobiše Brazil, svjetska stvar, shvatam da je Vlado krenuo u Drvar da ne bi “urekao Naše”. Nije mogao da gleda, ostrašćeni navijač. Zvezdin.

Semafor. Lijevo. Povrće. Zovem Mišu, u retrovizoru ga vidim.

Kafana MB.  Kafa, voda, Davidoff, prolaznici pozdravljaju, gledaju, slabo ko prilazi…

Pred izbore došo Špirić, otvara se fabrika obuće, obećavaju, prošli izbori, sretne narod načelnika i kaže ”Žuljaju me cipele”. Kakve cipele? Pa one Špirićeve. Znaš ti kakav je naš narod, sve Jazavci pred sudom.

Fabriku obećo onaj iz Beme, Umićević, dovukli nekoliko starih mašina, narod povjerovo, kad prođoše izbori, oni odvukoše mašine.

Pa odvukli opremu iz Doma zdravlja. Dom u gubitku 4,5 miliona maraka i sad sve to treba pokriti pričom sa vehabijama.

I sad puštaju, ima neko vrijeme, da vehabije naoružane do zuba idu oko Drvara. A nema nigdje nikog.

Dal ima vehabija, ima, dal ima četnika ima. Dal ima onih nekih zilota, to su oni pravoslavni, ima. Ali nema ovdje. Negdje ima, ali ovdje nema. Posebno ne naoružanih do zuba.

Kad sam se ja vratio ovdje, deset hiljada ljudi je bilo. Sad nema četiri hiljade. Od toga petsto Hrvata. Tvrde da ima sedam hiljada. Ima prijavljenih, zbog izbora to prijavljuju, kradu.

Ima li Bošnjaka?

Slabo, ništa. Sirotinja ko i mi.

Ja sam prvi dočekivo sve te srpske velikaše, sve je to prešlo preko mene i svi su nas izdali. Đe smo mi. Niđe. Istočni Drvar ima 27 stanovnika, a milionski budžet. Kriminal, sijeku šumu.

Otjerali su i Ćiru. Kusturici. U deset sati po noći otjerali Ćiru. 56 hiljada maraka. A Ćiro je bio simbol Drvara.

Kriminal. Nisam ja najmoralniji, zaradio sam prije rata, bio sam “vidovit”, ali sad ja ne mogu ukrast i da hoću. Moram se prvo dati u politiku. A tek onda mogu krasti. Prvo politika, pa krađa.

Ćuti Vlado. Ćutim i ja.

 

Mišo nastavlja: Ukrali su na Radničkom domu preko dva miliona maraka.

Eno Titove pećine. Hvale se da su prodali deset hiljada karata za Titovu pećinu. U opštini nije razdužena nijedna karta. Đe su pare?!

Zato sad udaraju vehabijama. Da sakriju kriminal.

Kunić uzeo stan u Banjaluci, u Beogradu, u Novom Sadu, načelnik opštine pravi kuću u Novom Sadu.

Kako se zove načelnik?

Lukač, Stevica Lukač, zvani Leš.

Što ga zovu Leš?

Pa liči na Leš. Kad ga vidiši reko bi eno Leša.

Da se mi vratimo vehabijama?

Ođe ih nema, ima ih kad im zatreba. Ko i onaj grb sa šahovnicom. Petnaest godina rade ovi naši ministri Srbi pod šahovnicom, a onda im zatrebalo pa skidaju, kao nije ustavno. Nakon tri dana vratili grb, sad ponovo sjede pod njim.

Jedan pao navodno u nesvjest, kad su skidali grbove. A primaju platu sa pečatom šahovnice. Kad si dosljedan zašto primaš platu sa šahovnicom?!

Nikada Drvar nije imao ovoliko ministara, preko dvadeset, domovi naroda, poslanici, odbornici… A ništa za Srbe.

Sad nam je ministar zdravlja (Kantonalna vlada, op.aut.) neki Topić iz Banjaluke, koji je bio spasilac u Akva parku.

Pa dobro možda zna spasavati.

Zna, zna, imo prvu pomoć na vozačkom ispitu.

Otkud priča o vehabijama?

Počelo je sa Vlatkom Zrilićem. Zrilić je nekada bio SNSD. Dobro ih je ogulio. Napravio imanje. I doveo nekog Egipćanina da kupi te Zriline objekte.

Odma skupština opštine zasjeda, došli elementi. Vehabije. A, u stvari, oni već sad počinju da eliminišu za lokalne izbore. Da se Zrile ne bi opet kandidovo, odmah su pustili priču kako on Arapima prodaje zemljište. I to vehabijama. Sva priča o vehabijama je u tome. A narod prestravljen.

Ja ne znam šta da radim. Kako da se protiv ovog zla borim. Uništiće nas. Otvaram divlju radio stanicu. Nema RAK-a, nema ništa. Ko partizani protiv Nijemaca. Izmještaćemo se, premještati. Imam par predajnika pod krovovima…

Vlado pita je li ih išta pomogla Vlada RS.

Ja tebe znam…

Znaš kako me nećeš znati. Radim za BN.

Ne znam te sa BN-a, ali te znam.

Dobro, šta je Vlada RS učinila?

Ništa. Nula. Samo nas troše i hoće da nas unište.

Evo ova djeca naša maturirala. Hrvatska djeca nosila hrvatsku zastavu, naša srpsku. Bosanske nema, jer je nema u gradu. Nema je. Nije niko protiv Bosne, ali zastave nema. Niko je barno ne bi. Ovdje možeš mahati albanskom ne bi ti niko ništa, a oni nama vehabije.

Kad sam ja ovo pokrivo stavio sam tri srpske. Niko mi riječ nije rekao.

E, Slobo ovo su ti najopasnije žene u Drvaru. Živana i Milana. Laste, a oni ih napali da su Švrake.

Milana: Ljudi spašavajte. Ajme meni ovoga. To je zlo. Zlo. Crno zlo.

Slaviša Mihajlović, šef SNSD-a. Zovu ga Mali Gebels.

Da ti čuješ samo njegov govor na radiju. To je pišurija.

Otvara on hirurgiju u Drvaru. Kaže da će dovesti hirurge iz Banjaluke da volontiraju. Dečko je stvarno dno dna. Sad mu plaćaju specijalizaciju u Banjaluci.

Živana/Milana: Dečko nije dobar. Samo on i Dodik, on i Dodik…

Mišo: Ratko Rodić učenik generacije. Oduzeta mu stipendija samo zato što je na fejsbuku nešto reko što im se nije dopalo. Nema ni ćaće ni matere. Šta da ti kažem, Sjeverna Koreja.

Vaso Marinković, tužilac, taj je najgori. Nije mala stvar ukrasti milione maraka, ali Vaso ništa. Sve pokradoše, ništa. Policija i tužilaštvo u sprezi.

Živana: Meni opština Drvar poslala inspekciju. Kantonalna inspekcija kaže da to u svojoj praksi nisu dočekali. Držim neke kokoši. I opština mi šalje inspekciju. Samo što sam na radiju prozvala za nestanak opreme iz Doma zdravlja. Dovezli opremu i pokazali, pa je nestala. Proglasili je pokaznom opremom. Čuj pokazna oprema.

Onda izađe taj Gebels Mihajlović i načelnik Leš i prozovu nas Švrakama. I prijete. Mihajlović se pita sve. On je glavni čovjek ovog grada. Kada je studirao došao je na onom “tomosiću" do mene. I onda je kreno za tom svojom bolesnom ambicijom. I on je dobro prosperirao u toj politici. Ne možemo mi reći da nije prosperirao: On je od jednog bezveznjakovića došao do visokih funkcija. Sad ga je SNSD predložio da bude potpredsjednik Federacije BiH.

Milana: On je broj 1, Drvar, Grahovo, Glamoč, ako ne misliš kao on…

Živana: Ja mislim da je…

Milana: Patološki slučaj

Živana: Mi smo samo upitale šta je sa opremom iz Doma zdravlja, jer smo čuli da se iznosi.   

Milana: Oni su nas toliko izblatili. Načelnik kaže da smo osobe koje siju zlu krv po Drvaru…

Živana: Mi izašli na BN, oni poludili, ide hajka, inspekcije, progon…

Daju Vladi i meni papire. Sve dokumentuju.

Uskače Mišo: Stavili apoteku u Dom zdravlja. I onda vidjeli da bi moglo biti unosno. Pa istjeraju Weber, a uvedu Groficu.

Ko je Grofica?

Mišo: Pa to je Jasna Pećanac.

Živana: Stani polako, ne može čovjek sve povezati

Mišo: Pa noćite, ostanite dva tri dana. Grofica je predsjednica Socijalističke partije.

Stiže i troje mladih.

Živana: Ovo su ljudi na udaru.

Mladi uglas: Ovdje kreću nemiri sto posto

Milana: Jaki su oni, ne treba ih potcjenjivati, ima i naroda koji bi stao na našu stranu, ali se boji.

Mišo: U opštini većinu ima opozicija, ali su kilavi. Umjesto da smijene predsjednika Skupštine i preuzmu radio stanicu pa da dižu bunu, oni kilave. Radio stanica nam je najbitnija.

Živana: Ovdje jednostavno vlada jednoumlje. I oni ne popuštaju. Sve koji nisu sa njima kažnjavaju i progone.

Milana: Vidi kolikog su Dodika stavili. Sa natpisom: U meni teče drvarska krv. A on iz Laktaša.

Živana: 12.06. su održali skupštinu o vehabijama. A čovjek iz policije kaže da je sve u redu. Ali džaba. Vehabije, pa vehabije.

Valentina (18 godina): Svim mladim je cilj otići odavde. Ništa ne čine da se mladi zadrže. Svi samo o tome pričamo. Glavni posao omladine ovdje je cijepanje drva i konobarisanje. I poneko u kladionici.

Sportski centar je u katastrofalnom stanju, nema sadržaja.

Moja porodica je progonjena, jer se borimo protiv korupcije već godinama.

Majka mi je magistar, ima sve državne diplome, imali smo biznis, ali su nam sve uništili. Uništili su nam osnovna ljudska prava.

Ostali ćute, boje se vlasti. Nije u redu da se narod boji vlasti.

David (student): Prije par godina se pojavio Drekavac. Zatvorena velika drvna fabrika, Invest. Sad se pojavile vehabije, jer je minus u Domu zdravlja. Tipična diverzija, odvlačenje pažnje. Sve režimski mediji objavljuju. Izmišljaju. Realni problemi grada se skrivaju izmišljenim problemima.

Ljudi su u šoku, prestravljeni, boje se vehabija. Kojih nema. Da li vjeruješ da je SNSD u kampanji obećao da će ovdje otvoriti metro?!

SNSD je brutalan, uzimaju socijalnu pomoć od 50 maraka onima koji se usude stati uz drugu opciju. Ostavljaju ljude i bez te sirotinje, bez kore hljeba. Kažnjavaju ih.

Živana: Ja bih inertnost stavila na prvo mjesto. Ja uvijek smatram da možemo mnogo toga promijeniti. Trajaće sve dotle dok izabrani predstavnici vlasti ne zauzmu svoja mjesta koja im pripadaju. A ja iz svog dubokog uvjerenja smatram da im pripadaju mjesta u zatvoru. Dok god oni ne budu odgovarali za svoje postupke i malverzacije i dubiozu Drvara, neće se stvari pokrenuti. Sama činjenica da SNSD želi da zakonski ograniči Fejsbuk govori dovoljno o svemu. To je njihov zvaničan zahtjev. To ne radi ni onaj iz Sjeverne Koreje, što se ovdje radi.

Imate pravilnik u Opštini da portiru moraš dati nalaz iz Bolnice, a on odlučuje da li ti možeš napustiti zgradu ili ne. To nema nigdje. I niko se ne buni, u tome je problem. Strah i strah. Ovo je najcrnji totalitarizam.

Prođite kroz ovaj grad i vidjećete jad, bijedu, sirotinju i pustoš.

Spali smo na grad kukavica i straha, to nam niko neće oprostiti.

Prave priče o vehabijama kojih nema, a ne o katastrofi: 54 maturanta ove godine, a svega 30 upisanih osnovaca. Za par godina neće biti srednje škole ovdje.  

Milana:  Narod nikako da shvati da je on taj koji bira. Svijest naroda je na jako niskom nivou. U stvari, dovedena je na jako nizak nivo pritiscima vlasti. Mi smo ti koji smo ih birali i postavili na te funkcije. Nama predstoji masovno iseljavanje. Tri porodice odlaze u septembru.  

Povelja Babi Đuki

Srpska pravoslavna crkva dodjeljuje Svetosavsku povelju babi od 106 godina, babi načelnika Opštine Đuki Lukač i još vladika kaže da je Baba dobila Povelju za ispravan odgovor. Pa gdje to ima? Sveti Sava je bio prosvetitelj. Svaka čast babi Đuki, ali valjda je neko to trebao dobiti poput Mire Lukač koja je Drvar proslavila u svijetu.

Skupi serum

U Mihajlovićevoj apoteci serum 185 maraka, a u Torlaku u Beogradu 9 evra.

Za krave je serum još skuplji. Šesto maraka za kravu.

Čovjeku zmije ujele dvije krave, 1200 maraka. Čovjek kaže - ne dam pare, pa neka krepaju obje.

Šta bi sa kravama?

Nekako su preživjele.

Vlado i ja odlazimo. Slikamo se svi zajedno. Obećavamo da ćemo priču objaviti još danas. Kažu nam da ne zaboravimo u njihovo ime pozvati sve medije u Drvar, jer im je namjera da se bore.

Daljih zaključaka nemamo ni Vlado, a ni ja. Naši sagovornici su sve rekli. Vrlo precizno.