Zanimljivo je da je Sinohydro kažnjen i od kineske vlade zbog lošeg rada i kritikovan je za svoje projekte na mjestima kao što su Mijanmar i mnoge afričke zemlje.
Međutim, vlast Republike Srpske je odlučila da zažmiri na sve to i da krene u razgovore, pregovore i potpisivanje Sporazuma o izgradnji autoputa Banjaluka – Mliništa
Projekti i protokli sa firmama iz Kine samo se redaju, iz godine u godinu; Iako je realizacija bila zanemariva ili nikakva, to nije sprečavalo vlast u Srspkoj da prodaje maglu i javnosti priča bajke o kineskom putu svile u Srpskoj.
’Protokol u suštini ne proizvodi nikakvu obavezu, pa je tako potpisano desetine protokola, iza kojih nije stajalo ništa. Da podsetim i na onaj protokol sa General Electric, na primer, za Železnice RS, pa osim slikanja, ništa drugo nije bilo. Takvih ima mnogo. Kineska privreda je ozbiljna, što se vidi iz činjenice da su druga ekonomija u svetu, no i tu ima svega, naravno. Često se računa da je Kina daleko, ogromna zemlja i najmnogoljudnija, pa se našoj javnosti može plasirati i protokola, i pisma namere, i slikanja. Kineski kreditori i privrednici odlično znaju kako sa korumpiranim zemljama i šta otvara sva vrata’’ – kaže za portal Eho.ba ekonomista i bivši ministar finansija RS Svetlana Cenić.
Rukovodeći ljudi Republike Srpske najavljivali su Kineski investicioni bum u Evropi, sa porukom da će najveća ulaganja biti u Srpsku. Tako se moglo čuti da Kina u okviru programa 16+1 najviše novca, čak 3 i po milijarde dolara, ulaže u projekte u BiH, a da najveći dio kineskih investicija dolazi u RS.
Energetska kompanija "Sino-hidro" i “Eksim banka” potpisali su, 1,4 milijarde evra vrijedan Ugovor o izgradnji autoputa Banja Luka - Mliništa.
AUTOPUT BANJALUKA MLINIŠTA
U Banjaluci je, 29.oktobra 2014. godine, prezentovan projekat izgradnje ovog autoputa, čija ukupna dužina iznosi 186,1 kilometar.
Kroz FBiH trebalo bi da bude izgrađeno oko 65 kilometara, a kroz Hrvatsku do čvora "Čaporice" 21,9 kilometara.
Trasa budućeg autoputa trebalo bi da ide od Glamočana, preko Kola, platoa Manjače i Mrkonjić Grada do Mliništa. Najozbiljnije interesovanje za izgradnju dijela autoputa Banjaluka - Split, kroz RS, iskazala jekineska kompanija "Sinohidro", a prema prvim procjenama, gradnja trase u RS duge 99,2 kilometra koštala bi 1,5 milijardi evra.
Planirano je da se autoput, graditi u dvije faze. Prva od Glamočana do izlaska na put Avnoja kod Mrkonjić Grada i druga prema Mliništima. Iako kraća očekuje se da druga faza projekta kroz Republiku Srpsku bude skuplja od prve zbog nepristupačnog terena.
Dalje od Mliništa trebalo bi da posao preuzmu Ceste Federacije. Plan je bio da izgradnja prve dionice kroz RS bude za pet godina.
Nakon prezentacije projketa, dvije godine kasnije, uslijedilo je i potpisivanje ugovora.
Prošlo je nekoliko godina, a ni kilometra autopute nema. Vlast sve pravda ’’zastojima’’ u Savjetu ministara BIH i činjenicom da još nije formirana vlast, pa su veliki projekti u zastoju.
Vlast uprkos mnogim nerealizovanim projektima, najavljuje da će do 2030. godine Republike Srpska imati mrežu autoputeva u dužini od 420 kilometara!
Iz resornog Ministarstva su projekat vrijedan milijardu i po marka obrazložili jednom rečenicom:
’’Kada je riječ o autoputu Banja Luka – Mliništa, u toku su razgovori sa kineskim partnerima oko izgradnje ovog autoputa.“ - odgovor je Ministarstva saobraćaja i veza RS.
Zoran Pavlović koji je analizirao sve što je u vezi sa projektom autoputa Banja Luka – Mliništa ukazuje na činjenicu da je na pomolu još jedna vrlo teško ostvariva kineska investicija.
’’Jako se dugo govori o ovom infrastrukturnom projektu, ali je on neisplativ i jako skup, zbog konfirguracije terena. Po mom misljenju, bez mosta na Savi, i bez poveznice sa Mlinista prema Splitu, put ne treba ni graditi dok se za to ne stvore uslovi’’ – kaže Pavlovć.
SINOHIDRO UPLETENA U BROJNE AFERE
Kompanija SinoHydro, koja je potpisala ugovor sa Vladom RS o izgradnji autoputa Banjaluka-Mliništa, u žiži je nekoliko velikih skandala i slovi za kopmaniju koja je jedna od ključnih za izgradnju autoputeva, ali sa sumnjivom međunarodnom reputacijom.
Kineska kompanija se nalazi čak i na crnoj listi Svjetske banke zbog svog poslovanja.
Vlade nekoliko zemalja optužile su upravo Sinohidro za korupciju, varanje, niskokvalitetne građevinske radove, nepošteno partnerstvo. Medijska izdanja u mnogim zemljama u kojima je poslovala kompanija SinoHydro pisala su o koruptivnim radnjama te firme.
Zanimljivo je da je Sinohydro kažnjen i od kineske vlade zbog lošeg rada i kritikovan je za svoje projekte na mjestima kao što su Mijanmar i mnoge afričke zemlje.
Međutim, vlast Republike Srpske je odlučila da zažmiri na sve to i da krene u razgovore, pregovore i potpisivanje Sporazuma o izgradnji autoputa Banjaluka – Mliništa.
’Kad se pregledaju analize i strana štampa, naći ćete podatke o koruptivnim aferama u kojima je ova firma bila do grla, nalazi se i na crnoj listi Afričke banka za razvoj, dok je brana u Maleziji zauzimala sve naslovne stranice. Kineska vlada je čak kaznila ovu kompaniju, a naša Vlada RS hoće ugovor sa njima i još krivi Savet ministara zbog pisma podrške’’ – kaže Cenić.
Ovdašnji sistem koji, očigledno, korupciju prepoznaje kao sastavni dio ugovaranja poslova i velikih projekata lako pronalazi zajednički jezik sa kompanijama koje vuku koruptivne repove iz prošlosti.
AUTOPUT BANJALUKA – PRIJEDOR – NOVI GRAD
Na spisku lijepih želja našao se i projekat izgradnje auto-puta Banjaluka - Prijedor - Novi Grad. U Budimpešti su, 26. novembra 2017. godine, potpisani sporazum i ugovor u vezi sa izgradnjom auto-puta od Banjaluke do Novog Grada, a 13. decembra 2018 godine je potpisan Ugovor o koncesiji za izgradnju autoputa Banja Luka – Prijedor čime je počeo da teče rok od dvije godine za eksproprijaciju zemljišta, koju će uraditi Republika Srpska.
Ugovor o koncesiji potpisali su ministar saobraćaja i veza Republike Srpske Neđo Trninić i Jang Sju, generalni direktor kompanije „SDHS-CSI BH“.
Planirano je da autoput bude dug 42 kilometra, a za uloženih 297 miliona evra, Kinezima bi na kraju Republika Srpska platila 975 miliona evra.
Još jedan u nizu projekata kojem se, po svemu sudeći, nije ozbiljno i odgovorno pristupilo.
Zbog toga bi građani Republike Srpske mogli ostati bez stotina miliona maraka, jer je Vlada RS bez analize o prometu vozila garantovala kineskoj kompaniji da će na autoputu Banjaluka – Prijedor godišnje prikupiti 60 miliona KM putarine, a sve manje od toga biće plaćeno iz Budžeta RS.
Dostupni podaci govore da je posljednje brojanje vozila na toj dionici urađeno 2015. godine i u najboljem slučaju ne može obezbijediti potreban novac za otplatu.
Najveći mogući iznos koji godišnje može da bude naplaćen od putarina je 21, 6 miliona KM, a Srpska je garantovala 60 miliona!
Republika Srpska bi Kinezima u narednih 30 godina trebala da plaća godišnju naknadu za raspoloživost autoputa u iznosu od 32,5 miliona evra.
Taj iznos treba da bude obezbijeđen od naplate putarine na svim autoputevima u RS. Ukoliko to ne bude dovoljno, ostatak će biti obezbijeđen iz Budžeta RS.
’’Tvrdim da za godinu dana ne mogu da naplate ni za troškove održavanja i čišćenja autoputeva i plate radnika koji će raditi na naplati putarine“, istakao je Pavlović.
Studija ekonomske opravdanosti se krije od očiju javnosti od samog početka projekat. Možda je to jedan od razloga zbog kojeg je nedavno i sam premijer RS rekao da se odgađa gradnja autoputa Banjaluka – Prijedor.
“Gradnju tog puta ćemo odgoditi dok ne izgradimo ovaj do granice prema Srbiji kako bismo na kraju povezali Banjaluku i Beograd”, rekao je Višković.
Niko još zvanično nije položio raačune javnosti i objasnio kakve će po Republiku Srpsku biti posledice odgađanja gradnje auoputa Banjaluka – Prijedor, s obzirom da je Ugovor o koncesiji sa Kinezima potpisan. A nema dileme da će posledica biti.
Javnost je sve većeg uvjerenja, posebno ako se vode svim poborjanim primjerima, da ni ovaj projekat neće biti relizovan kako je planirano ili će, u krajnjem slučaju, biti na štetu budžeta, odnosno, građana.
Prema našim saznanjima Kinezi ne žele ni po koju cijenu da odustanu od započetog posla.
’’Kineski partner je ovdje formirao zajedničko preduzeće sa našim ’’Autoputevima’’. Na terenu su i zapošljavaju i određni kadar sa naših prostora. Ide to svojom dinamikom i nadam se da će biti realizovano kako je i planirao’’ – odgovor je ministra Neđe Trninića na pitanje dokle su stigle aktivnosti na izgradnji autoputa.
Na osnovu svega, može se zaključiti da vlast olako potpisuju ugovore, bez odgovarajuće analize, i ekonomske opravdanosti. Kineze to ne brine. A i zašto bi kada raspolažu viškom kapitala.
Cilj im je da zaposle svoju industriju, kreditiratju posao, a onda naknadno nalaze način kako će se taj posao isplatiti; A isplatiće se, pokazuju to primjeri zemalja trećeg svijeta, čiji su funkcioneri prihvatili većinu zahtjeva kinsekih kompanija, zbog kojih su se kasnije našli u bezizlaznnoj situaciji.
Ekonomisti kažu da neće biti čudno ukoliko se Republika Srpska nađe u nemilosti kineskih kompanija, jer to neće biti prvi put da velike najave o još većim projektima, završe lošom ili nikakvom realizacijom.
Za sada je asfaltirano prvih 5,6 kilometara na pravcu Johovac – Rudanka. I to je prvi korak u ostvarivanju ambicioznih planova za povezivanje Prijedora, Banjaluke, Doboja i nekoliko drugih gradova u RS mrežom autoputeva, sa Sarajevom, Beogradom i preko Koridora Pet ce jadranskom obalom i centralnom Evropom.
Ipak, do vremena kada će se iz Prijedora ili Novog Grada za nekoliko sati autoputem stići do Beograda, još će mnogo vode proteći Savom, na kojoj, između ostalog, treba da se izgrade dva mosta, da bi mreža autoputeva kroz Srpsku bila funkcionalna.
Do tada slušaćemo priče o mreži autoputeva, silnim mijiradama, sjaju, svili i kadifi iza kojih se kriju sporne studije ekonomske opravdanosti, strogo čuvane u tajnosti i puki protokoli koji nisu garant realizacije najavljenih investicija i projekata.
