уторак, 15. јул 2014.

РЕБАЛАНС БУЏЕТА 2014.: Свега 1% буџета након ребаланса биће усмјерено за санацију штета од поплава, а све остало усмјерено је на пораст јавне потрошње због изборне године.


Пише: ДРАГАН ЧАВИЋ
Прије свега треба рећи да Влада РС поново посланицима подваљује приједлог Буџета који у себи садржи само податке о укупним трошковима по мјесту настанка (по буџетским корисницима), без података о укупним трошковима по врсти трошкова. Овакав однос према посланицима је скандалозан.

Наставља се пракса успостављања нових економских кодова и назива за расходе, тако да се крајњим напорима могу открити динамички токови расхода и њихово поређење.

Без обзира на ово, нисам могао бити спријечен да изанализирам овај ребаланс буџета, поредећи га са планираним буџетом за 2014. годину, али и са буџетима 2012. и 2013. године.

ПРИХОДИ
Расту приходи из кредита од 2012. до 2014.
2012 = 257.087.000 KM (14,20 % у буџету)
2013 = 359.556.000 KM (18,49 % у буџету)
2014 = 615.026.000 KM (28,53 % у буџету)

Буџетско задужење расло је 2013. у односу на 2012. за 39,86 %
Буџетско задужење расло је 2014. у односу на 2012. за 139,23 %
Буџетско задужење расло је 2014. у односу на 2013. за 71,05 %

Стагнирају и опадају домаћи приходи од 2012. до 2014.
2012 = 1.552.913.000 KM (85,80 % у буџету)
2013 = 1.585.444.000 KM (81,51 % у буџету)
2014 = 1.540.974.000 KM (71,47 % у буџету)

Домаћи приходи расли су 2013. у односу на 2012. за 2,09 %
Домаћи приходи опали су 2014. у односу на 2012. за 0,77 %
Домаћи приходи опали су 2014. у односу на 2013. за 2,80 %

Највећи раст у ребалансу имали су слиједећи приходи у односу на буџет планиран за 2014.:
Порез на доходак                                      11.437.000 KM
Приходи од дивиденде и учешћа у капиталу              62.823,000 KM
Емисија трезорских записа                                      47.291.000 KM
Задужења кредитима и обвезницама                     157.703.000 KM

Једини редовни приход који је предвиђен да расте је Порез на доходак (на терет плата запослених), а из задужења и једнократног прихода од расподјеле добити Електропреноса БиХ буџет је повећан готово 268 милиона КМ.

Највеће смањење у ребалансу имали су следећи приходи у односу на буџет планиран за 2014.:
Порез на добит                                 18.681.000 KM
Индиректни порези од УИО                               42.984.000 KM
Накнаде по разним основама                             23.426.000 KM
Примици од продаје посторјења(опреме)           40.000.000 KM
Примици од рефундације кредита                              9.110.000 KM

Кључни редовни приходи буџета предвиђено је да опадну 85 милиона КМ, што илуструје ситуацију у којој се налази макроекономско стање друштва.
Ако ефекти поплава износе 85 милиона КМ пада редовних буџетских прихода, отвара се питање зашто се онда улази у повећање буџета задужењима од око 205 милиона КМ?
Одговор ће се видјети у структури расхода који ће бити анализирани у следећем дијелу текста.

Свега 1% буџета након ребаланса биће усмјерено за санацију штета од поплава, а све остало усмјерено је на пораст јавне потрошње због изборне године.

УОЧЉИВО ЈЕ ДА СУ ТРЕНДОВИ У КРЕТАЊА ПРИХОДА ПОСЛЕДЊЕ 3 ГОДИНЕ ИЗУЗЕТНО ЛОШИ И ДА СУ ЗАДУЖЕЊА ЗА ТРИ ГОДИНЕ ГОТОВО УТРОСТРУЧЕНА.
ТАКОЂЕ ЈЕ ВИДЉИВО ДА ВЕЋ ДРУГУ БУЏЕТСКУ ГОДИНУ ЗА РЕДОМ, ВЛАДА НЕПОТРЕБНО ПЛАНИРА ВЕЛИКЕ ПРИХОДЕ ОД ПРОДАЈЕ СТАРЕ ВОЈНЕ ИМОВИНЕ (40.000.000 КМ), А ОНДА ИХ РЕБАЛАНСОМ У ПОТПУНОСТИ БРИШЕ, ШТО УКАЗУЈЕ КАКО СЕ ПАУШАЛНО И НЕОДГОВОРНО ПЛАНИРАЈУ ПРИХОДИ.
ИСТОВРЕМЕНО, ЗБОГ РАСПОДЈЕЛЕ ДИЈЕЛА ДОБИТИ ЕЛЕКТРОПРЕНОСА БИХ ВЛАДА ЈЕ У БУЏЕТУ ОВЕ ГОДИНЕ ОСТВАРИЛА ЈЕДНОКРАТНЕ ПРИХОДЕ ОД ПРЕКО 60 МИЛ. КМ, НА ШТА НЕ МОЖЕ РАЧУНАТИ СЛЕДЕЋЕ ГОДИНЕ, ЈЕР СЕ РАДИ О АКУМУЛИРАНОЈ НЕРАСПОРЕЂЕНОЈ ДОБИТИ ОД ВИШЕ ГОДИНА УНАЗАД.
РАСТ БУЏЕТА РЕЗУЛТАТ ЈЕ ИСКЉУЧИВО ПОРАСТА ПОРЕСКИХ ОПТЕРЕЋЕЊА И КРЕДИТНИХ ЗАДУЖЕЊА, А НЕ ПОРАСТА ЕКОНОМСКЕ АКТИВНОСТИ, КАО И ЈЕДНОКРАТНОГ ПРИХОДА ОД ЕЛЕКТРОПРЕНОСА БИХ.
ИАКО ЈЕ БДП ПОРАСТАО ЗА СВЕГА 0,9 % ПРОШЛЕ, У ОДНОСУ НА ПРЕТПРОШЛУ ГОДИНУ, БДП ЋЕ ОВЕ ГОДИНЕ СИГУРНО ЗНАЧАЈНО ПАСТИ У ОДНОСУ НА ПРОШЛУ ГОДИНУ. ИСТОВРЕМЕНО, БУЏЕТ ЈЕ ПОРАСТАО 2013. ГОДИНЕ У ОДНОСУ НА 2012. ГОДИНУ ЗА 8,99 %,  2014. ГОДИНЕ У ОДНОСУ НА 2012. ГОДИНУ ЗА 21,12 %, ДОК ЈЕ 2014.ГОДИНЕ У ОДНОСУ НА 2013. ГОДИНУ ПОРАСТАО ЗА 11,13%.
ОВО ИЛУСТРУЈЕ ОГРОМАН НЕСРАЗМЈЕР ИЗМЕЂУ КРЕТАЊА БДП И БУЏЕТА, ОДНОСНО ПОТВРЂУЈЕ ДА ЈЕ УМЈЕСТО СТАГНАЦИЈЕ ЈАВНЕ ПОТРОШЊЕ И ШТЕДЊЕ, ОВА ВЛАДА ОДЛУЧИЛА ДА ПОВЕЋАВА ЈАВНУ ПОТРОШЊУ И ТО НА НАЈГОРИ МОГУЋИ НАЧИН - ИЗ КРЕДИТА И ПОРАСТА НАМЕТА НА ПРИВРЕДУ.
ПОСЛЕДИЦЕ ПОПЛАВА ОВА ВЛАДА МЈЕРИ ИСКЉУЧИВО КРОЗ БУЏЕТСКИ РЕБАЛАНС, ПРАВДАЈУЋИ ПОТРЕБУ ЗА РЕБАЛАНСОМ ПОСЛЕДИЦАМА ОВЕ КАТАСТРОФЕ. ПРИ ТОМЕ ВЛАДА НЕ ГОВОРИ О ПРОЦЈЕНИ УТИЦАЈА КАТАСТРОФЕ НА ВИСИНУ БДП У 2014. ГОДИНИ, ВЕЋ У СКЛАДУ СА СВОЈИМ НАКАРАДНИМ ЗАКОНОМ О ЗАДУЖЕЊИМА ДУГОВИМА И ГАРАНЦИЈАМА И ДАЉЕ БАРАТА ИСТОМ ПРОЦЈЕЊЕНОМ ВИСИНОМ БДП ОД 8,9 МИЛИЈАРДИ КМ ЗА 2014. ГОДИНУ, ТВРДЕЋИ ДА НОВА ЗАДУЖЕЊА НЕЋЕ ПРЕЋИ ЗАКОНОМ ПРЕДВИЂЕНЕ ЛИМИТЕ ОД 55% УЧЕШЋА ЈАВНОГ ДУГА, ОДНОСНО 60% УКУПНОГ ДУГА У БДП ЗА ТЕКУЋУ ГОДИНУ.
РЕАЛНО, У ОВОЈ ГОДИНИ ЗНАЧАЈНО ЋЕ ПОРАСТИ ДУГ И ЗНАЧАЈНО ЋЕ ОПАСТИ БДП, ЧИМЕ СЕ ЛАКО МОЖЕ ДЕСИТИ ДА СЕ ПРЕЂУ ЗАКОНОМ ПРОПИСАНА ОГРАНИЧЕЊА ДУГА У ОДНОСУ НА БДП.
ЗА 2014. ГОДИНУ ВЛАДА ПЛАНИРАНЕ БУЏЕТСКЕ РАСХОДЕ У ВИСИНИ ОД 2.156.000.000 КМ, ПОКРИВА ИЗ ЗАДУЖЕЊА СА 28,53 %, ОДНОСНО САВ БУЏЕТ СЕ ФИНАНСИРА ИЗ ДОМАЋИХ ПРИХОДА 261 ДАН У ГОДИНИ, А 104 ДАНА ИЗ КРЕДИТА (ВИШЕ ОД 3 МЈЕСЕЦА У ГОДИНИ НА КРЕДИТ ЖИВИ СВА АДМИНИСТРАЦИЈА, ИНВАЛИДИ, БОРЦИ, СУДИЈЕ, ПРОФЕСОРИ, ПОЛИЦАЈЦИ...)

РАСХОДИ
Расту расходи за отплату дугова од 2012.г до 2014.г.
2012 = 353.709.525 KM (19,54 % у буџету)
2013 = 510.456.100 KM (26,24 % у буџету)
2014 = 564.131.700 KM (26,17 % у буџету)

Расходи за отплату дуга расли су 2013. у односу на 2012. за 44,32 %
Расходи за отплату дуга расли су 2014. у односу на 2012. за 59,49 %
Расходи за отплату дуга расли су 2014. у односу на 2013. за 10,52 %

Домаћи расходи су прво опадали, а сада расту од 2012. до 2014.
2012 = 1.456.290.475 KM (80,46 % у буџету)
2013 = 1.434.543.900 KM (73,76 % у буџету)
2014 = 1.591.868.300 KM (73,83 % у буџету)

Домаћи расходи опали су 2013. у односу на 2012. за 1,5 %
Домаћи расходи порасли су 2014. у односу на 2012. за 9,31 %
Домаћи расходи порасли су 2014. у односу на 2013. за 10,97 %

Претходни показатељи у динамици иуструју потпуну промјену економске политике, након промјене владе прошле године.
Претходна влада почела је водити озбиљнију фискалну политику тако што је смањивала буџетску потрошњу чак испод нивоа домаћих прихода због чега је у овим приходима и расходима имала суфицит, у настојању да се успостави тренд да сваке слиједеће године нова задужења буду мања од укупних отплата дугова. Тиме се полако настојао успоставити однос између нових задужења и доспјелих дугова - да сваке слиједеће године све више дугова се враћа из властитих прихода, а све мање из нових кредита.

Влада Жељке Цвијановић је ову исправну макроекономску политику прекинула, и успоставила типичну Додикову визију макроекономске политике која се своди на неконтролисан раст јавне потрошње, што обавезно води у правцу неконтролисаних нових задужења, којим се покривају недостајући домаћи буџетски приходи (Дефицит расте и покрива се кредитима).
Народ овдје вијековима описује оне који се неконтролисано задужују ријечима: “сијече уво да закрпи задњицу“, а Додикова власт свих ових година води управо овакву економску политику.

Иако су на човјеку само два уха, за Додикове следбенике то није проблем, јер у Републици Српској живи око милион и тристо хиљада пари ушију, што је довољно за крпљење повелике режимске задњице. 

Највећи раст у ребалансу имали су слиједећи расходи у односу на буџет планиран за 2014.:
Издаци за произведену сталну имовину                     45.421.100
Расходи за лична примања                                        37.486.100
Трансфери између буџетских јединица истог нивоа власти 29.985.000
Издаци за отплату дугова                                  9.437.300

Највеће смањење у ребалансу имали су следећи расходи у односу на буџет планиран за 2014.:
Материјални трошкови                                      8.412.900
Трошкови кредита                                            7.039.400

УКУПНО ПОВЕЋАЊЕ РАСХОДА У РЕБАЛАНСУ У ОДНОСУ НА ПЛАНИРАНИ БУЏЕТ ИЗНОСИ 131.000.000 КМ.
ОД ОВОГ ИЗНОСА У ФОНД СОЛИДАРНОСТИ ЗА ОБНОВУ РС ИЗДВАЈА СЕ СВЕГА 22,2 МИЛИОНА КМ.
БУДУЋИ ДА ЈЕ УКУПАН БУЏЕТ РЕБАЛАНСОМ УТВРЂЕН У ВИСИНИ ОД 2.156.000.000 КМ ЗА ПОТРЕБЕ САНАЦИЈЕ ШТЕТА ОД ПОПЛАВА, ИЗ БУЏЕТА ЈЕ ПЛАНИРАНО ДА СЕ ИЗДВОЈИ СВЕГА 1,03 %.
ДО РЕБАЛАНСА И ПОВЕЋАЊА БУЏЕТА НИЈЕ ДОШЛО ЗБОГ САНАЦИЈЕ ШТЕТА ОД ПОПЛАВА, НЕГО ИСКЉУЧИВО ЗБОГ ИЗБОРНИХ ПОТРЕБА ИАКО ЈЕ ТО У ПОТПУНОМ СУКОБУ СА ЗДРАВОМ ЕКОНОМСКОМ ЛОГИКОМ.
НАИМЕ, У ОДНОСУ НА 2013. ГОДИНУ, БУЏЕТ ЈЕ ПОВЕЋАН ЗА ЧАК 211.000.000 КМ, А ДО ТОГА ЈЕ ДОШЛО ПРИЈЕ СВЕГА ЗБОГ ЗНАЧАЈНОГ ПОВЕЋАЊА РАСХОДА ЗА ОТПЛАТУ ДУГОВА ОД 53.484.700 КМ, ЗАТИМ ЗБОГ ПОРАСТА ИЗДАТАКА ЗА ПЛАТЕ ОД 37.455.700 КМ, ИЗДАТАКА ЗА ПРОИЗВЕДЕНУ СТАЛНУ ИМОВИНУ ОД 51.881.766 КМ И ПОВЕЋАНИХ ТРАНСФЕРА ИЗМЕЂУ БУЏЕТСКИХ ЈЕДИНИЦА ОД ГОТОВО 68 МИЛИОНА КМ (ФОНДУ ПИО, ФОНДУ ЗДРАВСТВА, ФОНДУ СОЛИДАРНОСТИ...)
ВЛАДА СЕ ОПРЕДИЈЕЛИЛА ДА СЕ ЗАДУЖУЈЕ БЕЗ ГРАНИЦЕ, КАКО БИ ОДРЖАЛА И ПОВЕЋАЛА ИЗДАТКЕ КОЈИ ЋЕ БЛАГОТВОРНО ДЈЕЛОВАТИ НА БИРАЧКО ТИЈЕЛО У ИЗБОРНОЈ ГОДИНИ.
ТО ШТО НЕКОНТРОЛИСАНО И ЕКСПЛОЗИВНО РАСТУ ДЕФИЦИТИ ВАНБУЏЕТСКИХ ФОНДОВА, ГУБИЦИ ЈАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА, ЗАДУЖЕЊА ЛОКАЛНИХ ЗАЈЕДНИЦА, УЗ ИСТОВРЕМЕНО ИЗУМИРАЊЕ РЕАЛНОГ СЕКТОРА (ПРИВРЕДЕ И ПОЉОПРИВРЕДЕ), НИЈЕ ДОВОЉНО АЛАРМАНТНО ЗА РЕЖИМ, ЈЕР У ИЗБОРНОЈ ГОДИНИ ЗА ЊИХ ТО НИСУ ТЕМЕ КОЈИМА СЕ ТРЕБА ОЗБИЉНО БАВИТИ. ОЗБИЉАН И ОДГОВОРАН ПРИСТУП ОГРОМНИМ ЕКОНОМСКИМ ПРОБЛЕМИМА ПОДРАЗУМЈЕВА И ОЗБИЉНЕ РЕЗОВЕ НЕПРОДУКТИВНЕ ЈАВНЕ ПОТРОШЊЕ, А У ИЗБОРНОЈ ГОДИНИ РЕЖИМ ТО НЕЋЕ НИ ПОКУШАТИ ДА УРАДИ. ЗАТО ИХ И НЕ ИНТЕРЕСУЈЕ КОЛИКО КОШТАЈУ НОВА ЗАДУЖЕЊА ЗА ПОКРИЋЕ ДЕФИЦИТА, ЈЕР ТО ЈЕ ТЕМА КОЈА ЋЕ ДОЋИ НА ДНЕВНИ РЕД ОНДА КАДА НОВИ ДУГОВИ ДОСПИЈУ НА НАПЛАТУ, А ТО НЕЋЕ БИТИ ОВЕ ГОДИНЕ ДО ИЗБОРА.

БУЏЕТСКИ ДЕФИЦИТ
РЕЗУЛТАТ ОВАКВЕ ПОПУЛИСТИЧКЕ МАКРОЕКОНОМСКЕ ПОЛИТИКЕ ЈЕ У СТАЛНОМ РАСТУ БУЏЕТСКОГ ДЕФИЦИТА (МАЊАК ПРИХОДА У ОДНОСУ НА РАСХОДЕ КОЈИ СЕ ПОКРИВАЈУ ИЗ ЗАДУЖЕЊА):
2012 = 257.087.000 KM (14,20 % у буџету)
2013 = 359.556.000 KM (18,49 % у буџету)
2014 = 615.026.000 KM (28,53 % у буџету)
РЕБАЛАНСОМ БУЏЕТА ВЛАДА РС ЈЕ НАКОН ДВИЈЕ БУЏЕТСКЕ ГОДИНЕ ОСТВАРЕЊА СУФИЦИТА ДОМАЋИХ ПРИХОДА НАД ДОМАЋИМ РАСХОДИМА, ОСТВАРИЛА ОВЕ ГОДИНЕ И ДЕФИЦИТ ДОМАЋИХ ПРИХОДА И РАСХОДА ОД 50.894.300 КМ.
РЕБАЛАНС БУЏЕТА КОЈЕГ ЈЕ ПРЕДЛОЖИЛА ВЛАДА ЖЕЉКЕ ЦВИЈАНОВИЋ ПРАВИ ЈЕ ПРИМЈЕР НЕОДГОВОРНЕ И ПРОМАШЕНЕ МАКРОЕКОНОМСКЕ ПОЛИТИКЕ, ЗБОГ ЧЕГА ЋЕ СЛЕДЕЋE (ИОЛЕ ОДГОВОРНЕ) ВЛАСТИ, НАРЕДНИХ ГОДИНА, МОРАТИ ОЗБИЉНО ЗАТЕГНУТИ КАИШ И ЗНАЧАЈНО СМАЊИТИ БУЏЕТСКЕ РАСХОДЕ.
НА ОВАКВИМ ОСНОВАМА ВИШЕ НЕЋЕ БИТИ МОГУЋЕ ГРАДИТИ СТРАТЕГИЈУ РАЗВОЈА РС.
НЕМОГУЋЕ ЈЕ ВОДИТИ ПОЛИТИКУ СТАЛНОГ РАСТА ЗАДУЖЕЊА И БУЏЕТСКОГ ДЕФИЦИТА, ЈЕР СЕ ТОМЕ УБРЗАНО ПРИБЛИЖАВА КРАЈ.
ДУГОВЕ НЕКО МОРА ДА ВРАЋА.
БУЏЕТ СЕ ПУНИ ИЗ ДИРЕКТНИХ И ИНДИРЕКТНИХ ПОРЕЗА КАО ДОМИНАНТНИХ ИЗВОРА. ПОРЕЗЕ ПЛАЋАЈУ ГРАЂАНИ. КАДА ЈЕ МАЛО ПАРА У БУЏЕТУ НЕОДГОВОРНЕ ВЛАСТИ ПОВЕЋАВАЈУ ПОРЕЗЕ, А ОДГОВОРНЕ ВЛАСТИ ОБУЗДАВАЈУ ПОТРОШЊУ И СМАЊУЈУ ТРОШКОВЕ.
КОЛИКО ЈЕ НЕОДГОВОРНА ВЛАСТ КОЈУ ИМАМО НАЈБОЉЕ ИЛУСТРУЈЕ ПОДАТАК ДА СУ НАСЛИЈЕДИЛИ СТАЊЕ У КОМЕ ЈЕ НА СВАКИХ 100 КМ ПЛАТЕ РАДНИКА ПОСЛОДАВАЦ ПЛАЋАО ДРЖАВИ ОКО 50 КМ ПОРЕЗА И ДОПРИНОСА.
У ДЕВЕТ ГОДИНА РЕЖИМСКЕ ВЛАСТИ, КРОЗ НЕКОЛИКО ПОВЕЋАЊА СТОПА И ОСНОВИЦА ОБРАЧУНА ПОРЕЗА И ДОПРИНОСА, ДАНАС НА СВАКИХ 100 КМ ПЛАТЕ РАДНИКА (ЗА ИСТЕ НАМЈЕНЕ) ПОСЛОДАВЦИ ДРЖАВИ ПЛАЋАЈУ ОКО 70 КМ, ШТО ЈЕ ПОРАСТ ОД 40 %.
ЗАТО ЈЕ ДАНАС МАЊЕ ЗА ПРЕКО 50.000 ЗАПОСЛЕНИХ НЕГО ПРИЈЕ 9 ГОДИНА И ЗАТО ПОРЕЗЕ И ДОПРИНОСЕ НА ПЛАТЕ ВИШЕ НЕ ПЛАЋАЈУ МНОГИ ПОСЛОДАВЦИ, А СВЕ ВИШЕ И ДРЖАВНЕ ИНСТИТУЦИЈЕ.
ПОСЛИЈЕ ОДЛАСКА ОВЕ НЕОДГОВОРНЕ ВЛАСТИ ОСТАЋЕ ОГРОМНА БУЏЕТСКА ПРОВАЛИЈА, ОГРОМНИ БУЏЕТСКИ ДУГОВИ, ПРЕЗАДУЖЕНИ ВАНБУЏЕТСКИ ФОНДОВИ, ПРАЗАНА КАСА ИРБ, ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА У ВЕЛИКИМ, ГОТОВО ПРЕДСТЕЧАЈНИМ, ГУБИЦИМА (ЖЕЉЕЗНИЦЕ, ПОШТЕ, ШУМЕ, ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА), ВИШЕ БАНАКА НА РУБУ ПРОВАЛИЈЕ, ПРИВРЕДА НА ИЗДИСАЈУ, ОСИРОМАШЕНИ СЕЉАЦИ, АРМИЈА НЕЗАПОСЛЕНИХ, БОГАТИ КРИМИНАЛЦИ НА СЛОБОДИ И ПОШТЕНИ ЉУДИ У ЗАТВОРУ БИЈЕДЕ.