piše: Slobodan Vasković
Uspon i pad Velibora Šotre
biserno je svjedočanstvo o funckionisanju režima Milorada Dodika, pravilima i
moralu koji važe na Dvoru, te odnosima između „ajkula“ i „pirana“ koje odlučuju
o našoj sudbini.
Velibor Šotra je do dolaska
Dodika na vlast bio niko i ništa; vozio je nekog prastarog pasata, skroman
stančić, život od prvog do prvog. Sve vrijeme taj samoproklamovani „veliki“
vojni obavještajac vucarao se po tzv. „bezbjednosnim“ krugovima, odnosno među
pratiocima raznoraznih funkcionera što su bili na vlasti.
Istovremeno, obavljao je sitnije
poslove za SNSD, pomažući u podizanju ove stranke na istoku Republike Srpske,
posebno na potezu Vlasenica-Šekovići-Zvornik, gdje je tokom rata stekao brojna
poznanstva, od kojih mu je ono sa Mićom Kraljevićem bilo najznačajnije. U
Banjaluci je važio za potrčka Miloša Čubrilovića Čubrija, Dodikovog Senke, sa
kojim je u kumovskim vezama.
Dolaskom Dodika na vlast, Šotra,
uz Čubrija, postaje „centar moći“ i kreće jedna „sjajna“ karijera „uspješnog“ biznismena,
posrednika, trgovca; riječju „Katice za sve poslove“, što donose ogroman
profit.
Jedna od unosnijih „privrednih“
grana kojima se Šotra u početku ove vlasti bavio bila je obezbjeđivanje
kontakta sa Dodikom. Linija molilac-Šotra-Čubri, koja je vodila do Dodika,
izvrsno je funkcionisala nekoliko godina, a taj pacovski kanal bio je jedna od
najsigurnijih veza kojom se svjetlosnom brzinom stizalo do Šefa. Naravno, za
brzi prevoz trebalo je masno platiti kartu. Naplaćivali su Čubri i Šole papreno i masno pristup Šefu, i to u
tolikoj mjeri da je čak i jedan režimski bilten našao za shodno da tome posveti
par redaka, ne pominjući njihova imena. Naplaćivali su oni za Šefa i kada to
Šef nije ni znao.
Šotra je postao Čovjek od
povjerenja, neko bez koga se nije mogla održati nijedna fešta na Dodikovom
imanju, niti organizovati bilo kakva akcija u kojoj je Šef imao glavnu ulogu,
niti obaviti nijedan „bezbjednosni“ posao.
Šotra nije djelovao samo u
regiji Birča, već i po Hercegovini, Crnoj Gori, Beogradu.... Nakvasao je do
veličine hipopotama, a nakvasali su i njegovi materijalni dobici.
Onaj prastari pasat zamijenjen
je novim mercedesom, a Šotra/Šole otvarao je firme kao na traci: osim
„provodadžisanja“ za Dodika, otvorio je i preduzeće za veleprodaju gaziranih
sokova, alkoholnih pića i vina. Pri tome su mu se na usluzi našli neki visoki
funkcioneri Uprave za indirektno oporezivanje, koji su pazili da mu „partneri“,
preko kojih je „radio“ pomenute robe, „ne zavrnu“ koji šleper. Isti ti su i
zatvarali oči pri ulasku tih šlepera iz Crne Gore i Hrvatske u BiH, a sve je
skladišteno u Fabrici duvana Banjaluka, gdje je Šotra bio formalno uposlen kao
šef obezbjeđenja.
Apetiti su rasli, pa je ratni
kaplar Šotra poželio da bude poratni general, te je, zajedno sa kumom Čubrijem,
osnovao zaštitarsku agenciju „Alfa“, koja nije ništa drugo do Dodikova
parapolicijska grupacija.
„Alfa“ brzinom munje dobija
unosne ugovore na tržištu prezasićenom brojnim firmama koje su se bavile tom
vrstom posla, a direktori SNSD-a listom otkazuju dotadašnjim partnerima. „Alfa“
postaje zaštitarski hit. Tamo gdje je bilo otpora da „Alfa“ preuzme poslove, „uživo“
je nastupao Šotra, nerijetko i maltretirajući neposlušne. Opštepoznata je priča
da je čelnika jedne značajne finansijske institucije, koji je odbio da sklopi
ugovor sa „Alfom“, „nježno“ ubjeđivao držeći ga šakama za vrat, dok ovaj nije
poplavio.
„Alfa“ je vrlo vrlo brzo postala
vrlo vrlo uspješna firma, a pravi se i Alfa plus koja je obezbjeđivala samo Rafineriju,
nakon što su Rusi ušli u nju. Čini to i danas.
Šotra je dosegao statusni
maksimum, ali kao i svakoj bitangi bilo mu je malo. I krenuo je u posao
živlota.
Legenda kaže da je Šotra teško
pritisnuo vlasnika jedne velike kladionice (tokom 2011.), stalno mu šaljući
raznorazne inspekcije, koje su trebale utvrditi utaje, finansijske prevare i
milionske dugove prema budžetu. U timu za presing bio je i Jovo R., uposlenik u
Vladi RS, koji je koordinisao „rad“ inspekcija u ovom slučaju, a tvrdi se da je
iza cijelog posla stajao Čubri.
Vlasniku kladionica rečeno je da
mora platiti 900 hiljada KM „narukvice“, kako ne bi završio u zatvoru i još
izgrcao milione budžetu. Rečeno mu je i da iza ponude stoji lično Aleksandar
Džombić, tadašnji premijer.
Kladioničar je platio,
inspekcije su prestale, Jovo R. je, prema legendi, inkasirao 250 hiljada KM, a
ostalo je Šotra trebalo da podijeli sa Čubrijem.
Par mjeseci nakon isplate,
Kladioničar je, priča dalje kaže, sreo Džombića i priupitao ga da li je
zadovoljan „poklonom“, na šta ga je ovaj zabezeknuto pogledao. Džombić je
insistirao da mu kaže o čemu se radi i ustvrdio da on nema ništa sa tim. I nije
imao.
Potom je snažno „pritisnuo“ Jovu
R. koji je sve „otpjevao“. Obaviješten je i Dodik, koji je Čubrija pozvao na
raport; Čubri je demantovao, svaljujući sve na Šotru, a legenda kaže da je to
učinio, jer mu: 1) Šotra nije isplatio ni marke, već je sav novac zadržao za
sebe ili 2) Uzeo je novac, ali je prao sebe kod Šefa i svu odgovornost svalio
na Šotru.
Bilo kako bilo, krenuo je brzi
Šotrin pad, jer je Dodik istakao da ne želi više da ga vidi. Vrlo je zanimljivo
da nije zatražio od policije i Tužilaštva da riješe ovaj slučaj i Šotru
eskpresno zatvore!
Čubri i Šotra su bili suvlasnici
„Alfe“, a „grešnom“ Šoletu ponuđeno je „džentlmenski“ da iz posla izađe uz simboličnu
nadoknadu, što je odbijeno. Nakon toga uslijedilo je kumovski ubjeđivanje „utokom“,
krošeima, aperkatima i ponekim bekend slajsom. Rezultat je bio izvrstan - Čubri
je sada jedini vlasnik „Alfe“, jer Šotra ima „staklenu“ bradu.
Šotra je lani, u jednom periodu,
čak napustio RS, valjda strahujući za mercedesa, ali se pred lokalne izbore
vratio i iz prikrajka se prikradao SNSD-ovim šatorima, ne bi li uhvatio kakvu -
takvu konekciju. Međutim, niko ga nije ni pogledao, jer je „prekrižen“.
I u ovoj godini pokušava da se
„vrati“, obilazi, nudi, moli, puže, liže....
SNSD-u je svaki čovjek potreban,
pa se možda nađe ponovo mjesta i za Šotru.
Šotrina „karijera“, te razlozi
njegovog uspona i pada, poznati su gotovo svima u Banjaluci, ali i u
relevantnim institucijama sistema, koji bi se trebali baviti progonom bitangi,
kriminalaca, iznuđivača, lopova... Međutim, niko ništa nije preduzeo, jer Šotra
je bio „preblizu“ i previše zna. I jer je Šotra samo mala sličica u moru istih,
koji su rukovodili i rukovode našim životima u proteklih sedam godina.
Takvih kao on je toliko, da se
može organizovati masovno takmičenje „horova“ horora. U Bakincima.
vezani video: Al' se nekad dobro jelo, baš
