Rasprodaja portfelja Balkan invest fonda

Piše: Siniša Božić, ekonomista, predsjednik Udruženja akcionara investicionih fondova RS (www.uaifrs.com)

Investicioni fond Balkan invest ad Banja Luka je objavio prodaje akcija većeg dijela svog portfelja. Tako su najavljene aukcije za paket akcija na Banjalučkoj berzi, i to akcija Boksita ad Milići, ZIF Zepter fonda ad Banja Luka, te ZIF Kristal fonda ad Banja Luka, u kompletnim količinama koje Balkan invest fond posjeduje. Pored tih hartija, ostatak likvidnog portfelja se sastoji od:

obveznica ratne materijalne i nematerijalne štete koje je izdala Republika Srpska (likvidne, lako utržive),

akcija Telekoma Srpske (likvidne, tj. lako utržive),

Elektrogrupe dd Jajce (Sarajevska berza - takođe likvidne).

Značajnije propale investicije ovog fonda čine:

Ukio bankas AB Kaunas, Litvanija, u stečaju

Pramprojektas Kaunas, Litvanija, delistirana sa tamošnje berze,

Birač ad Zvornik, u stečaju.

U pitanju su privredni subjekti manje ili više vlasništvom povezani za Balkan investment fondom, odnosno Balkan investment bankom, i značajni su iz razloga što čine grupaciju koja je iz Republike Srpske izvukla ogromne svote novca (procjene su preko jedne milijarde KM). Sama činjenica da je investiranje u povezane privredne subjekte završilo gubicima fonda, da nije žalosna, bila bi smiješna, i jasno govori o čemu se tu radi.

Znamo šta se dešavalo sa fabrikom glinice Birač.

Znamo šta se dešavalo sa Balkan investment bankom.

Znamo i ko je oštećen.

Zna se i ko stoji iza ove zamršene šeme, znaju se manje-više kako nalogodavci, tako i izvršioci.

Zašto se rasprodaje imovina Balkan invest fonda?

Ministar finansija, g. Tegeltija, izjavljuje da 'MMF želi gurnuti Balkan investment banku u stečaj' (banci treba dokapitalizacija zbog gubitka od preko 30 miliona KM za poslovnu 2012. godinu). Pošto je Republika Srpska korisnik stand-by aranžmana kod MMF, to znači da su svi javni računi Srpske podložni monitoringu od strane MMF. Pošto je očigledno da vlasnik Balkan banke ne želi da izvrši dokapitalizaciju (čitaj: posao obavljen, pare izvučene), to mora da uradi Srpska, ukoliko želi da sačuva novac sa svojih javnih računa koji je položen u Balkan investment banku. MMF, očigledno, ne dopušta (ili nije saglasan) da Republika Srpska dokapitalizuje Balkan banku sa 30 miliona KM svojih sredstava, jer bi time bila ugrožena likvidnost entiteta, a imajući u vidu crne prognoze koje se tek trebaju obistiniti (dalji pad makroekonomskih parametara, kolaps javnih fondova i širenje socijalne krize) i, vrlo moguće, došlo u pitanje vraćanje rata koje Srpska mora da isplati ove godine (a uvjeren sam da MMF odlično poznaje stanje javnih finansija entiteta i da se opravdano protive). Iz tog razloga, a uz pomoć medija u službi Vlade (dis)kontinuiteta, vrši se pripremanje terena ovakvim izjavama gdje se pokušava opravdati zastoj u rješavanju pitanja kako ove banke, tako i fabrike glinice Birač.

Upravo zbog problema u Balkan investment banci, vrši se rasprodaja portfelja Balkan invest fonda (u kojem akcije posjeduje preko 17.000 građana), i vjerujem da su smišljena dva moguća scenarija:

da se prodajom hartija fonda dobije između 4-5 miliona KM, koji novac bi bio prevučen preko računa a mimo svih pravila i kontrola, i učestvovao u dokapitalizaciji Balkan invest banke (ili, bio iskorišten za 'krpanje' kratkoročne likvidnosti banke, mimo dokapitalizacije), a u tom slučaju bi ostatak novca do potrebnih 30 miliona KM plasirala Republika Srpska (moguće je nekoliko varijanti 'provoza' novca kako bi se pokušala zaobići kontrola MMF-a),

da se sa dobijenim novcem od prodaje portfelja formira novi fond, u kojem bi jedini akcionar bili krajnji vlasnici Balkan banke i fabrike glinice Birač, a koji bi brzo bio iznešen van Srpske, dok bi u postojećem Balkan fondu ostao nelikvidni portfelj.

Očekujem najgori mogući scenario, budući da su institucije Republike Srpske do sada pokazale potpunu pasivnost (preciznije: nečinjenje) po pitanju identifikovanja i rješavanja ovakvih problema. U prilog toj tezi ide i činjenica da je društvo za upravljanje Balkan invest fondom uspjelo da retroaktivno naplati proviziju za upravljanje tim fondom u iznosu od nekoliko stotina hiljada KM (u pitanju je situacija oko proglašenja podzakonskog akta Komisije za HOV neustavnim i daljim reperkusijama takve situacije), što je potpuno nezakonito urađeno, suprotno mišljenju Ustavnog suda RS, važećim zakonskim propisima, a cijela stvar je sprovedena uz ćutanje nadležnih u Komisiji za hartije od vrijednosti RS, koja ima zakonska ovlaštenja da ovakve probleme kontroliše, kažnjava i po potrebi prijavljuje sudskim i istražnim organima.

Devastiranje jednog investicionog fonda će imati direktan uticaj na dalje propadanje finansijskog sektora, uticati na dalji pad povjerenja u finansijskom sektoru, katastrofalno uticati na stanje javnih finansija i kreditni rejting Srpske, a investitori će da nastave da zaobilaze ovaj region.

Vlasti Republike Srpske srljaju iz problema u problem, a dubioza se produbljuje i poprima razmjere finansijskog ponora bez dna. Izjave koje daju zvanični predstavnici vlasti i potezi koje preduzimaju povodom situacije u grupaciji Birač-Balkan banka-Balkan fond, su teška manipulacija sa javnošću i pokušaj da se zataška odgovornost za finansijski genocid koji su domaći politički predstavnici, uz pomoć stranih tajkuna, učinili javnim finansijama Republike Srpske.

Oštećeni su:

desetine hiljada akcionara fabrike glinice Birač, Balkan banke i Balkan invest fonda,

poreski obveznici – građani Republike Srpske,

korisnici javnih fondova (penzioneri, invalidi, borci),

budžetski korisnici (zaposleni u javnom sektoru),

javna preduzeća koja su bila primoravana na subvencionisane cijene isporučene robe/usluga grupi Birač, i vršila otpis potraživanja na svoju štetu,

IRB RS, koja je plasirala milione KM kredita grupi Birač, a koji nikad neće biti vraćeni.

Profitirali su krajnji vlasnici Birač/Ukio grupacije, i uzak krug ljudi u vrhu političke i institucionalne hijerarhije Republike Srpske, u periodu od 2000. godine (privatizacije fabrike glinice, formiranja Balkan banke i Balkan invest fonda) pa do današnjih dana, odnosno do kolapsa ove kriminalne grupacije. Šteta je već učinjena i ona je znatnim dijelom finansijski nereverzibilna.

SPC na računima u Švajcarskoj posjeduje 6 milijardi evra

piše: Slobodan Vasković

Srpska pravoslavna crkva na računima i u trezorima u švajcarskim bankama čuva imovinu vrijednu šest milijardi evra.

„SPC u švajcarskim bankama posjeduje šest milijardi evra. Najveći dio tog imetka je u zlatnim polugama“, rekao je za blog visokopozicionirani crkveni dostojanstvenik.

Prema njegovim riječima, sem u zlatnim polugama, crkva ima dio sredstava u stranim valutama, vrijednosnim papirima te ostalim dragocjenostima.

„Ta imovina jeste basnoslovna i na prvi pogled djeluje šokantno, posebno u ovim teškim vremenima. Ali, morate imati u vidu da crkva nije firma, neki doo ili AD, koji je nastao juče, prekjuče, već da postoji hiljadama godina. SPC je autokefalnost dobila 1219. godine, pa kada sagledate koliki je to vremenski period zaključićete da tih šest milijardi evra i nisu neka pretjerana cifra“, pojašnjava ovaj dostojanstvenik.

Upravljanje ovom basnoslovnom imovinom decenijama izaziva sukobe među episkopima, jer mnogi od njih žele da dobiju tu privilegiju, budući da na taj način mogu učestvovati u milionskim poslovima, koji i njima samima donose izvrsnu zaradu.

„Nemojte zaboraviti notornu činjenicu da episkopi uticaj u crkvi ne ostvaruju samo svojom posvećenošću vjernicima, pravoslavlju i Bogu, već u ogromnoj mjeri to čine svojim ličnim bankovnim saldom“, kaže ovaj sagovornik.

On podsjeća da je Vladika Vasilije, koji je prije par dana na Saboru SPC trajno razriješen dužnosti, svojevremeno čak osam godina bio u prilici da upravlja ovim sredstvima. I episkop Grigorije radio je na tim poslovima, dok je bio član Svetog sinoda.

„Vasilije je bio jedan od najuticajnijih episkopa u SPC, a to je postigao finansijski pomažući vladike iz siromašnijih eparhija. Zauzvrat je tražio lojalnost“, kaže moj sagovornik.

Ranije sam objavio da lično Vasilijevo bogatstvo iznosi nekoliko desetina miliona KM.

Moj sagovornik ukazuje i na bliske veze crkvenih otaca i brojnih tajkuna, koje su javne i opštepoznate.

„U javnosti je stvoren pogrešan utisak da su tajkuni samo ktitori, koji podizanjem hramova na određen način peru prljavu savjest. To je samo djelić stvarnosti koja govori da veliki biznismeni ostvaruju veoma unosne poslove sa SPC-om, od kojih ogromnu korist imaju i oni i crkva. Ista situacija je i sa drugim vjerskim zajednicama“, tvrdi moj sagovornik.

Prema njegovim riječima, bilo bi veoma veoma zanimljivo kada bi državne institucije, zadužene za kontrolu finansija, „prelistale“ poslove SPC-a.

„Imalo bi se tu šta za vidjeti“, zaključio je moj sagovornik.   

Srpska politika u četiri slike

Piše: Slobodan Vasković

Slika Prva

Izvod iz intervuja Aleksandra Tijanića listu “Blic”, 26.05.2013.

Blic: Koje stereotipe je srušio Aleksandar Vučić?

Aleksandar Tijanić: Pa srušio je stereotip o srpskoj desnici koja je, po definiciji, smatrana antievropskom. Zatim, strah od tajkuna, koji su smatrani pravim vlasnicima i upravljačima srpske države, pretvorio je u „strah tajkuna“. Postigao je taj efekat postavljajući jednostavno pitanje – „ A kako si zaradio prvi milion“? Potom, stereotip o Srbima koji večno neće da pregovaraju, kad pregovaraju neće da potpišu, kad potpišu neće da ispune dogovoreno. Onda svesrpsko ubeđenje da sa Albancima nikad više neće biti razgovora, sem ako su u pitanju zarobljenici. Razočarao je mnoge procenom da zbog srpskih problema i Kosova, nasuprot najavama „upućenih“ i „značajnih“ Srba, Rusi neće ući u sukob sa Amerikom. Na kraju, usudio se da nam omiljenu istoriju, u našem tumačenju, zameni pitanjima ekonomije, po otuđenim evropskim standardima. Ovo poslednje je, gotovo, nacionalna uvreda.

Tijanić je hirurški precizno objasnio šta je sve Vučić učinio, što mu je donijelo popularnost u Srbiji od cijelih 75 posto. Mnogo bitnija od te popularnosti jeste činjenica da on svojim djelima mijenja stereotipnu sliku o Srbima među samim Srbima i u cijelom svijetu. Najvažnije od svega je da Vučić istrajno i, zasad, uspješno radi na promjeni svijesti cijelog naroda, insistirajući da kriminalci, hohštapleri, gulanferi, tajkuni, politički mafijaši etc. nisu krema društva, već upravo suprotno Dokazi za to leže u istražnom zatvoru u Beogradu, a zovu se Mišković, Đurašković, Antonić & co.

Ukoliko u Tijanićevom nestereotipnom odgovoru riječi “Albanci” i “Kosovo” zamijenimo sa Bošnjaci/Hrvati i FBiH/BiH/stranci, uočićemo da srpska politika u BiH pati/boluje od istih stereotipa, od kojih je bolovala i ona u Srbiji. Onda sve to fino preformulišemo u pitanje: Ko od političara iz Republike Srpske može da sruši sljedeće stereotipe: o srpskoj desnici, strah od tajkuna, o Srbima i pregovorima, o Srbima i Bošnjacima/Hrvatima/FBiH/BiH, o Srbima i Rusima i Amerima, o evropskim standardima…?

Kada pokušamo da nađemo odgovor na ovaj upit, suočimo se sa poražavajućom činjenicom da takva osoba u srpskom političkom miljeu u RS/BiH ne postoji. Čak ni na vidiku. Ni u poziciji ni u opoziciji.

Slika Druga

Poznajem pet mladih visokoobrazovanih osoba, različitog pola. Raspon škole - postdiplomci, magistri i jedan doktor nauka. Broj godina života 28-35. Svi govore bar jedan strani jezik i svi izvrsno poznaju rad na računarima i onim što ide uz to. Jedan od njih je zaposlen, ostali se snalaze. Svi su bili politički angažovani, svi su teško politički razočarani.

Svi su smatrali da je vladajuća oligarhija zlo. Politički kišobran potražili su u strankama koje se predstavljaju opozicionim. U sve i jednoj, s tim što su neki išli u one manje/male, a neki ka onoj najvećoj. Svi su se “manuli” politike nakon, u prosjeku, dvije i po godine pokušaja da se bave njome. Iskustva, bez obzira u kojoj opozicionoj stranci su bili/pokušali, su im ista: Nema zemlje za mlade i obrazovane, već samo za poslušne. Ovi su isti kao i oni na vlasti!

Šta je tih pet mladih, visokoobrazovanih ljudi zgriješilo da niko od njih, ama baš niko, nije mogao da nađe politički krov? Imaju svoje Ja. Svi oni su ekonomski, finansijski, privredni, politički “radikali”, odnosno svi oni smatraju da ekonomija/finansije/privreda/politika primjenjena na “tradicionalni” način (proteklih 20 godina) od raznoraznih izvođača radova (sve vlasti) vodi i narod i entitet ravno u propast.

Svi oni to jasno i glasno kažu. I svi oni su, čim su to izgovorili, po automatizmu, nezavisno u kojoj su stranci bili, izignorisani. Nije im više dozvoljeno ni da dođu u priliku da nešto kažu.

U svim tim strankama pitao sam neke od visokih funkcionera: zašto vam nije odgovarao Taj i taj, kada je Taj visokobrazovan, zna jezik, razvaljuje kompjutere/programe, ima ideje….?

U sve i jednoj stranci dobio sam isti odgovor: Znaš, Taj i taj je malo nezgodan. Previše talasa.

U talasanju je problem, jer bi i najmanji talasić mogao da odnese ušančene mediokritete, koji karijere grade uvlačeći se u dupe liderima “opozicije”. I ne samo mediokritete, već bi taj talasić mogao da odnese i tzv. Lidere, koji ultimativno od svojih podređenih zahtijevaju samo jedno: Ne talasaj, po cijenu života. Njima nisu potrebne nove ideje, vidici, platforme, ravni, programi; njima treba samo bonaca koja će ih držati u polumrtvilu, što je agregatno stanje koje im daje za pravo da sebe vide kao elitu ovog društva. Jadnog, bijednog, siromašnog, amoralnog, prljavog. Ali, elita je elita, makar i u septičkoj jami.

Slika treća

Vlast RS namjerava da kroz novi Zakon o šumama smanji izdvajanja iz JP “Šume Srpske” za lokalne zajednice sa dosadašnjih 10 posto, za 3-5 posto. SDS se oštro usprotivio tome, ističući da će dođi do uništenja opština i najavljuju “radikalne mjere sa nesagledivim posledicama”, ako predloženi zakon bude usvojen.

Vlast kalkuliše i nalazi se u dilemi: da li uništiti Javno preduzeće ili devastirati lokalne zajednice?!

Sukob vlasti i SDS-a dešava se u situaciji kada se JP “Šume Srpske” nalazi u dubiozi od 150-200-250 (niko ne zna tačno koliko) miliona KM. Preciznije, sukob eskalira u ambijentu kraha, tako da pobjednika nema, već su svi izgubljeni, promijenio se, ne promijenio procenat izdvajanja. On će biti potpuno nebitan kada JP bankrotiraju, a na koračić su od toga.

Pitanje glasi: Šta je bilo sa SDS-ovim “radikalnim mjerama sa nesagledivim posledicama” u proteklim godinama i da li su im ti alati bili oročeni u banci, pa nisu mogli da ih upotrijebe i bar pokušaju spriječiti totalnu devastaciju “Šuma”? Zašto tek sada; da li zato što su predviđenim mjerama direktno pogođeni njihovi načelnici? Naravno, baš zbog toga, jer će padanje opštinskih budžeta značiti i pad stranačkog rejtinga, što je pogubno godinu i po pred opšte izbore.

SDS već godinama cinculira, ćuti, mlako reaguje, “upozorava”, “ističe”, “naglašava”…, ali ništa konkretno ne preduzima da pokuša zaustaviti “golu sječu” svih finansijskih/ekonomskih/privrednih resursa RS. SDS već godinama “mudro” sprovodi svoju “politiku”, čija je bitna dionica sa radnim naslovom: “Čekaćemo da sve propadne, pa ćemo sjesti bez problema na vlast”! (Mašala!).

Zato svih ovih godina nije bilo “radikalnih mjera sa nesagledivim posledicama” kako bi se spriječilo pljačkanje budžeta, pljačkanje eskro računa, pljačkanje milijardi podignutih kredita, pljačkanje u privatizaciji/poljoprivredi/vodama/šumama/struji/Čemernom/putevima/…

A sad će, kada više ničeg nema, radikalno. Za šta i zašto, a posebno pitanje za njih glasi - Šta će vam vlast kada više ničeg ne bude/nema?!

Da je SDS bar jednom u nekom ranijem periodu u ovih sedam opozicionih godina postupio po maksimi “radikalnih mjera sa nesagledivim posledicama” koju sada izbacuje, vjerovatno ne bi ni “JP “Šume” ni brojna druga javna preduzeća bila u ovolikoj dubiozi. Ali, onda ne bi sve propalo i pitanje je da li bi oni u takvoj situaciji mogli doći na vlast.

I sada je na djelu kukavička politika, koju “ispod žita” sprovode i u jeku “radikalizacije”. Sigurno ste zapazili da su optužili socijaliste za kreiranje i promovisanje pogubnog Zakona o šumama. Učinili su to javno, smatrajući da su građani kreteni koji neće prozreti njihovu bijednu politiku dodvoravanja Miloradu Dodiku, čak i u situaciji “nesagledivih posledica”. Kako jadno i mizerno. Bez ikakve časti. Njihov problem je što ne mogu ostvariti čak ni Pirovu pobjedu. Nakon nje je ostao bar neko i nešto, ovdje nije ostalo ništa.    

Slika Četvrta

Nedavno je došlo do sastanka Milorada Dodika i Mladena Ivanića, koji je, iz neobjašnjivih razloga, nazvan “kafa”.

Dodik nije ni pokušao obavijestiti javnost da se “kafa” desila, valjda mu nije bilo bitno, dok su iz PDP-a učinili sve da vijesti o “kafi” procure, ali talog je, očito, bio pregust, pa cijelu tu priču mediji gotovo da nisu tretirali. Premda je ovim iz PDP-a to bilo veoma važno, jer su danima nakon toga sazivali sastanke na kojima su sagovornike obavještavali šta su vidjeli u “Dodikovoj šolji”.  

A Dodik im je ispričao o novim naftnim bušotinama u RS, milijardi ruskog kredita koji samo što nije, razvoju, gasifikaciji, elektrifikaciji, volovima, direktnoj kontroli i komandi nad dijelom policije i par tužilaca, koga će hapsiti, a koga će možda hapsiti…, i, kao uzgred, rekao: “„Ne kritikuj mene, a moje udri koliko hoćeš. U tom slučaju i ti si miran od mene“!

Interesantno, dva dana nakon toga, PDP-ovci su „zaboravili“, navodeći slučajeve nepotizma, pomenuti Dodikove članove porodice, zaposlene u Vladi RS.  Naravno, PDP-ovci su “zaboravili” soje sagovornike obavijestiti o ovom dilu sa Dodikom, ali od “kafe” pa do danas nisu pomenuli Kafedžiju ni na koji način. Posebno ne njegove “poslove” i uposlene članove familije, koji svi rade i žive na budžetu ili sa budžetom.

Dodik na ovom sastanku nije imao šta izgubiti; samo je mogao njime dobiti, što se i desilo. PDP-ovci su, izgleda, nesvjesni da su zbog tog sastanka potpuno izgubili kredibilitet, ma koliko oni bili ponosni što im se “kafa” desila.

Njihova ideja je bila da uplaše SDS “kako bi i oni mogli sa Dodikom”, da pokažu da su bitni, “jer čak i Dodik sjedi sa njima”, a vrlo važno je Ivaniću bilo da pošalje poruku i “unutarstranačkom neprijatelju” da nisu samo oni dobrodošli Dodiku, već i on.

Nijednu od zacrtanih meta PDP nije pogodio: SDS im, potpuno neuplašen, još manje vjeruje nego ranije, a ranije je to bilo svemirskih razmjera; ideja da su “bitni, jer su sa Dodikom” samo pokazuje koliko su u svojim očima nebitni, čim im Dodik služi kao reper, odnosno Žiri koji dodjeljuje sertifikate o bitnosti i nebitnosti; što se tiče “unutarstranačkih neprijatelja”, oni su Kafedžiji, nakon “kafe”, bliži nego ikad.

U nedostatku bilo kakve ideje (PDP-ova Deklaracija o nepotizmu je copy paste), PDP je posegnuo za maglom, pokušavaju od sastanka sa Dodikom napraviti političku platformu, ali im je to propalo. Mediji se nisu uhvatili na tu udicu, političari još manje, ali će oni režimski itekako znati to iskoristiti kada za to dođe vrijeme. Svakako ne afirmativno.

Uz sve to, PDP je poslao poruku biračima da oni nisu opredijeljeni za ono za šta tvrde da su opredijeljeni, a to je promjena režima. Sve u svemu, “kafa” će im tek prisjesti, premda im se činilo da nikada “bolju nisu popili”.

Zaključak

Kakva je razlika u načinu djelovanja pozicije i opozicije? Nikakva.

Kakva je razlika između pozicije i opozicije? Nikakva, sem u jednom detalju-pozicija jede krtinu, opozicija glođe kosti.

Za šta se bori pozicija? Da ostane na vlasti i nastavi sa ono malo krtine.

Za šta se bori opozicija? Da se dokopa krtine, a njima prepusti kosti.

Stvari (da citiram Željku Cvijanović: “Dakle, nemam problem da to, faktički, kažem”) stoje ovako: strankama pozicije, kao i strankama opozicije vladaju/dominiraju oligarhije. Broj osoba koje ih čine zavisi od veličine stranke, te oligarhije, zavisno od partije do partije, broje od 100 pa sve do par hiljada zainteresovanih osoba.

Kompletno djelovanje partija, i pozicionih i opozicionih, podređeno je ispunjenju ličnih zahtjeva tih oligarhija, koji se, manje više vješto, podmeću narodu kao njihovi interesi. Svaki put kada građani izađu na izbore glas daju za lične interese pripadnika neke od političkih kasti, a nikada za svoj.

Do kada će tako biti? Pa sve dok se na ovim prostorima ne pojavi neko ko će biti kao Vučić i imati hrabrosti da se uhvati sa stereotipima koje je Tijanić vrlo precizno nabrojao (naravno, primijenjenim na društvo u kojem živimo).

Kada će se to desiti?

E to je već pitanje na koje odgovora nema čak ni u Dodikovoj kafi. Ali, pokušajte to dokučiti analizirajući sljedeće podatke: “Kometa Vučić” pogodila je Srbiju nakon raspada tri tradicionalne stranke.

Prvo se raspao SPS Slobodana Miloševića, došao gotovo do ispod nivoa cenzusa potrebnog za ulazak u parlament, a onda u narednoj deceniji evoluirao u SPS Ivice Dačića, koji djeluje dijametralno suprotno onom osnivačevom. Iako je Dačić bio član Miloševićevog SPS-a.

Nakon SPS-a, raspala se i SRS, tako što je najveći dio njenih funkcionera odlučio da osnuje SNS, stranku koja dijametralno suprotno gleda na politiku od SRS, kojoj je pripadao i Vučić. Ali, SNS – Vučić nije ni na koji način nalik onom SRS – Vučiću.

Nakon raspada SPS-a i SRS-a došlo je i do raspada Demokratske stranke (još je u toku, ali i ta partija će se oporaviti), koja je stradala od dijela onih stereotipa sa početka priče.

Znači, nije do stranaka, do ljudi je.   

Nakon Suda i Centralni registar HOV Srbije zabranio Stankoviću raspolaganje imovinom „Komgrapa“

Piše: Slobodan Vasković

Srbija je sve više i više pravna država, tu dileme nema. Beogradski Privredni sud blokirao je imovinu Slobodana Stankovića, donoseći odluku da njegovo preduzeće “Integral inženjering” ne može više raspolagati imovinom “komgrapa”.

Integral je vlasnik 64% “Komgrapa”, a naređenje Suda uslijedilo je nakon što je Sindikat “Komgrapa” podnio krivičnu prijavu protiv Stankovića i zatražio donošenje privremene mjere zabrane korištenja akcija, koje su u njegovomk vlasništvu “do okončanja sudskog spora”.  

Stanković uposlenima u “Komgrapu” duguje 4,3 miliona evra.

Nakon ove odluke Privrednog suda, u Centralnom registru hartija od vrijednosti Srbije po automatizmu je upisana zabrana raspolaganja akcijama (vidi sliku).

“Akcionar Integral inženjering, JMBG 1255908 na osnovu Rešenja privrednog suda u Beogradu br 31 p 3536/2013 od 13.05.2013. godine na 979.822 akcija ima meru privremene zabrane otuđenja i opterećenja akcijama izdavaoca”, upisano je u dokumentima Centralnog registra.

Sada ce i Komisija Centralnog registra za hartije od vrijednosti Srbije donijeti svoje rješenje o zabrani raspolaganja akcijama „Komgrapa“, koje su u vlasništvu „Integrala“.

Nakon ovog akta, Stanković definitivno više ne može sa svojom imovinom u “Komgrapu” ni na koji način raspolagati.

Veoma je interesantno da se i nakon 16 dana štrajka u „Komgrapu“ za taj slučaj jedino interesuju mediji iz BiH, dok se oni iz Srbije ponašaju kao da se ništa ne dešava.  

Slučaj „Šotra“: Kratki ogled o bitangama

piše: Slobodan Vasković

Uspon i pad Velibora Šotre biserno je svjedočanstvo o funckionisanju režima Milorada Dodika, pravilima i moralu koji važe na Dvoru, te odnosima između „ajkula“ i „pirana“ koje odlučuju o našoj sudbini.

Velibor Šotra je do dolaska Dodika na vlast bio niko i ništa; vozio je nekog prastarog pasata, skroman stančić, život od prvog do prvog. Sve vrijeme taj samoproklamovani „veliki“ vojni obavještajac vucarao se po tzv. „bezbjednosnim“ krugovima, odnosno među pratiocima raznoraznih funkcionera što su bili na vlasti.

Istovremeno, obavljao je sitnije poslove za SNSD, pomažući u podizanju ove stranke na istoku Republike Srpske, posebno na potezu Vlasenica-Šekovići-Zvornik, gdje je tokom rata stekao brojna poznanstva, od kojih mu je ono sa Mićom Kraljevićem bilo najznačajnije. U Banjaluci je važio za potrčka Miloša Čubrilovića Čubrija, Dodikovog Senke, sa kojim je u kumovskim vezama.

Dolaskom Dodika na vlast, Šotra, uz Čubrija, postaje „centar moći“ i kreće jedna „sjajna“ karijera „uspješnog“ biznismena, posrednika, trgovca; riječju „Katice za sve poslove“, što donose ogroman profit.

Jedna od unosnijih „privrednih“ grana kojima se Šotra u početku ove vlasti bavio bila je obezbjeđivanje kontakta sa Dodikom. Linija molilac-Šotra-Čubri, koja je vodila do Dodika, izvrsno je funkcionisala nekoliko godina, a taj pacovski kanal bio je jedna od najsigurnijih veza kojom se svjetlosnom brzinom stizalo do Šefa. Naravno, za brzi prevoz trebalo je masno platiti kartu. Naplaćivali su Čubri i Šole papreno i masno pristup Šefu, i to u tolikoj mjeri da je čak i jedan režimski bilten našao za shodno da tome posveti par redaka, ne pominjući njihova imena. Naplaćivali su oni za Šefa i kada to Šef nije ni znao.

Šotra je postao Čovjek od povjerenja, neko bez koga se nije mogla održati nijedna fešta na Dodikovom imanju, niti organizovati bilo kakva akcija u kojoj je Šef imao glavnu ulogu, niti obaviti nijedan „bezbjednosni“ posao.

Šotra nije djelovao samo u regiji Birča, već i po Hercegovini, Crnoj Gori, Beogradu.... Nakvasao je do veličine hipopotama, a nakvasali su i njegovi materijalni dobici.

Onaj prastari pasat zamijenjen je novim mercedesom, a Šotra/Šole otvarao je firme kao na traci: osim „provodadžisanja“ za Dodika, otvorio je i preduzeće za veleprodaju gaziranih sokova, alkoholnih pića i vina. Pri tome su mu se na usluzi našli neki visoki funkcioneri Uprave za indirektno oporezivanje, koji su pazili da mu „partneri“, preko kojih je „radio“ pomenute robe, „ne zavrnu“ koji šleper. Isti ti su i zatvarali oči pri ulasku tih šlepera iz Crne Gore i Hrvatske u BiH, a sve je skladišteno u Fabrici duvana Banjaluka, gdje je Šotra bio formalno uposlen kao šef obezbjeđenja.

Apetiti su rasli, pa je ratni kaplar Šotra poželio da bude poratni general, te je, zajedno sa kumom Čubrijem, osnovao zaštitarsku agenciju „Alfa“, koja nije ništa drugo do Dodikova parapolicijska grupacija.

„Alfa“ brzinom munje dobija unosne ugovore na tržištu prezasićenom brojnim firmama koje su se bavile tom vrstom posla, a direktori SNSD-a listom otkazuju dotadašnjim partnerima. „Alfa“ postaje zaštitarski hit. Tamo gdje je bilo otpora da „Alfa“ preuzme poslove, „uživo“ je nastupao Šotra, nerijetko i maltretirajući neposlušne. Opštepoznata je priča da je čelnika jedne značajne finansijske institucije, koji je odbio da sklopi ugovor sa „Alfom“, „nježno“ ubjeđivao držeći ga šakama za vrat, dok ovaj nije poplavio.

„Alfa“ je vrlo vrlo brzo postala vrlo vrlo uspješna firma, a pravi se i Alfa plus koja je obezbjeđivala samo Rafineriju, nakon što su Rusi ušli u nju. Čini to i danas.

 

Šotra je dosegao statusni maksimum, ali kao i svakoj bitangi bilo mu je malo. I krenuo je u posao živlota.

Legenda kaže da je Šotra teško pritisnuo vlasnika jedne velike kladionice (tokom 2011.), stalno mu šaljući raznorazne inspekcije, koje su trebale utvrditi utaje, finansijske prevare i milionske dugove prema budžetu. U timu za presing bio je i Jovo R., uposlenik u Vladi RS, koji je koordinisao „rad“ inspekcija u ovom slučaju, a tvrdi se da je iza cijelog posla stajao Čubri.

Vlasniku kladionica rečeno je da mora platiti 900 hiljada KM „narukvice“, kako ne bi završio u zatvoru i još izgrcao milione budžetu. Rečeno mu je i da iza ponude stoji lično Aleksandar Džombić, tadašnji premijer.

Kladioničar je platio, inspekcije su prestale, Jovo R. je, prema legendi, inkasirao 250 hiljada KM, a ostalo je Šotra trebalo da podijeli sa Čubrijem.

Par mjeseci nakon isplate, Kladioničar je, priča dalje kaže, sreo Džombića i priupitao ga da li je zadovoljan „poklonom“, na šta ga je ovaj zabezeknuto pogledao. Džombić je insistirao da mu kaže o čemu se radi i ustvrdio da on nema ništa sa tim. I nije imao.

Potom je snažno „pritisnuo“ Jovu R. koji je sve „otpjevao“. Obaviješten je i Dodik, koji je Čubrija pozvao na raport; Čubri je demantovao, svaljujući sve na Šotru, a legenda kaže da je to učinio, jer mu: 1) Šotra nije isplatio ni marke, već je sav novac zadržao za sebe ili 2) Uzeo je novac, ali je prao sebe kod Šefa i svu odgovornost svalio na Šotru.

Bilo kako bilo, krenuo je brzi Šotrin pad, jer je Dodik istakao da ne želi više da ga vidi. Vrlo je zanimljivo da nije zatražio od policije i Tužilaštva da riješe ovaj slučaj i Šotru eskpresno zatvore!

Čubri i Šotra su bili suvlasnici „Alfe“, a „grešnom“ Šoletu ponuđeno je „džentlmenski“ da iz posla izađe uz simboličnu nadoknadu, što je odbijeno. Nakon toga uslijedilo je kumovski ubjeđivanje „utokom“, krošeima, aperkatima i ponekim bekend slajsom. Rezultat je bio izvrstan - Čubri je sada jedini vlasnik „Alfe“, jer Šotra ima „staklenu“ bradu.

Šotra je lani, u jednom periodu, čak napustio RS, valjda strahujući za mercedesa, ali se pred lokalne izbore vratio i iz prikrajka se prikradao SNSD-ovim šatorima, ne bi li uhvatio kakvu - takvu konekciju. Međutim, niko ga nije ni pogledao, jer je „prekrižen“.

I u ovoj godini pokušava da se „vrati“, obilazi, nudi, moli, puže, liže....

SNSD-u je svaki čovjek potreban, pa se možda nađe ponovo mjesta i za Šotru.

Šotrina „karijera“, te razlozi njegovog uspona i pada, poznati su gotovo svima u Banjaluci, ali i u relevantnim institucijama sistema, koji bi se trebali baviti progonom bitangi, kriminalaca, iznuđivača, lopova... Međutim, niko ništa nije preduzeo, jer Šotra je bio „preblizu“ i previše zna. I jer je Šotra samo mala sličica u moru istih, koji su rukovodili i rukovode našim životima u proteklih sedam godina.

Takvih kao on je toliko, da se može organizovati masovno takmičenje „horova“ horora. U Bakincima.

vezani video: Al' se nekad dobro jelo, baš

http://www.youtube.com/watch?v=Ut8WTu4k4Eo