четвртак, 09. март 2017.

Писмо из ОС БиХ (наставак): Генерали немају став, раде само за своје интересе

Кадровање подобних и послушних траје предуго тако да данас просто није могуће исправити било шта, народ је давно рекао да се крива Дрина не може исправити, али дозволићете да свакако они који то раде не могу очекивати да им аплаудирају они које су запоставили, сатрали и довели у позицију да се без обзира на своје квалификације осјећају безвриједно и сувишно.

Чинови у ОС БиХ су усвојени, па је потпуковник ВРС у ОС БиХ пуковник, али одговорно тврдим да пуковник није чин већ дијагноза. Наиме данас можете постати пуковник само ако имате политичке везе или кума неког од „српских“ генерала, па је тако могуће да се помјерите неколико позиција  и рекао бих да постанете незамјењиви: кад се погледају унапређења задњих неколико година тешко је констатовати да има ”нормалан” пуковник код Срба осим ако он није пуковник десетак година.

О чину бригадира ћу рећи само да је погрешно назван - требало би да се зове регрес јер је то разлика у односу на чин пуковника. 

Не бих да понављамо ствари из предходног писма, али морам да кажем да је већ видљиво  да ситуација измиче контроли  и то толико да морам констатовати  нека нам је Бог на помоћи за неколико година, кад ови шупљи кадрови дођу на позицију да одлучују. 

Генерали мјењају правилнике сваке године, допуњавају исте, усвајају ранг листе па тако данас није битно ко сте, шта сте радили (дужности које сте обављли), битан је ниво енглеског језика, учешће у мировним мисијама а небитно је да ли сте стручњак у послу, стручна спрема…; По свијету представљају људи који су учили  језик док су други радили и свој и њихов посао у јединици и да будем до краја јасан боље би било да нема никога, него да нас такви људи представљају по свијету. 

Истовремено нам се као народу ситуација представља да ми нисмо опредијељени за НАТО,  да ће бити референдум по том питању, а рекао бих да се на том путу ка НАТО прешло више од пола пута, па оправдано постављам питање ко кога ту лаже и докле се крити иза народа? 

Поменути ликови који су учили језике (редовно не само један) су привилеговани у напредовању, постављењу на виша мјеста и не знам како то да може исто лице бити фаворизовано како приликом одласка у мисију, тако и кад се врати из мисије са дебелим џепом. 

Шта је са онима који нису били у прилици да уопште уче стране језике и како то да права има само одређена циљна група док остали имају само обавезе и једино њихово право је да ћуте и чекају.

У Француској је била гиљотина, а у ОС БиХ генерали имају сабље до којих ни мало не држе, потежу их некако често ( без части), са циљем да неколико генерација, односно класа војне академије сатру, да би довели и поставили своје миљенике.

Главна тема у ОС БиХ почев од Замјеника МО, генерала и рекао бих већине Срба је ко је писао предходно писмо, а то је небитно, требало би да се баве са тим о чему се пише; ствар је у томе да истина боли, људи су натјерани пред зид и не може даље.

Материјала о криминалу и корупцији има читав шлепер, јер је највише хваљена реформа на нивоу БиХ заснована бар 70% на накарадним принципима. Кад је прављена грађевина коју зову ОС, нису по пропису направљени темељи и данас је бадава дограђивати и  реновирати, јер је велики ризик од урушавања исте.

Немамо право наступа на медијима, а не дај Боже да неко јавно каже нешто о ”најуспјешнијој” реформи о БиХ. 
Преостаје само овакав начин, а требало би да се појави и књига, гдје ће 
народу бити објелодањена сва недјела оних који нас тобоже заступају.

Данас су таква времена у цјелокупном друштву да они који никад нису били у цркви, сада су највећи вјерници, дезертери се приказују као највеће патриоте и онда честит човјек ту нема никако мјеста. 

Кажу да револуција једе своју дјецу, то је сигурно тако, али револуција је одавно прошла и изгледа да је циљ позиције да постигну то да револуција једе унуке.

Ономе ко има интересовања за писаном ријечи намеће се утисак да ово пише официр јер се у предходном писму не помињу војници и подофицири. Ове категорије нису поменуте дијелом због тога што никако нисам желио да будем преопширан, а дијелом због тога што су у ОС ове двије категорије упокојене одавно. 

Никога у ОС БиХ не интересује статус војника, који је толико мајоризован да не смије уопште подићи главу, нема никаквих права, има само обавезе и то грубо, на начин, као да је приватна фирма (ако ти се не свиђа можеш отићи). 

Редовно се шаљу на задатке без исправне одјеће и обуће, храна је катастрофа, посебно је лоше стање на стражама, а ти исти људи добијају мање плате од оних који не дају стражу, јер им се одбија топли оброк и превоз, а немају никакав додатак за отежане услове рада онда кад су ангажовани на истим.

Што се тиче подофицира, потпуно су упокојени, са јако малим платама, добар дио тих људи су борци,  а неки од њих су имали и статус официра да настанка ОС БиХ. 

Данас нема школовања подофицира на војним школама, подофицире примају у ОС из реда војника, па је тако прије око мјесец дана обављен  пријем подофицира из реда војника. 

Наравно, није се водило рачуна о квалитету већ је предност код пријема било странка, родбинска веза и сл., али то бисмо могли и схватити да ти исти нису приликом пријема у јединице дошли за шефове, односно на више функције у односу на оне који раде већ више од двадесет година. 

Не знам да ли је било тешко пресложити коцкице и на тај начин оне који тек почињу ставити на почетне дужности, а оне са искуством помјерити навише. Али поново питам кога је брига за то?

Пошто је посве упитна војничка част у времену кад се у Ливну снима филм о Анти Готовини и користе ресурси ОС БиХ, осјећам као дужност да обавијестим јавност да је 09. Јануар - Дан Републике Српске, тотална обмана грађана РС од стране политичког и војног врха БиХ и РС и то на један перфидан и рекао бих груб начин и то поткрепљујем следећим:
-Ако је учествовао 3. пук, гдје је тај састав у саставу дефилеа, народу су потурена дјеца која су јуче почела радити и то у форми почасне јединице. Ако је дан РС не знам зашто остали припадници пука нису били на свечаности и то на челу са командантом пука или барем да је било учешће ветерана (бораца ВРС) у саставу дефилеа, поново са командантом пука на челу, као што за 1. Март друге компоненте слободно у униформи присуствују свом празнику. 

Питам се живимо ли ми у РС и како се то односимо према РС односно има ли за нас ишта свијетло и свето?
-Како то да се предсједник РС у пет до дванает сјетио војске и на онакав груб начин прозвао припаднике ОС из реда Срба; Може ли 3500 људи да буду издајници српских интереса? Ако је војска толико битна што је дадоше онако олако? Има ли у СИПИ и другим заједничким институцијама Срба и како то да њих није позвао? 

На крају шта ће нам генерали који немају става и који раде само за своје интересе?


Изгледа да је ова гарнитура незамјењива, они суде и живима и мртвима.