среда, 4. децембар 2013.

Prosta matematika: Savjest Srđana Mazalice vrijedi 25 KM mjesečno

 piše: Slobodan Vasković

Obično se ne bavim SNSD-ovom boranijom, posebno ne onim njenim dijelom koji ima ulogu robotizovane glasačke mašinerije, i koji za vjerno klimanje glavom u Šefovom rektumu ponekad dobiju priliku i da mu javno poltronišu.

Jedan od takvih bezbojnih automata je i Srđan Mazalica, čija je analitika plića i od one koju, s vremena na vrijeme, izbaci neki od banjalučkih parking-automata.

Znam, nije pristojno od mene ovoliko nasilje nad nečim tako bezbojnim, bezličnim, nesadržajnim, nevrijednim, ali šta da čovjek radi kada mu se takva individua obrati maloumnim “samo ti sinko radi svoj posao”, kao što se meni obratio taj Mazalica, a uz to mi poslao i poruku putem tvitera (kako bih ga uopšte primjetio) u kojoj piše “dubokoumno” – blog na blog.

I pri tom se individua Mazalica samonaslovljava kao javna ličnost.

Drago momče, ti si javna bruka, a ne javna ličnost; ti nemaš nikakav kredibilitet, tako da o rušenju nekog tvog kredibilteta nema ni govora. Čak ni ne znaš šta je to.

Da znaš ne bi se “šicao” tim izrazom, ali negdje si to usput pokupio, pa ti se učinilo zgodnim da plasiraš.

U potpunoj si zabludi - nemam ja nikakve loše namjere prema tebi, takve kao ti ja ni za doručak ne jedem. Gade mi se, pa sam prestao da doručkujem. Samo kafa i tekstovi Rajka Vasića.

Kako sam večeras dobre volje, pojasniću ti par stvari, što mogu jednostavnije, kako bi ih čak i ti mogao dokučiti i razumjeti.

U tekstovima na koje se referišeš pomenuo sam te uzgred, jer si nekom čudnom greškom postao narodni poslanik, potpuno svjestan da ti pojma nemaš šta ta pozicija predstavlja. Tvoj šef bi te okarakterisao kao “politički pobačaj”, ali ja na tebe neću primijeniti takvu jednu zluradu opasku. Više volim misliti da se sranja dešavaju, te si se i ti tako zatekao u Narodnoj skupštini RS. Uz nesebičnu tatinu pomoć.

Momče mlado, za ubuće da naučiš - prije nego li reaguješ, trebaš prvo pažljivo pročitati tekst na koji se osvrćeš. Pod uslovom da si ovo do sada razumio, pojasniću ti dalje; ukoliko, pak, nisi, slobodno se vrati na početak, pročitaj još dvaput triput stoput, pokušaj shvatiti, pa onda niz tekst, do samog kraja. Biće to tvoj put krsta.

Da si pažljivo pročitao šta sam napisao, shvatio bi da nigdje nisam ustvrdio da je Milan Mazalica kao direktor “Vodovoda” dobio stan od “Mikroelektronike”, a što ti kao demantuješ. Na ovom mjestu ti savjetujem da naučiš znakove interpunkcije i njihovo značenje. Sa akcentom na tačku (.). Uz to, otac ti je donedavno bio direktor “Vodovoda”, tako da tvoja opaska o njegovim “penzionerskim danima” jedva da stoji. Svih ovih godina, u kojima Praštalo progoni tvoje komšije, a ti ćutiš kao zaliven, Milan Mazalica jeste bio direktor “Vodovoda”.

Kod tebe nije problem samo što pojma ni o čemu nemaš, već i što bezočno lažeš.
Pa u svom pokušaju člančića navodiš: “Milan Mazalica NIJE u posjed stana došao kao i ostalih devet radnika Mikroelektronike, jer je Milan Mazalica JEDINI u ugovor sa Mikroelektronikom uložio stanarsko pravo nad stanom od 61m2 u ulici Dr.-a Vojislava Đede Kecmanovića br.25, koje je stekao 1991.godine, i to je razlog zbog čega je otkupio stan od 93m2 u ulici Milovana Hrvaćanina i isti uknjižio“.
Ali si zaboravio da kažeš da je Milan Mazalica za stan od 62 m2 dobio stan od 93 m2 i da nije uložio niti jedne jedine marke za izgradnju razlike u kvadraturi. A ona iznosi 31 m2.
A gotovo svi ostali stanari jesu. Precizno, njih pet. Kako oni koji su dobili stanove kao kadrovi, tako i oni koji su dobili stanove kao pripadnici boračkih kategorija. I ulagali su 30-50 posto od vrijednosti stana. I sada im njihovo Dragan Praštalo, tajkun, otima.

Možda ti sve ovo ne znaš. Trebao si zato pitati Tatu, da ti pojasni, objasni, pomogne pri pisanju. A ne da te pusti tako nespremnog i nejakog meni da se poigravam sa tobom kao sa malim mišem.   


Raspisao si se ti, nema šta. Pa prvo „udario“ naslov u plavom i u naslovu riječ „iliti“. Učinila ti se baš onako jakom. Uhvatila te neka pomama, čini ti se u opravdanom bijesu da ti se riječi same slažu, ne stižeš ih ukucati. Nepodnošljiva ljepota udaranja direktno ti iz prsta ističe u vord.

Iluzija je to, momče. Iluzija. Bolje ti je, a Bogami i stoput pametnije bilo da nisi pogrešno pomislio da imaš dara.

Redovi koji slijede i u kojima prenosim tvoje prdomeljenje samo pokazuju kakve sve karikature i dvadesetopozivci učestvuju u političkom životu. I na tragediju svih u donošenju odluka.

„SNSD niti organi bilo koje stranke ne treba da obavljaju posao pravosudnih institucija koje o sporu između Dragana Praštala i radnika Mikroelektronike treba da daju konačnu riječ.
Ne ulazim u to ko je u pravu: radnici Mikroelektronike ili Dragan Praštalo. Nije moj posao kao narodnog poslanika da bilo šta presuđujem, odlučujem ili zaustavljam u ovom procesu, niti sam od bivših komšija bilo kad zamoljen da o ovome postavljam bilo kakvo poslaničko pitanje“, pravdaš ti sopstveno nečinjenje, iako godinama gledaš kako tajkun, kriminalac i tvoj stranački drug, na pravdi Boga, progoni porodice boraca, porodice palih boraca i kadrove.
I pokušava da im otme jedino što imaju, dok on lično ima desetine miliona. Koje je oteo.

Od čega si ti satkan? Od ilovače! Pokušavaš biti licemjer, tvrdeći kako “SNSD niti organi stranke ne treba da obavljaju posao pravosudnih institucija…”, isti onaj SNSD koji godinama odlučuje o svakom segmentu društva; o životu i smrti u Republici Srpskoj. Poslednjih godina sa akcentom na smrti.

Čak ni licemjer nisi sposoban biti. Tek malo nevrijedno puhalo, koje je umislilo da zna sva slova i kako se njima veze.

Fino je što si na kraju teksta zaista iskreno objavio i objasnio ko si i šta si.   
„Svih ovih godina troškovi advokata koji je zastupao radnike/komšije finansirani su iz sredstava tekućeg i investicionog održavanja zajednice etažnih vlasnika. Ravnopravno sa ostalim stanarima, u ovu svrhu, moj otac je svaki mjesec uplaćivao 50 KM“, navodiš nesretniče, valjda smatrajući da poentiraš.

Zar ne vidiš da si upravo javnosti saopštio koliko košta tvoja i očeva prljava savjest - po 25 maraka mjesečno.

U nastavku prenosim integralno “tekst” Srđana Mazalice

Потпуно сам свјестан да обављање јавне функције носи терет ризика да неко злоупотријеби и истргне из контекста моје изјаве, често из јасног разлога подривања кредибилитета мојих ставова. Али није ми се до сада дешавало да ме било ко нападне лично и да дирне у моју породицу, износећи неистине и полуистине и на основу истих креира конструкције које имају за циљ приписивање нечасних и непоштених радњи нити мом оцу нити мени.

На свом блогу Слободан Васковић је објавио два текста под насловом „Досје: Драган Праштало, високи функционер СНСД и Додиков тајкун, избацује на улицу борце и породице палих бораца“, и у овим текстовима споменуо мога оца и мене. Не бавим се, нити сам се икад бавио Слободаном Васковићем. Не спорим његово право да се бави са мном, с обзиром да сам јавна личност. Будући да су његове наводе објавили и неки електронски медији, а искључиво због својих пријатеља и оних који желе да сазнају истину о проблему којим се позабавио Васковић, одлучио сам се да и ја, на свом блогу, демантујем поједине тврдње и дезинформације, те разјасним неке ствари. Између осталог, он наводи:

Одлуком Управног одбора тадашњег друштвеног предузећа “Микроелектроника” (05.03.2001. год.) издваја се 215.000 КМ за рјешавање  стамбених потреба радника дефицитарних стручних кадрова. Такође је извршена додјела станова по редовној расподјели према листи од 12.04.2001. Предсједник Комисије за бодовање листе за станове био је Милан Мазалица, садашњи члан Главног одбора СНСД-а. Милан Мазалица је и директор бањалучког водовода, а његов син Срђан Мазалица је народни посланик СНСД у скупштини Републике Српске...

...Дана 18.03.2013. године предузеће Микроелектроника А.Д., чији је законски заступник директор Драган Праштало, поднијело је тужбу Основном суду у Бањалуци у којој тражи да 9 станара, бораца Војске Републике Српске и породица погинулих бораца, напусти своје станове које су стекли на легалан и законит начин и изађу на улицу - у року од 30 дана. (сви документи су у мом посједу)

Током јула и августа 2003. извршен је откуп кадровских државних станова  и уредно укњижење у катастар (три стана). Међу онима који су се укњижили је и Мазалица. Остали станови нису откупљени због жалбе осме особе са борачке листе (седам прије ње је добило стан).

Интересантно је да Праштало није тужио само једног станара - Милана Мазалицу, иако је он у посјед стана дошао као и осталих девет радника Микроелектронике. Само та чињеница говори о како биједном и ужасавајућем акту се ради и колико је Праштало убијеђен да може чинити шта хоће. Само зато што је члан СНСД-а и Додиков тајкун, преко којег је у привате џепове отишло 100 милиона марака отетих фискализацијом.

Још је интересантније да ни Милан Мазалица, а ни његов син Срђан Мазалица нису никада покушали да преко органа СНСД-а или, пак, у Народној скупштини РС зауставе ову срамну, криминалну и нељудску отимачину иза које стоји њихов страначки колега Драган Праштало.

Мазалице су своје комшије препустили на милост и немилост тајкуну, којем је мало 100 милиона до којих је дошао на незаконит начин проведеном фискализацијом, већ хоће да отме и станове породицама борачких категорија.

Кренимо редом:
-           Милан Мазалица, дипл.физичар, у вријеме кад је Управни одбор донио одлуку о издвајању  средстава за рјешавање  стамбених потреба радника дефицитарних стручних кадрова, НИЈЕ био директор бањалучког Водовода (нити је данас јер је отишао у пензију), већ запослен у Микроелектроници на мјесту руководиоца Сектора за квалитет, и њему је додијељен стан одлуком Управног одбора, јер је био дефицитаран  стручни кадар, а не на основу бодовања комисије чији је био предсједник. Треба истаћи и да је Милан Мазалица постао директор бањалучког Водовода са већ ријешеним стамбеним питањем од стране предузећа у којем је радио 25 година, те да Водовод а.д. Бања Лука није издвојио нити једну КМ за рјешавање његовог стамбеног питања. Такође као стручни дефицитарни кадар, Милан Мазалица је још 1979.године стекао станарско право над станом од 44м2 у улици Ејуба Кобашлића бр.1 (данас Радоја Домановића).
-    Милан Мазалица НИЈЕ у посјед стана дошао као и осталих девет радника Микроелектронике, јер је Милан Мазалица ЈЕДИНИ у уговор са Микроелектроником уложио станарско право над станом од 61м2 у улици Др.-а Војислава Ђеде Кецмановића бр.25, које је стекао 1991.године, и то је разлог због чега је откупио стан од 93м2 у улици Милована Хрваћанина и исти укњижио.
-          Драган Праштало није високи функционер СНСД-а, нити је Милан Мазалица, с обзиром да нису чланови нити Градског, нити Главног одбора СНСД-а. У периоду 1998.-2001.године Милан Мазалица јесте обављао функцију предсједника Градског одбора СНСД Бања Лука, а 2005.године због Закона о јавним предузећима поднио је оставку на мјесто предсједника Мјесног одбора СНСД Старчевица (што је прије него што сам 2006.године испред Градског одбора СНСД кандидован за посланика у Народној скупштини РС).

СНСД нити органи било које странке не треба да обављају посао правосудних институција које о спору између Драгана Праштала и радника Микроелектронике треба да дају коначну ријеч.

Не улазим у то ко је у праву: радници Микроелектронике или Драган Праштало. Није мој посао као народног посланика да било шта пресуђујем, одлучујем или заустављам у овом процесу, нити сам од бивших комшија било кад замољен да о овоме постављам било какво посланичко питање.

П.С. Свих ових година трошкови адвоката који је заступао раднике/комшије финансирани су из средстава текућег и инвестиционог одржавања заједнице етажних власника. Равноправно са осталим станарима, у ову сврху, мој отац је сваки мјесец уплаћивао 50 КМ.