Piše: Slobodan Vasković
Najvažnija činjenica sa sastanaka
Milorada Dodika i Ivice Dačića; Ivice Dačića i Željke Cvijanović plus
pripadajući im ministri, te bilateralnih razgovora pripadajućih ministara,
jeste da na njima nije bilo Aleksandra Vučića.
Izostanak političara koji u
Srbiji donosi konačne ključne odluke, svjedoči da su odnosi Beograda i Banjaluke
i dalje hibernirani, a Dačićeva posjeta jeftina je kozmetika, kojom nisu čak ni
pokušali zamazati klisurine koje razdvajaju vrh RS i rukovodstvo Srbije.
Sve priče o tome kako su odnosi
odlični, bez problema, u uzlaznoj liniji, ovakvi onakvi, zaista su samo priče,
bez ikakvog sadržaja, baš kao i navodni silni dogovori o koječemu, od čega neće
biti provedeno ništa.
Jer, ni u čemu što su dogovorili
ne postoji bilo šta konkretno.
Čak i da je drugačije, izostanak
Vučića, bez čijeg odobrenja u Srbiji i sa Srbijom nije ništa sprovodivo, garant
je da su Dačić, Dodik i ostali učesnici srpsko-srpskog sijela u Banjaluci
tupili zube njihovog tupljenja radi. Džaba se Dodiku odjednom dopada sve što
Srbija radi, zalud njegovo poltronisanje i „veselo“ povijanje kičme, jer onaj
koji bi to trebao da vidi, ne želi ni da pogleda u njegovom pravcu.
Sve u svemu, i ovaj banjalučki
susret samo je još jednom potvrdio notornu činjenicu da su odnosi između Vučića
i Dodika nepopravljivi, da su njih dvojica nepomirljivi politički i svaki drugi
neprijatelji i da će Banjaluka i Beograd stvoriti bolji politički ambijent, tek
kada jedan od njih dvojice više ne bude u politici. Za sada Dodik ima veće
šanse da ostane bez posla od Vučića.
Vučić jeste Dodiku najveći
problem, uz to nerješiv, ali ima on itekakve glavobolje i u svojoj kući. U SNSD-u
posebno.
Sve je više krajputaša što ukazuju
da bi Dodika uskoro mogao da
pogodi u glavu onaj „Malj“ Rajka
Vasića iz njegove „obrade“ narodne poslovice, koju je prilagodio unutrašnjim
SNSD - odnosima, a glasi „Svi gaje guju u njedrima. Srbi gaje Malj.“!
Leci, na kojima je ispisano „Igor
Radojičić je budućnost“, što su osvanuli u Banjaluci (10.07), imaju namjeru da ukažu
kako, za sada, nepoznati centri tale i kuju čelik, ne bi li salili Malj sa
Radojičićevim likom, kojim bi raspalili po Dodikovoj glavi.
Prvo da vidimo ima li u
Radojičiću štofa za Malja?
Realno, nema tu Malja (a ni gedore),
premda i međunarodna zajednica računa da bi se Radojičić mogao ozbiljnije
usprotiviti Dodiku.
Račun je to bez krčmara, jer Radojičić
nema snage, volje, još manje lične hrabrosti da pokuša bilo šta promijeniti
unutar SNSD-a. Štaviše, Dodik je nemilosrdno pomeo većinu njegovih sljedbenika,
i stalno ih drži u strahu od novih progona i pogroma.
Radojičić je usamljeni
aparatčik, koji bespogovorno izvršava naređenja, pokazujući tek tu i tamo ponekim
značajnijim uzdahom da nije mašina, već živo čeljade. Mnogi te rijetke uzdahe
potpuno pogrešno tumače kao otpor, a čovjeku treba samo malo više vazduha u njegovoj
poziciji skupštinskog automata za sprovođenje, mahom, nakaradnih i loših zakona.
Postavlja se pitanje ko stoji
iza letaka i da li je riječ o političkoj ujdurmi opozicije?
Teško, u stvari nemoguće. Čak ni
ovako loša opozicija, kao što je ova u RS, ne bi sebi dozvolila da se troši na
dijeljenje letaka koji nemaju nikakvog smisla, sem da Radojičića potpuno nabiju
u defanzivu/crnu zemlju, a Dodika dodatno učine žrtvom „neprijateljskih centara
moći“.
Uz to, pitanje je i zašto bi
opozicija bilo koga iz SNSD-a na taj način hvalila i proglašavala osobom
budućnosti?!
Iako leci na unutarstranačkom
planu odgovaraju Dodiku, jer dodatno pritišću Radojičića, oni mu, ipak, prave
određenu štetu na političkoj sceni, zato što „mirišu“ na sukobe u SNSD-u.
Ta šteta nije velika, ali bi
mogla postati, učestaju li „gerilci“ sa „napadima“, a što se tiče Radojičića on
je, jasno je, samo sredstvo za pričicu, čiji pisci znaju da na njenom kraju on
neće postati Malj.
Sad dolazimo do ključnog
momenta: „gerilci“ (sigurno) smatraju da se „bore“ protiv Dodika, i da su
njihovi akti „politički“, ne shvatajući da su marionete i da inspiratori te
bitke imaju sasvim druge razloge. Ekonomske.
Nema sumnje da iza poslednjeg „udara“
na Dodika stoji ekonomski lobi i to iz njegovih redova, jer su napadi (lecima) „niskog
intenziteta“ i sa politički neostvarivim ciljevima, ali i lako čitljivim
porukama.
Prva je da od Dodika traže da im
ispuni (ekonomske) zahtjeve, a druga je da, ne uradi li ono što od njega
zahtijevaju, oni mogu i snažnije udariti sa eksplicitnijim sadržajem, koji
nikako i ni u kom ambijentu (bilo unutarstranačkom, bilo na javnoj sceni) neće
odgovarati lideru vlasti. I koji će mu nanijeti štetu, mnogo mnogo veću od one
koju su počinili prejeftini papirići podijeljeni po Banjaluci.
Jednostavnije rečeno, Dodik je
žrtva sopstvenih krokodila i ne nahrani li ih u mjeri koja im je potrebna, onaj
Vasićev „Malj iz Njedara“ odvaliće po njemu svom silinom.
