Rano je..., premda je odavno prekasno

piše: Slobodan Vasković

Srbija nije više mogla da izdrži zamrznute konflikte i propadanje nacije, kaže Aleksandar Vučić. On je dodao da Srbija više nije mogla da izdrži pljačku državne imovine.

Prvi potpredsednik Vlade kaže da je naš sistem bio zločinački podešen da odgovara samo interesima nekolicine bogatih.

"Naš unutašnji sistem zločinački je podešavan da odgovara samo interesima nekolicine bogatih, a država je za račun nekih bogataša i sama bila umrtvljena", rekao je Vučić. (B 92)

Vučić je, bez dileme, saopštio da je Srbijom godinama vladala zločinačka organizacija, što je nemilosrdno, sistematično i svjesno opljačkala tu državu.

Kada se malo poigramo riječima i umjesto Srbija upišemo Republika Srpska, uvidjećemo da su njegove konstatacije stopostotno primjenjive na sve ono što još uvijek traje u ovom entitetu. Posebno rečenica: "Naš unutašnji sistem zločinački je podešavan da odgovara samo interesima nekolicine bogatih, a država je za račun nekih bogataša i sama bila umrtvljena"! Što će reći da Republikom Srpskom, bez dileme, već godinama upravlja Zločinačka organizacija, udružena u zločinačkom poduhvatu uništenja RS (živi bili, pa vidjeli). I to je, manje više, svima poznato. Kao što je poznato da su (bez)brojni zakoni u skupštini ovog entiteta doneseni kako bi se građani mogli opljačkati; Kao što je poznato da je pljačka sveobuhvatna, temeljna, kapilarna i po svim nivoima; Kao što je poznato da svaki građanin u ovom entitetu (ma čiji glasač bio) “u po noći” može navesti bar tri slučaja teške pljačke (i nastaviti mirno da spava); Kao što je poznato da je dobar dio vodećih ljudi policije i pravosuđa u službi zločinačke organizacije; Kao što je poznato da narko dilere i bjelosvjetske hohštaplere štite posjedinci iz aktuelne zločinačke vlasti; Kao što je poznato da je u RS laž već odavno postala nezaobilazni opšteprihvaćeni način komuniciranja, a da je svaka istina spaljena na lomači; Kao što je poznato…

Očekivati od zločinačke organizacije, koja suvereno vlada ovim entitetom, da smijeni sama sebe suludo je. Oni čine sve kako bi ostali i opstali vječno u institucijama i na taj način spriječili i najbenigniji pokušaj razotkrivanja nedjela bilo kog pripadnika kartela. Jednostavnije rečeno, oni čine sve da i dalje ostanu iznad zakona i na tom poslu neće štediti ni na parama, ni na znoju, a (Bogami) ni na krvi, ukoliko procijene da im je neophodna za preživljavanje.

Šta za to vrijeme radi samozvana opozicija, kojoj su puna usta borbe za bolje sutra (danas ne pominju)?!

Najveći dio te bulumente čini sve kako bi se dodvorio Zločinačkoj organizaciji i napravio kakav takav dil sa njom. Riječju, samozvana opozicija jedino razmišlja o tome kako “do Ala”, a nikako o tome na koji način ukloniti Ala i ale, koje su opljačkale, upropastile i opoganile sve čega su se dotakle, sve što su pogledale, sve na što su pomislile, sve…

Tako je prije par dana Srpska demokratska stranka sa Zločinačkom organizacijom nanovo popečatila vlast na državnom nivou. Naveli su da je to zbog interesa RS! Lažu, učinili su to zbog ličnih interesa.

"Republici Srpskoj ne prijeti opasnost od Sarajeva i inostranstva, njoj prijeti opasnost unutrašnjeg urušavanja zbog aktuelne vlasti koja nema nikakvog osjećaja za građane", istakao je Mladen Bosić u izjavi 14.12.2012.

Nakon toga uslijedila su tri mjeseca snažnog dejstvovanja Zločinačke organizacije po SDS-u i njenim čelnicima, garnirane optužbama za kriminal, korupciju, izdaju..., da bi Bosić, poslije svega izrečenog, ponovo poljubio Šefu ruku i zakleo mu se na vjernost. (Odnosno, napravio je/potvrdio koaliciju sa onima protiv kojih se navodno bori, iako, kako sam Bosić tvrdi, po RS nema opasnosti izvana, već „njoj prijeti opasnost unutrašnjeg urušavanja zbog aktuelne vlasti”.)

Zašto? Zato što se Bosić plaši Milorada Dodika; Zato što se Bosić plaši eventualno nezaposlenog Mirka Šarovića i ostalih šarovića;  Zato što se Bosić plaši reakcije (slabo prikrivenih) SNSD-ovih igrača kojima je okružen u vrhu SDS-a; Zato što se Bosić plaši dijela tvrdih SDS-ovaca kojima je Dodik i njegov način vladanja „sve ono što su oduvijek željeli i htjeli“, Zato što se Bosić plaši da će svi uvidjeti da je njegova „smjena generacija“u vrhu SDS-a potpuno propao projekat, jer je inaugurisao atraktivne pozere (prepoznatljive po kukavičluku), isprazne mahaluše (koje mu je SNSD uvalio), narcisoidne polupismene neznalice..., a iz svoje blizine, sem poltrona najnižeg kalibra, uklonio svakog ko išta zna o politici; Zato što se Bosić plaši da će morati nešto konretno protiv „aktuelne vlasti koja nema nikakvog osjećaja za građane” i da uradi, a ne samo da paradira sa presa na pres, ovlaš se baveći političkom analitikom, a ne politikom; Zato što je...; Zato što je Bosić svjestan da može hiljadu godina biti predsjednik SDS-a, ali da ni jednog jedinog sekunda ne može biti Lider. Zato što Bosić i njegovi žele samo da budu dio vlasti, a ne i promjenu ovdje vladajuće svijesti da su kriminalci, kurve i đidije najuvaženiji predstavnici naroda, dok je pošten svijet izjednačen sa stokom!  

Kako bi prikrio sve ove (golim okom) vidljive rupetine u štofu SDS-a, komatoznu političku agorafobičnost, potpunu odsutnost želje za borbom protiv pljačke i svjesnog uništenja naroda, brojne strahove od režima i njegovog Lidera, Bosić je promovisao Novu srpsku idiotsku misao, koja glasi: Rano je...“!

„Rano je“ za otvorenu i bespoštednu kritiku režima koji je sve uništio, „Rano je“ za otvorenu i oštru kritiku Zločinačke organizacije koja je sve  opljačkala,... „Rano je“ za svaki pokušaj sprečavanja da se i ono malo neotetog otme..., osnovne su postavke ove Nove kretenske političke platforme. Prema njenim akcentima, šest mjeseci pred izbore su ključni „kada će SDS navaliti“, a dotada će, valjda, skijati, sunčati se, džogirati, u teretani vježbati... i uredno naplaćivati ogromne sinekure kojima su nagrađeni za nerad, što ga te prevejane kukavice, evnusi i jalovci nazivaju „opozicionim djelovanjem“.  Ako im je „Rano“ da djeluju u situaciji kada je gotovo sve uništeno i kada su kriminal i korupcija pravilo ponašanja, a ne izuzetak, zbog čega će uopšte početi dejstvovati kada više ničeg ne bude?! Pitanje bi imalo smisla kada bi postojao bar jedan jedini dokaz da će SDS uopšte izaći iz „Rano je...“ faze, ali ne postoji. Njihova ideja vodilja je da će, na ovaj (sa ostatkom tzv. opozicije) ili onaj (sa SNSD-om) način, biti vlast nakon izbora 2014., tako da „Rano je...“ neće ni biti mijenjano čak ni pred izbore. A i što bi, kada oni u situaciji „Prekasno je!“ (koja je sada na snazi) ni ne pokušavaju da učine bilo šta vrijedno pažnje (čast pojedincima iz te partije, kao što su Govedarica, Mirkić, Latinović, Zlojutro) i pokušaju spriječiti „sprženu zemlju“.  

Da se Vlasi ne dosjete („Rano je...“), SDS je osmislio dvije prevare na posljednjoj Skupštini stranke. Jedna je deklaracija nazvana „Promjene za Srpsku“, a druga je (koje li nadobudnosti) „Vlada u sjeni“, koju će SDS formirati od nekakvih „resornih odbora“.

Konstatuje se da se u korjenu moraju na zakonit način "sasjeći" i "protjerati" interesne grupe, koje su se "zalegle" u svim institucijama i strukturama društva, te da se u raščišćavnje kriminala mora krenuti iz vrha vlasti. "RS mora takve pripadnike protjerati iz institucija i na zakonit način ih kazniti i oduzeti im imovinu koju su nezakonito stekli ili nisu u stanju da dokažu njeno porijeklo", kaže se u deklaraciji. (sdsrs.com)

Kojeg li licemjerstva, a SDS je upravo u koaliciji sa onima za koje tvrdi da "RS mora takve pripadnike protjerati iz institucija i na zakonit način ih kazniti i oduzeti im imovinu koju su nezakonito stekli ili nisu u stanju da dokažu njeno porijeklo” !

(Kada bi se ovaj SDS-ov nakaradni politički recept  – koalicija sa onim protiv kojih se borimo - primijenio npr. u Srbiji, značilo bi to otprilike da se tamošnja vlast protiv organizovane trgovine narkoticima može boriti zajedno sa pripadnicima narko kartela Darka Šarića!!!).

SDS će nas, kako su najavili, u ove crne dane “obradovati” još jednom “Bijelom knjigom” (koju ni njihovi članovi neće pročitati), nakon čega će (grupno) nastaviti (kao i dosad) da poltronišu do odvratnosti režimskim medijima (koji su, između ostalog, zdušno branili Rajka Savića, ubicu Branislava Garića, potpredsjednika SDS), snishodljivo se (Bosić) pravdajući za susrete na koje Zločinačka organizacija ne gleda blagonaklono.

“Rano je”, reći će vam kad god ih upitate zašto nešto konkretno ne urade i pogledati vas blijedo kada im kažete da je za mnogo šta već prekasno! Na taj način će vam poklonici Nove srpske idiotske misli staviti do znanja da su im sopstveni komoditet i lažni osjećaj bitnosti, preči od najprečih. Najkraće rečeno, vrana vrani oči ne vadi.  

Samozvanoj opoziciji pripada i Partija demokratskog progresa. Ta stranka se nezaustavljivo raspada; u njoj teško možete naći triling/kvartet koji međusobno razgovara; rad „o glavi“ stranačkih kolega/partnera je temeljan i svakodnevan, a šef parade to ignoriše, svjestan da su „polupani lončići“ nemoćni da ugroze njegovu poziciju. Svjesni su i „lončići“ toga, pa (u pauzama međusobnih podmetanja i sukoba) jedni sanjaju koaliciju sa Dodikom; drugi da vječno budu u sjeni Ivanićeve stražnjice (jer su u njoj sve postigli); treći gledaju da otmu kakav mali komadić „krtine“, preostao na skeletu PDP-a; četvrti mjerkaju organizaciju u koju bi se mogli smjestiti nakon očekivanog potopa partije; peti..., e petih više nema, odavno su poiskakali iz izbušene barke.

Ivanić niti hoće niti više može da presiječe ovu situaciju, jer je odavno zakasnio. Svaki takav pokušaj završio bi otvorenim javnim sukobom suprotstavljenih frakcijica, kojima je jedini cilj da se pokušaju još jednom dokopati bilo kakvog mandata i nakon 2014. godine. Preciznije, sve bi završilo javnim i brzim slomom. Stoga on, (računajući na svijest podređenih mu o sopstvenoj im nebitnosti i nesposobnosti da išta kvalitetno sami naprave), hini nezabrinutost i gleda ka SDS-u, kao da se tamo ima šta vidjeti. Neki dobar koalicioni ugovor za PDP ponajmanje je vidljiv na toj strani. Veliki uspjeh ove stranke biće ako se u narednih godinu dana ne prepolovi; sve iznad toga za njih je kvantna fizika.

 

I na kraju ove ove tužne priče ostala je još Demokratska partija. Ma šta oni činili u narednom periodu ne mogu porasti do mjere da u bilo kom pogledu budu faktor koji odlučuje. Dragan Čavić, šef DP-a, opredijeljen je protiv režima (što je nedovoljno, jer ni on nema koncept šta posle Ala i ala), ali i njegovo djelovanje je izuzetak koji potvrđuje pravilo da stvarne opozicije (koja precizno zna šta hoće i kako to hoće) u RS nema.

Nakon svega, neminovno se postavlja pitanje šta je manje zlo - Ostanak Ovih ili dolazak Onih? Meni je svejedno, vi kako hoćete.

Đurđević novi predsjednik šešeljevaca, Blagojević nema pojma o tome

Piše: Slobodan Vasković

Dragan Đurđević je danas izabran za novog predsjednika Srpske radikalne stranke “Dr Vojislav Šešelj“ u Republici Srpskoj. Na Skupštini stranke održanoj u Tesliću Đurđević je dobio ogromnu većinu glasova članova Skupštine.

Đurđević je na ovu poziciju izabran nakon što je nedavno centrala iz Beograda po nalogu Vojislava Šešelja uklonila Mirka Blagojevića sa funkcije predsjednika radikala u RS, zbog njegove otvorene podrške politici Milorada Dodika. Pozvao sam Mirka Blagojevića kako bih dobio njegov komentar na najnovija dešavanja u SRS „DR Vojislav Šešelj“ u RS. Razgovor prenosim u cjelini.

Gdje si Mirko?

Blagojević: Pozdravljam. Evo me sina učim tenis. Ja sam ti majstor u tom sportu. Pobjedio sam na preko 50 turnira vetarana u BiH i Srbiji.

Šta su te ovo smijenili?

Blagojević: Koga?

Tebe.

Blagojević: Gdje?

Na Skupštini stranke u Tesliću.

Blagojević: To je nova Srpska radikalna stranka – Mićo Mićić. Mene oni ne mogu smijeniti. Ja sam predsjednik stranke i ja zakazujem Skupštinu stranke.

vezani tekst

http://slobodanvaskovic.blogspot.com/2013/03/ekskluzivno-seselj-istjerao-mirka.html

Paralelna istraga oko malverzacija sa zemljištem

piše: Slobodan Vasković

Centar javne bezbjednosti Banjaluka i SIPA paralelno istražuju malverzacije u vezi sa zemljištem banjalučke Poljoprivredne škole. Desetine hektara zemljišta Poljoprivredne škole date su budzašto tajkunima bliskim vlasti, što je pljačka bez presedana. Tajkuni su na toj zemlji zaradili stotine miliona maraka.

Prema pouzdanim podacima, krim policija CJB Banjaluka istragu vodi veoma traljavo i cilj im je da se izbjegne svaka mogućnost kažnjavanja odgovornih. Jednostavnije rečeno, krim policija CJB ima namjeru da zataška cijeli slučaj, ali i da spriječi SIPU da najodgovornije za ove brojne prevare privede pravdi. Ne bi to bilo prvi put, a opštepoznata je stvar da su CJB Banjaluka i CJB Bijeljina „rak rane“ MUP-a RS, jer se kroz ova dva centra završavaju svi „politički nalozi“, bilo da se radi o skrivanju dokaza protiv pripadnika režima, ili, pak, montiranju predmeta njegovim protivnicima.

Na blogu sam krajem decembra prošle godine objavio tekst Dragana Čavića koji detaljno pojašnjava malverzacije sa zemljištem Poljoprivredne škole. 

 

ЗАРАДИЛИ 27 МИЛИОНА КМ ЗАМЈЕНАМА ЗЕМЉИШТА У БАЊАЛУЦИ

Пишe: Драган Чавић

У Лакташима живи Перица Репајић стар 50 година , по занимању је трговац , и то добар, све док је оваква држава.

У Бањалуци живи Еди Ханеш,стар 59 година, по занимању је професор, директор је Пољопривредне школе, уз то је и трговац , и то лош , такође све док је оваква држава.

Питате се какве везе са њима двојицом може имати народни посланик у Народној скупштини Републике Српске ?

Ево о чему се ради.

Још 10. јула 2012. године поставио сам посланичко питање:

„Ко су физичка и правна лица која су са Пољопривредном школом у Бањалуци извршила замјену земљишта , под којим условима је замјена извршена и тражим копије уговора Пољопривредне школе с тим физичким и правним лицима“?!

Одговор сам добио почетком децембра и то само дјелимично, али ипак довољно да се потврди све оно што сам раније тврдио, да су Република Српска и град Бањалука остали без више стотина дунума атрактивног градског грађевинског замљишта, због дјеловања или недјеловања моћника на власти у РС и Бањалуци ,чиме је група људи дошла у прилику да згрне десетине милиона КМ на невјероватним шпекулацијама.

Ова двојица су реализовали уговоре о замјени земљишта под савршеним условима у корист појединца, а на штету државе.

Прича заслужује пажњу, јер је школски примјер организоване преваре у којој су главни актери само марионете, а иза њих су сигурно моћници из институционалног врха Републике Српске и града Бањалуке.

Није непознаница да Пољопривредна школа у Бањалуци располаже стотинама хектара земљишта које је годинама кориштено за потребе образовања средњошколаца. Због наглог ширење и изградње Бањалуке земљиште ове средње школе у Лазареву (Буџаку) одједном је постало атрактивно за грађевинску изградњу и постало је предмет интересовања многих шпекуланата.

И посао је кренуо.

Школски одбор Пољопривредне школе у Бањалуци доноси одлуке (једна од њих је донесена 19.07.2011.године) којима се изричито даје директору право да „проведе поступак и закључи уговор о адекватној замјени земљишта“, како би Пољопривредна школа „обављала дјелатност пољопривредне производње која је уједно и образовно васпитна дјелатност“, због тога што је Град Бањалука земљиште ове школе прогласила „градским грађевинским земљиштем“. У истој одлуци се наглашава да се „земљиште Пољопривредне школе не може отуђити путем продаје“.

Тиме су формално испуњена два основна услова за превару:

први- да се земљиште не смије продавати,

и други - да је директор овлаштен да закључи уговор о адекватној замјени земљишта .

Наведену одлуку потписао је Предсједник школског одбора Горан Мишић.

И уследили су уговори са одабраном клијентелом.

Најупечатљивији је примјер два уговора са Перицом Репајићем из Лакташа, чији је надимак Перо Дукат.

Особа која је повезала Репајића са Едиjeм Ханешом, директором Пољопривредне школе, зове се Будимир Станковић из Лакташа. Власник је, између осталог, и ресторана „Кеј“ у којем је Предсједник РС чест гост, што не треба да чуди, јер њихово пријатељство и почиње из средњошколских дана када су заједно похађали управо средњу Пољопривредну школу, у којој је тада Еди Ханеш био професор физичког васпитања.

Репајић је прије реализације замјене земљишта покуповао сеоско земљиште у селима код Бањалуке и Лакташа, Трну, Ивањској и Бакинцима.Када је то земљиште укњижио у власништво, услиједила је замјена тог сеоског земљишта за градско у Лазареву(Буџаку). Сачињени су слједећи уговори код нотара Миленка Делића из Бањалуке и Драгојле Алексић из Приједора.

 

 По претходном уговору испада да је Репајић купио земљу у Трну и Ивањској по невјероватно високим цијенама од просјечно 48.230 КМ за 1 дунум, иако je, у вријеме склапања уговора, стварна цијена једног дунума земље у овим сеоским подручјима била максимално 8.000 КМ за дунум.

Истовремено, испада да је цијена 1 дунума земље на наведеној локацији у Лазареву(Буџаку) износила 100.080 КМ, иако је стварна тржишна цијена градског грађевинског земљишта, у то вријеме, на наведеној локацији износила 220.000 КМ за дунум.

Из уговора је потпуно јасно да је принцип овог штетног посла по државу заснован на прецјењивању вриједности земље на селу, уз истовремено потцјењивање вриједности градског земљишта у Лазареву (Буџаку).Тако је  дунум земље у граду мијењан за 2,07 дунума на селу, према одредбама овог штетног уговора, иако је стварни, тржишно утемељени однос, требао бити  дунум у граду за 27,5 дунума у селу. 

По претходном уговору испада да је Репајић купио земљу у Ивањској и Бакинцима по невјероватно високим цијенама од просјечно 17.360 КМ за  дунум, иако je у вријеме склапања уговора стварна цијена једног дунума земље у овим сеоским подручјима била максимално 8.000 КМ за дунум.

Истовремено, испада да је цијена дунума земље на наведеној локацији у Лазареву(Буџаку) износила 66.490 КМ, иако је стварна тржишна цијена градског грађевинског земљишта, у то вријеме, на наведеној локацији износила 220.000 КМ за дунум.

Из уговора је потпуно јасно да је принцип овог штетног посла по државу заснован на прецјењивању вриједности земље на селу, уз истовремено потцјењивање вриједности градског земљишта у Лазареву (Буџаку).Тако је 1 дунум земље у граду мијењан за 3,83 дунума на селу, према одредбама овог штетног уговора, иако је стварни тржишно утемељени однос требао бити 1 дунум у граду за 27,5 дунума у селу. 

Дакле, Репајић је по претходна два уговора дао 424 дунума земље у селу за 137 дунума градског грађевинског земљишта у Бањалуци. Убрзо иза тога услиједила је продаја дијела овог земљишта у Бањалуци, али сада по стварним тржишним цијенама. Прије тога , Репајић је успио да за кратко вријеме укњижи ово градско грађевинско земљиште у власништво 1/1 у катастарским и грунтовним књигама у Бањалуци.

Оно што Репајић није предвидио је судски спор којег је покренула Административна служба града Бањалуке, оспоравајући право Пољопривредне школе да дио земљишта прометује, јер је на том земљишту Пољопривредна школа имала право располагања, а власничко право над овим земљиштем је припадало Срезу Бањалучком у вријеме додјеле на кориштење. Дакле, Град Бањалука сматра да се предметне парцеле нису могле укњижити у власништво Пољопривредне школе, а тиме ова средњошколска установа није имала право ни да их замјени са Репајићем.

Ипак, Репајић је дио земљишта у Лазареву (Буџаку) продао купцима који су уредно и масно платили ове парцеле, а онда се суочили са чињеницом да на том земљишту ништа не могу градити, јер су парцеле у судском спору.Тиме их је Репајић, заједно са Ханешом, довео у проблеме да сада не знају шта да раде, јер су се, ни криви ни дужни, нашли у судском спору, иако им је Репајић тврдио да је све чисто и легално. Цијела режимска машинерија упрегнута је у настојање да се ова непредвиђена правна заврзлама расплете, а ову непотребну збрку изазвала је Миланка Зец запослена у градској управи ,која је самоиницијативно, без  одобрења шефова покренула овај спор код суда.

Репајић је направио купопродајне уговоре са купцима „Октан промет“ из Бјељине код нотара Миленка Делића у Бањалуци и „Бинго“ код нотара Сенада Ковачевића у Тузли.Ови купци појма нису имали да је земљиште које су купили, претходно сумњиво и шпекулативно дошло у власништво Репајића.Репајић је имао исправне изводе из грунтовнице и катастра о власништву над земљиштем које им је продао, а купци су, наравно, вјеровали у катастарске и грунтовне изводе, не знајући да је Перо Дукат до таквих исправа дошао захваљујући подршци режимских моћника.

Из претходних уговора потпуно је јасно због чега је дошло до замјене земљишта са Пољопривреном школом, као и што је јасно да Ханеш и Репајић представљају марионете које су само понијеле одговорност за овај штетан посао по државу, а праву корист остварили су они који су их подржавали и омогућили им да заврше овакве послове замјене земљишта.

Када би се и повјеровало да је замјена сеског земљишта за градско изведена по објективним цијенама, и под таквим околностима Репајић је на ова два уговора остварио разлику у цијени од готово 5 милиона КМ, што представља чисту зараду.

Осим са Репајићем, у још два уговора Ханеш је извршио замјену укупно 137 дунума градског грађевинског земљишта за укупно 424 дунума сеоског земљишта.Осим ових уговора, Ханеш је направио још 4 слична уговора. Према уговорима који су ми доступни, вредновано стварним цијенама, види се размјера користи коју ће препродајом остварити Репајић и његови заштитници.

Када се изврши ревалоризација стварне цијене по којој је Репајић купио сеоско земљиште тек тада се види права зарада остварена продајом купцима.

Из свега претходног је потпуно јасно да су овим трансферима замјене земљишта нанесене огромне штете јавним средствима Републике Српске. Омогућено је групици људи да остваре енормне зараде на разликама у цијенама земљишта. Умјесто да ове паре заврше у буџетима Републике Српске и Града Бањалуке, завршиће у џеповима режимских моћника.

И на крају, могу само рећи да су ови подаци најбоља илустрација у каквом друштву живимо. Епилог оваквог евидентног злодјела против Републике Српске неће бити могућ све док режим не буде срушен.Ово је само један мали прилог великој слагалици махинација са градским грађевинским земљиштем у Бањалуци. Сличних замјена земљишта, што у режији градске управе у Бањалуци, што у режији републичких власти, било је на десетине, а можда и стотине. Прича око градског грађевинског земљишта којим располаже Пољопривредна школа још није завршена. Режим увелико ради да и задњи дунум шпекулативно заврши у власништву сличних мешетара као што је Перица Репајић.

До скора је у игри био уговор о пословно техничкој сарадњи Пољопривредне школе са Београдском компанијом „Делта холдинг“ Мирослава Мишковића, по којем је школа требала бити дислоцирана у сеоско подручје, а локација на којој се налази школа са преосталим земљиштем да пређе у власништво Мишковића, али је то пропало .

Сада је исти аранжман понуђен неким Израелцима и Русима.Тешко је вјеровати да Еди Ханеш има капацитет за овакве аранжмане и није тешко погодити ко то једини може.

Када се томе дода да стотинама хектара градског грађевинског земљишта располаже и Земљорадничка задруга Агропромет (на десној страни Карађорђеве улице на Лаушу) које је одавно на мети режимских олигарха, нема дилеме, шпекулације градским грађевинским земљиштем ће се наставити послије поновног сједања новог-старог  режимског послушника у фотељу првог човјека Бањалуке.

Због оваквих послова режим се грчевито борио да Бањалуком влада и наредне четири године.

И изборио се!

Gorka idila

piše: Dragiša Delić, potpredsjednik PDP-a

I na kraju, zbog interesa Republike Srpske i zajedničkog nastupa u Sarajevu, selektori reprezentacije Srpske su odlučili da i dalje u Sarajevu vode odbrambenu igru sa snažnijim i intenzivnijim kontranapadima do sredine terena; sve u „interesu“ reprezentacije, a nikako klubova iz kojih dolaze igrači.

Sastanak dva lidera sa saradnica samo naizgled djeluje idilično.  

Kiseli osmjesi prilikom snimanja i slikanja pokazuju i najnaivnijim da idile nema među ovim „zaštitnicima“ Republike Srpske u Sarajevu. Naprotiv, vidi se, kad se pije gorka kava, da se ispod oka mjerka ko je šećeri s druge strane stola, a ko srče da se ne oprži.

Lažu se, al’ ajde što lažu sebe, već što lažu građane koji su interese Republike Srpske u Sarajevu predali ne njima iz platforme, već poslanicima koji dolaze iz Srpske, jer su za njih glasali. Prevara i varka koju laktaški sveznalica prosipa je ništa drugo već zaštita njegovih potrošenih političkih metuzalema u Sarajevu, koji decenijama dolje sjede, uvećavaju svoje bogastvo i, uzgred, sebe nazivaju zaštitarima iz Republike Srpske.

Nismo čuli da je smijenjen Mirko, da je opozvan Mlađen, da je vraćen poljuljani ugled RS usvajanjem zakona o carinskoj tarifi, da je SDS ogroman broj svojih članova zaposlio u Sarajevu..., da je, da je ....

Nismo čuli, a voljeli smo da čujemo, da li neko iz SDS-a upita drugu stranu koliko puta, po koliko miliona, iznesoše iz Srpske i odnesoše, a da niko ne zna gdje.  

E, tu se brani interes ovog naroda; tako što ćete njegovo bogastvo dati njemu, a nikako brkama i ćelama i zalizanim facama koji su djevojke za sve, i ekonomiju, i dividendu, i košarku, i jabuke...

Graktanja jednih na druge je sad zasad prestalo; današnji dan donese slijetanje na grančicu, koja je, uzgred rečeno, tanka pa može pući. Vidjeće se u narednom periodu da li će se opet pojaviti novi problemi u okviru reprezentacije Srpske u strategiji napada i intenzivnim kontrama ka golu protivnika...?!

Hoće, i opet će, kriv da bude SDS, i to samo što predstavnici te stranke koji dolaze iz prostora grada Istočnog Sarajevo sjede daleko jedan od drugog.

Predaleko.

Foto ekskluziv: Dodikova vila na Fruškoj gori

piše: Slobodan Vasković

Nema krize za Milorada Dodika. Dok većina građana RS jedva spaja “kraj sa krajem”, on i njegovi odani tajkuni razbacuju se milionima kao pfeninzima. Tako Dodik na Fruškoj gori gradi zamak. Radovi na vili su u završnoj fazi. Sve izgleda kao u bajci: dvorac na vrhu brda, kako bi ovdašnji vlastelin mogao da gleda ka horizontu, a da mu sitna raja ne kvari pogled. Potrebno mu je to zbog “odbrane nacionalnih interesa”, jer samo savršeno miran i bez pogleda na jad i bijedu koji caruju u entitetu što ga vodi, može donijeti najbolje odluke. Vila na Fruškog gori je Dodikova peta jubilarna kućerina. Posjeduje jednu u Bakincima, jednu na Kipru, dvije na Dedinju, pa je bilo logično da ima i vikend kuću u Srbiji. Uživajte u fotografijama.