петак, 17. октобар 2014.

Crveni telefon: Putin – Vasković/stenogram razgovora

stenografisao: Slobodan Vasković

Zvoni telefon, nepoznat broj.

Javljam se, iako je već ponoć.

Nepoznat, dubok glas.

Dobro veče, reče osoba sa stranim naglaskom.

Dobro veče, rekoh ja bez naglaska.

Vladimir Putim ovdje.

O, dobro veče, šta ima u Milanu?

Dragi moj Slobodane (postade odmah vrlo ličan, što mi se učini vrlo zgodnim), parada u Beogradu je bila odlična, u Milanu sada odmaram. Ali, pusti to, ne zovem te zbog toga. Imam ja bitnijih stvari.

Recite Predsjedniče, vrlo sam servilan.

Slobodane, ono sa Kozacima ti baš nije trebalo, ali ne ljutim se. Nego molim te reci mi, budući da imaš izvrsne izvore iz vrha SNSD-a, kako je ova moja podrška „za formiranje nove Vlade Srpske u sadašnjem koalicionom kapacitetu“ primljena u vrhu Miletove stranke? I molim te, reci mi šta bi sa Dragom Kalabićem, zašto nije prošao u Skupštinu?

Lecnuh se, jer moji izvori iz vrha SNSD-a smatraju da je ta vijest izmišljena, kad ono ne lezi vraže.
„Predsjedniče, ta vijest je primljena odlično. Čak i u opozicionim redovima. I Drago je odlično primio. Ima čovjek vodovod, nije mu do skupštine. Ali, moram Vam izraziti svoju zabrinutost, jer Rajkula nije ni riječi prozborio o Vašoj podršci. Čak razmišljam da mu uputim demarš“, rekoh Putinu sav oznojen od strepnje da ne uoči kako „markiram“.

Bolje da mu uputiš demarš, nego dron sa zastavom BiH, duhovito primijeti Predsjednik Putin i tako pređe preko Rajkulinog diplomatskog skandala.

Mogu li ja Vas pitati nešto Predsjedniče?
Kako da ne dragi moj Slobodane.

Šta Vam je rekao Mile: Da li će dati mandat Paviću ili Radojičiču? Vjerujte, potrebno mi je to, nemam ekskluzivu kao pres. Naravno, i razgovor sa Vama je ekskluzivan, ali daleko je Majka Rusija.


U pravu si, dragi moj Slobodane. Rusija jeste Majka i jeste daleko. Predaleko. 
Pitao sam Mileta – Marko ili Jegor?

I?

Pa nije znao da mi odgovori. Prvo ne zna ni da li je on taj koji će dati mandat, pa šta je sa Željkom, pa koliko je DNS zaista uzeo mandata, jer, kaže mi Mile, ima tu nekih koalicionih igara... Šta Slobo moj dobri, ti znaš o tome?

Bogami Predsjedniče ima. I Mile je u pravu, još se ništa ne zna.

Spasiba Slopče, Slobiška moj dobri. A da li si i ti „za formiranje nove Vlade Srpske u sadašnjem koalicionom kapacitetu“?

Klopka pitanje. Šta reći Predsjedniku Majke Rusije u ovako delikatnoj situaciji, a ne narušiti svesrpku sabornost?!

Pa zar Vam Mile nije već rekao, dobro se snađoh.

A, da da, rekao mi je. Očenj harašo, snađe se i Predsjednik Putin, koji nije sebi dozvolio luksuz da mi otvoreno prizna da ne zna šta ja o svemu tome mislim.    

Ugodna noć, dragi moj Slobo. Već sam umoran i išao bih na počinak.

Laku noć Predsjedniče. Pozdravite svoje.

I ti Ljilju.

Evo i Ljilja pozdravlja Vas.

Hvala i svako dobro.

Svako dobro i Vama.

Klik, zaklopi se slušalica. 
Ljilja zapjeva Rjabinušku; ja zamišljeno pogledah ka Istoku i učini mi se da vidim Tihi Don. U glavi mi slika drona koji leti prema Rajkuli. Nepopravljiv sam!