 |
| Goran Dakić |
Komšija koji popravlja male kućanske aparate uglavnom ćuti. Spaja žice, lemi i ne progovara. Pozdravim ga svaki dan, u odlasku ili u dolasku, on samo mahne rukom i traži kvar u jeftinom fenu ili dotrajalom mikseru. Tek ponekad pusti glas i u nekoliko rečenica kaže šta misli o ovome ili o onome.
Mjesecima sam pokušao da mu objasnim da nisam televizijski novinar, da ne radim za N1, pa sam na koncu odustao.
Nekad me uhvati u raskoraku, dok žurim, dok kasnim, i pokušava da mi, starački sporo, objasni kako stvari stoje. Saslušam ga, pa niz ulicu.
Dva dana nakon posebne sjednice Narodne skupštine RS na kojoj je van snage stavljena odluka o održavanju referenduma o radu Suda i Tužilaštva BiH, prilazim kući, a on sunu iz garaže i u jednom dahu, u četiri-pet minuta, sasu sve što ga muči. Na prvim rečenicama sam vidio šta će biti, pa sam krišom uključio diktafon i snimio ga. Njegova muka je ispod...
(...)
Jesi bio tamo? Jesi gled'o?
Čuli ti ono?
Kako je mog'o reći ono za sirotinju?
Sram ga bilo.
Ono kad je rek'o Šukalu da jedva čeka da bude sirotinja, da će ga on pomoći.
Mene je to pogodilo, evo ovdje, ne znam šta ti misliš, ali ja to nisam čuo.
Ne možeš tako raditi.
Ta rečenica..? Ma to, to...
„Ja volim kad pomažem drugima“, ono što je rekao Šukalu...
Ja ne znam, eto... To je mene toliko dirnulo, nemaš pojma.
Ne znam šta ti misliš, ali to je mene toliko dirnulo.
Ali ja to nisam čuo. Nisam čuo. Ne znam.
To je toliko jadno.
Vik'o je.
Ništa sve ostalo koliko mene ovo pogađa.
To da kažeš: Ja volim sirotinju, ja tak'e tražim da im pomažem...
Znaš kako mi je krivo?
On je moj, ja sam odozdo... Ja sam odozdo...
Glas'o sam za Čavića, a sad sam se povuk'o, sad ne bih glas'o ni za koga.
Ja sam za njega zato što...
Moja želja je, ti sad misli kako hoćeš, moja želja je da bude Mladen Ivanić predsjednik, a Čavić premijer! I doviđenja, ja odoh dolje!
Šta gledaš? Je l Ivanić ukr'o nešto?
Ja ne znam šta ti misliš?
Pišaj to što Čavić ima.
Ja sam glas'o za Šešića, pa čekam da naprave ovdje.
Ambulanta je štala, čuj ambulanta... Jesi bio ti u ambulanti? Ima li podrum? Mjesna zajednica? Možeš dva konja uvesti. Dvije pive na stolu i samo viču: Nema ništa!
Banda!
Čekaj... Kaže štrajkovati?
Ja ne mogu da shvatim, ali ne mogu da shvatim kad ovo kaže da voli sirotinju.
Pa ko glasa za njega?
I meni govori onaj iz SRNE, ovdje je bio, onaj, kako se zove, ne znam sad pravu sliku, Deretić, da je onaj morao preći, jer je bilo za petama da ga klepi.
Međutim, neće dobiti od mene nikad glas i ovaj SDS-ovac što je preš'o, Ognjen Tadić.
Ne'š dobiti od mene glas. Ne'š dobiti od mene glas!
Ja sam uvijek za njega navijao, a on prešao, ne dam!
Ne znam kak'i si ti, ne znam, ne znam.
Prelivoda.
Ne dam glas.
Ne dam.
Ali ovo me pogodilo. Ne znam tebe k'o novinara...
Nisam to čuo nikad.
Svi su isti, znam ja, ali ono je, ja ne znam...
Zašto je to tako? Eto kako je kad ni vi novinari ne znate!
Mene je to pogodilo evo ovdje me je pogodilo.
Sve samo mogao očekivati, znam, ali to za sirotinju je da se čovjeku smuči sve.
Ne znam hoćeš ti ostati, ali ja to više neću gledati.
Pa ko ono može gledati, gdje si ono vidio?
Zamisli tebi neko kaže da jedva čeka da si sirotinja, da ti udijeli...
Ja to slušam dok radim, svaki dan, i BN i ove druge, RTRS.
Mani to. Ne treba. Šuti i idi. Sramota je ono, ne možeš onako govoriti....
