piše: Slobodan Vasković
Objavio sam “Pismo sa FPN: Iz blamaže u blamažu”, koje sam dobio od jednog čitaoca, a tiče se izbora asistenta na tom banjalučkom fakultetu.
U pismu nigdje nije pomenuta uvažena intelektualna ruševina Ivan Šijaković, poslednji u nizu Hubrisovih pacijenata, koji je svoje grandomanske probleme predstavio javnosti. Ali se Šijaković prepoznao. I napisao svoje Pismo, koje mu gotovo niko nije objavio (vidi dodatak). Siroti Šijaković, a nema kom od medija svoj prljavi uradak, diktiran iz pera A.V., nije poslao.
Važno je da je Šijaković izišao iz Režimskog ormara i pokazao da mu treba pomoći.
Za početak se, narcisodini Šijaković, povrijeđen objavom Pisma u kojem se ne pominje, ali se doživljava/prepoznaje kao Komisija (koja se pominje), obrušio rječnikom zadnjeg pijačara, koji je sebi umislio čitav niz privilegija, koje mu nikako ne pripadaju.
Prvo se Hubrisov pacijent obratio Urbi et Orbi, doživljavajući sebe, valjda, Papom banjalučkog Univerziteta, pa se samoimenovao u svom malom prljavom pismu, punom njegovih ličnih kompleksa i teških, ali baš teških, frustracija, kao da svjedoči u ime Univerziteta u Banjaluci, iako nigdje nije navedeno da ga je Univerzitet za to i ovlastio.
Lažni Papa UBL-a je Pismo, koje sam objavio, okarakterisao kao napad na Univerzitet u Banjaluci.
Vrlo glupa konstatacija za jednog profesora, bez obzira na činjenicu da je ruševina.
Potom je preletio od Portlanda do Vladivostoka, preko Londona, Frankfurta, Budimipešte i Moskve, da bi konstatovao kako je UBL “napadnut od retrogradnih snaga okupljenih oko nekoliko surovih lobističkih snaga koje Univerzitet pokušavaju da odvuku što dublje u živo društveno blato”.
Na ovom mjestu sam se zaista zaustavio, pa pročitao još jednom - pa razumio da je Ruševina van sebe od Bijesa, povrijeđene bolesne mu Komisije, ali i uzdrmanih temelja Univerziteta. Jer u prvom dijelu pisma, Šijaković je Letač, Komisija i Univerzitet. Tri u jedan.
Strah njegov, tog jadnička, uočiću u nastavku pisanije.
Onda je trućao nešto o vršljanju po Univerzitetu, a potom, iz sopstvenog blata u kojem se, očito davi, izvukao “krunski dokaz” - navodno djelovanje retrogradnih snaga protiv Univerziteta našao je "u dva novija primjera": U prvom je ustvrdio da retrogradne snage pomoću svojih “dronova” vrše pritisak i prijete tužbom rektoru Milanu Matarugi, jer je on podigao naučne kriterijume.
Iz ovog prvog dijela zaključio sam da je Šijaković, da li sa ili bez volje g. Mataruge, postao njegov rektalni alpinista. Ili je to samo Oral C?!
Uz to, sveto civilizacijsko pravilo glasi - svako ima pravo da pristupi sudu.
Poltrončine poput Šijakovića bi, međutim, da to sveto pravilo zagase, zbog sopstvenih, malih, ličnih interesa, artikulisanih rektalnim alpinizmom.
Uz to, sveto civilizacijsko pravilo glasi - svako ima pravo da pristupi sudu.
Poltrončine poput Šijakovića bi, međutim, da to sveto pravilo zagase, zbog sopstvenih, malih, ličnih interesa, artikulisanih rektalnim alpinizmom.
Drugi dio Velikog otkrića Ruševine je, kako je naveo, konkurs za izbor asistenta za naučnu oblast Teorijska sociologija na FPN u Banjaluci.
Letač je od Vladivostoka, Portlanda, preko Londona, Frankfurta, Budimipešte i Moskve, pao na izbor asistenta.
I pad je let, ali može Ruševina i dublje pasti.
Sad je on piskarao detalje tog konkursa, koji jeste problematizovan u Pismu sa FPN-a, koje sam objavio, ali ja lično nisam stajao ni na čiju stranu. Niti sam birao asistenta, niti me to interesuje.
Ali Šijaković, u liku Komisije je birao, pa se prestravio primjedbi na taj izbor.
Zašto, ako je sve u redu?!
O tome će odlučiti Univerzitet, a ne ja, niti bilo ko drugi. Pa valjda o izboru i treba da odluči Univerzitet, i kada žalbi ima.
O tome će odlučiti Univerzitet, a ne ja, niti bilo ko drugi. Pa valjda o izboru i treba da odluči Univerzitet, i kada žalbi ima.
Osim ako nije Sjeverna Koreja, kojoj svojim mentalnim sklopom pripada i Šijaković i uopšte me ne bi začudilo da plače kada ugleda Matarugu. Od Sreće.
Šijakovićev bijes i strah su bolesni i pokazatelj su visokog stepena trulosti Univerziteta.
Šijaković se pokazao i u četvrtom izdanju - Kao Svetinja.
Prema njemu Univerzitet je Svetinja, a kako je on Univerzitet, rješenje jednačine je da je i on Svetinja. Ostalo je nepoznato da li je i Komisija Svetinja.
Sad nekoliko opštepoznatih činjenica - Šijaković, taj mali, isfrustrirani, iskompleksirani Matarugin poltrončić potpuno je smetnuo sa uma da se upravo na FPN dešava velika afera radnog naslova “Copy paste”.
O toj aferi ne napisa Papa Univerziteta ni riječi. Niti o nepotizmu na FPN; Još manje o tome da cijele porodice imaju uhljebljenje na FPN - od šefa studenstke službe, preko vozača, do asistenata, sve zetovi, tašte, rođaci, a i po koja supruga. Baš kao na univerzitetima od Portlanda preko Londona do Vladivostoka.
Šijaković nije pisnuo kada je njegov Idol Mataruga rušio Univerzitet nezakonito imenujući v.d. dekana Fakulteta bezbjednosnih nauka.
Gdje nestao Šijaković tih dana? U Mataruginom rektumu ili u dubokom živom društvenom blatu?!
Šijaković, lažni opozicionar i stvarni sluga Režima, za sebe je rezervisao još jednu značajnu Grande Ulogu - Uređivao bi medije, a oni koji ne rade kako on svojim ispranim mozgićem misli da treba da rade, nađu se na udaru njegovih prljavih, perverznih i opsesivnih strahova. Etiketirani i prokazani. Garnirung tome je veliki bijes nikakvog čovjeka. Preciznije, Krpe od čovjeka. Kako tipično režimski.
Šijaković je i vrlo vrlo glup kada FPN poredi sa "Aluminom", Rudnikom "Ljubija", Stanarima… mafijaškim obračunima, jer "Svetinja" i "Mafijaški obračuni" ne idu jedno sa drugim, ali eto, na FPN-u se to i dešava. Upravo je veliki obračun na djelu, između onih koji preferijaju copy paste i onih koji, takođe, preferiraju copy paste, ali imaju podršku "iz Vrha" za to.
Kako vrla Ruševina o toj aferi ne prozbori ni riječ, a, poslednjih dana, bezbroj je medijskih napisa upravo o FPN i copy paste.
Stavove Šijakovića o kandidatima za asistenta neću komentarisati; Njih će ocijeniti nadležne strukture Univerziteta.
Dobro je što je Šijaković pismo napisao, imali smo jedinstvenu priliku vidjeti kako djeluje Profesor Papak, koji se ni po čemu ne razlikuje od onih čuvenih iz afere Dva Papka.
Ali kako je jadni mali isfrustrirani bijesni prestrašeni Šijaković, čije ime nije čak ni pomenuto u Pismu sa FPN-a, koje sam objavio, višestruka Grande Ličnost, pa se predstavlja i kao Papa Univerziteta i kao Univerzitet i kao Komisija i kao Svetinja i kao Urednik svih medija i kao Režimska batina, prosta matematika kaže da je on Šest papaka. Čitavo Krdo.
Nisam imao namjeru da se bavim dešavanjima na FPN-u - od eventulanih plagijata pa do nepotizma i zloputreba (fizičkih) profesorskih pozicija u odnosu spram studenata, posebno studentkinja, o čemu imam brojne podatke i svjedočenja.
Uskoro ću se detaljno i u serijalu pozabaviti time, sve na čelu sa jedinkom koja je uspjela da, takođe, zahvaljujući plagijatu postane asistent. Komunikologija je čudo.
Što se tiče Ivana Šest Papaka Šijakovića trebalo je prvo da uzme metlu pa pomete u svom dvorištu, zatim da popije odgovarajuću terapiju, pa da potom vidi da li može da leti. Ovako, pokazalo se da može jedino da se valja u blatu sopstvenih kompleksa, narciosoidnosti i rijetko viđene grandomanije.
I za kraj - Šijaković svakako treba da pročita kjnigu “Tetka Hulija i Piskaralo”, od Marija Vargasa Ljose. Naći će se u njoj, bez daljnjeg, jer njegovo Urbi et Orbi pismo nije ništa drugo do bezvrijedna sapunica najnižih poriva, teških kompleksa i frustracija; Uredno pobrojanih. (nastaviće se)
Pismo sa FPN: Iz blamaže u blamažu (04.05.2017.)
piše: Slobodan Vasković
Broj zainterisovanih studenata za upis na ovaj Fakultet smanjuje se iz godinu u godinu, jer na tržištu rada nema potražnje za ovim kadrovima (politolozi, sociolozi, novinari i socijalni radnici), a Biroi za zapošljavanje su zatrpani osobama sa navedenim profesijama.
Odnosi su na FPN-u uzavreli: fakultetom vladaju klanovi koji, bukvalno, uslovljavajući jedne druge, dovode sebi podobne aisstene i saradnike.
Sve to ostavilo je teške posljedice na međuljudske odnose.
Na Fakultetu i dalje postoji nevidljivi uticaj Nenada Kecmanovića, čiji “namjesnik” Aleksandar Vranješ je strah i trepet.
Koliko je sve pod pritiskom, govori i činjenica da gotovo niko o stanju ne želi ili ne smije govoriti.
Jedan od poslednjih udaraca ugledu FPN-a jeste da su se, u februaru, na doktorski studij, javila samo dva kandidata. Dokaz je to potpunog nedostatka autoriteta i nepovjerenja u ovu instituciju od njenih bivših studenata, koji su ovdje završili postdiplomske studije.
Sličan problem je, prethodnih godina, i na upisu na postdiplomske studije, gdje se jedva uspijeva skupiti minimalan broj.
Najugroženija je sociologija koja postaje potpuno neinteresantna, jer se gotovo niko (od poslednjih pet generacija) iz ove struke nije zaposlio u RS.
Kada su u pitanju konkursi i prijemi nastavnika i saradnika, ovaj fakultet je na Senatu Univerziteta najprepoznatljiviji po pristiglim prigovorima na Odluke naučno-nastavnog vijeća i Komisija koje vrše bodovanje.
Većina bivših studenata otvoreno tvrdi da su svi konkursi namješteni i da se zna za koga su raspisani.
Do koje mjere je ovo kolo zatvoreno govori i poslednji konkurs za saradnika iz oblasti Teorijske sociologije, gdje komisija bira i predlaže trećeplasiranu osobu Dušanka Slijepčević, koja je završila osnovni studij D.Slijepčević i napisala samo jedan stručni rad, a prvo dvoje - Vedran Francuz i Biljana Kovačević, su izostavljeni, iako su magistri.
Obrazloženje je da je izabrana mlada perspektivna osoba, na početku karijere i da je kao student imala 9,3.
Tačno je da ima bolji prosjek, ali činjenica je i da prvi kandidat ima 8.9, kao i 15 naučnih i stručnih radova, a drugi kandidat objavljenu knjigu, uspješne projekte i 8 naučnih radova.
U pravilniku o izboru nastavnika i saradnika jasno stoji šta se sve boduje (naučni i stručni radovi, učešća na konferencijama, prosjek, knjige, projekti…) i da se samo u izuzetnim slučajevima može predložiti kandidat s manje bodova.
U ovom slučaju činjenica je, što je izuzetno važno osim toga da su oštećena bolja dva kandidata, da predloženi kandidat, osim prosjeka 9,3 i jednog rada, ništa nema izuzetno da bi bio predložen u odnosu na druga dva kandidata?!
OTVORENO PISMO MEDIJIMA I GRAĐANIMA REPUBLIKE SRPSKE
Već nekoliko godina ukazujem na činjenicu da stanje na Univerzitetu u Banjoj Luci i njegov nizak položaj na "Šangajskoj" i "Webometric" top-listi najboljih svetskih univerziteta nije posledica nedostatka unutrašnjih resursa, naučnog i nastavničkog potencijala, kao ni spremnosti i motivisnosti zaposlenih, već delovanja retrogradnih snaga iz sredine i okruženja u kome se Univerzitet nalazi.
Retrogradne snage okupljene oko nekoliko surovih lobističkih grupa beskrupulozno napadaju Univerzitet i pokušavaju da ga odvuku što dublje u "živo društveno blato". Ako se pitate zašto to čine, odgovoriću vam vrlo jasno. Pomenute snage su predstavnici onog dela sredine koji nije uspeo da se izdigne na nivo koji podrzumeva Univerzitet i akdemski duh, svuda u razvijenom svetu od Portlanda, preko Londona, Frankfurta, Budimpešte, Moskve, pa do Vladivostoka. Oni sada hoće (a već su uspeli) da Univerzitet spuste na svoj "nivo", da vršljaju po njemu i unutar njega bez stida, srama i odgovornosti. Pokušaj brutalnog delovanja retrogradnih snaga protiv Univerziteta najbolje se ogleda u dva novija primera. U prvom slučaju, retrogradne snage su pomoću svojih „dronova“ vršile pritisak i pretile tužbom rektoru prof dr. Milanu Matarugi jer je podigao naučne kriterije na Univerzitetu, na taj način što se izborio da kandidati koji rade doktorat po starom programu pre odbrane moraju imati dva naučna rada objavljena u časopisima sa SCI i SSCI liste.
Drugi primer tiče se konkursa za izbor asistenta na naučnu oblast Teorijska sociologija na Fakultetu političkih nauka u Banjoj Luci. Na konkurs su se javila tri kandidata, bivša studenta tog fakulteta. Komisija je predložila najboljeg kandidata i studenta generacije na studijskom programu sociologija, sa ukupnom prosečnom ocenom 9,3 i prosečnom ocenom iz teorijske grupe predmeta 9,4 (izveštaj videti na web stranici Univerziteta). Međutim, retrogradne snage su odmah reagovale, očigledno im se nije dopalo da najbolji i najperspektivniji studenti ostaju na FPN i tu započinju svoju naučnu i akademsku karijeru.
Putem manipulativne medijske igre i u pokušaju da se progura njihov "štićenik", najslabiji kandidat, retrogradne snage angažovale su dve, za univerzitetske prilike nekompetentne osobe ("novinarku" Euro Blica i blogera-skribomana) koje su sebi dale za pravo da sastavljaju svoju listu adekvatnih kandidata. Ovakvi medijski "botovi" i "dronovi", koji umišljaju da „slobodno“ mogu da procenjuju naučnu sposobnost, stručnost i kompetentnost kako kandidata, tako i komisije, žele da FPN i Univerzitet "strpaju u isti koš" sa "Aluminom", rudnicima u Ljubiji i Stanarima, fabrikom "Birač", finasijskim proneverama u preduzećima i opštinskim kasama, te mafijaškim obračunima na ulicama i u parkovima.
Kakva beskrupuloznost! "Tužna piskarala“ su, u pokušaju da konsruišu „aferu“, ignorisala i dodatni podatak da ja kao predsednik komisije i njen drugi član, docent Đukić, vrlo dobro poznajemo kvalitete svih kandidata ponaosob. Ja kao predsednik komisije znam koliko je ko pročitao stručne literature iz oblasti Teorijska sociologija, kakvu sociološku imaginaciju, neophodnu za anlizu naučnih tekstova i naučni rad kandidati poseduju, kao i to koliko ima "originalnog" teksta u "naučnim radovima” Vedrana Francuza (saopštiću to na organima FPN). Sve to ne znaju "tužna piskarala" (koja nisu pročitala Tužne trope), ali se ipak usuđuju da kritikuju, sumnjiče i osporavaju odluke komisije. Kakvo nepoštovanje nauke, stručnosti i akademskih kompetencija!
Da li su ovakva spletkarenja i ataci retrogradnih grupa mogući na gore pomenutoj "transverzali" Portland-Vladivostok? Naravno da nisu! Tamo su Univerziteti svetionici, orjentiri i hramovi kulture, znanja, nauke, etike i intelektualne autonomije, koja se opire čak i sopstvenoj pohlepi i korumpiranosti. Zašto to nije tako i u Banjoj Luci? Zato što je Banja Luka, u ovom trenutku, jedina tačka na severnoj Zemljinoj polulopti gde "tužna piskarala", razne neznalice, marginalci svih "boja, mirisa i ukusa", medijski uzurpatori i predatori, mogu neograničeno i beskrupulozno da blate fakultete, univerzitet i njihove profesore. Pozivam obrazovane, odgovorne i savesne građane Republike Srpske da podignu glas protiv retrogradnih snaga koje nemilosrdno uništavaju Univerzitet u Banjoj Luci. Mediji koji imaju hrabrosti da objave ovo pismo, već su pokazali želju da se distanciraju od predatorskog duha koji je zahvatio naš medijski i kulturni prostor.
Prof. dr Ivan Šijaković
