piše: Slobodan Vasković
Jerinić, predsjednik takozvanog Udruženja novinara RS, posjeduje imovinu vrijednu milione maraka, a sve to „stekao je“ od novinarske plate koja u najboljem slučaju jedva prelazi 1000 KM.
Pitanje
je kako?
Odgovori
su laki, čak prelaki - zloupotrebljavajući svoju poziciju u „Nezavisnim
novinama“ (NN) i nemilosrdno koristeći realnu političku snagu Željka Kopanje,
vlasnika NN, bez njegovog znanja, za sticanje lične imovinske koristi. Jerinić
je ušao u velike dilove sa tajkunima poput Slobodana Stankovića, što je jegovoj
firmi „Info 5“, omogućilo da tokom ove godine inkasira gotovo pola miliona
maraka, realizujući projekat
"Kampanja za podizanje javne svijesti i pozitivne promjene u percepciji
upravljanja čvrstim otpadom", a koji se finansira grantom Svjetske banke i
ambasade Švedske u BiH. Sve to učinio je zahvaljujući snažnoj podršci Srebrenke
Golić, koja je na čelu ministarstva za prostorno uređenje, građevinarstvo i
ekologiju.
Jerinićeva firma dobila je ovaj vrijedni posao,
premda nema reference za to, ali je pomoć Slobodana Stankovića i njegovog
“Instituta za građevinarstvo” bila presudna. (Vidi tekst: Dosje DJ (3): Jerinić uz pomoćStankovića zaradio pola miliona maraka)
“Kaldera”
Nije Stanković jedini tajkun sa
kojim je Jerinić u bliskim poslovnim odnosima. Dapače.
Jedan od njegovih najznačajnijih
poslovnih partnera je Milenko Čičić, vlasnik kriminalne kompanije “Kaldera” iz
Laktaša, koja je učestvovala u nezakonitom izvlačenju desetina miliona maraka
iz budžeta RS, o čemu sam u nekoliko navrata pisao na ovom blogu.
Čičić i njegova “Kaldera” do grla
su upetljani i u malverzacije u mafijaškoj Balkan investment banci (BIB), a
bude li iole objektivne i kvalitetne istrage (vodi je MUP RS) o kriminalu počinjenom
pod svodovima BIB, Jerinićev poslovni partner naći će se iza rešetaka. Nije
nadomet napomenuti da je i Jerinićeva firma “Info 5” imala poslovne odnose sa
mafijaškom “Balkan investment bankom”, čime se oni itekako ponose, jer su taj
podatak objavili na svom sajtu.
“Kaldera” je bila žirant drugoj Jerinićevoj firmi - “Megaleketrik”,
za podizanje milionskog kredita kod “Unikredit” banke. O poslovanju ove
Jerinićeve firme detaljno sam izvijestio u tekstu “Zločinački podešen sistemporodio milionere”, a sada donosim nove, zapanjujuće informacije o njenom radu
i svemu onom što je taj rad pratilo.
Radmanovićev zet i Sekin sinčić
u igri
Prije svega važno je podsjetiti
da su vlasnici firme “Megaelektrik” Dragan Jerinić, predsjednik tzv. Udruženja
novinara RS i Danilo Petrović, zet srpskog člana Predsjedništva BiH Nebojše
Radmanovića i sin direktorke
“Elektrokrajine” Seke Kuzmanović. Jerinić posjeduje 70 posto, a Petrović 30
posto firme. Akcijski kapital, prema Centralnom registru HOV, iznosi 25 hiljada
KM.
Na sjednici Vlade RS, čiji je predsjednik tada
bio Milorad Dodik, 12.07.2007., donesene su tri odluke o dodjeli koncesije
firmi „Megaelektrik“. Vlada RS odlučila je da im dodijeli koncesiju na rijeci
Žeželji, a koncesiona naknada je 550 KM, potom za izgradnju MHE Žiraja
(koncesiona naknada je 650 KM), i na rijeci Velika Jasenica, (koncesiona
naknada je 500 KM). Sve ove odluke objavljene su Službenom glasniku RS broj 65
od 25. jula 2007. godine.
Izgradnja “Žiraje”
počinje 10. septembra 2011. godine, a ukupna investicija za
izgradnju iznosila je, kako je vođstvo “Megaelektrika” najavilo, 1,2 miliona
KM. Ova mini hidroelektrana je završena početkom 2013. godine i već donosi
ogroman profit Jeriniću i Petroviću, a oni uveliko grade i MHE na Velikoj Jasenici.
pritisak
na projektante
Prije nego se pozabavim
izgradnjom “Žiraje”, važno je navesti nekoliko podataka.
Idejni projekat, Glavni
projekat i Studiju izvodljivosti za sve tri Jerinićeve i Petrovićeve MHE
uradila je firma “Eling” iz Teslića koja ima ogromno iskustvo u ovoj oblasti.
Cijena tih projekata (u pitanju je devet projekata, jer se za svaku MHE radi po
tri) je najmanje 300.000 KM. Reviziju projekata radio je “Institut za
građevinarstvo”, čiji je vlasnik Slobodan Stanković.
Potvrđeno mi je da
Jerinić i Petrović nisu platili teslićkom preduzeću ove usluge. Zbog toga ih je
“Eling” tužio, u toku je sudski spor, ali je ubrzo uslijedila osveta.
U periodu od januara do
aprila 2013. godine u “Eling” je došlo čak 11 inspekcija, poslanih da nađu bilo
šta kako bi kaznili tu firmu. Jasno vam je u kakvom društvu živimo i ko su, u
stvari, i Jerinić i njegov kompanjon Petrović.
Uloga
Radmanovićevog zeta i Sekinog sinčića
Iako
je koncesije za izgradnju MHE Jerinić dobio još 2007. godine, ništa nije uradio
sve do kraja 2011. Ključni momenat bio je ulazak u firmu i suvlasništvo Danila
Petrovića, zeta Nebojše Radmanovića i sina Seke Kuzmanović, direktorice
“Elektrokrajine”.
On
postaje suvlasnik “Megaelektrika” krajem avgusta 2011. godine. (Tražio sam
tačan datum od Centralnog registra za hartije od vrijednosti, ali mi ga nisu
dali - obavezno vidi dodatak tekstu).
Ne
zna se da li su Jerinić i Petrović prometovali taj ugovor niti se zna koliko je
Petrović platio za 30 posto vlasništva.
Bilo
kako bilo, nakon Petrovićevog ulaska u “Megaelektrik”, kreće meteorski uzlet
Jerinićeve firme, koji prate “čudne “ stvari.
keš
iz rukava
Kaldera
postaje žirant kod “Unikredit banke” Jerinićevoj i Petrovićevoj firmi, a nekako
istovremeno dobija izuzetno vrijedan posao od “Elektrokrajine”. I sve to samo
nekoliko nedelja nakon što je Petrović postao suvlasnik.
Očito
je da je za realizaciju ovih poslova, uslov bio da Petrović uđe u vlasnišvo
MHE.
“Megaelektrik”
dobija dva kredita od “Unikredit” banke, a njihovu tačnu vrijednost banka mi
nije htjela saopštiti. (vidi dodatak)
Za
oba ta kredita žirant Jerinićevoj i Petrovićevoj firmi bila je “Kaldera”.
Međutim,
ni uz tu garanciju “Unikredit banka” im, prema riječima upućenih nije htjela
odobriti kredit.
“Unikredit
banka im ne bi odobrila ove kredite, bez obzira na Kalderu, da nije bilo
njihovog vlastitog učešća koje za prvi kredit treba da iznosi 10 do 15 posto od
visine kredita, a za drugi kredit još i više (20 posto), pa je pitanje odakle
im toliki keš i gdje su našli taj novac”, tvrde upućeni.
Kako
je prvi kredit iznosio cca million maraka, to znači da su Jerinić i Petrović
morali u kešu dati/garantovati od 100-150 hiljada KM. Drugi kredit je bio težak
1,5 miliona KM, što znači da su morali banci garantovati sa svojih 300 hiljada
maraka keša.
Zaista,
odakle im toliki keš?! Od Jerinićeve plate ili onoga što je mlađani Radmanovićev
zet uštedio u kasici-prasici?!!!
Nije ovdje kraj priče o čudima
Jerinićevog poslovnog uspjeha, snažno potpomognutog vezama sa Radmanovićevim
zetom/Sekinim sinčićem, tajkunima i mafijašima poput Stankovića i Čičića.
potcijenjena
vrijednost projekta
Prema
dokumentima o poslovanju “Megaelektrika” za 2012. godinu, prvi kredit iznosio
je 1.025.085. Taj novac
upotrijebljen je za izgradnju “Žiraje”. Zvanično je iz “Megaelektrika” rečeno
da je ta investicija koštala 1,2 miliona maraka. Međutim, stručnjaci iz te
oblasti tvrde da je to nemoguće, te da je vrijednost potcijenjena.
“Žiraja
je, realno, koštala najmanje 1,8-2 miliona maraka i bilo bi dobro saznati kako
su Jerinić i Petrović nadoknadili razliku u cijeni koja iznosi od 600-800
hiljada maraka”, tvrde moji sagovornici.
Zaista
bi to bilo dobro saznati, a nema sumnje da će se nadležni organi morati
pozabaviti ovim slučajem. Posebno zbog činjenice da je i izgradnja druge
Jerinićeve i Petrovićeve MHE “Velika Jasenica” više nego potcijenjena.
Prema
ranijim izjavama iz vrha “Megaelektrika”, za sve tri MH biće uloženo 3,5
miliona KM. Kako je, prema njihovim riječima, u “Žiraju” uloženo 1,2 miliona, a “Žeželja”, koja je najmanja neće koštati
više od cca 800 hiljada KM, to znači da će za “Veliku Jasenicu”, čija gradnja
je u toku, platiti 1,5 miliona KM. To je, prema riječima stručnjaka iz ove
oblasti, duplo manje od realne cijene građenja MHE tog kapaciteta.
stotine
hiljada KM slijevaju se na račune
Važno
je naglasiti još neke stvari. MHE “Žiraja” počela je sa radom početkom ove
godine i Jerinić i Petrović već su inkasirali značajnu sumu novca od
proizvodnje električne energije.
“S
obzirom da Operator sistema podsticanja dostavlja Regulatornoj komisiji redovne
izvještaje, obavještavamo Vas da je privrednom društvu Megaelektrik po osnovu
otkupljene cijene električne energije po garantovanoj otkupnoj cijeni, a
proizvedene u MHE Žiraja, u periodu od dobijanja rješenja za ostvarivanje
podsticaja do 31. jula 2013. godine isplaćeno 106.059,33 КМ za 688.250 kWh proizvedene električne enrgije“, navodi se u odgovoru
koji mi je upućen iz Regulatorne komisije za energetiku RS, koja je nadležna za
poslove sa MHE.
Kako su Jerinić i Petrović pokrenuli
MHE „Žiraja“ u februaru ove godine, to znači da mjesečno od države dobijaju
preko 20 hiljada KM, čime mogu servisirati kreditna zaduženja. I sve to uspjeli
su bez, maltene, uložene marke iz sopstvenog džepa.
Ni ovdje nije kraj priče. Da bi
se energija proizvedena u „Žiraji“ ubacila u sistem, potreban je dalekovod.
Logično je bilo za pretpostaviti da vlasnici MHE Jerinić i Petrović izgrade
dalekovod, ali i tu im je država izašla u susret. Dalekovod je izgradila firma
„Elektro Doboj“ i uložila u njega preko 206 hiljada KM. Elektro Doboj je
izgradio dupli dalekovod od čvorne trafo stanice Blatnica do MHE Žiraja.
“Vrijednost
investicije prema konačnoj situaciji od decembra 2012. godine iznosila je
206.713, 04 KM i finansirana je iz vlastitih sredstava preduzeća”, saopšteno mi
je iz “Elektrodoboja”.
Sve
Jerinićeve i Petrovićeve uspješne poslove sa MHE plaćaju svi građani RS.
Uredbom Vlade RS iz
2011. precizirano je da će se novac za podsticaje pribaviti iz „dodatka na
tarife za električnu energiju koja se isporučuje krajnjim kupcima u RS“, a svi
mi koji živimo i radimo u ovom entitetu smo „krajnji kupci“.
Na vašim računima za
struju postoji stavka koja se zove “Naknada za obnovljive izvore”, te cifra
koju plaćate za tu taksu. Njena osnovica je broj kilovata koje ste potrošili, a
visina takse iznosi 0,0009 KM/KW. Na ovu cijenu se još dodaje PDV. Pogledajte
pažljivo račune i svako od vas će znati koliko mjesečno izdvaja za raznorazne
Dodikove i Radmanovićeve jeriniće i petroviće.
Zločinački podešen
sistem u RS izvanredno funkcioniše,
Dodatak:
1) Na račune “Žiraje” uplaćeno je 106.059,33 КМ
REGULATORNA KOMISIJA ZA
ENERGETIKU REPUBLIKE SRPSKE
TREBINJE
Poštovani,
molim Vas da mi odgovorite na sledeća pitanja:
Koliko ste do sada isplatili sredstava firmi „Mega
elektrik“ a.d. Banjaluka po osnovu isporuke električne energije iz MHE
„Žiraja“?
Koliko ste isplatili poticaja firmi „Mega elektrik“?
Molim Vas da mi na ova pitanja odgovorite najkasnije
do ponedeljka, 2. septembra 2013. godine.
S poštovanjem,
Slobodan Vasković, novinar- bloger
ОДГОВОР НА УПИТ НОВИНАРА
Требиње, 02. септембра 2013.
Поштовани господине Васковић,
У одговору на Ваш допис упућен
Регулаторној комисији за енергетику Републике Српске, желимо да Вас укратко информишемо о систему
подстицања производње електричне енергије из обновљивих извора енергије (даље у
тексту ОИЕ) и у ефикасној когенерацији.
Законска обавеза Владе Републике
Српске је да дефинише и води енергетску политику. У складу са овашћењима из Закона
о енергетици, Влада Републике Српске је усвојила Уредбу о производњи и потрошњи електричне енергије из ОИЕ и ефикасне
когенерације. Уредбом се утврђују циљеви и мјере за подстицање производње
електричне енергије из обновљивих извора и ефикасних когенеративних
простројења, начин обезбјеђења и коришћења средстава за подстицање производње
енергије из обновљивих извора и ефикасне когенерације, индикативни и оквирни
циљеви учешћа енергије из обновљивих извора у бруто финалној потрошњи енергије
у Републици Српској, као и разврставање енергетских постројења за производњу
енергије из обновљивих извора и ефикасне когенерације.
У складу са Законом о
енергетици, Регулаторна комисија је донијела:
Правилник о издавању сертификата за производно
постројење које производи електричну енергију користећи ОИЕ или у ефикасној
когенерацији
Правилник о подстицању производње електричне енергије
из обновљивих извора и у ефикасној когенерацији (на овај правилник сагласност је дала Влада Републике Српске).
Одлуку о висини гарантовних откупних цијена и премија
за електричну енергију произведену из ОИЕ или у ефикасној когенерацији (на ову одлуку сагласност је дала Влада Републике
Српске) и
Одлуку о висини накнаде за подстицање производње
електричне енергије из обновљивих извора или у ефикасној когенерацији (на ову одлуку сагласност је дала Влада Републике
Српске).
Накнадом из Одлуке о висини
накнаде за подстицање производње електричне енергије из обновљивих извора или у
ефикасној когенерацији обезбјеђују се средства за исплату премија произвођачима
електричне енергије који остварују право на обавезан откуп по гарантованој
откупној цијени и право на премију и средства потребна за функционисање
Оператора система подстицаја.
Регулаторна комисија је у складу
са прописаном методологијом, Одлуком о
висини накнаде за подстицање производње електричне енергије из обновљивих
извора или у ефикасној когенерацији утврдила, а Влада дала сагласност на, јединичну накнаду за 2013. годину у висини
од 0.0009 КМ/kWh. Висина ове накнаде се преиспитује најмање једном годишње и по потреби
коригује.
Влада Републике Српске је
Уредбом, у прелазном периоду до успостављања оператора система подстицаја као посебног правног тијела, овластила
Мјешовити холдинг "Електропривреду Републике Српске ", Матично
предузеће а.д. Требиње да обавља функцију оператора система подстицаја (ОСП) ,
тј. административно-финансијске и друге оперативне послове система подстицања
производње електричне енергије из ОИЕ. Оператор система подстицања (ОСП) је
купац електричне енергије произведене у постројењима за која се остварује право
на подстицај и обезбјеђује балансну припадност и одговорност за електричну
енергију произведену у постројењима која имају право на обавезан откуп по
гарантованој откупној цијени или право на обавезан откуп за стара постројења.
Оператор система постицања закључује уговор о
обавезном откупу по гарантованим откупним цијенама са произвођачем електричне
енергије који је прибавио рјешење о подстицању издато од стране Регулаторне
комисије. Такође води одвојену рачуноводствену евиденцију и
посебан намјенски рачун за купопродају електричне енергије произведене из ОИЕ и
у ефикасној когенерацији.
Када је ријеч о конкретном
случају који сте поменули у свом упиту, Регулаторна комисија за енергетику је
на својој 58. редовној сједници, одржаној 28.02.2013. донијела рјешење о
утврђивању права на подстицај за производњу електричне енергије у производном
постројењу Мала хидроелектрана Жираја по захтјеву подносиоца привредног друштва
"МЕГА ЕЛЕКТРИК". Рјешењем је дефинисано да се приликом закључења
уговора о откупу електричне енергије са Оператором система подстицања
примјењује цијена за хидроелектране снаге до укључиво 1 МW од 0,1541 KM/kWh
утврђена Одлуком о висини гарантованих откупних цијена која је била на снази у
моменту доношења овог рјешења. Право на подстицај је издато на период важења од
15 година. Наведено привредно друштво "МЕГА ЕЛЕКТРИК" је до сада
остварило право на подстицај за произведену електричну енергију само у МХЕ
Жираја.
Слиједећи прописану процедуру
поменути произвођач електричне енергије је, након прибављања рјешења, закључио
уговор о откупу електричне енергије са Оператором система подстицања. Уговором
садржи податке о планираној производњи електричне енергије, могућа одступања од
планских количина и начини поступања у случају значајних одступања,
гарантованој откупној цијени или премији, податке о мјерном мјесту на којем се
региструје производња електричне енергије, одредбе о балансној припадности и
одговорности те начин обрачуна и плаћања.
Узимајући у обзир да је Оператор
система подстицања надлежан за откуп и плаћање преузете електричне енергије од
свих произвођача који су остварили право на подстицај, па и од МХЕ Жираја,
упућујемо Вас да се за све податке који се односе на количине електричне
енергије прузете од МХЕ Жираја и износе новчаних средстава која су исплаћени на
име гарантоване откупне цијене можете
обратити Оператору система подстицања на адресу: Мјешовити Холдинг ''ЕРС'' МП а.д.
Требиње, Степе Степановићабб, 89 101 Требиње, односно на е-пошту: elektroprivreda@ers.ba.
С обзиром да Оператор система
подстицања доставља Регулаторној комисији редовне извјештаје, обавјештавамо Вас да је привредном друштву "МЕГА ЕЛЕКТРИК" по основу
откупљене електричне енергије по гарантованој откупној цијени, а произведене
у МХЕ Жираја, у периоду од добијања рјешења за остваривање подстицаја до 31. јула
2013. године исплаћено 106.059,33
КМ за 688.250 kWh произведене електричне енергије.
Регулаторна комисија у свом
годишњем извјештају о раду објављује, поред осталог, и податке о обновљивим
изворима енергије у Републици Српској укључујући и податке о подстицаним
количинама електричне енергије из обновљивих извора, гарантованим откупним
цијенама и исплаћеним средствима за преузету енергију. У Извјештају о раду за
2012. годину, који ће ускоро бити предмет разматрања на сједници Народне
скупштине Републике Српске, дати су
подаци закључно са 31.12.2012. године. Поменути Извјештај је већ доступан на
интернет страници Народне скупштине, а по његовом усвајању биће доступан на
интернет страници Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске.
Уколико имате додатних питања,
стојимо Вам на располагању.
Јелена Пртило
Портпарол/Преводилац
Регулаторна комисија за
енергетику Републике Српске
Требиње
тел: +387 59 272 416
фах: +387 59 272 430
email: jelena.prtilo@reers.ba
2) Unikredit banka: Ne možemo dati podatke o
klijentima
UniCredit Banka BiH
Kancelarija za odnose s javnošću
Poštovani,
istražujem informacije o mogućoj korupciji u firmi
„Mega elektrik“ a.d. Banjaluka, koja je komintent Vaše uvažene kuće. Vaša banka
je pomenutoj firmi dala dva kredita tokom 2011. i 2013. godine. Stoga Vas molim
da mi odgovorite na sledeća pitanja:
Da li su iznosi kredita koje je banka dala firmi „Mega
elektrik“ 1,2 miliona, odnosno 1,5 miliona KM?
Da li je firma „Kaldera kompani“ bila žirant „Mega
elektriku“ za ove kredite?
Koliki su iznos uplatili suvlasnici „Mega elektrika“
banci kao obezbjeđenje za ove kredite?
Molim Vas da mi na ova pitanja odgovorite najkasnije
do ponedeljka, 2. septembra 2013. godine.
S poštovanjem,
Slobodan Vasković, novinar- bloger
Poštovani,
Zahvaljujemo na Vašem
upitu. Nažalost, UniCredit Bank nije u mogućnosti odgovoriti na Vaša pitanja,
obzirom da ona spadaju u domenu poslovne tajne, koju smo dužni štititi,
te ne možemo davati podatke o klijentima.
Srdačan pozdrav,
Aida
-----------------------------------------
Aida Pašić
Interna komunikacija
Marketing i komunikacije
Head of Corporate Culture
Marketing and
Communication
3) Centralni registar hartija od vrijednosti:
Uplatite 200 KM pa ćete dobiti podatke
Kako bih saznao tačan datum kada
je Danilo Petrović postao suvlanik „Megaelektrika“, uputio sam dopis CRHOV, ali
mi ni nakon više od mjesec dana nisu dali nodgovor. Ljubazno su mi saopštili da
trebam na njihov račun uplatiti 200 KM, i da ću sve dobiti na CD-u. Uz ovaj
tekst emitujem svoj dopis i njihov prvi odgovor O cijeni sam obaviješten
usmeno, nakon višenedeljnih poziva.
Poštovani,
interesuje me podaci o TOP10 akcionara emitenta: MEL
AD Banja Luka (Megaelektrik a.d.), oznaka: MGEL-R-A. Zanimaju me istorijski
podaci o emitentu koje ne mogu da vidim sa vaše stranice. Konkretno, treba mi
podatak kada je došlo do promjene vlasničke strukture u ovom emitentu, odnosno
kada je Petrović Danilo, koji ima 30% kapitala, ušao u vlasničku strukturu ovog
preduzeća?
Molim Vas da mi odgovorite na ovo pitanje u najkraćem
mogućem roku.
S poštovanjem,
Slobodan Vasković, novinar/bloger
BANJA LUKA
Predmet: Informacija, dostavlja se
Veza vaš dopis od 27.08.2013. godine
Poštovani,
Centralni registar hartija od vrijednosti ad Banja
Luka (u daljem tekstu: Centralni registar) zaprimio je vaš upit u vezi sa
objavljivanjem na našoj internet stranici spiska deset najvećih akcionara
emitenta hartija od vrijednosti, u konkretnom slučaju emitenta Mel ad Banja
Luka, lokalna oznaka MGEL-R-A. S tim u vezi, obavještavamo vas da Centralni
registar postupa u skladu sa Uputstvom Komisije za hartije od vrijednosti o sadržaju
veb stranice ovlašćenih učesnika na tržištu kapitala (Službeni glasnik
Republike Srpske broj 29/09) i Uputstvom o načinu uvida javnosti u spisak
akcionara emitenta hartija od vrijednosti (Službeni glasnik Republike Srpske
broj 29/09).
U tački 22. Uputstva o načinu uvida javnosti u spisak
akcionara emitenta hartija od vrijednosti navedeno je šta treba da sadrži
spisak deset najvećih akcionara emitenta koji se objavljuje na internet
stranici Centralnog registra. U tački 7. stav 3. Uputstva o sadržaju veb
stranice ovlašćenih učesnika na tržištu kapitala propisana je obaveza
Centralnog registra da objavi spisak deset najvećih akcionara sa mogućnošću
pretraživanja podataka u posljednja tri mjeseca.
U vezi sa podacima o deset najvećih akcionara
emitenta iz prethodnog perioda, obavještavamo vas da su traženi podaci dostupni
kao drugi izvještaji prema zahtjevu ovlašćenog lica, a u skladu sa posebnim
ugovorom, kako je definisano Zakonom o tržištu hartija od vrijednosti (Službeni
glasnik Republike Srpske br. 92/06, 34/09, 30/12 i 59/13) i Pravilnikom o
registraciji i prenosu hartija od vrijednosti (Službeni glasnik Republike
Srpske br. 34/11, 40/12 i 25/13).
Napominjemo da je članom 238. stav 8. Zakona o tržištu
hartija od vrijednosti (Službeni glasnik Republike Srpske br. 92/06, 34/09,
30/12 i 59/13) propisano da je Centralni registar dužan da podatke iz
člana 209. Zakona i podatke o istoriji upisa hartija od vrijednosti koji se
vode u Centralnom registru, čuva kao poslovnu tajnu, osim u slučajevima utvrđenim
zakonom.
S poštovanjem,
Mirjana
Bajić
Sektor
pravnih poslova / Legal Department
e-mail:
info@crhovrs.org
tel:
387 (0)51 348 710 ; fax: 387 (0)51 348 718
4) Elektro Doboj: U
dupli dalekovod do Žiraje investirali smo 206.713,04 КМ
ELEKTRO DOBOJ
direktor, Milenko
Cvijanović
Poštovani,
Elektro Doboj je
izgradio dupli dalekovod od čvorne trafo stanice Blatnica do MHE Žiraja. Molimo
Vas da nam zbog objektivnog informisanja javnosti odgovorite na sledeća
pitanja:
1.
Koliko je duga trasa ovog dalekovoda?
2.
Koliko je iznosila cijena njegove izgradnje?
3. Koja
firma je izgradila ovaj dalekovod?
Molimo Vas da
odgovore na ova pitanja dostavite najkasnije do petka, 23. avgusta.
S poštovanjem,
Slobodan Vasković,
novinar-bloger
Oдговор са појашњењем доставља
У вези са Вашим упитом, који је
достављен овом предузећу 21.8.2013.године, достављамо Вам одговоре на
постављена питања са појашњењем а у циљу објективног информисања јавности.
Ради се о 10 kV далеководу „Блатница _ Очауш“ који је изграђен
прије више од 40 година (период градње 1970.године) и који је изграђен на
дрвеним стубовима а прелази кроз изразито неприступачан терен (кланац „Клан“).
Напаја мјеста од Блатнице до Очауша и Бијелог Бучја (690 потрошача) са 20 трафо
станица које има на себи, а укупна дужина далековода је 36 км.
Обзиром, дакле, да се ради о
крајње дотрајалом и надасве несигурном електроенергетском објекту (од 2009. до
2012. године имао је преко 10.000 минута непланираних прекида у испоруци
електричне енергије изазване већим кваровима), радови на реконструкцији истог
су стављени у планове инвестиција почев од 2009. године а планирани су да се
изводе етапно годишње и у првој фази планирана је санација у дужини од 8 км, у
2010. 2011. и 2012. години остатак трасе.
Реконструкцијом предметног
далековода планирано је раздвајање истог у двосистемски вод у дужини од 5,7 км
од почетне тачке у ТС 10/0,4 kV „Блатница“, чиме је извршено раздвајање овог ДВ-а на
ДВ 10 kV „Блатница – Очауш“
и ДВ kV „Блатница – Бијело
Бучје“ при чему је дионица двосистемског далековода изграђена на приступачној
траси и неће бити изложена кваровима а извршена је измјена стубова и ужета са
свом пратећом опремом.
Вриједност инвестиције према
коначној ситуацији од децембра 2012. године износила је 206.713,04 КМ и
финансирана је из властитих средстава предузећа.
Радове на изградњи предметног
далековода (првобитни вод) као и на реконструкцији истог (раздвајање у
двосистемски вод) изводило је предузеће ЗП „Електро Добој“ на чијем дистрибутивном подручју се и налази
простор а у чијим основним средствима је и тај далековод.
