среда, 09. мај 2018.

Zoran Tegeltija, nakon pljačke od 15 miliona KM, umjesto da ode na robiju, nastavio da rastura finansijski sektor RS i učestvuje u pokušajima otimanja “Alumine”



piše: Slobodan Vasković

1.
Kredit od 19,4 miliona KM koji je Fond za razvoj Republike Srpske u maju 2012. godine odobrio, preko IRB-a, firmi Energolinija iz Zvornika, već dobija sudski epilog i prve inkriminušiće odluke za učesnike u ovom poslu. 

2.
Podsjetimo, Veliki kreditni odbor IRB-a u kojem je, između ostalog, bio sadašnji ministar finansija Zoran Tegeltija, početkom 2012. godine neosnovano je i pod nerazjašnjenim okolnostima, tada prezaduženoj kompaniji pod kontrolom litvanskog vlasnika Vladimira Romanova, tajkuna bliskog sadašnjem Režimu, odobrio kredit od 19,4 miliona KM?!

3.
Prema procjenama ovlašćenih lica iz sektora rizika u IRB-u, zbog prezaduženosti od cca 35 miliona KM, izloženosti ka jednom kupcu, te tržišne pozicije, apsolutno nije bilo osnova za kreditni plasman i jedne marke u Energoliniju. 

4.
Međutim, ovo nije interesovalo Zorana Tegeltiju, pa je zajedno sa ostalim članovima Velikog kreditnog odbora, kredit odobrio, a sredstva preko IRB-a, u jednom danu su plasirana na prezaduženi račun.

5. 
Sve je bilo uigrano: Litvanci i domaći saučesnici su sve unaprijed pripremili, pa su u u jednom danu iznos od cca 15 miliiona KM prebacili u Litvaniju, preko povezanih lica. 

6.
Znači, umjesto da se ovaj kredit utroši na investiranje u kotlovska postrojenja potrebna za proizvodnju tehničke pare u Zvorniku, novac je pokraden. Već sam detaljno analizirao i obradio relevantne dokaze o ovoj krađi u kojoj su učestvovali još i litvanski saradnik u Fabrici pravnica Sonja Rubež, kao i sadašnja direktorica IRB-a Snežana Vujnić. 

7.
Kolika je žurba bila da se kredit hitno pokrade govori i činjenica da je, inače oprezna, Sonja Rubež pravila vrlo površne ugovore o transferu znanja i iskustva, ugovore o uslugama, prodaji nepostojeće robe…, za koje se “iz aviona” vidi da su samo papirnato pokriće krađi; Zbog toga se krađa može utvrditi u roku od 30 minuta prostim uvidom u finansijske kartice i druge ugovore koji su pratili pravdanje kredita.

8.
Sve rečeno je, uostalom, utvrdila i kontrola IRB-a, ali naravno onda kada su pare pokradene. Kakva ironija, IRB je omogućio ovu krađu, da bi posle konstatovao da su pare pokradene…

9.
Kao jemac, “Alumina” je do prije nekoliko mjeseci uredno vraćala ovaj kredit i vratila skoro 6,5 miliona KM, a da za uzvrat nije dobila nikakvu korist. Znači - ono što su Litvanski mafijaši i njihovi domaći saizvršioci, čitaj Sonja Rubež, razni Rubeži, Zoran Tegeltija i razne Tegeltije pokrali, donedavno je vraćala “Alumina”. 

10.
Međutim, banditima to nije bilo dovoljno, pa je Zoran Tegeltija, u saradnji sa Zoranom Stevanovićem Gladnim, krajem prošle godine, naložio IRB-u da krene u prinudnu naplatu cijelog preostalog iznosa kredita - iznosa od cca 17 miliona KM. 

Kao probni balon, ova ekipa je najprije prinudno sa računa “Alumine” skinula 120 hiljada KM. Pare su, već sam to objavio, skinute u petak posle podne, posle radnog vremena, kako bi se spriječilo da bilo ko iz Alumine reaguje i spriječi ovo novo zlodjelo. 

11.
Cilj ove kriminalne radnje nije bio samo da se nezakonito otme dodatnih 17 miliona KM, već da se u toj otimačini pokaže da nisu Gordan Pavlović, vlasnik firme “Pavgord” i Kriminalni klan, koji predstavlja Gladni, jedini koji blokiraju Aluminu. 

12.
Cilj je bio da se uzavrela situacija, izazvana pokušajima otimačine “Alumine” malo razvodni, dovede u drugi plan; Isto tako, položaj kompanije bi se dodatno oslabio, što bi omogućilo Kriminalnom klanu, kojem pripadaju Zoran Stevanović Gladni i Zoran Tegeltija, da lakše djeluje u svom perverznom, brutalnom i perfidnom ataku na Firmu. 


13.
Nakon otimanja 120 hiljada KM, “Alumina” je podnijela tužbe za poništaj ovog kredita; Nedavno je Okružni privredni sud u Bijeljini, kao jednu od odluka, donio trajnu mjeru zabrane aktiviranja mjenica koje je imao IRB kao sredstvo obezbjeđenja plaćanja ovog kredita. 

14.
Ova mjera zabrane je jedan u nizu dokaza kriminalnih djelovanja Tegeltije, Gladnog, Rubeža&co u vezi sa odobrenjem ovog kredita. 

Naravno, tu su i drugi dokazi koji bodu oči, ali oni koji treba da ih vide, žmure, ili okreću glavu.

U vezi sa ovim, nedavno je SIPI podnijeta krivična prijavu protiv aktera ovog kriminalnog djelovanja, te beskrupulozne otimačine kreditnih sredstava, jer je očigledno da institucije Republike Srpske ne rade i nisu radile svoj posao; Nisu procesuirali odgovorne. 

15.
Treba primjetiti da je Posebno odjeljenje tužilaštva (ranije Specijalno tužilaštvo RS) itekako bilo upoznato sa dešavanjima iz ovog kriminalnog kreditnog posla, ali do sada nije preduzelo ni jednu istražnu radnju u cilju utvrđenja odgovornosti Zorana Tegeltije, Sonje Rubež i drugih učesnika u ovom poslu, gdje je Republika Srpska izgubila najmanje 17 miliona KM. 

16.
Ne treba ovo ni da čudi, budući da isto to tužilaštvo nije preduzelo ni jednu radnju u cilju procesiranja Gocija Pavlovića, Stevanovića Gladnog, sudinica Jelene Krpe Todorović i Slavice Bankomat Tadić za očigledne kriminalne litvanske zaloge, njihovu novu zloupotrebu, preko kojih se “Pavgord” pokušava namiriti od “Alumine” i FG “Birač” otimanjem fabrike ili otimanjem 200 miliona KM od fabrike. 

16.
Primjer kredita datog Energoliniji je primjer kriminalnog ponašanja ključnih funkcionera u institucijama RS. 

Svojim kriminalnim ponašanjem upravo je Zoran Tegeltija, izdajnički postupajući, nanio ogromnu štetu RS, karakterišući je u očima Evrope ako Banana kriminalnu državu. 

Ovo poslednje je vrlo bitno naglasiti, naročito imajući u vidu da kreditna sredstva od 19,4 miliona KM potiču iz sredstava dobijenih od Evropske investicione banke, čiji menadžment je itekako upoznat sa kriminalnim ručnim radovima aktuelnog ministra finansija. 

Ovim je dovedena u pitanje investiciona djelatnost ovog svjetskog kreditora u Republici Srpskoj. 

17.

U normalnom svijetu za ovo sljeduje razrješenje pa robija, a u Republici Srpskoj ministarska pozicija pa opet ministarska pozicija.