piše: Slobodan Vasković
1.
Jedini pravi, istinski, potez na Posebnoj sjednici Narodne skupštine, održanoj 14.08., povukao je Adam Šukalo, napuštajući sjednicu, uz pitanje: Ko je ubio Davida Dragičevića?
2.
Odgovor nije dobio, a i neće dok god su na vlasti oni koji štite Naručioce Ubistva Davida Dragičevića, njihove Ubice i Saučesnike. I ne samo štite - neki su i direktni učesnici u zločinu Teškog Ubistva.
3.
Jedini validan zaključak tog zasjedanja Narodne skupštine, koja je odbacila nešto o čemu nije nikad ni raspravljala, (niti je u njenoj nadležnosti, pa je ta “pirueta” sama po sebi ništava), je da se Milorad Dodik ponovo pokušao sakriti iza opozicije i da mu je to samo djelimično uspjelo.
4.
Taj zaključak nije donešen, ali je bio itekako vidljiv.
Kao što je bilo vidljivo da se Opozicija još uvijek nije do kraja istrgla iz Dodikovog okvira nametnutog im djelovanja. Nažalost.
5.
Mjera Očaja, koja je Dodika natjerala da Narodnu skupštinu stavi ponovo u funkciju svojih izbornih interesa, gazeći, pri tom, interese RS do kraja, tako je i dalje ostala ogromna.
6.
Mjera očaja u kojima se nalaze institucije RS mogla bi se okarakterisati kao Bezdan. Jer se tu više ne zna ko je za šta nadležan. Posebno ne šta koja institucija radi.
7.
Zakoni po kojima bi institucije trebale djelovati odavno su stavljeni van snage.
Dobar dio njih javno je spaljen. Nespaljeni čekaju red za peć.
8.
Narodna skupština preuzima ingerencije Vlade RS; Vlada RS Narodne skupštine; Vlada RS demonstrira da je potpuno nekredibilna, jer parlament donosi odluke iz njene nadležnosti, koje nikog ni na šta ne obavezuju, niti imaju bilo kakvu snagu…
Osim udara po sopstvenom narodu, nema novih detalja.
Kontinuitet vladavine po principima najmorbidnije mentalne pornokratije se nastavlja. Dežavi.
…
9.
Uskoro možemo očekivati da Službeni glasnik ponovo bude i iznad Ustava i Zakona. Dežavi.
10.
Jedino se zaista zna šta MUP RS radi - zataškava i dalje Zločin Teškog Ubistva Davida Dragičevića. Zajedno sa nadležnim Tužilaštvom.
11.
Plutokratija će se braniti svim sredstvima.
Očaj i strah su izvorište svakog zla. A Režim je u očaju, prestravljen od mogućnosti silaska sa scene. Koju je toliko puta do sada nekažnjeno okrvavio.
12.
Svakom Zlu jednom dođe kraj. Nebitno je kada, važno je da se uvijek taj kraj Zla desi.
