Novinska agencija BETA i Medijski Centar Beta sa partnerima TV Telma,KosovaLive360 i Slobodan Vaskovic u regionalnom projektu #SuProMediazaštite medijskih sloboda Safe Journalists
Tačni, informativni, nepristrasni, takvi bi mediji trebalo da budu. U realnosti, stvari izgledaju bitno drugačije. Naslovnice pune govora mržnje, preti se, pokreću hajke, nagadjanja se predstavljaju kao činjenice, krši se pravo na privatnost, ulazi u policijske istrage.
U osam dnevnih novina mi imamo ponekad dnevno po 20 - 25 zabeležnih dnevnih prekršaja, nesporenih prekšaja Kodeksa. Nije, dakle, reč o nečemu što može da bude diskusija, gde nešto može da bude ili nije, reč je o nečemu što je nesporno i gde osnovna novinarska pravila nisu ispoštovana, rekao je Petar Jeremić iz UNS.
Vlado Mareš, predsednik suda časti NUNS ističe: “Oni su tu na svom zadatku i ne mare šta će da izgovore, šta će da objave i pošalju ljudima, važno je da obrade svoj posao, da se pokažu da su lojalni svom gopodaru i iz toga verovatno crpe neku zaradu, nešto imaju od toga”.
Posle burnih rasprava u Srbiji je 2006. uveden Kodeks novinara koji propisuje osnovna etička pravila profesije, a četiri godine kasnije osnovan je Savet za štampu sa ciljem da obezbedi njegovo poštovanje. Od tada na adresu Saveta pristižu brojne pritužbe. U prvih osam meseci 2018 bilo je 77 žalbi, najčešće zbog kršenja prve tačke Kodeksa - istinitost izveštavanja.
Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu smatra da su to su one tačke koje kažu da novinar mora da razlikuje činjenice od komentara, pretpostavki i nagadjana, da mora da konstatuje više izvora i da ne sme da iznosi klevete. To su tačke koje se apsolutno sve vreme krše.
Najviše žalbi stiglo je zbog tekstova u listovima Alo, Srpski telegraf, Blic, Novosti, portala Pink, nedeljnika Palež iz Obrenovca. Kada komisija za žalbe utvrdi da je prekršen Kodeks, novinarima koje nisu članovi Saveta izriče se javna opomena, dok se onima koji to jesu izriče odluka koju treba da objave u svojim izdanjima u roku od 15 dana. Medjutim, pojedini mediji ne objavljuju odluke i opomene, pa se postavlja pitanje je da li je to adekvatna sankcija.
“Za odgovorne medije, za odgovorne novinare moralna osuda koju dobijete od stane svojih kolega, koji kažu nisi ovo uradio u skladu sa Kodeksom, je vrlo ozbiljan sankcija”, navodi Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu.
I televizije - lokalne kao i one sa nacionalnim frekvencijama krše Kodeks i to veoma često u informativnim emisijama.
Rade Veljanovski, prfesor Fakulteta političkih nauka ukazuje da se to u najvećoj meri odnosi na svako kritičko mišljenje koje postoji u Srbiji, u potpunosti su privilegovane vladajuće stranke, vlast kao takva, dok neko opoziono ili kritičko mišljenje može da se čuje vrlo malo, ili su te televizije u funkciji propagande vladajuće partije.
Najdrastičniji primer su rijaliti programi, koji se emituju svakodnevno, na više televizija, a u kojim je sveprisutno vredjanje i nedolično ponašanje. Takvo ponašanje ne samo da nije u skladu sa etičkim normama, već je u sukobu sa zakonom. Regulatorno telo za elektronske medije ima obavezu da bez odlaganja deluje, ali to retko čini. Iz tog tela nisu odgovorili na pitanja o kršenju kodeksa, a na njihvom sajtu se mogu videti samo dva izrečena upozorenja televizijama Pink i Melos.
Ono ima obavezu da po sadašnjme Zakonu koji je na snazi, da bez odlaganja deluje, kada uoči neko kršenje zakona i ima nekoliko sankcija koje su mu na raspolaganju upozorenje, opomena, privremeno i trajno oduzimanje dozvole za emitovanje. Medjutim, ono se uzdržava, I veoma retko izriče sankcije
Vlasti potpuno ignorišu izveštaje samoregulatornih tela o drastičnim kršenjima kodeksa. Upravo onim medjima koji najšečće krše Kodeks daje se i najviše novca na konkursima za projektno sufinansiranje medija.
U Kikindi smo recimo imali slučaj da komisija kaže da oni uzimaju u obzir to da je reč o najčešćem prekršiocu Kodeksa, ali da oni veruju da će taj novac podstaći njih da više ne krše Kodeks, što je strašno, sramno ispod svakog novinarskog dostojanstva. kaže Petar Jeremić, UNS
Najveća medijska udruženja formirala su svoje Sudve časti, koji svojim članovima mogu da izreknu opomenu, da ih privremeno ili trajno isključenje iz udružnja. Medjutim, oni koji krše pravila, najšeće nisu ni članovi.
Doneli smo tu javnu opomenu povodom nekoliko slučajeva. Imali smo i jedno izbacivanje iz NUNS-a, to je jedna, uslovno da kažem koleginica, a zaravo ima PR neku firmu, pa je na jedan ružan način zloupotrebljavala autoritet NUNS-a i svoju poziciju da bi izvlačila pare od ljudi, kaže Vlado Mareš, predsednik suda časti NUNS.
Zbog kršenja etičkih normi, pokreću se i sudski postupci protiv novinara, urednika i vlasnika. U 2017. Viši sud u Beogradu pokrenuuo je 636 postupaka za naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenog duševnog bola, povredu ugleda, časti i prava na privatnost.
